Drski general

Maspokovcima u Sisku, medjutim, suprotstavili su se ljudi iz Zelezare, pre svihdirektor Norbert Veber, njegov zamenik Stevo Koncar, clan CK SKH SjepanZalac i predsednik SK Zelezare Drago Hemadi, kao i kadrovik Djuro Jovic. Oni susaradjivali sa majorom Zdravkom Keberom i cak finansijski pomagali KOS, takoda je Armija sasvim precizno znala sta se desava u redovima Matice hrvatske uovom gradu. To je, medjutim, znao i general Janko Bobetko, koji je cesto obilazioi diviziju, i svoju rodnu kucu, i sisacke maspokovce. Nekad je to radio javno, adosta cesto i tajno. Dva puta je general Bobetko, u odsustvu generala DjokeJovanica, specijalnim naredjenjima smenjivao sa duznosti oficira KOS-a majoraKebera, a treci put mu je spremao i nocnu seobu za Sloveniju. U vise navrata je javno, pred oficirima u diviziji trazio da se major bezbednosti istera iz kancelarijeili da se promeni sala za razgovore, jer ju je navodno KOS ozvucio da biprisluskivao hrvatskog generala.Bile su to samo provokacije kojima je ovaj clan CK SK Hrvatske zeleo da javnodokaze kako i KOS, kao i SDB, treba proterati iz zagrebacke vojne oblasti zbogkrsenja ovlascenja. Zdravko Keber je sve takve provokacije izdrzao, jer je imaopodrsku generala Djoke Jovanica. Jednom prilikom na proslavi rodjendana braceRadic, cak je i Mika Tripalo odbio da drzi govor, jer je pored njega za stolomsedeo oficir KOS-a. Preko svojih ljudi ubacenih u Maticu hrvatsku, major ZdravkoKeber je uspeo da sazna sve o planovima Djure Brodarca, tada komandantaOmladinskih jedinica Hrvatske, za naoruzavanje 350 maspokovaca, tj.pretvaranje Teritorijalne odbrane Siska u republicku vojsku. Sedma banijskadivizija je ovu akciju sprecila i general Bobetko i Mika Tripalo to nisu moglioprostiti majoru Keberu. Nacelnik komande je otvoreno trazio od komandanta Varmijske oblasti da se ovaj oficir KOS-a smeni.Definitivni udarac hrvatskim nacionalistima, KOS je u Sisku zadao u jesen 1972.godine, kada su major Zdravko Keber i kapetan Bogoljub Petrovic, preko radnika
iz Rafinerije, otkrili u jednom zidu bunker sa tajnim spiskovima za likvidaciju,izolaciju i izgon Srba. Na tom spisku je bilo tri hiljade imena, od cega je 560 Srbabilo odredjeno za klanje. Spisak su potpisali Ivan Dnjepar i Djuro Brodarac, kojisu pored toga izdali i precizno uputstvo o hapsenju oficira JNA i njihovojlikvidaciji.Sav taj materijal, seca se danas pukovnik Zdravko Keber, dostavljen je generaluIvanu Miskovicu, odnosno Titu i na osnovu njega Marsal se definitivno odlucio dasa politicke scene ukloni sve tadasnje hrvatske lidere i generale soviniste.Svestan te cinjenice, major Keber je otisao direktno u kabinet Janka Bobetka,preneo mu odluku o suspendovanju sa duznosti nacelnika komande V vojneoblasti i naredio mu da preda licno naoruzanje. ? Time sam ja njegasuspendovao, a ne on mene, ? seca se major Keber. Zivot se, medjutim, ruznopoigrao sa Zdravkom Keberom. Ljudi koje je on razoruzavao danas su opet navlasti. Janko Bobetko i njegov sin Ivan Bobetko su glavnokomandujuci ustaskim jedinicama na Kupresu. Djuro Brodarac je nacelnik policije u Sisku, dok jepukovnik Zdravko Keber penzioner. Posle likvidacije maspoka, naime, ovaj oficir KOS-a je prebacen u kabinet Marsala i postavljen za ordonansa. Duznost mu jebila briga o fizickom obezbedjenju Josipa Broza Tita. Zajedno sa rukovodiocimaGarde i VI odeljenjem SSUP-a, potpukovnik Keber je sprovodio planoveobezbedjenja vrhovnog komandanta. U slucajevima kada su Tita posecivalistrani drzavnici, Zdravko Keber je bio njihov adjutant, tako da je za tri godinerada u kabinetu bio sa carom Hajle Selasijem, Vili Brantom, Gadafijem, Jaser Arafatom, Breznjevom, Sukarnom, Suhartom, Makariosom, Niksonom iKisindzerom. Kako sam pukovnik Keber rece: ? Ja sam ovim ljudima cuvao ledja.Samog Tita cuvao je bez pistolja, u civilu, dok je strane goste pratio u uniformi isa gasnim pistoljem u futroli. Nikada nije bio u nezgodnoj situaciji, sem 1975. kadsu dvojica Siptara iz Peci pripremala atentat na Marsala, ali ih je KOS na vremeotkrio i uhapsio. Titu je ogranizovao lov na medvede, a diplomatama na fazane uKaradjordjevu. Otvarao je za njega boce skupog viskija, degustirao ga, a i ispijaosa oficirima, jer nijedna otvorena boca nije smela da stoji u kabinetu. JovankaBroz se zbog toga ljutila, jer nije bilo viskija za njene gosce.Negde sredinom sedamdesetih u Sarajevu je odrzan redovni godisnji prijemstranih vojnih izaslanika, ciji je domacin bila Komanda I vojne oblasti. To je, kakoto inace biva na svim skupovima vojnih obavestajaca, KOS iskoristio da pregledai snimi sadrzaje kofera i akt-tasni svojih gostiju. Dok su vojni izaslanici i ataseistranih zemalja u velikoj sali hotela ?Bosna? pazljivo slusali izlaganje svojihdomacina, pukovnik Zdravko Keber je usao u sobu bugarskog generala. Unjegovoj tasni, medjutim, nasao je samo par prljavih gaca i snimio ih na mikrofilm, kako bi njegovi sefovi videli kakvim prljavim poslom mora da se bavi u KOS-u. Kada je, medjutim, pukovnik, pokusao da izadje iz sobe bugarskog generala, uhodniku se pojavio jedan americki oficir koji je tajno usao u sobu sovjetskoggenerala, dok je samo minut kasnije, sovjetski pukovnik usao u sobu americkogvojnog atasea. To opste spijuniranje, zavrsilo se vecerom na kojoj su se pukovnici i generali smejali jedan drugom, prepricavajuci potajno kakve ko nosigace i carape.Pocetkom osamdesetih, pukovnik Zdravko Keber je imenovan za nacelnikaSkole bezbednosti u Pancevu, koju su zavrsili mnogi oficiri KOS-a. Bilo je togeneralsko mesto, pa je i Keber ocekivao da ce dobiti i taj najvisi cin. Umestotoga zapao je u nevolje, jer ga je Grubesic, nacelnik KOS-a, zajedno saministrom odbrane Brankom Mamulom, stavio na crnu listu. Bio je to pocetakosvete za dogadjaje u Sisku. Proglasen je za velikosrpskog nacionalistu inepouzdanog oficira KOS-a. General Grubesic slao je u vise navrata svoje ljudeda montiraju tajne mikrofone za prisluskivanje u njegovim sluzbenimprostorijama: ?Pratili su me moji dotadasnji djaci sa zadatkom da vide sta radim,sa kim se druzim, o cemu pricam. Kada nisu nista nasli cime bi dokazali svojutezu o mojoj sklonosti srpskim nacionalistima, licno admiral Branko Mamula mi jeporucio da se kanim one strankinje koja me posecuje?. Bila je to zena-agent koju je Keber vrbovao, ali su nacelnik KOS-a i ministar odbrane na njenom primerupokazivali da je pukovnik Zdravko Keber zenskaros. Pod takvim pritiskom,pukovnik Zdravko Keber se povukao iz Skole bezbednosti u jedno odeljenje zapitanja granica u Generalstabu i tu sacekao penziju 1990. godine.

Englesko kuce
U tom periodu KOS, sa oko dve hiljade zaposlenih, je izrastao u ofanzivnusluzbu, jer je 77 odsto njegovog sastava cinila operativa, a samo 23 odstobirokratija i rukovodstvo. Polovina zaposlenih bili su skolovani i strucni oficiri.Kadrovi vojne bezbednosti jesu bili iskusni, ali i prestari, jer je cak 37,6 odsto njihbilo planirano za penzionisanje. Trecina njih bili su srpskog porekla. Najveciproblem Uprave bezbednosti JNA je bio osipanje kadrova, sto se posebno osetiloposle odlaska pet stotina kontraobavestajaca. Da bi se taj kadrovski vakuumpopunio, KOS je uvecao svoje formacije, ali i pomerio rok za penzionisanje.Danilo Dane Cuic, koji je nasledio Stjepana Domenkusica 1974. godine na mestunacelnika KOS-a, nije bio profesionalni kontraobavestajac. Od bezbednosti visega je interesovala armijska politika i SKJ, kao i izvrsavanje Titovih naredjenja.Govoreci o bezbednosti, J. Broz je na manevrima ?Sloboda 71.? decidiranorekao: ?U interesu bezbednosti i odbrambene sposobnosti nase zemlje, mi se saprotivnicima naseg drustvenog sistema moramo obracunati organizovano iefikasno, imajuci u vidu i to da su oni, vise ili manje, uvek povezani sa spoljnjimneprijateljem. U borbi protiv tih snaga, pored nase idejno-politicke akcije, micemo koristiti sva sredstva, ne ustrucavajuci se ni od najostrijih mera...? To je, poDanetu Cuicu znacilo da KOS treba da cuva Josipa Broza, cak i od njegovesupruge Jovanke. U neobjavljenom prilogu za list ?Narodna armija? general-pukovnik Dane Cuic o odnosu Jovanke Broz prema Titu kaze sledece:?...Tokom referisanja i susreta sa drugom Titom meni su ostala u sjecanju dva-trimucna, teska susreta, kada smo nalazili druga Tita neraspolozena, utucena, zabrinuta. Govorio je da je situacija na dvoru nesnosna, da nema uslova za rad,da sve to sto se preduzima ne daje rezultate. Presao je 80 godina, njemu jetrebao mir, a on ga nije imao. Rekao sam mu: Dobro, druze Tito, da li bi mi nestomogli Vama pomoci? Moguca je bila promene personala i uslova rada, a akotreba i da se Tito zastiti, jer smo se bojali da ne dodje u fizicku opasnost. On jegovorio da to ne dolazi u obzir, da ne veruje da bi bilo kakve promene naJovanku Broz pozitivno delovale. Sukob izmedju Jovanke Broz i predsednikaRepublike poprimio je sire razmere narocito posle 1974. godine. Saznanja otome izlazila su i van rezidencije, pa je KOS morao da intervenise. To je postalopredmet interesovanja kako unutar zemlje, tako i u inostranstvu, u prvom reduraznih obavestajnih centara. Spekulacije su isle ka tome da se sve to prikaze kaosukob u politickom i drzavnom vrhu zemlje, a ne kao licni odnos Jovanke i Tita.To se dovodilo i u vezu sa ?posttitovskim danima?, da u tome Jovanka Broz nijebezazlena, da ona ima odgovarajuce politicke pretenzije i da su te ambicije kodnje podgrejavane od pojedinaca ili odredjenih snaga. Definitivni raskol je biokada je drug Tito posao u Kinu, jer je Jovanka zahtevala da u delegaciji ne buduneki ljudi. Stane Dolanc i jos neki. To je druga Tita razljutilo. Do tada su se ipakodrzavali kakvi-takvi odnosi. Oni su bili puni prekida, trauma, sukoba,nesporazuma. Tito je odlazio povremeno negde da radi, izbegavao je sukobe.Tada je bio definitivan sudar i raskid. Drug Tito je bio cvrsto uveren da se ne radio politickim pretenzijama Jovanke, da je to borba za vlast. Naravno, nije ni onodbijao da postoji neka ambicija, zelja za nekakvim afirmisanjem. To je bilanjegova procena, da je dosta mladja zena, pruzila joj se velika sansa, velikemogucnosti, da je ona to delom iskoristila. Inace je malo samosvojna, ni sa kimne moze. Prilikom dolaska na referisanje kod Tita, ja sam vec po osoblju znaoatmosferu, jer je osoblje koje je bilo blize, bilo vrlo upuceno u to. Oni su cinili sveda mu olaksaju situaciju. Ljubicic ih je drzao da ne padnu pod uticaj Jovanke.Koliko god su oni ispoljavali brigu za Tita, ipak ono najintimnije nije moglo da muse pruzi. Vrhovni komandant mi je rekao da je nemoguce tako ziveti: ?Ja sam ?rece Tito ? pobjegao. To je ludnica?.Za KOS sedamdesetih godina, neprijatelji su bili liberali, anarholiberali,ultralevicari, pripadnici studentskih pokreta, clanovi klera, intelektualci i stranispijuni. Oficiri bezbednosti, medjutim, za pet godina sefovanja generala Cuicaosetili su da se radi o pismenom i logicnom coveku. O tome govori i jednaanegdota. Krajem 1978. godine, oficiri KOS-a pokusavali su u vise navrata da seusunjaju u ambasadu Velike Britanije kako bi iz kancelarije vojnog atasea uzelivazne podatke o aktivnosti engleske tajne sluzbe MI6. U tome ih je neprestanoometao jedan pas privezan u dvoristu ambasade. Ne znajuci kako da opravdajusvoj poslovni neuspeh, oficiri su se pozalili generalu Cuicu kako ne smeju da?neutralisu kuce?, jer bi to Englezima bilo sumnjivo. Nacelnik KOS-a, DaniloCuic im je tada dao kratak savet: ?Uspavajte to kuce pola sata i zavrsite posao,dok je ambasador sa svojim korom u pozoristu!? Bez obzira na ljudsku iprofesionalnu dobrotu generala Cuica, pukovnik Sekula Memedovic ga smatraodgovornim sto je dozvolio da ga generali Ivan Miskovic i Stjepan Domenkusic 
prevare i uvuku u obracun sa ljudima generala Ivana Gosnjaka. General-pukovnik Dane Cuic bio je nacelnik UB SSNO sve do 1979. godine.General-pukovnik Branislav Joksovic, kada je nasledio Daneta Cuica, vodio jeUpravu bezbednosti JNA samo godinu dana, od 1979. do 1980. godine, kada mu je prestala aktivna vojna sluzba. Nacelnik Joksovic je bio poreklom iz Pozege.Rodjen je 1920. godine, predratni student prava, prvoborac, politicki komesar 2.proleterske brigade i 2. proleterske divizije. Posle rata bio je na funkcijamanacelnika u Personalnoj upravi GS JNA, a na mesto sefa vojne tajne policijedosao je sa mesta nacelnika Regrutne uprave GS JNA. Istovremeno je bio i clanOpunomocstva CK SKJ za JNA, clan Kontrolne komisije SKJ i poslanik Savezneskupstine. Zavrsio je Visu vojnu akademiju i poput mnogih ratnih kadrova bio jenosilac visokih priznanja i odlikovanja. U vreme kada je general BranislavJoksovic vodio UB JNA, zacet je novi talas nemira u Jugoslaviji, koji su zapocelismrcu Josipa Broza Tita i demonstracijama na Kosmetu. KOS je zajedno sa svimostalim jugoslovenskim tajnim sluzbama radio na obezbedjivanju gostiju izcitavog sveta, koji su dosli da se poslednji put pozdrave sa predsednikom SFRJ.Na tom zadatku radilo je pet hiljada radnika bezbednosti, kao i kompletni sastaviministarstava unutrasnjih poslova, pa cak i Teritorijalne odbrane. Savezkomunista Jugoslavije je posebnim dezurstvima u preduzecima angazovaosekretare OOSK da cuvaju red, mir i bezbednost u radnim kolektivima. SahranaJ. B. Tita bio je jedan od najslozenijih zadataka za organe bezbednosti, ali je uzdobru organizaciju i pomoc stranih sluzbi, izveden rutinski i bez incidenata.Kosovski nemiri, medjutim, stavili su KOS pred jedan drugi problem, upotrebusile prema domacem stanovnistvu. Tada je na celu KOS-a vec bio novi Hrvat,general-potpukovnik Jere Grubesic. Samo za godinu dana, broj nacionalistickihispada, pa i napada prema JNA uvecan je za pet puta, sto je stavilo prediskusenje citavu Upravu bezbednosti. Siptarski nemiri na Kosovu 1981. godine,posle desetak godina digli su jugoslovenske sluzbe bezbednosti iz letargije inaterali ih da se aktivno ukljuce u jurnjavu za drzavnim neprijateljima. U tovreme, vec na osnovu tajne studije centra ?Marsal Tito? na Banjici, analiticariJNA ozbiljno su upozorili ministra odbrane i nacelnika Generalstaba da je zaborbenu gotovost Armije u zemlji najveci neprijatelj narastajuci nacionalizam, a usvetu teroristicka aktivnost antijugoslovenske emigracije u saradnji sa stranimfaktorom. U skladu sa tim upozorenjima, KOS je uspesno i cistio teren odalbanskih sovinista i stranih agenata. Od 1981. do 1985. godine, kad je na celuUprave bezbednosti SSNO bio general Jere Grubesic, u JNA je pokrenuto 305postupaka protiv aktivnih vojnih lica albanske narodnosti. Bili su to uglavnomvojnici. Istovremeno, na optuzenickoj klupi naslo se i 49 vojnika hrvatske, 38srpske, 9 slovenacke i 7 muslimanske nacionalnosti. General- potpukovnik JereGrubesic je, kao i general Joksovic, pripadao staroj armijskoj gardi. Rodjen je1924. godine kod Sibenika, poticao je iz seljacke porodice. U NOR se ukljucio1942. godine, a u KPJ godinu dana kasnije. Bio je komesar cete, a zatim oficir bezbednosti, pa zamenik nacelnika i najzad nacelnik KOS-a. Penzionisan je1986. godine. Tada je JNA imala oko 35.000 oficira i podoficira i cak 300.000 vojnika. Uorganima bezbednosti bilo je oko deset odsto svih oficira. Jos prema Titovojzamisli, taj broj je trebalo svesti na 200.000, kako bi Armija bila efikasnija iubojitija. Na poljuljano bezbednosno stanje u Armiji uticale su i sve ucestalijekradje oruzja i vojne opreme, oko stotinu slucajeva godisnje, a zatim i bekstva,dezerterstva, odbijanje sluzenja vojnog roka iz verskih razloga, kao i odavanjevojnih tajni, pa i klasicni kriminal. Vrhunac te nestabilnosti dostignut je 4.septembra 1987. godine u slucaju V.P. 7518 ? Paracin. Tada je Aziz Keljmendi ukasarni ?Branko Krsmanovic? masakrirao usnule vojnike. Ubijeni su na spavanjuvojnici Srdjan Simic iz Beograda, Hazim Dzananovic iz Kocica, Safet Dudakoviciz Orahova i Goran Begic iz Zagreba. Ranjeni su vojnici Anto Jazic, Petar Djekic,Andreja Presern, Huso Kovacevic, Nadzid Mehmedovic i Nazif Adzovic. Za ovutragediju KOS nije preuzeo odgovornost, mada oficiri bezbednosti danas govoreda je do zlocina doslo jer nije na vreme uspostavljena nikakva poverljiva veza savojnicima siptarske narodnosti. U medjuvremenu, u spijunsku mrezu stranihdrzava uhvaceno je 36 Jugoslovena, a medju njima i jedan oficir, jedan mladjioficir, jedan demobilisani porucnik i sest vojnika. Pored toga sto je KOS krajemosamdesetih poceo da otkriva pored albanskih ilegalnih grupa, i slovenacke,posebno grupe pank-nacista, ta njegova ocena o nacionalistickoj opasnostiiznutra, omalovazavana je i pretakana u zakljucak o ?privremenom, vojnickom ispolja unesenom nacionalizmu u Armiji?. Bio je to ozbiljan simptomzanemarivanja funkcije i same Uprave bezbednosti SSNO, koja je kadrovskiosiromasena, a u nadleznosti nije smela u bezbednosnim proverama da ide daljeod cina kapetana. Gotovo svi ozbiljniji slucajevi ugrozavanja bezbednosti JNA iSFRJ resavani su kabinetski. Visoki oficiri, a posebno generali i admirali, sabezbednosnog aspekta u vreme Branka Mamule, a i Veljka Kadijevica, postali su jednostavno za KOS nedodirljivi.U jedinicama je razvijen poltronski odnos oficira bezbednosti premakomandatima, jer su formacijski bili u zavisnom polozaju. Rad, a i karijera ljudi izKOS-a u jedinicama zavisili su od ocene komandanata, sto je, s jedne strane,unistilo objektivnost, a sa druge, omogucavalo sirenje nacionalizma i medjuvojnicima i medju oficirima. Moc pojedinih staresina bila je tako velika, da suorgani bezbednosti u nekim slucajevima bili cak i privatizovani. To se posebnoosecalo prilikom izbora i imenovanja pojedinih staresina za koje je KOS daonegativan sud, ali su oni pored toga, pod uticajem ministra ili republickihpoliticara, postavljani na visoke duznosti. Posledice loseg kadrovskog izbora iuspavanosti KOS-a, medjutim, brzo su se osetile, jer su bile ocigledne. Za cetirigodine JNA, prema podacima Uprave bezbednosti, uspela je da otkrije i na sudizvede samo 49 vojnika Hrvata, 38 Srba, 9 Slovenaca i 7 muslimana, okrivljenihza nacionalizam i sovinizam. Od ukupnog broja albanskih nacionalista u Armiji,krivicno je gonjeno samo 5,8 odsto, a medju kradljivcima vojne opreme inaoruzanja KOS je otkrio, a sud kaznio tek svakog drugog. Bez obzira na naglirast delinkvencije unutar i prema Armiji, rukovodstvo JNA je u vise navratadonosilo pozitivne ocene o radu Uprave bezbednosti. To je ucinio i generalNikola Ljubicic, tada savezni sekretar za narodnu odbranu, i Kolegijum saveznog sekretara i Vojni savet, kao i Predsednistvo Komiteta i sam Komitet organizacijeSKJ u JNA. Sa tom ocenom, izrecenom 24. decembra 1982. godine, upoznatesu sve komande armijskih oblasti i garnizona u Jugoslaviji. Da paradoks budeveci, sve se to desavalo u trenutku kada je jugoslovenski parlament inaugurisaonovi Zakon o opstenarodnoj odbrani, Zakon o osnovama sistema drzavnebezbednosti, kao i druga akta kojima je prosirivana oblast samozastite u SFRJ.

Elita nedodirljivih
Pocetkom osamdesetih kadrovska popuna Uprave bezbednosti bila je 96 odsto.U KOS-u su radili, uglavnom, oficiri iz posleratne generacije, skolovani uObavestajno-skolskom centru u Pancevu. Samo za godinu dana njih 159 jezavrsilo Komandno-stabnu skolu taktike, osamnaestorica Skolu narodneodbrane, a 71 oficir Visoku vojno-politicku skolu. U to vreme savezni sekretar zanarodnu odbranu postao je admiral Branko Mamula. Oficiri bezbednosti se danassecaju slucaja pukovnika Milana Damjanovica, koji je na licnu intervenciju BrankaMamule postavljen za njegovog ordonansa, odnosno za licnog oficirabezbednosti, mada takav polozaj u formacijskom rasporedu uopste nije biomoguc. Pukovnik Damjanovic je umeo da uzvrati ministru, pa je za njegov racunu Nemackoj kupio jedna kola, a gospodji Zlati Mamuli sluzio je kao licnitelohranitelj i nosac. Za Damjanovica se u srpskoj tajnoj policiji znalo da jeosamdeset i seste godine po JNA raznosio pismo u kome se general NikolaLjubicic optuzuje za ?izdajnicko? ponasanje u vreme sovjetske invazije naCSSR. Grafoloska analiza tog pisma, koja je izvrsena u SDB Srbije, pokazala jeLjubicicu da je autor visoki oficir iz bliskih krugova admirala Branka Mamule, pa je sumnja odmah pala na pukovnika Milana Damjanovica. Posle raspada JNA ugradjanskom ratu, pukovnik Damjanovic je jednostavno nestao iz Beograda.Tvrdi se u pravcu Hrvatske. Prema nekim saznanjima, Milan Damjanovic sepojavljivao u vise navrata u Beogradu, cak je i hapsen od strane srpske Sluzbedrzavne bezbednosti i saslusavan u vezi indicija da je sa pojedinim visokimoficirima pripremao vojni puc u SRJ protiv Slobodana Milosevica tokom 1993.godine. Pojedini oficiri KOS-a i VOS-a posvedocili su mi da je i admiral BrankoMamula zbog toga trebalo da se nadje pred islednicima SDB Srbije.Pukovnik Ljubisa Petkovic, kako danas svedoce oficiri bezbednosti, bio je covekgenerala Aleksandra Spirkovskog, komandanta Gardijske jedinice. Toliko su bilibliski, da su cak i popodne provodili zajedno igrajuci stoni tenis u kasarni.Petkovic je doveden iz Sremske Mitrovice na Topcider, za zamenika nacelnikaGarde, ali je svojim uticajem uspeo da sa mesta sefa bezbednosti potisnepukovnika Nikolu Zecara. On je, prema recima oficira KOS-a, bio ortodoksnikarijerista. Prica se da je uz podrsku generala Spirkovskog i generala AndrijeSilica, koji je, takodje, sluzbovao u Gardijskoj jedinici, uklonio desetak?neposlusnih? oficira. Jedini covek koga nije uklonio, bio je potpukovnik MiroljubDjokic, koji je na sastancima staresina javno kritikovao slabosti u radu organabezbednosti na Topcideru. Da bi pokazao svoju revnost u progonu neprijatelja,pukovnik Ljubisa Petkovic je, navodno, otkrio u jednoj jedinici Garde grupu siptarskih nacionalista. Potpukovnik Djokic je, medjutim, otkrio da se radi onamestaljki i da ce nacelnik bezbednosti nagraditi sa petnaest dana odsustva jednog Siptara ako napise nekoliko velikoalbanskih letaka i podeli ih svojimzemljacima. Na tu zamku su natrcala cetiri vojnika i zbog albanskognacionalizma poslati su na vojni sud i osudjeni na robiju. Samim tim stvoren jeutisak da je ta gardijska jedinica ?centar albanskog nacionalizma?. Izvedeno jenekoliko takvih slucajeva, pa je, kada ih je potpukovnik Djokic raskrinkao, moraolicno da intervenise i general Aleksandar Spirkovski kako bi citavu ?namestaljku?zataskao. Time je i ovaj oficir postao ?dodatni neprijatelj? pukovnika Petkovica.Slicne manire primenjivao je i pukovnik Branimir Milovanovic, za koga se sumnjada je preteranu azurnost naplatio dobijanjem stana preko reda. Na drugoj strani,bundzija potpukovnik Miroljub Djokic je stavljen na raspolaganje, a zatimprebacen u saobracajni sektor, samo da bi se ucutkao. Ljudi koji su tih godinaradili u Gardi, tvrde da je vecina oficira bezbednosti posteno radila svoj posao ida nisu bili skloni karijerizmu, ni zrtvovanju vlastitih kolega. Oni su imali obicaj dacitiraju poznatog sovjetskog spijuna Abela: ?Tajni agent mora da ima hladnuglavu, vruce srce i ciste ruke!?Oficirima bezbednosti osamdesetih godina bilo je zabranjeno da izmedju sebegovore o slucajevima neprijateljstva, sem kada je rec o sluzbenim susretima.Izvestaji su slati Upravi bezbednosti SSNO, odnosno Generalstabu i ministruodbrane, tako da su operativci znali samo za ono na cemu su radili. Cim bi slucajpredavali komandantu, vise nisu mogli da prate njegovu sudbinu, a desavalo se,da se bezbednosna istraga, cak i protiv nekih generala, jednostavno u komandi iliSSNO prekine. Zato se i moglo dogoditi da u vojnom vrhu, KOS nikada nije otkrionijednog spijuna, a ni nacionalistu, sem generala Antona Tusa i generala MartinaSpegelja, dok ih je medju nizim oficirima bilo. Takav ?drzavni neprijatelj? bio je,na primer, i niski pukovnik Dragan Popovic, kad je pocetkom devedesetihpokusao da formira zavicajnu organizaciju Kordunasa pod imenom ?Tromedja?.O tome mi je pukovnik Popovic svojevremeno poslao opsirno pismo:?... Na vest o formiranju Zajednickog udruzenja ?Tromedja? u Nisu i da je njemupristupio veliki broj aktivnih vojnih lica srpske nacionalnosti, general Kadijevic jevrlo energicno reagovao i precizno naredio: pukovnika Popovica odmahpenzionisati, a ostale iz Armije isterati! Nosioci sprovodjenja ovog naredjenja bilisu generali Dragoljub Simonovic, Jovo Supic i Boce Perevski, svi iz Komande IIIvojne oblasti. Oni su na OOSK startovali sa informacijom Ocene i stavovi odelatnosti ?Tromedje?, u kojoj nije iznet nijedan podatak koji bi cak ukazao namogucnosti naseg odstupanja od akata Politicke uprave SSNO. Ni tada se nijedogodilo da organi bezbednosti iskoce iz partijske kolotecine. Naprotiv, njihovauzajmana koordinacija poslova krunisana je ?rezultatima? visokog stepena. Tose vidi iz izvestaja pukovnika bezbednosti Branka Arsova o kapetanu DjordjuStoisavljevicu, koji je ?operativnim radom dokumentovao kapetanovo istupanjesa pozicija srpskog nacionalizma u kojima dominira ispoljavanje nacionalnepreosetljivosti, vezano za polozaj Srba u Kninskoj Krajini, kao i velicanje licnosti Slobodana Milosevica... KOS-u je smetao i susret clanova medje
sadelegacijom iz Indjije, sa dr Jovanom Dmitrovicem i Duskom Orlovicem...?Na Disciplinskom sudu, pukovnik Dragan Popovic ? Kordunas i kapetan DjordjeStoisavljevic, kaznjeni su novcano i zaustavljanjem prava u napredovanju.

Ko snima Milosevica
Pojava Slobodana Milosevica na politickoj sceni 1988. godine, izazvala je velikointeresovanje vojnog vrha, koji se trudio da preko KOS-a otkrije ko su ljudi, pa iinstitucije koje podrzavaju novog srpskog lidera. U taj posao direktno je bioumesan i admiral Branko Mamula sa svojim kontraobavestajcem MilanomDamjanovicem, jer je Milosevic, kako se tada smatralo, bio pulen generala NikoleLjubicica, koga admiral flote nije mnogo voleo, ali ga je postovao kao protivnika.Zagovornici SFRJ smatrali su Milosevica opasnim, pa su pokusali da sto pomnijeprate njegovu delatnost preko njegovih saradnika. KOS je tajno pratio iprisluskivao neke srpske ministre i nacelnike sluzbi u vladinoj administraciji.Mnogo udela u tome je imao Ilija Ceranic, tadasnji nacelnik KOS-a JNA iposebno sef Sluzbe bezbednosti SSUP-a Zdravko Mustac, koji je bio i zvanicnikoordinator sluzbi bezbednosti u SFRJ. U poratnom periodu, KOS i SDBnajtesnije su saradjivali iz dva razloga. Prvo, broj oficira bezbednosti je bio bitnosmanjen na samo 0,3 odsto od ukupnog broja pripadnika JNA, a drugo, u takvojsituaciji ne mogavsi da pokriju citav ?teren?, oficiri su morali da traze urepublikama pomoc lokalnog SDB. Po nacionalnom kljucu, i JNA i KOS i SDB,bili su nacionalno gotovo cisti. U Sloveniji i Hrvatskoj posebno, jer su ikomandanti bili ljudi iz tih krajeva. Jugoslovensko poverenje, koje je gradjenocetrdeset i sest godina, a sruseno za noc, placeno je prevarama i izdajama.Komandant TO Slovenije, Edo Pavcic, nekada oficir KOS-a, postao jenacionalista i komandant snaga koje su pucale na vojnike i oficire JNA uSloveniji.Iz seme dr Obrena Djordjevica, vidi se da se sistem bezbednosti u Jugoslaviji1990. godine, pred razbijanje SFRJ, oslanjao na tri stuba bezbednosti priministarstvima odbrane, policije i spoljnih poslova. U JNA, gde je komandapodeljena na SSNO (ministarstvo) i Generalstab (operativna komanda), i sistembezbednosti je podeljen na XII upravu bezbednosti, poznatiju kao KOS(Kontraobavestajna sluzba) pri SSNO, i na II upravu Generalstaba, tj.Vojnoobavestajnu sluzbu (VOS) pri samoj komandi. Zadaci KOS-a su krajemosamdesetih i pocetkom devedesetih bili otkrivanje i sprecavanje neprijateljskogdelovanja ?napolju? i ?unutra?, kao i zastita odbrambenog sistema zemlje. Zapotrebe rukovodstva drzave, KOS je vrsio sistematizaciju informacija ozbivanjima u drustvu,ali i u Armiji, kao i podataka o neprijateljskim aktivnostima.Pored dnevnih informacija, Uprava bezbednosti je radila i analiticke procene omogucim kretanjima na tlu Jugoslavije i u Evropi vezanim za bezbednost zemlje.Kada je zapoceo gradjanski rat u SFRJ, analiticari vojne bezbednosti trazili su,na primer, odgovor na pitanje kako ce se ponasati Makedonija i da li ce ona biti novi front za JNA i ostatak Jugoslavije? Zato je KOS delovao i u inostranstvu, ali iu Jugoslaviji. U Upravi bezbednosti JNA radilo je tada oko hiljadu oficira. Krajemosamdesetih, nacelnik bezbednosti u armiji bio je general Marko Negovanovic,koji je na tu funkciju dosao sa mesta sefa Politicke uprave SSNO kao pouzdanicovek generala Nikole Ljubicica. Njegov zamenik je bio pukovnik Mihailo Pavlicic,koji je kao profesionalac, zapravo i vodio KOS. Pavlicic je posebno bio aktivan jos 1985. u slucaju Djordja Martinovica, civila na radu u pristinskom Domu JNA,za koga je KOS utvrdio da se sam povredio. O tome u arhivi vojne tajne sluzbepostoji i magnetofonski snimak, ali i stenogram, na osnovu koga je i SDBJugoslavije, tacnije nacelnik tajne policije Zdravko Mustac, pa i Savezno javnotuzilastvo donelo zvanicno sluzbenu procenu o samopovredjivanju, suprotnustavovima CK SK Srbije koji je tvrdio da je rec o fizickom napadu albanskihsovinista. Martinovicevo priznanje dobio je za KOS njegov prijatelj i sef, pukovnikNovak Ivanovic, prilikom posete u bolnici. Taj stenogram sam video kod MilosaBakica, tadasnjeg federalnog tuzioca. Slucaj Djordja Martinovica uzbudio jesrpsku i jugoslovensku javnost koja je trazila krivce, ali je umesto njih dobila jednu surovu medijsku pricu samog Martinovica i njegovih advokata. Ova afera,zbog suprotstavljenih ocena, medjutim, ubrzo se pretvorila i u medijski i policijskirat izmedju SDB SFRJ, KOS-a JNA i CK SK Srbije. Sluzba drzavne bezbednostiSrbije nije ucestvovala u istrazi i obradi slucaja Djordja Martinovica, ali suucestvovali policajci iz Javne bezbednosti RSUP-a Srbije.Zdravko Mustac je pobegao u Zagreb, mada je sedamdesetih godina vodioistragu protiv dr Franje Tudjmana, sada pod zastitom nemacke obavestajnesluzbe BND, dobio je u Hrvatskoj visoko mesto savetnika za bezbednost. On jesa sobom odneo i spisak svih saradnika SDB, cak i medju pripadnicima KOS-a.Neki sa tog spiska su i likvidirani. Ima indicija da su KOS i pomenuti ZdravkoMustac umesani i u aferu Sevso, sa srebrom, ali da su od svega digli ruke, kadasu, navodno, osetili da su u to umesani Titov sin Misa Broz, Goran Strok i,navodno, Mamulin sin Vlada Mamula.Godine 1988. Jugoslavijom je vladalo kolektivno Predsednistvo SFRJ, u kome jesvaki clan bio zastupnik ideje o republickoj i autonomaskoj drzavnosti, naustrbsame Jugoslavije. Kolektivni sef drzave bili su Raif Dizdarevic, Lazar Mojsov,Stane Dolanc, Sinan Hasani, Josip Vrhovec, Nikola Ljubicic, Radovan Vlajkovic iVeselin Djuranovic. Premijer je bio Branko Mikulic, ministar vojni Branko Mamula,a predsednik CK SKJ, dr Stipe Suvar. Kako je vecina njih na albanskomseparatizmu proucavala mogucnost otcepljenja vlastitih republika i pokrajina, toim je pojava Slobodana Milosevica, koji se borio za jaku i jedinstvenu Srbiju, bilane trn, vec balvan u oku. Kolektivni sef drzave i Vrhovna komanda, pod njim,smatrali su Milosevica anti-Jugoslovenom, Srbinom koji je oziveo velikosrpskisindrom i na koga se moze prebaciti krivica za njihovo vlastito razbijanje SFRJputem lokalnih secesija. Zato su i Predsednistvo SFRJ i SSNO dali u zadatakSDB-u SSUP-a i KOS-u JNA da budno prate na Slobodana Milosevica i njegovenosioce budjenja srpskog naroda, a posebno srpskog pokreta na Kosmetu.Jedan general, Nikola Ljubicic, tada prvi covek Srbije, bio je isuvise veliki Jugosloven da bi mogao i zeleo da spreci kontrolu i tajno uhodjenje SlobodanaMilosevica. Nacionalno optereceni vojni kadrovi u Hrvatskoj, pojavom Milosevicaosigurali su sebi alibi za tihi progon srpskih oficira u JNA. Takav je, na primer,slucaj Djordja Dobre, poreklom iz Benkovca, koji je tretiran kao srpskinacionalista.Od 1950. godine, kada je postao pitomac Vojno sanitetske oficirske skole uLjubljani, Djordje Dobre sticao je priznanja, odlikovanja i zvanje lekara,specijaliste-interniste, kardiologa i sanitetskog pukovnika. U Vojnoj bolnici uZagrebu, gde je dr Dobre vec decenijama zaposlen, niko nije ni pretpostavljao dabi ugledni kardiolog mogao biti neprijatelj jugoslovenske zajednice i armije. Tako je bilo sve do 1989. godine, do slucaja koji dr Dobre opisuje:?... Pozvan sam 28. marta 1989. godine u Komandu V armijske oblasti, a danisam znao zbog cega. Odmah po dolasku u Komandu, zajedno sa upravnikombolnice, pukovnikom dr Mihajlom Radovanovicem, primio me komandant,general pukovnik Martin Spegelj i saopstio mi da zbog politickih razloga moramorganima bezbednosti dati izjavu i da od moje iskrenosti zavisi dalja mojasudbina u JNA. Komisija sastavljena od organa bezbednosti (cetiri clana) na celusa pukovnikom Boskom Kelecevicem u zgradi u Ulici Socijalisticke revolucije br.5, pocela je da me ispituje. Najprije ? opcenito, o vredjanju i omalovazavanjulicnosti i djela druga Tita. Odgovorio sam da je neistina da sam ja vredjao licnosti djelo druga Tita i da o tome nemam sta razgovarati. Da bi me komisija ubjedila,pustili su mi magnetofonsku traku na kojoj se cuje nerazgovetan govor i stalnonesto sumi, a glas nema nikakve slicnosti sa mojim. Na moju primjedbu da jesnimanje, prisluskivanje i pracenje protivustavno i zakonom zabranjeno, pukovnikKelecevic mi je odgovorio: ?Mi imamo na sve pravo?.Sto se tice glasa, rekli su mi da ce oni sve to filtrirati i procistiti i da ce mi tada svebiti jasno. Iako vise nisam slusao tu traku, sada mi je potpuno jasno ? kako onifiltriraju sadrzaj izjave i kakvim se metodama sluze. Zatim su poceli da me pitajuo raznim pojedinostima, na sta sam odgovorio da sam o tome citao u stampi, damozemo razgovarati samo o onome sto sam procitao, ali da na te teme nisam javno nastupao, jer to nije moj posao. Pukovnik Kelecevic je rekao da cemo otome malo prodiskutirati tada, a da ce on ? sutra ili prekosutra ? doci kod mene ubolnicu, pa cemo konacno o svemu razgovarati. Medjutim, vise nikada nijedolazio kod mene, nego se bacio na rad sa svojim saradnicima kako bi me stovise ocrnio. Pitali su sta mislim o naucnom radu i djelu druga Tita, sta znam ogreskama Tita na Neretvi i Sutjesci, o smenjivanju rukovodilaca, skolovanjudruga Tita, o arteriosklerozi, o pocasnim admiralima Bokeljske mornarice, kolikobi Titu dao ordena narodnog heroja, da li je i Tito kriv za tesku ekonomsku ipoliticku situaciju, sta mislim o dr Gojku Nikolisu, admiralu flote Branku Mamuli,Branku Mikulicu, da li je i general armije Nikola Ljubicic kriv za situaciju u zemlji,sta mislim o Anti Markovicu, kako gledam na promjene u Vojvodini i SR CrnojGori, da li sam rekao da Jugoslaviija, u poslednjih 500 godina nije imala boljegrukovodioca od Slobodana Milosevica i da li sam procitao ?Knjigu o Milutinu?. O naucnom radu i djelu druga Tita, odgovorio sam da ja nisam nadlezan dadajem sud o tome, ali da sam u tjedniku ?Danas? procitao o tuzbi Jovanke Broz,radi isplate autorskih honorara za sabrana djela druga Tita. Kao zakljucak u tomclanku je navedeno da Jovanka Broz nema pravo na autorski honorar, posto seTito nije bavio naucnim radom, a da su izdate knjige djelo njegovih saradnika kojisu to radili po sluzbenoj duznosti i u redovno radno vrijeme. Odgovorio sam dane znam nista o greskama Tita u toku vodjenja operacija na Neretvi i Sutjesci,osim onoga sto sam procitao u ?Narodnoj armiji?, od general-pukovnika VelimiraTerzica, i u ?Vjesniku?, od Koce Popovica. Takodjer sam rekao da je i osmenjivanju rukovodilaca pisalo u novinama, da Tito nije volio rukovodioce kojisu mu prigovarali i da je preko noci smjenio generala armije Ivana Gosnjaka,admirala Matu Jerkovica, general-pukovnika Djoku Jovanica, Kocu Popovica, ada je volio poslusne ? Fadilja Hodzu, Branka Mikulica, Veselina Djuranovica. I oskolovanju druga Tita u Sisku, odgovorio sam da je opsirno pisala dnevnastampa, kao i da je o tome govorio metalski majstor iz Siska, Major, preko RTVZagreb.Kao strucnjak, o arteriosklerozi rekao sam da su naucnici koji se bave timproblemom dokazali da dijete, jos u utrobi majke, ima pocetne znakovearterioskleroze, a kada ce se ona manifestovati, i u kom obliku, najvise zavisi odgenetskih faktora. Na potpitanje, da li je Tito imao arteriosklerozu, odgovorio samda je i Tito bio covjek i prema tome da je imao arteriosklerozu. Rekao sam dasam u septembru 1988. godine, pred Dan mornarice, citao ?SlobodnuDalmaciju? i na pitanje jednog kolege, koji su to clanovi Bokeljske mornarice,odgovorio sam redom kako je pisalo: pocasni admiral Bokeljske mornarice suTito, Sukarno i Idi Amin. Na potpitanje, da li znam da je Idi Amin kanibal,odgovorio sam da se to mene ne tice, jer ga ja nisam ni uclanio u pocasneadmirale. Na pitanje, da li je, po mom misljenju, i Tito kriv za tesku ekonomsku idrustveno-politicku situaciju u zemlji, odgovorio sam da sigurno (krivice) ima, sobzirom na njegove najvise tri funkcije u zemlji. Na koncu sam rekao da, bezobzira na sve negativnosti koje su iznosene u stampi o Titu, on ima 60 odstopozitivnoga, a onih 40 procenata treba podvrgnuti naucnoj analizi i sudu povijesti.O dr Gojku Nikolisu rekao sam da je spanski borac, narodni heroj, nacelniksaniteta u JNA u ratu i nakon rata, akademik i da ga licno znam i na osnovu togamogu zakljuciti da je izvanredan covjek. Clanovi komisije imali su primjedbe da jedr Gojko Nikolis potpisnik Memoranduma, na sta sam odgovorio da se to menene tice.Rekao sam da sam prilikom jedne vjezbe u Rijeci saznao o gradnji vile BrankaMamule u Opatiji i da to nije vojna tajna, a ako se nesto krije i mucka, da to nijeposteno. Odgovorio sam da se general armije Nikola Ljubicic dugo nalazio u vrhuvlasti i da sigurno snosi deo krivice za ovu situaciju u zemlji, a pogotovu naKosovu, a posebno je na mene negativno djelovao njegov pasivan stav premaotvorenom pismu Svete Letice. Rekao sam da je i o Branku Mikulicu opsirnopisala dnevna stampa, narocito o njegovoj krivici za politicku likvidaciju AvdeHuma, Osmana Karabegovica, Hajre Kapetanovica i Cede Kapora, kao i o njegovoj vili u Bugojnu, a da druge podatke o njemu ne znam. Odgovorio sam oAnti Markovicu da mislim, kao i svaki posteni Jugosloven, da nas on jedini, sasvojim programom, moze izvuci iz ove teske situacije.Procitao sam ?Knjigu o Milutinu? i rekao sam da se u potpunosti slazem sanjenim sadrzajem, osim nekoliko stranica koje sadrze misljenje o dizanju ustankau Jugoslaviji. Dobio sam dojam da su clanovi komisije potpuno neinformisani i danista ne citaju jer, u protivnom, ne bi meni pripisivali da sam ja rekao to i to, kadasve to pise u novinama. Rekao sam da nije istina kako sam izjavio da Jugoslavijau poslednjih 500 godina nije imala boljeg rukovodioca od Slobodana Milosevica.Jedino sam rekao, a to mislim i sada, da Srbija u poslednjih 500 godina nijeimala boljeg rukovodioca od Slobodana Milosevica, a da li ce tako i ostatipokazat ce buducnost. Moji su se islednici narocito zanimali za ova pitanja oSrbiji i Slobodanu Milosevicu, a na saslusanju sam bio od osam do 15 sati.?O svemu ovome dr Djordje Dobre pisao je saveznom sekretaru za narodnuodbranu, ali su mu iz kabineta saveznog sekretara savetovali da saceka ishodpred Visim vojnim disciplinskim sudom i obavestili ga da savezni sekretar, zbogprezauzetosti, ne moze da ga primi. U medjuvremenu, dr Dobre je, navodnostrogo poverljivom informacijom, procitanom pred gotovo citavom Vojnombolnicom u Zagrebu, proglasen za neprijatelja, coveka koji se zalaze za VelikuSrbiju itd. Pokrenut je i krivicni postupak kod Vojnog suda u Zagrebu, ali je vojnituzilac odustao od gonjenja zbog nedostatka dokaza. Medjutim, pokrenut je ipostupak pred Vojnim disciplinskim sudom u Zagrebu i dr Dobre je osudjennajstroze moguce ? na gubitak cina i posla. Presuda je doneta na osnovu izjave jednog svedoka, medicinske sestre koja je jednom nedeljno radila u ambulantikardiologa, iako je njeno svedocenje vojni tuzilac u postupku istrage kod Vojnogsuda u Zagrebu prethodno ocenio kao nepouzdano. Visi vojni disciplinski sud uBeogradu potvrdio je 1988. godine osudu dr Djordja Dobre. Ovaj bivsi pukovnikna sluzbi u Vojnoj bolnici u Zagrebu, rodjen 1. marta 1934. godine u Perusicu,opstina Benkovac, SR Hrvatska, Srbin, na sluzbi u oruzanim snagama od 1. jula1954. godine, zavrsio Vojnu sanitetsku oficirsku skolu, medicinski fakultet,postdiplomske studije iz kardiologije, specijalista interne medicine, do sadanekaznjavan, cekao je da se o njegovom slucaju konacno raspravi predVrhovnim vojnim sudom u Beogradu. Tada je izbio gradjanski rat u Jugoslaviji.

Spijunska lista
U hrvatskoj stampi je pocetkom 1991. godine, bas na osnovu podataka SDB,objavljeno dosta kompromitujuceg materijala protiv JNA i posebno protiv KOS-a.Danima su u listovima koje finansira zagrebacka policija, ?Slobodni tjednik? i?Globus?, objavljivani spiskovi saradnika KOS-a. Na njima se nasao i novinar Miroslav Lazanski, ciji je otac pukovnik JNA u penziji. Precutano je, medjutim, dasu za KOS radili i Imre Agotic i Josip Manolic. Da bi zaplasio vlastiti narod, dr Franjo Tudjman je, na primer, u Saboru februara 1991. godine izjavio da se broj agenata KOS-a u Hrvatskoj uvecao za 200 odsto? (!?). To je, verovatno bio dovoljan politicki alibi da pojedini urednici, clanovi HDZ u novinama objavespisak cetrnaest radnika KOS-a u Sisku. Na toj listi, koja je licila na poternicu zalinc nasli su se: ?Rajko Mandic, umirovljeni policajac, stanovao pokraj vojne bazeu Zazini, zivi u Sisku; Jovo Crnobrnja, umirovljeni policajac, zivi u Sisku,Trakoscanska 3, tel. 41-932. Posebni zadaci za Crnobrnju bili su pracenje obiteljiBrajkovic iz Odre, ciji je clan Josip predsjednik Opcinskog HDZ-a Sisak. MileDjukic ?Grbe?, umro prije petnaestak dana. Bio sudionik rata, a s majorom KOS-a Keber Zdravkom pisao optuznicu protiv obitelji Bobetko. Interesantno je da jeDjukicu upravo general Janko Bobetko spasio zivot tijekom rata u selu Kladan uistocnoj Bosni, sto znaju prezivjeli borci Sisackog odreda. Kasnije je Djukic nasebe preuzeo progon Janka Bobetka. Dragan Rajsic, umirovljeni sluzbenikDrzavne sigurnosti, radio i kao sef osiguranja u sisackoj Rafineriji gdje jeiskljucivo zaposljavao radnike Srbe. Zivi u Sisku, Marsala Tita 4, tel. 22-957.Branko Pejic, zivi u selu Tisina Kaptolska. Radio za KOS izigravajuci velikogvjernika i odlazeci u Medjugorje, Mariju Bistricu. Josip Orijevic, umirovljen kaonacelnik Sluzbe drzavne sigurnosti, zivi u Sisku, Ulici Marsala Tita. Suvlasnikugostiteljskog objekta ?Quatro? u Ribarevoj ulici pokraj sisacke gradske trznice.Ilija Zoric, umirovljeni policajac, drustveni stan ostavio sinu Milanu u Sisku, BraceCulig 11. Zoric povremeno dolazi u Sisak, zivi negdje u Lici. Stevo Grubor,umirovljeni policajac, zivi u Zagrebu, Lenjingradska 19. Bio komandir SM u Sunji,radio u Republickom SUP-u. Milorad Indjic, radio u ?Zeljezari?, zivi u Zagrebu.Nagradjen odlaskom u Sabor gdje je do prvih demokratskih izbora biopredsednik Kadrovske komisije. Oduvijek bio procetnicki orijentisan. DragoHarmadi, kronicni alkoholicar, zivi u Sisku, Djure Djakovica 16, tel. 31-885. Radiou ?Zeljezari? kao ekonomist, bio sekretar partijskog Komiteta, prvi trazio smjenuhrvatskog rukovodstva. Tijekom uspinjanja na vlast (stigao i do Sabora) njegovasupruga i jedna kcerka pocinile su samoubojstvo. Rajko Radisic, na mjesto sefaosiguranja u ?Zeljezari? na inicijativu KOS-a postavio ga Stevo Koncar. Isticaose dovodjenjem i zaposljavanjem Srba, umirovljen, zivi u Sisku, Ulica MilankeKljajic. Nikola Grabundzija, umirovljeni policajac, radio kao komandir SM zakontrolu i regulaciju prometa Sisak. Zivi u Sisku, Selje Ogulinca 1, tel. 23-013.Ranko Miocinovic, umirovljeni rukodovilac Sluzbe drzavne sigurnosti, zivi uSisku, Ulica Augusta Cesarca. Nagradjen stanom u Sisku, katnicom u Petrinji iprivatnom trgovinom u Sisku, na Trgu prve internacionale. Slavko Ovuka,umirovljeni policajac. Zbog suradnje s KOS-om, oprostena mu prometna nesrecakad je u Sisku, u Ulici Ive Milkovica usmrtio covjeka. Zivi u Sisku, Brace Culig 2,tel. 40-309.?Slicnom taktikom sluzio se i ministar odbrane Slovenije Janez Jansa, koji jeuspeo da, preko svoje obavestajne sluzbe ?Sektor 09?, mnoge pripadnike SDB iprijatelje oficira bezbednosti zavrbuje. Jansa je od njih dobijao precizne podatkeo snazi i kretanju jedinica JNA po Sloveniji i sve to objavljivao u novinama. Usvojoj knjizi ?Premiki? (?Manevri?), on priznaje da je SDB Slovenije namestioKOS-u i JNA sva dokumenta o njegovoj navodnoj spijunazi i da je Beograd tuigru izgubio, jer ju je vodio Ivan Erzan, zamenik Zdravka Mustaca. On je u leto1991. godine pobegao u Ljubljanu sluzbenim autom marke audi, koji nikada nije vratio. Sami skloni mistifikovanju KOS-a, ali i taktici zastrasivanja, slovenackinovinari su objavili da su za KOS radili i Milan Komiteja, a zatim i Kucanovspecijalni savetnik Neven Borak. Taj sindrom KOS-a, Hrvati su sirili i po Bosni iHercegovini, i to preko zagrebackih novina. Tako je ?Danas? decembra 1991.godine, objavio razgovor s anonimnim odbeglim pukovnikom KOS-a iz Sarajeva,koji je ovu sluzbu proglasio za ?glavnog progonitelja?. Sarajevski listovi su sedali u potragu za tim ?zlocincima? i utvrdili da su za KOS radili i RadovanKaradzic, jos 1969. godine, pa i Mate Boban, pocetkom sedamdesetih. Obojicasu bili na vezi sa Simeonom Tumanovim, danas odbeglim generalom KOS-a izBeograda u Makedoniju. Slicnih ekscesa bilo je i u Srbiji, gde je KOS pratio iprisluskivao generala Slavka Jovica, poverenika JNA u OUN, samo zato, jer je ukafanama razgovarao sa stranim vojnim ataseima na engleskom jeziku. Ima idrugih slucajeva. Na primer, kada se u prolece 1988. godine profesor MiroslavEgeric potpisao na peticiji za osnivanje privatnog lista ?Samouprava?, kao jedanod 230 apelasa, istog casa je ostao bez cina rezervnog kapetana JNA, jer ?grubo narusava moralni lik i ugled Armije?. Tim potpisom je, po tumacenju Sudacasti novosadske opstine Stari grad, prekrsio odredbe Zakona o sluzbi uoruzanim snagama. Organi bezbednosti su ga zbog toga pratili i o njemunapravili svoj dosije. Profesor Egeric je u pismu admiralu Branku Mamuli traziorazumevanje i zastitu, ali ih nikada nije dobio.Dok se u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, radi destabilizacije JNA sirionamerno strah od KOS-a, jer su oni bili jedini ozbiljni bedem jugoslovenskebezbednosti, dotle je istovremeno vojni vrh u Srbiji i Crnoj Gori isterivao svoje?velikosrpske neprijatelje?. Time je, na jednoj strani zabasurivana aktivnostslovenackih i hrvatskih nacionalista protiv svega sto je jugoslovensko, a presvega, protiv JNA i KOS-a, a na drugoj vrsen pritisak na Srbiju i srpskenacionaliste. To su na svojoj kozi ponajbolje osetili pojedini srpski oficiri. Kapetanprve klase Boro Antelj bio je jedan od najboljih u Kragujevcu i Sumadiji, ali jeimao tu nesrecu da se u prolece 1990. godine zamerio generalu TomislavuPerunicicu. Na predavanju ovog visokog oficira JNA, kapetan Antelj je javnoizrazio svoje neslaganje sa generalovim stavovima da je ?... radnicka klasaJugoslavije imala uticaja na donosenje Ustava 1974. godine i da samo neuki ljudivide da je taj Ustav poguban po srpski narod...?. Samo sest dana posle ovetribine u kragujevackom Domu JNA, oficiri KOS-a, pristigli iz Beograda, uhapsilisu trideset trogodisnjeg kapetana Boru Antelja. Narednih sest dana ovaj oficir jebio podvrgnut surovom ispitivanju. Saslusavali su ga major Stojanovic, kapetanDjukanovic i kapetan Kutlaca, svi iz Kontraobavestajnog odeljenja Prve vojneoblasti, koji su kapetana Antelja optuzili za ?... kontinuiranu neprijateljskudelatnost u jedinici, koja se sastoji u negiranju stavova Josipa Broza Tita, SKJ,revolucije, socijalistickog samoupravljanja...?. Oficirima KOS-a, koji su poslati dazastite autoritet sujetno povredjenog generala Tomislava Perunicica, ali i dadokazu da nizi oficiri nemaju pravo da glasno misle svojom glavom, okrivili suBoru Antelja da je velikosrpski nacionalista: ... Optuzivali su me da sam tendenciozno velicao istoriju srpskog naroda,recitovao epsku poeziju i srpske pesnike, velicao srpske oficire iz I svetskog rata? Misica i Apisa, pa i glorifikovao Karadjordja i Svetog Savu, samo sa nameromda osporim dela Josipa Broza Tita. Narednih dana pitali su me svasta ? da li samprisustvovao otkrivanju spomenika Zivojinu Misicu, koliko sam para dao zaizgradnju tog spomenika, da li mi je Misic idol, da li sam izjavio da je on najvecivojskovodja? Kada sam odgovorio da jeste, vidno uzbudjeni su me pitali kakoMisica mogu da stavljam ispred nekih komandanata iz II svetskog rata? Zahtevalisu da kazem koje knjige citam, da li znam ko je Matija Beckovic i zasto slusamnjegove veceri poezije, jer je on gradjanska desnica? Posebno ih je zanimalozasto citam dela Dobrice Cosica, Danka Popovica i Vuka Draskovica? Dosla su iglavna pitanja ? zasto sam pre tri godine rekao da je Tito kriv za sadasnje stanje,da je Ustav 1974. Titovo delo, da je Tito bio tipican vladar? Trazio sam prvoizvodjenje dokaza po tim pitanjima, a zatim da opsirno odgovorim, sve su mizabranili. Po kratkom postupku osudjen sam na Disciplinskom sudu 18. maja1990. godine u Beogradu na gubitak cina...? Tako je prosao Boro Antelj,kapetan, Srbin rodjen u Nevesinju 1957. ozenjen, otac dvoje dece, sjajni studentVojne akademije KOV, desetak godina posle smrti vladara i jedinog marsalaJosipa Broza Tita. U trenucima kada se Srbija probudila i trudila da povrati svojudrzavu, vojni kadrovi Srbi sudili su Srbinu sto je Srbin, a nije Jugosloven i titoista.Iza tih prica, medjutim, skrivao se ponizen i uvredjen sistem vojne bezbednostikoji se, rascepkan i previse zavisan od svojih komandanata, pa i politicara, bionemocan da spreci gradjanski rat i vlastiti poraz. Ta nemoc je bila, danas jeocigledno, namerno rezirana, jer je JNA, tacnije KOS, krajem sedamdesetih iosamdesetih godina bio jedina jedinstvena sluzba bezbednosti na tlu Jugoslavije.Ostale sluzbe su bile razbijene po republikama i pokrajinama. Medjutim, KOS jebio toliko politicki instrumentalizovan da je i sam brzo upao u nacionalistickuzamku. Jedan oficir bezbednosti je to ovako objasnio: ?U politickoj drzavi kakva je bila SFRJ, sa politickom armijom kakva je bila JNA, Uprava bezbednosti jeradila na politickim, a ne na profesionalnim poslovima zastite ustavnog poretka,same Armije i vojnog sastava, a politicari i politika su nas uveli u rat, koji JNA iKOS kao sitni politicki faktori, nisu uspeli da sprece!?

Sluzba protiv sluzbe
Uvodjenjem kolektivnog sefa drzave, Josip Broz Tito je ocigledno zeleo daizbegne svadju u porodici, odnosno dominaciju jedne od jakih republika. Tainstitucija, bila je, medjutim, pogubna po funkcionisanje Armije i njene Upravebezbednosti, jer vojska trazi jedinstveno komandovanje i rukovodjenje. Zavisnood toga ko je bio predsednik Predsednistva SFRJ, a i od toga ko je bio ministar vojske, JNA i KOS, a zatim i SDB SSUP-a, bili su, ili preciznije, nisu bili u prilicida deluju kontraobavestajno i da stite najvece drzavne tajne Jugoslavije. Beznaredjenja sa vrha, KOS i SDB nisu mogli da sprece strane diplomate iobavestajce da ulaze, cak i u savezni parlament i u vladu, cak i u vremezatvorenih sednica, kako je to cinio americki ambasador Voren Zimerman.Gotovo svaki od predsednika zapadnih republika zeleo je da se vidi sa
Zimermanom i da ga obavesti o najnovijim odlukama jugoslovenskog vrha. Kakose secesija republika i raspad Jugoslavije priblizavao, tako su i JNA i KOSpostajali armija, odnosno tajna sluzba bez drzave. To je postalo i ocigledno, tvrdidr Bosko Todorovic, na sednici SIV-a, kada je vlada Ante Markovica odbiladecembra 1990. godine da usvoji drzavni budzet za narednu 1991. godinu, izkoga je najveci deo sredstava isao upravo za troskove Armije. Secesionisti su sebojali jake JNA i njene uloge u eventualnom gradjanskom ratu, mada su joj isami, u medjuvremenu, objavili tihi rat. Od 1988. do 1991. godine, u JNA jeregistrovano 459 fizickih napada na oficire i vojnike, od cega se 200 dogodilo uHrvatskoj. Zabelezeno je i 49 slucajeva kamenovanja vozila Armije. U JNA jeotkriveno 140 ilegalnih grupa sa 800 clanova, Siptara i Hrvata, cije su namerebile da destabilizuju Armiju. Hrvatski tajni policajci pokusali su da za hrvatskustvar zavrbuju pedesetak staresina JNA, dok su pod kontrolu stavili vise stotinavojnih lica. Slicne poteze nacinila je i vlast Milana Kucana, bivseg ?kosovca?, ali iizdajnika koji je nemackim agentima dao poverljiva dokumenta o borbenojgotovosti JNA u Sloveniji. Kucana su na vezi drzali Viktor Majer i Ronald Hofler,novinari i agenti BND. Slovenacki sef SDB Ivan Erzen, ujedno i savetnik ZdravkuMustacu u SDB SSUP-a bio je sa Kucanom glavni organizator prisluskivanja itajnog pracenja JNA, vrbovanja mladjih oficira, kao i sprovodjenja posebnihakcija kradje vojnih dokumenata iz ljubljanskih kasarni. Kada su i Zagreb iLjubljana dosli do podataka o (ne)spremnosti JNA da se brani, usledila je opsadai napadi na kasarne. Tako se dogodilo da su se sukobile i tajne policije JNA,Slovenije i Hrvatske, koje su do 1990. godine cinile jedan od stubova sistemabezbednosti u SFRJ.Detronizacija KOS-a u Sloveniji je trajala samo sedam dana. Sluzba koja je skoropedeset godina cvrsto stajala na svojim armijskim nogama, pala je vrlo brzo,posle hapsenja njenog nacelnika za Sloveniju pukovnika Miladina Nedovica.Akciju su izveli pripadnici VIS-a, nove tajne policije MUP-a Slovenije, ciji jenacelnik bio Miha Brejc. Oni su kao kidnaperi sa otrovnim bombama i maskamana licu upali u pukovnikov stan. Nedovica su uhapsili inspektori bivse SDBSlovenije, koje je on obucavao u KOS-u. Kucanovi tajni policajci zaplenili sukompletnu dokumentaciju, arhivu sa nekoliko hiljada dosijea, vojnu opremu i dvaobavestajno-prislusna centra JNA u Ljubljani i Mariboru. KOS nije imao dovoljnosnage, a njegovi komandanti volje ne samo da se odupru ovakvim nasrtajima,vec i da osete i da ne upadnu u secesionisticku zamku. Desavalo se, na primer,da Kucan pre podne moli Kadijevica da ne bombarduje Ljubljanu, a popodne danapada i ubija oficire JNA. U Sloveniji je poginulo 58 vojnika i oficira, ranjeno je113, a uhapseno 932. Najdrasticniji primer tog precutnog likvidiranja vojne tajnesluzbe, pa i JNA bile su beogradske demonstracije devetog marta 1991. godine.Iz Borova sela, komandant odbrane Vukasin Soskocanin je javio Operativnomcentru Generalstaba da su u glavni grad stigli i pripadnici hrvatskih Zengi, koje jeorganizovao Tomislav Mercep sa ciljem da izazovu nerede, paniku, i strah.Zenge nisu zaustavljene, jer niko u KOS-u nije ozbiljno reagovao na ovupoverljivu informaciju jednog srpskog patriote. Kako su se demonstracije razbuktale i otele kontroli MUP-s Srbije, tek na intervenciju Borisava Jovica, armijski vrh je isterao nekoliko tenkova na ulice, vise sa namerom da Beogradosramoti u svetskoj javnosti, nego da ga zastiti od vandalizma i samounistenja.Istrazivanja dr Boska Todorovica i Dusana Vilica su pokazala da je samadelikatnost pozicije KOS-a u jugoslovenskom sistemu bezbednosti uticala i naefikasnost u radu vojne tajne sluzbe. Organi bezbednosti u JNA su, naime, bili obavezni da od vojnog vrha, ali i od vrhovnog komandanta primaju zadatke, ali iodobrenja za svoje akcije, cak i od Stipe Mesica, koji je dolaskom na kormiloSFRJ javno izjavio da HDZ ne zeli jedinstvenu Jugoslaviju, vec Hrvatsku. Kada jedecembra 1990. godine, KOS tj. Stab vrhovne komande, obavestioPredsednistvo SFRJ o ilegalnom uvozu oruzja u Hrvatsku i o spremnosti da uOsijeku, Splitu i Zagrebu pohapsi glavne aktere ovog prljavog posla, predsednikStipe Mesic i premijer Ante Markovic su istovremeno o tome izvestili FranjuTudjmana, Martina Spegelja i nekolicinu stranih diplomata i obavestajaca.Ministar vojni, general Veljko Kadijevic iz samo njemu znanih razloga, povukao jenaredjenje o hapsenju i nagodio se sa Predsednistvom SFRJ, odnosnosecesionistickom vecinom u njemu, da se tajne vojske u zemlji raspuste. Kada jedoneta odluka da se paravojne formacije razoruzaju, to isto Mesicevopredsednistvo nije istrajalo kao vrhovni komandant u izvrsenju sopstvene odluke,a general Kadijevic, prvi covek Armije, od koje su se secesionisti najvise i bojali je to naredjenje precutao. Dao je ostavku i otisao u penziju, ne odgovarajuci ni za jednu svoju gresku, ali pravdajuci se u svojim memoarima da su za sve krivipoliticari. General Martin Spegelj je u intervjuima 1995. godine priznao da mu jezivot spasao bas general Veljko Kadijevic, ali je napomenuo da je KOS i poredtoga pokusavao tri puta da ga kidnapuje usred Hrvatske. Kako to nije uspelopukovniku Aleksandru Vasiljevicu, odluceno je da se Spegelj likvidira. Tajzadatak je poveren snajperisti Miodragu Aleksicu, ali zbog jakog generalovogobezbedjenja, nije dosao u priliku da puca na Martina Spegelja.Dr Bosko Todorovic i Dusan Vilic, mozda kao bivsi kontraobavestajci, tvrde daKOS ipak i pored opstrukcije kolektivnog sefa drzave i vojnog vrha nijeonemogucen u svom radu, jer je vojna tajna policija otkrila sve paravojneformacije u zemlji, logore za Srbe u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni, i preko ?Yutela?pokusala da se suprotstavi secesionistickom medijskom ratu. Organizacijom ipostavljenjem ?Yutelove? tv stanice, iz ratnih rezervi, rukovodio je pukovnikSlobodan Vuckovic, ali se ovaj studio kasnije oteo kontroli JNA i pretvorio u anti- jugoslovenski megafon. Organi vojne bezbednosti su, na primer, uspeli vrlo brzo,posle ubistva vojnika Gesovskog i davljenja njegovog kolege u Splitu, da otkrijupocinitelje Antu Vrdoljaka i Dragana Vranjesa, odnosno Ivana Begonju, BrankaGlavinovica, Matu Sabljica i Ronalda Zvonarevica. Mada se MUP Hrvatske inova zagrebacka tajna sluzba, Ured za zastitu ustavnog poretka, trudila da skloninapadace, KOS ih je pohapsio, ali kasnije menjao za ratne vojne zarobljenike.Najznacajniji poduhvat KOS-a bio je, smatraju ova dvojica analiticara, to sto supreko svojih veza u BiH sprecili punih sedam meseci izbijanje gradjanskog rata uovoj republici, a time i otvaranje novog fronta prema Beogradu. Istovremeno,Armija se bas preko BiH izvukla iz secesionistickih republika i prebacila u Srbiju i
Crnu Goru. Uprava bezbednosti je radila na zastiti vojnih objekata, tehnike iljudstva, kao i na razmeni zarobljenika, ali i civila u okupiranim gradovima. Utome su ucestvovali i njeni nacelnici, prvo Aleksandar Vasiljevic, a zatim iNedeljko Boskovic. Uspeh KOS-a bio je u toliko veci jer vojna sluzba nije imala uBiH mogucnosti da saradjuje sa SDB SSUP-a, koji su vodili ljudi iz Zagreba iLjubljane, odnosno Zdravko Mustac i Ivan Erzen. Njih dvojica su cak bili idirektno ukljuceni u naoruzavanje Slovenije i Hravatske, a kasnije i u njihovootcepljenje. Otvoreno je pitanje zasto KOS i SDB Srbije nisu u Beogradu uhapsilii proterali i Mustaca i Erzena, kao i njihove saradnike u vrhu zemlje i tako spreciliizbijanje gradjanskog rata i stradanje najmanje 200.000 ljudi, koliko je poginulo umedjurepublickom i medjunacionalnom obracunu na tlu bivse SFRJ? Zato sto niove sluzbe nisu bile jedinstvene, jer je KOS stitio Jugoslaviju, JNA i Jugoslovene,a SDB Srbije srpske prostore i srpski narod. Dr Bosko Todorovic i Dusan Vilicipak zakljucuju da organi bezbednosti JNA, uz velike napore nisu postigli nivelike rezultate u kontraobavestajnoj zastiti Armije, drzave i naroda. Kada jesrpska vlast preuzela Armiju, logicno je i bilo sto ju je ocistila od nesposobnihkontraobavestajaca, posebno onih koji su bili tvrdo jugoslovenski orijentisani.Sporan je samo nacin, sa aferom ?Opera? i slucajem ?Labrador?, na koji je toizvedeno. Ostaje, medjutim, cinjenica da je vojna tajna sluzba najbezbolnijepregrmela razbijanje SFRJ, jer je transformisana zajedno sa JNA, a ne faktickiugasena, kako se to dogodilo federalnoj politickoj policiji SDB SSUP-a i SID-uSSIP-a.Po misljenju general-majora Aleksandra Vasiljevica, koji je 1990. godine preuzeorukovodece mesto od generala Marka Negovanovica, vojna Kontraobavestajnasluzba bila je najpouzdanija, najorganizovanija i najsposobnija tajna policija uJugoslaviji. KOS je za svoj rad 1991. bio direktno odgovoran ministru VeljkuKadijevicu i Vrhovnoj vojnoj komandi, a 1992. bio direktno odgovoran novomministru odbrane (v.d. Blagoju Adzicu, tj. Milanu Panicu, odnosno generalu ZivotiPanicu, nacelniku GS), a VOS odgovarao nacelniku Generalstaba, odnosno opetgeneralu Zivoti Panicu, jer novi nacelnik nije bio imenovan. Mnogi visoki oficiribezbednosti, medjutim, smatraju da je los izbor kadrova pred izbijanje rata, uSSUP-u i JNA, tu misle na generala Petra Gracanina, na generala Marka Negovanovica i generala Vuletu Vuletica, umnogome doprineo neefikasnom raduSDB Jugoslavije, KOS-a i VOS-a JNA.

Afera Jansa
Po izbijanju rata u Jugoslaviji, KOS se prvi nasao na udaru secesionista, baszato sto je ova vojna sluzba bila izricit cuvar JNA i SFRJ. Napadima na Armiju injenom diskreditacijom, rukovodstva Slovenije i Hrvatske zelela su da oslabe jedinu branu jugoslovenstva i federalizma. Sa tim ciljem u Ljubljani je insceniranaafera ?Jansa?, na kojoj je kompromitovan i sam nacelnik KOS-a Aleksandar Vasiljevic. Slucaj Janeza Janse je zacet u Beogradu onog trenutka kada je nasednici Predsednistva SFRJ 1988. godine, potpredsednik Stane Dolanc,dosapnuo na uho ministru odbrane admiralu Branku Mamuli poverljivu informaciju: ?U ljubljanskoj komandi imate spijuna, obavestili su me moji. Tvojasluzba bi to trebalo istraziti. Neka stupi u kontakt sa mojima iz SDB Slovenije.Oni sve znaju to!?Admiral Mamula reaguje munjevito i salje pukovnika Aleksandra Vasiljevica uLjubljanu, gde ga Ivan Erzen, sef slovenacke SDB upoznaje da izvesni referentza ONO I DSZ Janez Jansa u svom stolu, u preduzecu ?Mikroada? u Ljubljani,drzi strogo poverljiva vojna dokumenta, koja namerava da preda stranimobavestajnim sluzbama. Jansa je uhapsen u kancelariji ?Mikroade?. Oficiri KOS-a su mu iz ruku istrgli telefonsku slusalicu, kada je pokusao da pozove advokata.Saslusavali su ga temeljito. Moguca predistorija slucaja Jansa sadrzana je useriji tekstova u slovenackoj stampi, kojima se na do sada neuobicajen nacin,pisalo o JNA.U Ljubljani je, na primer, objavljena reportaza o vojnicima koji su gradili viluadmirala Mamule u Opatiji. Pisano je o radu KOS-a i o jugoslovenskoj zaradi naprodaji oruzja. Marta 1988. godine, prvi je na to ostro reagovao bas saveznisekretar za narodnu odbranu admiral flote Branko Mamula. On je ocenio da seradi o specijalnom ratu, ciji kreatori nisu ljubljanske redakcije, jer su one, ceniMamula, samo neciji izvrsilac i da tu ima posla za vojnu tajnu sluzbu. Posle dvadana, jugoslovenska stampa je pod uticajem KOS-a i GS JNA, sinhronizovanoobjavila materijale nepoznatog autora, dokazujuci slicnost izmedju tekstova uslovenackim i glasilima antijugoslovenske emigracije. Time je KOS stavljaostranim silama na znanje, da mu je jasno ko stoji iza napada na admiralaMamulu i JNA u celini.U samoj Ljubljani, pukovnik Aleksandar Vasiljevic je odmah naredio otvaranjeistrage, koju je vodio pukovnik Zivko Mazic i koji je marta 1988. utvrdio da JanezJansa zaista ima fotokopiju naredjenja Komandanta IX armije, strogo pov. br.5044-3/8. 1. 88. o organizaciji i borbenoj gotovosti JNA. Kako su u pribavljanju iobjavljivanju ovog dokumenta ucestvovali jos i zastavnik Ivan Bostner, novinar David Tasic i urednik Franci Zavrl, to je i njih Vojni sud, zajedno sa JanezomJansom optuzio za odavanje vojne tajne. Jansa je dobio godinu i sest mesecizatvora. To je bio povod za otvaranje prave hajke protiv, prvo admirala BrankaMamule, a zatim i protiv JNA i KOS-a u Sloveniji, gde je jos tokom 1987. godine,cak 65 odsto stanovnika imalo pozitivno misljenje o jugoslovenskoj armiji. Uvreme antiarmijske histerije, Milan Kucan, inace bivsi saradnik KOS-a u mladimdanima, je preko slovenacke stampe sirio strah od cak ?20.000 srpskih agenata?u dezeli. Druga ekipa kontraobavestajaca koja je dosla u Ljubljanu u jesen 1988.godine je otkrila da je afera Jansa podmetnuta KOS-u, ali je bilo kasno da se onazaustavi ili barem amortizuje. Idejni tvorac afere bio je Stane Dolanc, a njenirealizatori su bili, Dolancev miljenik i naslednik Milan Kucan i Ivan Erzen,nacelnik SDB Slovenije sa svojim saradnicima Francijem Zavrlom i RobertomBoterijem iz lista ?Mladina?. Zvanicnom Beogradu, grupa okupljena oko?Mladine? predstavljena je kao zaverenicko rukovodstvo, koje zeli da izazovegradjanski rat u Sloveniji. Cilj je bio da se zamazu oci Predsednistvu SFRJ,a i da se lagano ukloni Janez Jansa, koji je postajao sve popularniji u dezeli. Prvi cilj jeostvaren: SDB Slovenije je nadmudrio JNA, KOS, Predsednistvo SFRJ, ali ne iJaneza Jansu, koji je postao ministar odbrane Slovenije. Posle slucaja BateTodorovica bila je to druga ljubljanska velika podmetacina Beogradu. Ocigledno je da je KOS, odnosno i sam pukovnik Aleksandar Vasiljevic, porazen napustioteritoriju Slovenije i Hrvatske, ne uspevsi da spreci secesiju, stvaranjeantijugoslovenskog pokreta, naoruzavanje paravojnih formacija, a zatim isopstveni poraz. Jedinice JNA napustile su Sloveniju godinu dana posle sudjenjaJanezu Jansi, sedmog oktobra 1991. godine. Penzionisani nacelnik Upravebezbednosti general Aleksandar Vasiljevic sklon je da neuspeh KOS-a uSloveniji, Hrvatskoj, pa i BiH pravda neodlucnoscu vojnog i drzavnogrukovodstva, zaboravljajuci na odgovornost same Armije da cuva integritet SFRJ.Pristajuci da ne vodi svoju armijsku politiku, JNA se sama pretvorila u servispolitickog vrha Jugoslavije, koji je bio neslozan i razdeljen. Da se Armija pitala,sama bi resila slucaj Jansa, kao i slucaj Spegelj. Mnogi bivsi kontraobavestajci ipoznanici generala Vasiljevica, dr Bosko Todorovic i Dusan Vilic, na primer,odaju mu priznanje za strucnost, izgovarajuci gotovo stereotipnu recenicu: ?KOS je sve znao!?

Vasiljevicevi agenti
U leto 1990. godine, KOS je imajuci dovoljno dokaza o izdaji i otcepljenjuSlovenije, Hrvatske i BiH iz SFRJ, doneo planove o vojnom udaru,uz obaveznunapomenu da bi Zapad takav cin smatrao nedemokratskim. Najmanje dvadesetljudi iz vojnog i drzavnog vrha su znali za pripreme za uklanjanje separatistickogrukovodstva Slovenije i Hrvatske. Iz Beograda su, medjutim, bas iz tihnajpouzdanijih sredina, u Ljubljanu i Zagreb procurele informacije o vojnomudaru. Aleksandar Vasiljevic, tada pomocnik nacelnika Uprave bezbednosti,sumnja da je Ivan Erzen, pomocnik generala Petra Gracanina, ministra saveznepolicije, koji je posle prebegao i postao sef SDB Slovenije, tu informacijuprosledio starijem vodniku Janku Napotniku u Ljubljani, a ovaj Milanu Kucanu.Istovremeno KOS je otkrio da su clanovi Predsednistva SFRJ, dr JanezDrnovsek, Vasil Tupurkovski i Stipe Mesic odrzavali intenzivne obavestajnekontakte sa pojedinim sluzbama u inostranstvu, ali ni to ne uspeva da spreci.Prijatelji Aleksandra Vasiljevica se hvale da je KOS imao u kabinetima kod StipeMesica, Josipa Boljkovca, pa i kod samog Tudjmana, svoje ljude. Ima onih kojitvrde da je spretni Vasiljevic podmetnuo hrvatskom emigrantu Branku Kikasuavion pun oruzja za HDZ, da bi ga uhapsio na aerodromu ?Pleso?, dok boljiznalci armijskih tajni veruju, da je i Kikas bio samo Vasiljevicev agent. Uz pomoctih saradnika KOS je, na primer, dosao do snimka sastanka na kome je JosipBoljkovac sa ljudima iz MUP-a Hrvatske razradjivao taktiku napada na Srbe, kaoi na pripadnike JNA. Taj stenogram je objavljen preko Vladimira Kresica u?Vecernjim novostima?, sto se moze samo protumaciti kao jos jedan poteznemoci

Uprave bezbednosti JNA.
Vrhunske sposobnosti KOS-a da otkrije i najvece tajne neprijatelja zemlje,odnosno da dodje do naredjenja i politickih odluka suprotne strane,demonstrirane su u akciji ?Stit?. Operacijom otkrivanja tajnih tovara oruzja zaHrvatsku i planova HDZ-a o istrebljenju Srba u Hrvatskoj, rukovodio je licnoAleksandar Vasiljevic, koji se predstavljao kao gradjevinski strucnjak u JNA.Naime, Vladimir Jagar, kapetan JNA i komsija generala Martina Spegelja, vojnogministra nove Hrvatske uspeo je kamerom montiranom u vrata ormana, da tajnosnimi 19. januara 1991. ovog casnika HDZ-a, a i njegove saradnike JosipaBoljkovca, Djuru Djecaka, Antuna Habijaneca. Sredinom januara 1991. sve jebilo spremno za hapsenje ovih hrvatskih nacionalista. Takav dogovor jeAleksandar Vasiljevic postigao sa Borisavom Jovicem, clanom PredsednistvaSFRJ i generalom Veljkom Kadijevicem, saveznim sekretarom za narodnuodbranu. Umesto hapsenja, Kadijevic je generalu Vasiljevicu naredio da se vratiu Beograd, gde su svi clanovi kolektivnog sefa drzave bili obavesteni o tajnomnaoruzavanju Hrvatske. Razlozi za to su bili Kadijeviceva preterana obazrivost,potreba da sve bude po zakonu, sto ga je ucinilo neodlucnim da operaciju ?Stit?privede kraju. Zbog takve kolebljivosti, general Veljko Kadijevic je u javnostipredstavljan kao izdajnik, pa cak i kao agent CIA. Nekoliko meseci kasnije grupaoficira iz Garde izvela je puc, trazeci od Kadijevica da podnese ostavku, a odgenerala Blagoja Adzica da preuzme mesto ministra vojnog, sto je ovaj odbio, pa je pobuna time i okoncana. U vezi operacije ?Stit? u SSNO, a i u PredsednistvuSFRJ doneta je zato odluka da se paravojne formacije HDZ-a rasformiraju, aoruzje preda JNA, sto se nije dogodilo, pa je KOS u ocajanju, javnosti 25. januara 1991. godine prikazao film o Martinu Spegelju, a list ?Narodna Armija? jeobjavio kompletan dosije o naoruzavanju Hrvatske i HDZ-a. Tog popodneva,akreditovane novinare u GS JNA sa sadrzajem filma upoznao je pukovnik VukObradovic, nacelnik Uprave za informisanje i politicku aktivnost, koji je licno bioubedjen da ce se vinovnici secesije sami predati JNA.U samom Zagrebu, citava akcija je izazvala samo podozrenje kod FranjeTudjmana prema generalu Martinu Spegelju. Sumnjajuci da je general agentKOS-a, vrhovnik dr Franjo Tudjman, takodje, bivsi general JNA, proterao jeMartina Spegelja na godinu dana iz Hrvatske. Pod laznim imenom KarloZelenbrz, general Martin Spegelj je bio neko vreme sakriven kod Slovenaca naBledu, zatim kod Austrijanaca u Ausburgu, i na kraju kod Nemaca u Minhenu.Odatle se 1992. godine vratio ziv i zdrav u Zagreb. Ovakav rasplet, bacio je KOSna kolena, njegove operativce, Dragisu Jovanovica i Boska Mihajlovica u hrvatskizatvor i smrt, a Vladimira Jagara i Aleksandra Vasiljevica u penziju. Vecina njihodlikovana je naknadno Ordenom za hrabrost, a nacelniku KOS-a, generaluAleksandru Vasiljevicu je cak i sudjeno avgusta 1992. godine. Okrivljen je zamito, terorizam i podrivanje vojne moci Jugoslavije, kao i za saradnju sasuprotnom bosanskom stranom. Vasiljevicev advokat Isak Stanic misli da jehapsenje i sudjenje nacelniku KOS-a bio revansisticki cin generala NedeljkaBoskovica, novog sefa Uprave bezbednosti, miljenika Branka Kostica,predsednika SRJ i dr Gavre Perazica, savetnika sefa drzave. Po svedocenjukrojacice Mire Krstic iz VU ?Jedinstvo?, jos dok su mu se prisivale generalske grancice, Nedeljko Boskovic je, primajuci cestitke za postavljenje na mestonacelnika KOS-a, glasno obecavao: ?Sve cu ih pohapsiti, i Vasiljevica, i Adzica!?Novi predsednik SRJ, Dobrica Cosic, je dozvolio da novi nacelnik uhapsi i sudibivsem nacelniku Uprave bezbednosti VJ, ali je na molbu prijatelja, a medjunjima su bili i Milomir Maric i dr Bosko Todorovic prekinuo proces protiv generalaAleksandra Vasiljevica, uz dogovor da ovaj kontraobavestajac vise ne dajeintervjue i javnosti ne odaje drzavne i vojne tajne.Medju kontraobavestajcima ima misljenja da je Vrhovna komanda i cetvoroclanoPredsednistvo SFRJ, posle otcepljenja Slovenije i Hrvatske, svesno odustalo ododbrane tih prostora bivse SFRJ, ali i dopustilo naoruzavanje, posebno HDZ-a,kako bi imali vojno i politicko pokrice za oruzani obracun sa hrvatskimnacionalistima. Da se istovremeno, dok je trajao sukob u Hrvatskoj, ne bi u BiHotvorio novi secesionisticki front, jer je Alija Izetbegovic, takodje, uspeo danaoruza jedinice Patriotske lige naroda, KOS je uspeo da ostvari saradnju saAlijom Delimustaficem, ministrom policije i spreci ubrzano formiranjemuslimanske paravojske i izbijanje rata. Delimustafic je bio poznanik generalaAleksandra Vasiljevica, a neki oficiri tvrde i saradnik KOS-a, za sta su ga optuzilii muslimanski ekstremisti. Bitka za odbranu Srba u Bosni i Hercegovini otpocela je sa uspehom tek onda, kada su KOS, SDB SSUP-a, SDB Srbije i MUP BiHzaposeli komunikacije koje su vodile iz Srbije prema krajinama. Protivnik te akcijeu bosanskoj policiji bio je nacelnik Branko Kresic, zvanicni zastupnik HDZ-a uSarajevu. Ima indicija da je bas Alija Delimustafic angazovao u ime KOS-a iMurata Sabanovica da inscenira miniranje brane na Drini, ne bi li time upozoriosvetsku javnost na teroristicke namere muslimanskih nacionalista. KOS, odnosnoAleksandar Vasiljevic je imao bliski susret i sa Alijom Izetbegovicem sa nameromda ga upozori na teroristicko delovanje Patriotske lige naroda i potrebu da se drzisaveznog dogovora o miru. Sam Vasiljevic, kao iskusni kontraobavestajac,priznao je javno da je bio naivan, kada je verovao da lider muslimana ne znanista o svojoj paravojsci od 50.000 ljudi, i iznenadjen kada je saznao da jeIzetbegovic prekrsio obecanje dato Predsednistvu SFRJ.

Zemunska Opera
Dugo se nije znalo ko je u bivsoj Komandi Ratnog vazduhoplovstva iProtivvazdusne odbrane JNA u Zemunu voleo ?Figaro?, ?Rigoleto? i ?Karmen?.Dugo se nije znalo ni sta je u ovoj komandi radila tajna grupa koja je nosila takoprozaican naziv ?Opera?. O tome su u prolece 1992. godine prvi pisalinovosadski magazin ?Stav? (?Jahaci oluje ? piloti protiv KOS-a?) i beogradska?Revija 92? (?Opera ? mina u Komandi?). Kasnije su te tekstove u skracenomobliku preneli: ?Politika? i ?Vecernje novosti?, na sta se vrh nase avijacijeoglasio stidljivim saopstenjem da ce tek reci istinu. Klupko ove afere pocelo je dase odmotava pocetkom marta 1992. godine, kada su u prostorijama zemunskogDoma JNA i na ulici, ispred bioskopa ?Central?, uhapsena dva civila, koji supilotima RV i PVO bili poznati kao Radenko i Slavko. Iza ovih konspirativnihimena skrivala su se dvojica radnika Sluzbe drzavne bezbednosti Hrvatske i
nekadasnje CK SK Hrvatske, Zagrepcani koji su po odobrenju bivsegkomandanta avijacije Zvonka Jurjevica dosli u Beograd da vode Informativnusluzbu RV i PVO. Vojnoj policiji, koja ih je uhapsila, oni su se predstavili kaoVinko Alkalaj i Boris Levi, tako da im javnost dugo nije znala prava imena.Rec je bila, kako su pisale novine, o Srbima iz Hrvatske, koji su u Zagrebu biliobelezeni kao ?cetnici? i ?ratni zlocinci?. Dosli su u Zemun oktobra 1991. godinei stavili se pod komandu pukovnika Slobodana Rakocevica, nacelnika Sluzbebezbednosti. Sa sobom su doneli punu torbu ?tajnog materijala? za koje sekasnije ispostavilo da su zapisnici sa tajnih sastanaka CK SK Hrvatske i noveRacanove stranke. Taj materijal, medjutim, trebalo je da bude njihov politickikredit. Vrlo brzo, po naredjenju generala Veljka Kadijevica i generala ZvonkaJurjevica, oko ove dvojice poverenika SDB formirana je elitna ekipa zapsiholosko-propagandni rat protiv svih neprijatelja JNA, a posebno RV i PVO,koja je dobila tajno ime ? ?Opera?. Na njenom celu se nalazio Savet zapropagandnu delatnost, u kojem su bili komandant Zvonko Jurjevic, njegovpomocnik Slobodan Rakocevic, sekretar potpukovnik Marjan Ziherl i ?Slavko?(Malobabic) i ?Radenko? (Radojcic). Tajna grupa ?Opera? dobila je uzemunskom Domu JNA prostorije, kompjutersku i ostalu opremu za snimanje ikomunikacije. Njihov prvi zadatak bio je da ?proizvode? propagandni materijalkoji ce ubaciti u pozadinu neprijatelja da bi izazvali kolebljivost, sumnjicenje, pa ipaniku medju hrvatskim, muslimanskim, makedonskim i albanskimnacionalistima. U jednom od takvih letaka pod nazivom ?Prevarena Hrvatsko?,obavestava se hrvatski narod ko je sve od njihovih vrhovnika bio ili jos jestesaradnik vojne Kontraobavestajne sluzbe (KOS). Drugi zadatak ?Opere? bio jepreuzimanje informativne delatnosti u Komandi RV i PVO, sto je imalo zapretpostavku dovodjenje ekipe neprofesionalaca? novinara, cija su imena,takodje, bez pravog identiteta: Vlado Pralica, Slobodan Bastrak, MiloradDujakovic, Boris Gara, Zoran Mladenovic, Svetislav Popovic, Zvezdan Rajacic,Ljubo Grnjic, Adis Hondo. Njih je predvodio potpukovnik Marjan Ziherl. Dolaskomljudi iz ?Opere? u Sluzbu informisanja RV i PVO, bez kompetencija oficira zavezu ostao je prvo potpukovnik Dusko Knezevic, a zatim i major Mladen Savic.Pored blokade informativnog prostora u RV i PVO, ?Opera? se bavila ipodmetanjem dezinformacija sa ciljem da izazove paniku u narodu i antiarmijskoraspolozenje. Umesto da uspostave sto bolje veze sa akreditovanim novinarima iredakcijama, ova grupa tajnih propagandista RV i PVO pocela je sama da?montira? i ?frizira? informacije namenjene javnosti. Vrlo ubedljivo iprofesionalno, na primer, snimila je razmenu generala Milana Aksentijevica zakanadskog svercera oruzja Branka Kikasa u Sarajevu, i to pokusala da proda TVBeograd za 10.000 DEM. Ta ista specijalna grupa za propagandu nije nista javljala o dezertiranju pojedinih pilota i oficira iz Ratnog vazduhoplovstva, kao nio ubistvu pilota Zeljka Paradjina usred Zemuna. Umesto informisanja javnosti,grupa ?Opera? bavila se, zapravo, cenzurom. Tako su za javnost bile zabranjeneinformacije koje su pravili Miroslav Lazanski, komentator ?Politike?, i VesnaZivanovic, novinar TV Beograd. S druge strane, pravljene su lazne informacije o navodnoj pobuni i peticiji pilota. Skriveni su i snimci o masakru Srba u Vukovaru,o poklanoj deci, a posebno sve informacije koje su se odnosile na dvojicunajuspesnijih komandanata korpusa, generala Bozidara Stevanovica i generalaLjubomira Bajica, koji su fakticki u vreme Zvonka Jurjevica i vodili RV i PVO.Zaposlenima u Komandi RV i PVO, kao i u Domu JNA u Zemunu, kako su pisalenovine, bilo je najstroze zabranjeno da kontaktiraju sa clanovima tajne grupe?Opera?. Takvo je bilo naredjenje pukovnika bezbednosti SlobodanaRakocevica, za koga se tvrdi da je bio rukovodilac ove grupe. Postojeci Savet zapropagandu bio je samo fasada za rad ovog pukovnika KOS-a, ciji je zadatak bioda svojevremeno otkrije izdaju generala Antona Tusa, bivseg komandanta RV iPVO. Kao Tusov covek, kako se sada glasno govori po Domu JNA, pukovnikRakocevic je ostao sef KOS-a za RV i PVO i u vreme Tusovog naslednikagenerala Zvonka Jurjevica. Sva ova naimenovanja odobrio je licno general VeljkoKadijevic i Generalstab JNA. Za pukovnika Rakocevica se znalo, kako suizjavljivale njegove kolege iz KOS-a, da je ozenjen Hrvaticom, da je velikiprotivnik politike Slobodana Milosevica i Branka Kostica, a samim tim i protivnikodluka koje su donesene u Predsednistvu SFRJ i koje je potpisivao novi vrhovnikomandant, u ime Predsednistva, Branko Kostic.
Radenko i Slavko
Tajna grupa ?Opera? bila je nestalnog sastava i u nju su, po naredjenjupukovnika Slobodana Rakocevica, ulazili samo poverljivi ljudi: general VojislavRadovic, takodje protivnik srpsko-crnogorske politicke alijanse u PredsednistvuSFRJ, kao i Ratko Radakovic, pomocnik nacelnika KOS-a u RV i PVO. Zajednosa Slobodanom Rakocevicem ?Operu? je vodila i izvesna gospodja Duka,Grkinja, koja je govorila sedam stranih jezika i koja je direktno izdavalanaredjenja za svaku akciju, posebno onu vezanu za biznis. Naime, poredposlovnog prostora i sredstava za rad, grupa ?Opera? je na racun Komande RV iPVO dobila i automobile, pa i vojne avione marke ?AN-26? i ?JAK-40?. I poredobaveze da plati njihovo iznajmljivanje, grupa ?Opera? to nije cinila neko vremeili bi slala simbolicne iznose. Ima podataka da je skrivala i placanje poreza. Firmakoju su ovi tajnoviti ljudi osnovali, zvala se ?Opera orijentis?. Prvi veci posao jebio otvaranje avionske linije Beograd ? Udbina (kod Gospica) na kojoj je, otudjem trosku, realizovano samo od 31. januara dvadeset i osam letova. Zato sepricalo i nagadjalo da se ova tajna kompanija, zavedena pod laznim imenomvlasnika Radenka Radojcica, bavila i trgovinom ratnog plena od automobila dooruzja. Upadom vojne policije u njene prostorije nadjeno je, na primer, skladistesa stotinak pistolja, pusaka, sanduka municije i cak pedeset kilogramaeksploziva. Ko je Radenko? Sin podoficira JNA, Jevrejin po majci, momaktalentovan, cesto i nervozan. Radojcic je kao dvadesetogodisnjak iskoriscen odstrane KOS-a za razbijanje ?hrvatskog proljeca? na Sveucilistu. Bio je to prvitest, nakon koga ce ovaj podoficirski sin uci u lavirinte KOS-a. Sredinomsedamdesetih on je zapoceo uzu specijalizaciju, odnosno osposobljavanje zaobavestajno pracenje rada masonskih loza i Katolicke crkve. Veruje se da je u tovreme primio masonsku inicijativu. Putovao je po Evropi u potrazi za arhivima o zatvorenim drustvima. Bila je to samo maska za njegove kontakte sa Mosadom.Kad se vratio kuci, po Zagrebu je vodio je uglavnom polemike, u kojima jeprvenstveno napadao tzv. ?kleronacionalizam? katolickih svestenika. Bio jezaposlen u Centralnom komitetu SK Hrvatske u Odjelu za analitiku, sto jeeufemizam za tajni partijski bunker sa poverljivim dosijeima i izvestajimaobavestajne sadrzine. Zahvaljujuci potpunom uvidu u tu dokumentaciju, Radojcic je nesumnjivo stekao i pristojan pregled situacije iz kojeg crpi i svoju relativnoveliku ?spijunsku moc?.Radojcic je, koristeci se podacima koji su mu bili dostupni iz dokumentacije CK,prenosio informacije o celnim ljudima iz politickog zivota Hrvatske, pa su tako uBeograd stizali biografski podaci, faktografske cinjenice o dr Tudjmanu, oManolicu, Boljkovcu, Mesicu, Seksu, Suvaru i drugima. U jesen 1991. godine,Radojcic je u Zagrebu ucestvovao na jednom sastanku izmedju Milana Martica iSlavka Malobabica, o situaciji u Hrvatskoj, gde su zakljucili kako su Srbi uHrvatskoj kicma Jugoslavije i da na tome Jugoslavija prolazi ili pada. Deostampe, posle izbijanja afera ?Opera? i ?Labrador?, Radojcica je doveo umasonsku vezu sa Vladimirom Bakaricem, kome je Radojcic bio sef kabineta.Mnogo vaznije je, medjutim, da je Radenko izvestavao KOS sta se u Hrvatskojsprema. Na osnovu toga su posle nikle fantasticne price. One su tek delimicnoosnovane. Sredinom osamdesetih Radojcic je i u Ljubljani vec imao ?ugradjenepozicije?, kako to kazu iskusni spijuni. Bio je bas-gitarista avangardne grupe?Lajbah?. Radojcic kaze o tom vremenu: ?Tu nema nikakvog misterija ? ispitivalismo granicna polja zvuka i divno se zezali. O drugome, jasno, nikad ti necupricati?, a vec krajem osamdesetih Radojcic je napravio novi dar-mar kada je uZagrebu formirao darkersko drustvo samoubica ?Crna ruza?. Ni tada nijerazdvajao spijunski posao od religioznog zanosa. U to vreme dobio je partijskuopomenu od centrale u Beogradu posto se, navodno, previse ugurao u sve to.Da bi pokrio svoju obavestajnu aktivnost, Radenko je u Zagrebu otvorio firmu?Templin?. Dolaskom HDZ-a na vlast, obavestajna mreza KOS-a u Hrvatskojkrece u ofanzivu, a jednu od glavnih uloga u njoj ima upravo Radojcic. Dolaskomu Beograd on osniva kompaniju ?Opera orijentis?, opet pod patronatom vojnetajne sluzbe.Godinu dana je Radenko Radojcic u Zemunu radio aktivno kao rukovodilac KOS-a. Kao tajni agent Ljudevit ucestvovao je i u planu dizanja zagrebackog ArhivaMUP-a u vazduh sa grupom ?Labrador?, zatim u pokusaju hvatanja i privodjenjapred sud Martina Spegelja. Radenku Radojcicu, takodje je bilo ponudjeno 80.000nemackih maraka za izvrsenje atentata na pukovnika Imru Agotica. On je tada tajzadatak preneo Ivanu Sabolovicu ponudivsi mu 50.000 DEM. U Beogradu je,medjutim, Ljudevit, postao i sam zrtva ove kontraobavestajne sluzbe VJ. Kakosam tvrdi, zatvaran je i tucen, polivan rakijom, maltretiran toliko da je smrsao 45kilograma. U pauzi izmedju dva sudska procesa, on se nasao na slobodi, ali bezpasosa. Po Beogradu se kretao u pratnji tamnoputog telohranitelja, koga je zvaoDavid. Na obnovljenom procesu pred Vrhovnim vojnim sudom u Beogradu, tajni agent KOS-a Radenko Radojcic je oslobodjen svih optuzbi, jer ?... nije bilodokaza...?Krajem 1993. godine, gubi mu se svaki trag. List ?Monitor? je pisao da jeRadojcic ili kidnapovan ili ubijen. Onda je stigao grom iz vedra neba! GeneralTudjman na jednoj pres- konferenciji govoreci o velikoj aferi ?Opera? ??Labrador? je rekao da je uhapsen Radenko Radojcic (42) ?Srbin iz Zagreba?.To je trebalo da bude prihvatljiva formulacija, posto je hapsenje Jevrejina bilokrajnje nezgodno. Tudjmanovoj senzacionalnoj ?obznani? prethodi eksplozija uSesvetama, za koju neki misle da su je preko narucenih minera, organizovaliMesic i Manolic, ne bi li destabilizovali ministra vojnog Susaka, Tudjmanovog?frontmena? za Bosnu, oko koje izbijaju kljucne trzavice unutar hrvatske politike.Onda neko vadi keca iz rukava: Radojcica! Navodno, istraga je utvrdila da jekoriscen eksploziv iz tajnog podzemnog skladista KOS-a na Jarunu. Za njegovopostojanje (skladista) u Zagrebu je znao jedino Jakob Binefeld, sef obezbedjenjaonih miniranih jevrejskih objekata iz 1991. godine, sada specijalni Tudjmanovsavetnik za bezbednost. Po nacionalnosti ? Jevrejin. U odnosu na Beograd, tajse Binefeld spominje u dve sigurne verzije: raniji uredni saradnik KOS-a i covekkoji je, zajedno sa jednim drzavljaninom Izraela (tendencija izbegavanja definicije?operativac MOSSAD-a?) boravio pocetkom proleca 1994. godine uGeneralstabu Vojske Jugoslavije, pod cudnim okolnostima i sa cudnimsagovornikom, generalom Nedjom Boskovicem, tadasnjim nacelnikom KOS-a,koji je na sve nacine, iz cudnih motiva pokusavao da dokaze da su Radojcic idrustvo iz ?Opere? minirali jevrejske objekte. Epilog: nakon izbijanja afere uZagrebu, dolazi do zahladjenja odnosa, u do tada sve toplijim odnosima Srba iHrvata; propadaju razgovori izmedju Hrvatske i Krajine; analiticari predvidjajuopsti rat; Radojcic koji cami u kaznionici ?Remetinac? biva osudjen na kratkurobiju, ali podnosi zahtev za hrvatsku domovnicu. Time je izdao KOS i presao uhrvatsku vojnu sluzbu, prokomentarisano je u Beogradu, a mozda je i sve toucinjeno da bi se Radenko opet ubacio u Zagreb kao ?krtica??Komanda RV i PVO, otkako je u nju dosao novi komandant general Bozidar Stevanovic, smenila je, odnosno poslala u penziju i pukovnika SlobodanaRakocevica i njegove saradnike. Na njegovo mesto generali Stevanovic iBoskovic dovode pukovnika Svetozara Martica. Marticev zadatak je bio i da sanacelnikom za tehniku Milanom Karanom tajno snima clanove ?Opere?, a sazamenikom pukovnikom Svetozarom Dzigurskim da snabdeva, na jednoj stranivojno tuzilastvo podacima iz istrage nad bivsim oficirima, a na drugoj beogradskeredakcije. Televizija Beograd je u tome bila najagilnija, pa je cak montirala iobjavila poseban dokumentarni film o striptizu u Domu JNA u Zemunu. Namera je bila da se pokaze kako su rukovodioci ?Opere?, dok je u Hrvatskoj i Bosnibesneo rat, uzivali gledajuci polunagu kandidatkinju za sekretaricu. Protivclanova tajne grupe ?Opera? podneta je krivicna prijava za bavljenjesubverzivno-propagandnom delatnoscu protiv RV i PVO, odnosno JNA iJugoslavije. General Stevanovic je, posle uspeha u avionskim desantima uHrvatskoj i Bosni, i kadrovskih promena u JNA, bio najozbiljniji kandidat za prvog coveka jugoslovenske armije. Kako sam rece, imao je barem takvo obecanje odSlobodana Milosevica. Afera ?Opera? mu je bila potrebna da rascisti situaciju uRV i PVO. Na meti generalove kritike bio je posebno Veljko Kadijevic. Zato je uzemunskoj komandi i stvorena legenda o njemu, koju je KOS plasirao prekobeogradske stampe.Dok se u Beogradu pod uticajem KOS-a Ratne avijacije vodio mali medijski rat,dotle su u dalekoj Kotor Varosi pripadnici vojne policije nasli i uhapsili SlavkaMalobabica, dobrovoljca iz Zemuna, i priveli ga vojnom istraznom sudiji,kapetanu Bozidaru Dragovicu. Grupa izbeglih Srba iz Zagreba, je u Beogradu, uimenu Slavko Malobabic prepoznala nekadasnjeg radnika RSUP-a Hrvatske isefa kabineta Mike Spiljka i Stanka Stojcevica u CK SK Hrvatske. Rec je ocoveku cetrdesetih godina, niskog rasta sa naocarima, koji je poreklom sa Banijeili Korduna. Zavrsio je politicke nauke i dosta mlad postao sef kabineta JosipaSlibara, nacelnika RSUP-a Zagreb krajem sedamdesetih. Koliko je CK SKHrvatske imao poverenja u Slavka Malobabica, vidi se i po tome sto je izabran zaclana radne grupe koja je utvrdjivala odgovornost Pavla Gazija, ministra hrvatskepolicije, koji se digao protiv tog istog Mike Spiljka. Kada je Stanko Stojcevic?pao?, iz kabineta je otisao i Slavko Malobabic, za koga se sada tvrdi da je tihgodina upoznao Zvonka Jurjevica, koji je bio u Zagrebu komandant korpusa RV iPVO. Kakva je to veza tada bila ne zna se, ali je jasno da je postojala cim jegeneral, kao komandant RV i PVO, pet godina kasnije, angazovao SlavkaMalobabica u tajnu grupu ?Opera?.Saslusanjem ovog treceg aktera spijunske drame u Komandi RV i PVO zavrsena je druga faza slucaja ?Opera?, koji je na vojni sud doveo i generala ZvonkaJurjevica i Voju Radovica sa cak dvadesetak oficira i dobrovoljaca. Zbog interesaistrage nemoguce je bilo dobiti zvanicne informacije o daljem toku afere?Opera?, ali se znalo da vojni istrazni organi ulazu napore da kroz dokaze isvedocenja ljudi, potvrde svoje sumnje da su Rakocevic, Radakovic, Radojcic iMalobabic, pocinili dela iz oblasti politickog i privrednog kriminala. Bilo je indicija,ali i reziranih glasina u KOS-u RV I PVO, da je tajna organizacija ?Opera?formirana ne samo za propagandnu delatnost protiv Hrvatske vec i za,eventualno, osvajanje vlasti u novoj Jugoslaviji i za njen povratak u stare granice.Simptomaticno je, medjutim, da se u javnosti slucaj ?Opera? povezivao i sapolitickim interesima stranke SK ? Pokret za Jugoslaviju, pa cak i sa izjavamanekih zvanicnika o mogucnosti formiranja marionetske vlade u Jugoslaviji. Tu se,pre svega, govorkalo o navodnom vojnom pucu, koji je pripremao u Londonupenzionisani admiral Branko Mamula.Kada je tuzilac Djordje Trifunovic izmenio i prosirio optuznicu protiv glavnogaktera afere ?Opera?, pukovnika KOS-a Slobodana Rakocevica i za deloterorizma na dalekovodu ?Krsko?, postalo je jasno da zastupnik tuzbe insistirana odgovornosti ovog nacelnika bezbednosti u RV i PVO. Tom izmenom uoptuznici, okrivljeni Rakocevic je poneo breme sumnje za sve zloupotrebe uKomandi RV i PVO, dok su ostali okrivljeni stavljeni u poziciju saucesnika i podstrekaca. Poznavaoci prilika u Komandi RV i PVO u Zemunu, smatrali su da je ovakav postupak tuzioca bio realan. Naime, zato sto posebna komisija, koju jevodio general Ljuba Bajic, nije obavila posao, okrivljenima je pruzena prilika danedostatak dokaza za svoju krivicu, ?pokriju? zestokom odbranom kako jesudjenje zapravo politicki proces i osveta rukovodstva RV ? PVO i KOS-a. Tezuo politickom, cak montiranom procesu, podrzavali su i advokati petoriceokrivljenih, jer su shvatili da je tako i najlakse da ih brane od optuzbi zaterorizam, zloupotrebu sluzbenog polozaja, neovlasceno raspolaganje oruzjem iodavanje vojne tajne.U takvim uslovima odvijalo se i svedocenje na Vojnom sudu u Ustanickoj ulici,gde su okrivljeni, i pored izjava svedoka, apriori odbijali svoju odgovornost.Primetno je bilo, medjutim, da su svi pominjali samo ime pukovnika SlobodanaRakocevica, nacelnika KOS-a u RV i PVO JNA, pa se zato i nametnuo utisak dase posle tuziocevog dugog izlaganja, moglo ocekivati i strogo sudsko misljenje onacelniku bezbednosti u Komandi RV i PVO. To se i dogodilo prvog danafebruara 1993. godine, kada je sudsko vece, kojim je predsedavao potpukovnikMile Vignjevic, pukovnika Slobodana Rakocevica osudilo na cetiri godine zatvorazbog zloupotrebe sluzbenog polozaja i neovlascenog prisluskivanja.Slobodan Rakocevic je rodjen 21. januara 1931. godine u okolini Kolasina, uzemljoradnickoj porodici. Bilo je njegovih kolega koji tvrde da je rodjen godinudana ranije, ali je zbog odlaska u penziju taj datum promenio, sto je inace bioobicaj za mnoge oficire u JNA. Rano je otisao na vojno skolovanje. Zavrsio jeVojno uciliste artiljerije, kurs operatike u Komandno-stabnoj skoli i izvidjacki kurs.U organe bezbednosti JNA je dosao bez dana skolovanja za KOS i VOS. Baviose sportom, bio je odbojkas. Politicki u vojsci nije bio aktivan. Nagradjivan je ivise puta odlikovan. Privatno je nacinio saobracajni udes, negde u Hrvatskoj, pa je zbog toga bio osudjen na godinu dana zatvora. Neki oficiri KOS-a su tvrdilipoverljivo novinarima da je pukovnik Rakocevic, navodno, zbog toga u Zagrebuvrbovan da radi za CIA. Ljudi koji znaju da Rakocevic ima brata u Hrvatskoj, a ida mu je zena Hrvatica, spremni su bili da tvrde da je ovaj pukovnik RV i PVObio na vezi i sa ljudima iz HDZ-a. Jos za vreme istrage, njegov oficirski dosijepostao je dosije vojne tajne policije, u koji je najcesce imao uvid njegov kolegapukovnik KOS-a Svetozar Dzigurski. Po nalogu generala Nedeljka ? NedjeBoskovica dosije je davan i novinarima na citanje. Zaboravljalo se, medjutim, da je upravo pukovnik KOS-a Slobodan Rakocevic, medju prvima osetio izdajnickoponasanje i generala Antona Tusa, kao i pukovnika Imre Agotica, nacelnikaKOS-a Vazduhoplovnog korpusa u Zagrebu. U Rakocevicevo vreme, iz njegovogresora bezbednosti dezertiralo je jos dvadesetak oficira. Njihova imena su zatimobjavljivale zagrebacke novine: Babic, Kadric, Hodak, Sakac, Bulunovic, Varzic,Radonjih, Sipos, Grahek, Lazov, Platisa i Rakaric. Zanimljivo je da organibezbednosti za vreme njegovog mandata nisu sprecili nijedno dezerterstvo,odnosno nikom nije zbog toga sudjeno. Na sudjenju, pukovnik Slobodan Rakocevic je svu odgovornost za rad u ?Operi?prebacivao na generala Zvonka Jurjevica, tada komandanta Ratnogvazduhoplovstva, a ovaj na generala Voju Radovica, nacelnika politicke uprave,odgovorne i za informisanje javnosti. U tom krugu, ipak, kako su svedocili glavniakteri drame, u Komandi RV i PVO nacelnik bezbednosti je imao glavnu rec, jer su svi radili po njegovim zapovestima. Ne zna se prava uloga SlobodanaRakocevica u radu ?Labradora?, mada ima oficira koji svedoce da je on izdavaonaredjenja clanovima grupe, a cak i da je medju prvima saznao da je grupaotkrivena. O tome armijski vrh nije bio obavesten, mada se u vojsci i sumnjalo upatriotsku ulogu grupe ?Labrador?, jer se i mislilo da je ona, ipak, radila za MUPHrvatske, a ne za KOS JNA. Beogradski magazin ?Duga? objavio je 1992.godine kompletnu pricu o tajnoj grupi ?Labrador? sa imenima i podacima onjenim clanovima. Kako je ovaj tekst bio pisan iz kontraobavestajnih i poverljivihizvora, novi nacelnik KOS-a Aleksandar Dimitrijevic je naredio istragu, koju jevodio pukovnik Ljuba Ristic. General Dimitrijevic je Moravac, iskusnikontraobavestajac u Armiji, bivsi saradnik generala Aleksandra Vasiljevica.Istraga pukovnika Ristica je pokazala da je tajni dosije ?Labrador? ovimnovinama ustupio jedan visoki oficir KOS-a, sumnjalo se na generala NedjuBoskovica, sa namerom da diskredituje njene clanove, jer su neki od njih biliujedno i pripadnici organizacije ?Opera?. Sve se to desavalo u vreme sudjenjaglavnim akterima afere ?Opera?.Sud je nasao da je Rakocevic odgovoran ponajvise zbog neovlascenograspolaganja oruzjem koje je iz Bihaca dovezeno u Zemun. Oruzje nije biloevidentirano i deljeno je po licnom nahodjenju, sto je protiv propisa JNA, tj.Vojske Jugoslavije. Kako je utvrdjeno da je Rakocevic mimo ovlascenja generalaZvonka Jurjevica prisluskivao generala Bozidara Stevanovica, komandanta Ikorpusa, za to je kaznjen i za to neovlasceno prisluskivanje i snimanje ovogkomandanta, kao i komandanta i pilota batajnickog puka. Uredjaj za tajnosnimanje generala Stevanovica bio je ugradjen u njegov radni sto, a snimano je usobi ispod kabineta komandanta I korpusa na Banjici. Pukovnici RatkoRadakovic i Radomir Drobnjak kaznjeni su sa sest meseci zatvora, uslovno,takodje zbog pomaganja u prometu oruzja iz Bosne. Potpukovnik Ivan Saboloviciz Zagreba osudjen je na tri godine zatvora, jer nije unistio tajnu dokumentaciju ovojnoj obavestajnoj grupi ?Labrador? i o radu KOS-a u Petoj vojnoj oblasti, pa jeona pala u ruke MUP-a Hrvatske, a sa njom i petorica saradnika. RadenkoRadojcic i Slavko Malobabic su oslobodjeni odgovornosti za rad u ?Operi? ipreduzecu ?Opera orijentis?, jer za njihove zloupotrebe nije bilo dokaza. Ovepresude u vojnim krugovima su prihvacene s olaksanjem, jer je, prema nekimkomentarima, time skinuta ljaga sa RV i PVO, dok je bilo oficira KOS-a koji susmatrali da je osuda, posebno pukovnika Slobodana Rakocevica, osvetaKomande iz Zemuna.
Ni teroristi, ni spijuni
To se posebno moglo videti iz demantija, koji je u stampi objavio general VojaRadovic: ?U Komandu RV i PVO dosao sam 1985. godine na mesto nacelnikapolitickog odeljenja, a 1986. postao pomocnik za PR i PP i tu ostao sve do 10.marta 1992. godine, kad sam predao duznost pomocnika komandanta zamoralno vaspitanje i pravne poslove. Bilo je to u vreme velike zbrke okodelatnosti ?Opere?, koja je nastala, po mom misljenju nesto iz neznanja, nesto izbog zle namere. To sto je popularno u javnosti nazvano ?Opera? nije bilanikakva tajna organizacija. Ne secam se tacno ko joj je dao ime, cini mi seRadenko Radojcic, jer je to bio simbol za ?glasnost? RV i PVO. Secam se dasmo mi jos 1988. godine analizirali jednu studiju Politicke uprave SSNO o uloziinformisanja u savremenom ratu stranih armija i da smo u Komandi RV i PVOdali niz predloga kako da se unapredi rad nase informativne delatnosti. Rat je1991. poceo, a taj posao nije okoncan i tako smo se nasli u situaciji da smo imalisamo jednog referenta za informacije. On, naravno, nije bio u mogucnosti dasam izvrsi pripreme informativne delatnosti za dejstvo u ratu. Poznato je kako jeu Sloveniji i Hrvatskoj vodjen tzv. medijski rat i kako je vodjena informativno-propagandna aktivnost. Mi u Beogradu smo se, medjutim, tome slabosuprotstavljali, jer se JNA, pa i Komanda RV i PVO, oslanjala samo na drzavu injen sistem informisanja. Kako su nam u tome secesionisti doskocili, to suucestale i sve ostrije kritike komande iz jedinica, jer su nam oficiri i vojnici biliizlozeni, rekao bih, varvarskim pritiscima. Mene su te kritike posebno pogadjale,zato sto sam formacijski bio odgovoran za propagandu u RV i PVO. Mi smo uUpravi za moral SSNO, doduse, dali nekoliko predloga kako da tv-slikom i radio-signalom pokrijemo Hrvatsku, ali su ti predlozi bili neostvarljivi, jer Jugoslavijanije bila proglasila ratno stanje. Imali smo i neke predloge o informativno-propagandnim akcijama, za koje se moze reci, da predstavljaju zacetak tzv.?Opere?.Kada su pod kontrolom KOS-a proradile na teritoriji Hrvatske neke nase radio-stanice, za HDZ i ustasku drzavu to je bila velika opasnost. Jos veca je bilazakupljivanje satelitskog kanala za TV Beograd, jer su nasi sastavi, a i srpskizivalj, mogli da gledaju beogradski tv program. Licno dr Franjo Tudjman jenaredio da se satelitske antene skinu po gradovima Hrvatske i sa srpskih kuca.Sledeci vazan potez bio je formiranje tv ekipa od nasih ljudi u skolskim centrimau Rajlovcu, Mostaru, Zadru i Zemunu, a zatim i stvaranje pres- centra u Bihacu.Kadrovski problem je resen odlukom generala Blagoja Adzica o prijemudobrovoljaca u JNA, tako da smo angazovali mnoge profesionalce. Kako kod nasnije bilo obljavljeno ratno stanje, nismo mogli da mobilisemo poznate beogradskenovinare. Mi u Komandi RV i PVO odlucili smo da stvorimo jedan informativnipunkt, predlozili smo komandantu generalu Jurjevicu da to bude organkomandanata, pa su za rad angazovani, pored naseg stalnog sastava, napredlog organa bezbednosti, zagrebacki dobrovoljci Slavko Malobabic, Radenko Radojcic i drugi. Tom prilikom su dobili druga imena da bismo time zastitilinjihove porodice koje su ostale u Zagrebu posle njihovog bekstva. Tako jenastala ?Opera?, koja je fakticki bila zamena za tu ratnu propagandnu jedinicu,koja nam je nedostajala. Nama se potura da smo iza linije fronta, a i poJugoslaviji bacali letke koje su uznemirili narod. Mi smo bacili u Srbiji i Crnoj Gorii Jugoslaviji samo jedan letak sa pozivom na jedinstvo i spas Jugoslavije,prilikom poznatog skupa u Skupstini Jugoslavije. Netacne su i tvrdnje da se?Opera? bavila subverzijama i terorizmom.Taj slucaj ?Opera? je, po mom misljenju odraz, dakle posledica stanja i udrustvu, ali i u Armiji. Kako se rasturala drzava, tako se to prenosilo i na Armiju,sto je postepeno narusavalo njeno jedinstvo i borbenu sposobnost. Dok je rattrajao, taj uticaj se nije osetno primecivao, ali kako je dolazio mir, on je bio sveveci i zadesio je i RV i PVO. Po onome sto je govorio general Blagoje Adzic,smatram, ?Opera? je povod za neke mere koje su usledile u preobrazaju Armije.Novi ljudi koji su dosli u Komandu RV i PVO marta meseca naprosto su nas nabrzaka isterali. Postupci prema nama u Komandi RV i PVO licili su na puc. Jasam koliko- toliko uspeo normalno da predam duznost, ali smo nas nekolikounapred osudjeni i proterani od strane generala Bozidara Stevanovica ipukovnika KOS-a Nedeljka Boskovica, koji je reaktiviran. Rad ?Opere? ne trebamesati iskljucivo sa radom KOS-a. Clanovi ?Opere? koji su radili za SB nisu bili tikoji su uticali na politiku informativno-propagandne delatnosti u RV i PVO, vec jeto bilo u nadleznosti komandovanja. Sve sto je cinjeno, daje mi za pravo datvrdim da je general Bozidar Stevanovic sa generalom Nedeljkom ? NedjomBoskovicem i sa jos nekim oficirima izvrsio ?puc?, mada on to negira. U jednomintervjuu je, uostalom, i priznao da ga je na duznost komandanta RV i PVOdovela ?neka nova vlast?. Sam general Adzic je pisao da je smena ipenzionisanje generala u dva talasa izvedeno na cudan nacin i da takvo ciscenjeArmije novoj vlasti nije trebalo...? ? zakljucio je general Vojislav Radovic.Prozvani general i novi nacelnik Uprave bezbednosti SSNO general-major Nedeljko Boskovic je rodom iz Crne Gore. Rodjen je 1939. godine u selu OrjaLuka kod Danilovgrada, a u JNA je od 1959. godine. Zavrsio je vazduhoplovnevojne skole i Komandnostabnu akademiju RV i PVO. Radio je u KOS-u Ratneavijacije, a neko vreme je bio i profesor u Pancevu u Obavestajnoj skoli. Bio jepenzionisan, ali je na poziv Komande RV i PVO po izbijanju afere ?Opera?preuzeo duznost nacelnika KOS-a u ovoj komandi. Taj izbor Boskovica supodrzali generali Blagoje Adzic i Bozidar Stevanovic, mada su znali da jepukovnik bio disciplinski kaznjavan u KOS-u zbog zloupotrebe sluzbenogpolozaja. U svom prvom javnom nastupu, u listu ?Narodna armija?, izjavio je dau UB SSNO postoje kadrovi koji su sposobni da izvrsavaju nove zadatke, a time,verovatno, i da privedu uspesno kraju slucaj ?Opera?. Ukazom PredsednistvaJugoslavije od 11. maja, pukovnik Nedeljko Boskovic je unapredjen u general-majora i postavljen za desetog nacelnika KOS-a. Njega je nasledio generalAleksandar Dimitrijevic, visoki oficir bezbednosti poreklom iz Jagodine, kadar Aleksandra Vasiljevica, ali i Radmila Bogdanovica.

Velike greske
Dok se u Zemunu odvijala afera ?Opera?, maja 1992. godine u Beogradu sedogodilo iznenadno penzionisanje i smenjivanje cetrdesetak generala i admiralasa visokih funkcija u Ministarstvu odbrane. Bio je to samo jedan od koraka utransformaciji JNA u Vojsku SR Jugoslavije, tacnije prilagodjavanja bivse armijena tek proglasenu novu drzavu i njene vojne potrebe. Porazi JNA i posebnoKOS-a nametali su, medjutim, utisak da je rec i o cistki u vojnim redovima. Kada je Kontraobavestajna sluzba bila u pitanju, iz koje su uklonjeni svi kadrovinesrpske nacionalnosti, detaljno politicko objasnjenje za to je dao licno prvicovek SR Jugoslavije, ujedno i vrhovni komandant u kolektivnom PredsednistvuSRJ Branko Kostic, prilikom posete 36. medjunarodnom sajmu tehnike i tehnickihdostignuca u Beogradu. Odgovarajuci tom prilikom na pitanje o vezi izmedjusmene generala i izdaje u Armiji, Branko Kostic je izrekao dosta ostru kritiku naracun organa bezbednosti u JNA:?Mozemo samo da damo prigovor i primedbu da ocigledno od onih koji su sebavili ili morali baviti obavestajnim radom u Armiji, Predsednistvo kao vrhovnakomanda nije bilo informisano i obavestavano... Ako bismo sudili i merili kako ina koji nacin su se dogadjaji odvijali u Sloveniji i Hrvatskoj, a jednim delom i uBosni i Hercegovini, iako o tome do sada nije bilo mnogo govora, onda se sasvimsigurno ne mozemo oteti utisku da je taj deo sluzbe u JNA znacajno podbacio.Do sada su kritike cesce bile upucivane na pojedine vojne komandante, a ovajdeo sluzbe bio je zaobidjen. Mi smo sada ovim potezima i tu napravili radikalnepromene. Prvo u Komandi Ratnog vazduhoplovstva, nedavno, a sada i uGeneralstabu.?Na prosirenom sastanku Vrhovne komande i rukovodecih generala, novi nacelnikGS VJ Zivota Panic je, medjutim, izjavio da je Uprava bezbednosti mobilnoobavljala svoj posao i da je Generalstab jedino preko KOS-a redovno dobijaovazne informacije, procene i planove. Javnost sa tom ocenom nije bila upoznata.Za mnoge pripadnike JNA, i aktivne, a posebno penzionisane, izjava BrankaKostica protumacena je kao zestoki samar Upravi bezbednosti SSNO, a samimtim i citavom Ministarstvu odbrane. Prozivanje KOS-a i VOS-a (Obavestajnasluzba), a i samo penzionisanje generala Aleksandra Vasiljevica, kao i njegovogprethodnika generala Marka Negovanovica, predstavljaju prvu i jedinu javnukritiku, pa i cistku u organima bezbednosti JNA. Ovoj sluzbi se na teret stavljalaizdaja vise od pet stotina visokih oficira, od kojih su neki, kao, na primer, generalAnton Tus i admiral Sveto Letica prebegli u Hrvatsku i izdali dva najelitnija vidavojske ? avijaciju i mornaricu. Njihova izdaja i prebeg povukli su za sobom i cetiripilota RV i PVO, koji su sa sobom odneli i avione ?MIG-21?, dok je Ratnamornarica zbog izdaje admirala Dragoljuba Bocinova, komandanta Splitskeoblasti, izgubila svoju najvazniju stratesku luku Loru i na hiljade mladjih oficira. Izavijacije, pobeglo je dve stotine oficira. Odgovornost KOS-a za gubljenje pojedinih bitaka, ali pre svega za izdaju inesposobnost da resi mnoge velike podvale slovenacke, hrvatske, pa i bosanskestrane, postavljena je glasno prvi put tri meseca posle izbijanja afere ?Opera?.Pokazalo se, naime, da je pukovnik KOS-a Slobodan Rakocevic znao mnogoranije da je komandant RV i PVO general Anton Tus izdajnik, ali, po njegovomkazivanju, do njegove smene nije doslo, jer na njegove izvestaje iz visekomande, tj. iz SSNO niko nije reagovao. Cak ni kad je Tus prebegao, u JNAniko zbog toga nije odgovarao, a posebno ne u KOS-u. U petak 20. septembra1991. godine general-pukovnik Anton Tus podigao je sa blagajne JNA penzijskuotpremninu u iznosu od 100 starih milijardi (u DEM...). Vec u ponedeljak Hrvatskiradio je javio da je ovaj visoki oficir i penzioner JNA postao glavni stozernikoruzanih snaga Hrvatske. Vec se uselio u vilu na Tuskancu, pored kuce, takodjeodbeglog generala Martina Spegelja. Samo sto je usao u novi kabinet, ovajstozernik i bivsi komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane,pozvao je telefonom generala Veljka Kadijevica i zatrazio mu 90 borbenih avionaza hrvatske oruzane snage. Odbegli general bez vojske, koji je oko sebe okupiostotinak, takodje dezertera, pilota JNA, Anton Tus, general-pukovnik u penziji istozernik u praksi, racunajuci na raspad SFRJ i razdruzivanje, trazi ono stoFranjo Tudjman i on smatraju da pripada Hrvatskoj.Samo dva meseca pre, ovaj isti penzioner je na prve vesti da je preobukaouniformu i presao u ustase, putem telefona molio Komandu RV i PVO daprenose oficirima i vojnicima kako je on ?vatreni Jugosloven?, koji ih ?nikadanece izdati?. To njegovo obecanje ravno zakletvi trajalo je samo sezdeset dana.U to vreme cutalo se da su ustasama prebegli ?Tusovi djaci? komandantikorpusa Milan Macek iz Zagreba i oficir bezbednosti pukovnik Imre Agotic. Vojnikontraobavestajci danas pricaju da se cak i general Veljko Kadijevicsvojevremeno sakrivao od generala Tusa, i to dosta uspesno. Kadijevic je,naime, ilegalno leteo za Moskvu kod sovjetskog generala Jazova da bi ga pitaoda li da JNA organizuje vojni puc i spase SFRJ, sta bi Vasington, a sta Moskvana to rekla i da li bi SSSR pomogao Jugoslaviju, ako bi Zapad intervenisao.Odgovor generala Jazova je bio kratak: ?Njet!? Time se ova tajna misijagenerala Veljka Kadijevica okoncala, a da za nju nikada nije saznao komandantavijacije general Anton Tus.

Prevrnute uniforme
Dezerterstvo generala Tusa je za mnoge oficire i podoficire u RV i PVO logicnaposledica lose kadrovske politike, preteranog insistiranja na nacionalnimkljucevima u JNA i labilnog karaktera ovog penzionera koji je prisao dr Tudjmanutek kada mu se ucinilo da HDZ pobedjuje i da ce se Hrvatska odvojiti od SFRJ. UJNA, inace decenijama je vodjena takva nacionalna politika, koja je Hrvatimadavala ogromnu prednost u namestenju na visokim funkcijama, upravo sa ciljemda se Armija kontrolise i u odredjenom trenutku razbije. Iz Hrvatske u JNA je, naprimer, bilo petnaest kontraadmirala, dvanaest viceadmirala, cetiri admirala i jedan admiral flote. Sem prvog komandanta RM (Slovenac Josip Cerni, admiral) i poslednjeg komandanta Vojnopomorske oblasti (admiral Mile Kandic), svikomandanti i nacelnici staba komande RM odnosno Vojnopomorske oblasti bilisu admirali iz Hrvatske: Mate Jerkovic, Ivo Purisic, Branko Mamula, Bozidar Grubisic. Na kraju osamdesetih i pocetkom devedesetih godina u vojnom vrhupostojale su tri razlicite struje ? meka, srednja i tvrda. U prvoj su bili admiralPetar Simic, admiral Bozidar Grubesic, generali Konrad Kolsek i Svetozar Visnjic.U drugoj su se nalazili admiral Stane Brovet, general Veljko Kadijevic i generalCanadi. Trecu, najbrojniju grupu su predvodili generali Blagoje Adzic, Bozidar Stevanovic, Stevan Mirkovic, Josip Gregoric i kolega iz federalne policije generalPetar Gracanin. Ostale struje, podeljene po nacionalnom i jugoslovenskomopredeljenju bile su od minornog znacaja za vojni vrh.Ova afera ?Opera? je, medjutim, ukazivala i na nedovoljno jasno drzanjegenerala Zvonka Jurjevica, tadasnjeg komandanta RV i PVO. Naime, borbeniavioni JNA nisu smeli da napadaju ustaske polozaje sve dok na njih ne pripucajusa zemlje. Tako se i dogodilo, jula 1991. godine, da je general Jurjevic vikaopreko telefona na pukovnika koji je odobrio dejstvo avijacije na raketni sistemhrvatskih snaga u Cakovcu. Kad je dobio odgovor da je to bila uzvratna vatra,komandant RV i PVO je prestao sa protestima. Ovakvo ponasanje generalaJurjevica neki oficiri tumace kao izraz tihe simpatije prema Zagrebu, a drugi, kaoizvrsenje naredjenja i stava SSNO da JNA deluje samo posle napada, sto je usmrt odvelo mnoge vojnike i oficire.General Aleksandar Vasiljevic odbijao je odgovornost Uprave bezbednosti (UB)SSNO za ove akcije, posebno za ?Operu?, jer kaze da je to bila delatnostUprave za moralno vaspitanje i informisanost. Time se dolazi indirektno i doodgovornosti generala Vuka Obradovica, nacelnika ove uprave, koji je podneoostavku. Za obicnog coveka koji ne razlikuje sve te vojne institucije, ovakvatumacenja odgovornosti ne znace mnogo, jer je svima jasno da je u ovimslucajevima bila ugrozena bezbednost zemlje, a i njenih gradjana. Da bi sezataskala citava afera i Armija sklonila sa ociju javnosti, Slobodan Milosevic jenaredio da obracuni unutar KOS-a prestanu. Pukovnici Svetozar Matic i Svetozar Dzigurski iz KOS-a RV i PVO su preko noci penzionisani. General NedeljkoBoskovic je dobio ponudu da casno ode, opet, u penziju, dok je general Bozidar Stevanovic to tvrdoglavo odbijao, nadajuci se da ce postati nacelnik GS VJ.Njemu je sugerisano da cuti. Coveka i oficira, koji nije umeo da kontrolise svoj jezik, srusili su novinari sa kojima je pio viski i sokove. Dada Vujasinovic iz lista?Duga? je, verovatno po necijem nalogu, jedina od grupe zurnalista, koji suposecivali Miku Sprajsa, objavila neautorizovani intervju sa njim u novosadskomlistu ?Svet?. Taj razgovor je fotokopiran u hiljadu primeraka i razdeljen po zgradiGeneralstaba VJ kao primer vojnicke i politicke neposlusnosti. To je bio poslednjigeneralov intervju.Skidanje afere ?Opera? sa dnevnog vojnog reda, znacilo je veliko olaksanje uradu KOS-a. General Aleksandar Dimitrijevic, za koga se tvrdi da je covekAleksandra Vasiljevica, dakle i provereni kontraobavestajac, uspeo je ovim presecanjem sukoba izmedju dve struje unutar Vojske Jugoslavije i samog KOS-a, da spreci razbijanje vojne tajne sluzbe i da je aktivira u daljoj borbi protivspijuna i agenata. Tako se, barem, moze zakljuciti po odluci Vojnog suda izBeograda da potpukovnika Lazara Drazica, bivseg komandanta V.P. 3719 izUzica, osudi na dve godine zatvora, jer je pojedinim slovenackim policajcimadostavljao poverljive dokumente vojne prirode. Vojska Jugoslavije, odnosnonjena Uprava bezbednosti, devedesetih godina je nastavila kontinuitet KOS-aJNA i samim izborom kadrova, a i samim nacinom rada. Nacelnik Aleksandar Dimitrijevic bio je, naime, svojevremeno saradnik i generala AleksandraVasiljevica i Nedeljka Boskovica, dvojice prethodnih sefova KOS-a. Sredinomdevedesetih KOS Vojske Jugoslavije imao je cetiri uprave: kontraobavestajnu,unutrasnje bezbednosti, analitiku i operativni centar. Njihovi nacelnici, poputpukovnika Branka Gajica, na primer, bili su iskusni (kontra)obavestajci. Tako dase moze zakljuciti, da je KOS VJ, pored SDB Srbije i SDB Crne Gore, poslerazbijanja SFRJ, uspeo da sacuva svoj bezbednosni integritet i da gradi novi.

8. TAJNE SRPSKE PLOCIJE
Sudbonosnu 1966. godinu, tajna sluzba Srbije zavrsila je sa pet stotina radnikamanje u svojim redovima. Toliko je ljudi, naime, bilo otpusteno sa posla, nakontemeljnog ciscenja od rankovicevaca u bivsoj Udbi Srbije. Taj posao obavila jespecijalna policijska komisija za reorganizaciju i kadrove u kojoj su bili VladaDjordjevic, Radomir Kedzic i Obren Djordjevic. Ovaj poslednji je u leto povucensa godisnjeg odmora u Becicima, da bi izvrsio prisilno penzionisanje svojihkolega. Kriterijumi za otpustanje sa posla, po prici samog Djordjevica, bili su ?neperspektivno radno mesto, nedovoljna skolska sprema, godine staza i resenostambeno pitanje. Izvrsena je cak i anketa medju zaposlenima, da bi se ljudiizjasnili ko zeli, a ko ne zeli da ostane u tajnoj policiji. Posle tri meseca rada,sacinjen je spisak od pet stotina ljudi, cije je otpustanje potpisao licno ObrenDjordjevic. Na taj nacin i sama Udba, odnosno tada vec Sluzba drzavnebezbednosti Srbije, svedena je sa hiljadu na samo pet stotina ljudi u radnomodnosu. Morace da prodje skoro dvadeset godina, pa da SDB Srbije 1985.godine, opet postigne punu uposlenost od hiljadu radnika. Sluzba drzavnebezbednosti Srbije, doduse, tada nije imala SDB Vojvodine i SDB Kosova usvom sastavu. Tajna policija Srbije, naime, kompletirana je, kao i drzava Srbija,tek godinu dana kasnije 1986. Tada je jedinstvena srpska tajna sluzba imalahiljadu i po ljudi. Danas ih Resor drzavne bezbednosti Srbije, poslereorganizacije RSUP-a u MUP i kadrovskih promena, ima samo oko tri stotine.Medjutim, i tada su politicari i mediji u Sloveniji i Hrvatskoj sve tajne policije naprostoru bivse Jugoslavije izjednacavali sa ?srpskom udbaskom mafijom?, kakosu nazivali i mnoge ugledne biznismene i intelektualce u svojoj sredini, koji su sezalagali za restauraciju SFRJ. Drugi sindrom koji je jos i devedesetih uotcepljenim republikama pripisivan Srbiji, odnosno srpskoj tajnoj policiji, bio jesindrom prisluskivanja. U oba slucaja Slovenija i Hrvatska su ovakvimoptuzbama maskirale svoju ulogu u razvoju i delovanju politicke policije unekadasnjoj Jugoslaviji, a i danas. Zbog afere Rankovic, dosta cesto se smatra,da je prisluskivanje zaista sprski sindrom. Malo je, medjutim, poznato da je jos1945. godine, Ivan ? Stevo Krajacic po licnoj Titovoj zelji, instalirao ?crnukrusku? u Belom dvoru. Ova bakelitna kutija sa kablom koji je ulazio u zid, bila jepostavljena i kod komandanta dvora Radeta Ristanovica i u svim sobama ikancelarijama Titove rezidencije. Kada je Mitar Bakic predavao duznost sefaMarsalovog kabineta generalu Ljubodragu Djuricu, prijateljski ga je upozorio natu ?crnu krusku?, ali ne i na pravu opasnost od nje:?... Ma, nije to nista. To je Stevo Krajacic doneo Titu iz Zagreba, da Tito ne biokretao brojcanik na telefonu kada te zove da mu doneses neki materijal. Krozovu krusku ce te Tito kratko pozvati!? Josip Broz je i zaista imao obicaj da kroz tu?krusku? kratko poziva generala Ljubodraga Djurica kod sebe u sobu ili ukancelariju. Sef kabineta Vrhovnog komandanta nijednog trenutka nije nipomislio da kroz taj improvizovani interfon moze da salje odgovore drugu Titu. To je vrlo brzo otkrio zajedno sa Bakicem. Kada se, naime, posle nekoliko nedeljaMitar Bakic, uzbudjen pojavio kod generala Djurica sa dosijeima tri drugarice, koje mu je Sane Petrovic predlozio za zenidbu, sam se odlucio da uzme za zenuNadu iz Kragujevca. Tom prilikom su se veselo izgrlili i izljubili. Odjednom iz?kruske? se zacuo Titov prekoran glas:?... Neka, neka Mitre Bakicu. Ti prve novosti saopstavas Djuricu, pa ces tek ondameni. Zapamticu ja to! Sve sam ja vas slusao sta razgovarate.? Da je Tito preko?kruske? prisluskivao zaposlene u Belom dvoru nije znao ni domacin RadeRistanovic. Tacnije, nije znao niko sem Ivana Steve Krajacica i Josipa Broza. Tose drzalo u tajnosti sve do 1947. godine, kada je zbog prosirivanje Belog dvora,doslo do ozvucavanja svih prostorija. O tome su odluku zajedno doneli i Tito, iKardelj, i Rankovic.Tajna policija Slovenije je, takodje, 1947. prva pocela sa profesionalnim tajnimsnimanjem, kada je Mitja Ribicic, bivsi oficir Ozne nabavio slusalice imagnetofon. Bio je to aparat koji su jednostavno zvali ? sibica. Njegova prvazrtva bio je Stane Kavcic. U Beogradu savezna Udba prisluskivala je MilovanaDjilasa, Slobodana Penezica, Dobricu Cosica jos 1954. godine i samog ministraAleksandra Rankovica. General Jefto Sasic tvrdi da je to trazio licno Kardelj.Interesantno je cuti razgovor koji su vodili 1954. godina dvojica prijatelja BrankaCopica, u njegovom stanu, ne znajuci da je Udba slavnom piscu vec postavila?bubu? u telefon:?Drago: ? Tomas?Tomas: ? Ti li si Drago? Dje si ti sada?? Evo me kod Branka. Jesi li citao ovo u ?Politici??? Nisam citao.? A sto ga studenti napadaju?? Smiri se, polako, moze da ide ulicom, nema opasnosti!? Kaze Branko da vi ne udesiste kakve demonstracije?? Kazi mu da na Tehnickom fakultetu spremaju hemicari za njega otrov koji krozcipele probija, a metnuce mu ispod cipela i gotov je!? Sprema roman. Ispred njega deset ?Politika? i on reze ziletom. Kaze jedno zamene, a jedno, sigurno, za policiju.? Kazi ti njemu da je on svijetu pokazao da je politicki ispravan, ali dzaba mu jeto kad su mu tehnicari ispostavili racun. Ispituju ga.? Moze sad on i u Bosnu da ide. ? Jeste...?Prisluskivanje je do 1956. vrsila samo Udba Jugoslavije, jer je jedina za to bilanadlezna, a i jer je jedina imala tehniku za tajno snimanje. Taj posao nastavila jetajna policija Slovenije i sluzba Hrvatske, jer su imali tehniku. Kada su, na primer,politicari sa Kosmeta 1956. posumnjali da sinovac njihovog ministra MehmedaHodze suruje sa albanskim agentima, trazili su od Beograda da im federalnasluzba posalje snimatelja za ?skidanje? telefonskih razgovora. Srbija je dobilamagnetofone sezdesetih godina. Oni su postali Rankoviceva zla kob. U pocetkuih je koristio, a kada je penzionisan, korisceni su protiv njega. Sta mu je SDBradila, kazivala je jednom prilikom njegova supruga dr Ladislava ? SlavkaRankovic:?... Posle Cetvrtog plenuma mi smo bili pod specijalnim rezimom zivota. Policija je bila svuda oko nas. Tih godina dosli su kod nas ljudi iz drzavne bezbednostiopstine Savski venac i skrenuli paznju Leki da pazi na kretanje, jer su dobiliinformaciju da se u zemlji nalazi jedna ustaska grupa sa zadatakom da izvrsinekoliko atentata. Jedna od licnosti na njihovom spisku bio je i Leka. Kasnije i uDubrovniku, dosao je licno nacelnik SUP-a sa istim upozorenjem. Zbog toga smose svi u porodici trudili da znamo gde se ko nalazi, a narocito Leka. Isao je samsamo po novine, u samouslugu, koja je do nase kuce u Ulici Andre Nikolica.Tako, jednom, sreo je Mihajla Svabica i oni su se pozdravili. Neko je to video,mislim da je bio Milutin Baltic iz Hrvatske, koji je napisao pismo Centralnomkomitetu. Nastao je lom... zasto se Mihajlo Svabic pozdravlja sa Rankovicem?Bilo je svakojakih situacija, pa i komicnih. Preko puta nas je bila neka laboratorijai tu je bilo uvek prisutno neko ?oko?, koje je belezilo i registrovalo sve sto se kodnas desava. Ako bismo krenuli kolima za grad, odmah bi druga kola krenula zanama. Vec dole kod pumpe prikljucila bi se jos jedna. Mica, koji je izvrstanpoznavalac Beograda, umeo je ponekad da naglo skrene u neku ulicicu i da impobegne, pa da ih onda ponovo trazi po gradu, da im ablenduje i da znak da smotu...?Posle Brionskog plenuma, sva ozvucenja u Beogradu vrsila je samo vojna tajnasluzba. Po nalogu brace Miskovic, srpskoj i saveznoj Udbi oduzeto je pravo daprisluskuje ljude. Zato, je Rajko Djakovic i priznao Zdravku Vukovicu da kao novinacelnik SDB Srbije nije znao ko je sve bio prisluskivan u samoj Srbiji i glavnomgradu Jugoslavije. KOS je posle preuzimanja ozvucenja za kratko vreme obnoviokompletnu tehniku i udvostrucio kapacitete za prisluskivanje. General Miskovic jeposle Brionskog plenuma vise prisluskivao bivse, a i tadasnje srpskefunkcionere, nego sto je to cinio sam Rankovic i citava Udba. Otuda su i sveinformacije o Aleksandru Rankovicu i bivsim rukovodiocima Udbe prvo isle kodnacelnika vojne tajne sluzbe, a zatim kod Tita. Cak su i saznanja do kojih je oRankovicu, Ceci Stefanovicu ili Vojinu Lukicu dolazila u SDB Srbije, slata ufederalnu tajnu sluzbu, gde su frizirana, kako bi se ?rankovicevci? Titu predstavilikao drzavni neprijatelji, koji ?i dalje grupase?. Time je, kaze Rajko Djakovicotvoreno iskazivano nepoverenje KOS-a prema SDB Srbije, odnosno saveznih funkcionera prema srpskim rukovodiocima. Sve do Lekine smrti, specijalnispijuni, svakog jutra snimali su njegove razgovore i belesku o tome nosili Titu, aonda generalu Nikoli Ljubicicu. Inspektori, medjutim, nisu imali cime da sepohvale, jer je Rankovic obicno bio skrt na recima. Svakog jutra bi svojoj supruziSlavki, pre odlaska u setnju govorio: ? Stavi mi malo keksa i kafice, dadoruckujem, pa idem napolje! Kada je prvi put video Tita sa stapom, kako dolazina kongres SKJ, Aleksandar Rankovic je glasno u svojoj sobi rekao: ?VidiSlavka, Stari nosi tojagu sa sobom!? Ovaj stenogram se danas nalazi u arhivuSDB Srbije. O tome svedoci dr Obren Djordjevic:?Dok sam ja bio nacelnik srpske tajne policije, mi smo tehnicki mogli daprisluskujemo najvise stotinak ljudi, ali to nikada nismo radili, jer je prisluskivanjeveliki i tezak posao. Drugo, nismo ni smeli da prisluskujemo, jer je policija patilaod sindroma ?pokvarenih telefona? jos od 1966. godine, kada je zbog toga paoRankovic. Interesantno je, medjutim, da smo prisluskivanje vise i cesce koristiliposle, nego li pre IV plenuma, jer mi tada u Beogradu za to nismo imali nitehniku, ni ljude. Famu o zloupotrebi SDB izmislila je antisrpska koalicija izSlovenije i Hrvatske, gde se prisluskivanje koristilo, gotovo, masovno. Ljubljana iZagreb su sezdesetih godina imali kompletnu tehniku za prisluskivanje. Slovenijai Hrvatska su bile i ostale policijske drzave. Srbija je uvek bila drzava sa tako dakazem puckom policijom. Nama je bilo zabranjeno da pratimo i prisluskujemo svefunkcionere, od udruzenja zena do predsednistva. Nisi smeo ni da pomislis dapratis sta radi i govori, na primer, Stane Dolanc.?.Pre trideset godina, (pedesetih, sesdesetih ...) kako se seca Milan Djokovic ?Pop, sef sluzbe za prisluskivanje u beogradskoj Udbi, nijedan nacelnik odeljenjanije imao pravo da naredi tajno snimanje. To je mogao samo Slobodan Glumac,rukovodilac Udbe Beograda, ali tek kad mu se dokaze, pisanim putem, da jeprisluskivanje zaista neophodno. Zbog tehnickih problema, jer su se tajnirazgovori snimali sa primitivnim magnetofonima na zicu, a njih je bilo malo, iprisluskivanje je bilo retko. Odluku o prisluskivanju, mogli su da narede svifunkcioneri srpske policije, ukljucujuci i Slobodana Penezica, koji je vec biopremijer Srbije. Tako se i dogodilo da je Krcun poslao Miku Jelica iz Udbe Srbijeda pita Milana Djokovica kako moze tajno da se prati i snima zena JovanaVeselinova, Stanka. Nekoliko meseci kasnije Vojin Lukic je, naredio Djokovicu dapod hitno ozvuci Stanku Veselinov, ali ne i njenog muza, sekretara CK SK Srbije.Tehnicari beogradske tajne sluzbe su prikopcali slusalice na telefon porodiceVeselinov, koji se nalazio u predsoblju, jer je domacica sa njega najcescerazgovarala. Tim poslovima je rukovodio Zika Bakocevic, zamenik sefaprislusnog odseka. Zbog delikatnosti operacije, razgovori supruge visokogfunkcionera, nisu snimani na trakama, vec samo belezeni u blokcice. Cilj Krcuna,Leke, Lukica i ostalih, je bio da utvrde kakve sve veze Stanka Veselinov odrzavasa ljudima iz kulturnog zivota i kakve sve poklone prima, ali i kakva im obecanjadaje. Narocito su bili zainteresovani za njenu sentimentalnu vezu sa MatijomBeckovicem, koji je kao pisac i srpski nacionalista bio na listi proganjanih osobaod strane Udbe i politicara Srbije. Ti Stankini razgovori sa Matijom su potajno snimani na trake, koje je, prekucane iscitavao Vojin Lukic. Dusan Petrovic Sane je voleo te trake da slusa pred prijateljima i kolegama u skupstini, pri cemu jepodskakivao od veselja. Zbog tog uspesnog ?lova? na Stanku Veselinov i MatijuBeckovica, radosni Sane je castio Milana Djokovica i beogradske operativce sa600.000 dinara.Dusan Petrovic ? Sane kao profesionalni clan raznih komisija, bio je i predsednikneke radne grupe za ispitivanje nestasluka jugoslovenskih funkcionera. Zapaomu je tako slucaj Ismeta Sacirija, potpredsednika republickog odbora SSRNSrbije. Tu kontrolu telefona trazila je 1962. godine partijska komisija CK SKSrbije, jer je Saciri silovao jednu svoju maloletnu rodjaku, pa je postojalamogucnost da izvrsi samoubistvo i obruka Partiju. Trake su pokazale da je ovajSiptar, zaista, pocinio zlocin za koji ga je tuzila njegova rodjaka, pa je prevremena penzionisan. Puno posla Udba je imala sa prisluskivanjem i MilkeKufrin, predsednice Saveznog komiteta za turizam i clana SIV-a. Njen svaler jebio njen licni sofer. Covek se time pohvalio rodjenom bratu, a ovaj, kako je radioza Udbu, dojavio je Slobodanu Glumcu u dobroj nameri da spase brata i snaju odbrakolomstva. Bilo je to 1964. godine. Sofer je, medjutim, imao drugi plan. PrekoMilke Kufrin zeleo je da emigrira u Nemacku. Zbog toga je sa njenog sluzbenogtelefona i zvao nemacku policiju. Udbi se to ucinilo sumnjivim, pa je instaliralasvoje ?bube? i magnetofone. Citavu akciju vodio je Svetislav Stefanovic ? Ceca.Prisluskivanje nije dalo ocekivane rezultate. Milka Kufrin nije bila nemacki spijun,ali jeste soferova ljubavnica, pa je zbog toga, takodje, rano penzionisana izpolitike.

KOS potura studente
Prvi veliki ispit, nova prepolovljena i reorganizovana Sluzba drzavne bezbednostiSrbije imala je u vreme studentskih demonstracija 1968. godine. Bio je to i njenprvi masovniji sudar sa akademcima i inteligencijom, koju tajna policija nikadanije volela. Taj animozitet SDB je nasledila od Tita. Predsednik Partije i drzaveJugoslavije nije voleo inteligenciju, ne zbog toga sto je on bio samo bravar, veczato jer je shvatio da iz njenih redova poticu najozbiljnije kritike upucenepolitickom i drzavnom vrhu za vodjenje zemlje. Kako se seca Milan L. Rajic, tajnapolicija je najvise posla imala u Srbiji, odnosno Beogradu. Dok se milicija na uliciobracunavala sa demonstrantima, operativci SDB su nocu u tisini hapsilinajaktivnije studente i njihove roditelje. Saslusavali su ih, pretili kaznama zatvorai isterivanjem sa posla, odnosno sa fakulteta, ako se akademci ne manu ulice ipolitike. Tadasnji nacelnik srpske tajne policije Rajko Djakovic i sef gradskemilicije Nikola Bugarcic, svakog casa su obilazili demonstrante. Politickorukovodstvo Srbije i Jugoslavije, naime, trazilo je od njih u svakom trenutku tacanbroj studenata ukljucenih u proteste, bilo na ulici, bilo po fakultetima, imenanjihovih vodja i njihovih profesora. Poseban pritisak na Rajka Djakovica vrsili susavezni ministar policije Radovan Stijacic, republicki ministar unutrasnjih poslovaSlavko Zecevic, nacelnik KOS-a general Ivan Miskovic, koji mu je panicno rekaoda studenti uzimaju vlast u Beogradu. Za njega su demonstracije bile delo unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja Jugoslavije, ali i stranih obavestajnih sluzbi.Stijacic je zato cak trazio da se vojska pozove u pomoc. Djakovic je njihovepredloge hrabro odbio, jer je smatrao da studentski bunt nije politicki, vecdrustveni pokret, izazvan velikom socijalnom nesigurnoscu u Jugoslaviji. To jebila i sluzbena procena analiticara SDB Srbije. Armija je, doduse, na Titovonaredjenje povecala stepen borbene gotovosti, ali nije izlazila iz svojih kasarni.Demonstracije na Kosmetu 1968. godine bile su mnogo dramaticnije, nego one uBeogradu. O njima, medjutim, desno krilo politickog vrha zemlje nije mnogogalamilo, jer im je odgovarao pocetak nereda u Srbiji. Zamenik nacelnikakosmetske policije Mehmet Sosi je o zbivanjima u Pristini, Prizrenu i Peciredovno informisao Rajka Djakovica, sefa republicke Sluzbe drzavnebezbednosti. Tako je SDB Srbije dolazila do podataka o antidrzavnoj aktivnostialbanskih nacionalista i o pripremama za studentske i iredentistickedemonstracije, sto su naknadnim informacijama umnogome ublazavali DzevdzetHamza, ministar policije Kosmeta i Veli Deva, partijski kadrovik iz Pristine. Za njih je sve to bila namestaljka stare Udbe. Tek kada su demonstracije izbile, VeliDeva je priznao da ga je tajna policija upozorila da je rec o neprijateljskoj akciji.Novu provokaciju, srpska tajna policija dozivela je godinu dana kasnije. Na migvojne kontraobavestajne sluzbe, naime, politickom vrhu zemlje doturene supoverljive informacije o navodnim demonstracijama omladine u Sapcu. Time jeKOS i general Ivan Miskovic nameravao 1969. godine, da opet digne na nogesrpsku Sluzbu drzavne bezbednosti, ali i srpske i jugoslovenske politicare.Sluzba drzavne bezbednosti Srbije krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetihgodina, bila je u nezavidnoj kadrovskoj, profesionalnoj i politickoj situaciji.Prepolovljena, obrukana i stesnjena izmedju naredbodavaca sa politickog vrhaJugoslavije i same Srbije, tajna policija je morala da radi ono sto joj se nalozi.Dok su se ostale republicke sluzbe drzavne bezbednosti razvijale, i kadrovski, itehnicki, i finansijski, SDB Srbije je stagnirala. U sustini srpska tajna sluzbabavila se obavestajnim, kontraobavestajnim i poslovima politicke policije, madaza to kadrovski nije bila sasvim opremljena. Bez obzira sto je jugoslovenski trendbio da se tajna policija deprofesionalizuje i pretvori u politicko-cinovnickuinstituciju, u Srbiji se takav pristup drzavnoj bezbednosti primenjivao samo prvihgodina iza IV plenuma. U srpskoj tajnoj policiji, posle Brionskog plenuma od1966. pa do 1995. godine, rukovodioci SDB bili su po pravilu manje politicari, avise profesionalni policajci. U tom periodu Srbija i Beograd su imali ukupnocetrnaest nacelnika tajne policije. Prvi sef SDB Srbije Rajko Djakovic, bio je kaopartijski funkcioner nacelnik srpske tajne sluzbe od 1966. pa do 1971. godine.Njega je nasledio policajac Milorad Bisic, koji je posle isteka mandata 1976.presao u tuzilastvo Srbije. Za vreme svog mandata i Bisic je imao velikihproblema sa SSUP- om i SDB Jugoslavije. Dosta cesto su ga ministar FranjoHerljevic i saradnici zvali na ribanje, jer im nije redovno dostavljao policijskeizvestaje koji su u SDB Srbije dolazili iz SDB Vojvodine i SDB Kosova i Metohije.Policijski kontinuitet u Sluzbi drzavne bezbednosti, kasnije su odrzavali ZivojinJovanovic ? Pop, dotadasnji sef beogradske tajne sluzbe, koji je 1978. poginuo usaobracajnoj nesreci. Posle njega, nacelnik je kratko bio Srdan Andrejevic, stariBeogradjanin, kontraobavestajac po Englezima i analiticar, pa dr Obren
Djordjevic od 1978. do 1985. i njegov zamenik Dragutin Mitrovic. ZoranJanackovic je bio politicki funkcioner sa juga Srbije, tacnije sekretar OK SKLeskovac, koji je 1990. godine dosao na mesto penzionisanog Dragutina ?Dragana Mitrovica, kao covek od specijalne vrste poverenja tadasnjeg ministraRadmila Bogdanovica.Tadasnji zamenik i Mitrovicu i Janackovicu, sve do 1992. godine bio je sadasnjinacelnik Resora drzavne bezbednosti Srbije Jovica Stanisic. Novi nacelniksrpske tajne sluzbe Jovica Stanisic, bio je predstavnik pete generacije kadrova uUdbi, odnosno Sluzbi drzavne bezbednosti. Srpska tajna policija je, naime, odosnivanja 1944. godine do 1995. imala pet kadrovskih transformacija, kojeDragan Mitrovic naziva podmladjivanje. Prva je obavljena 1948. godine, kada suu Udbu pristigli iz vojne Garde kao pojacanje oficiri i podoficiri mladjih godina.Najvece, drugo podmladjivanje obavljeno je 1959. godine, kada umesto tzv.ratne generacije u Udbu dolaze na doskolovavanje i posao radnici, politickiaktivisti i skolarci. Posle Brionskog plenuma 1966. godine, izvrseno je trecepodmladjivanje SDB Srbije sa studentima, uglavnom Beogradskog univerziteta.Cetvrta promena starijih sa mladjim kadrovima, izvrsena je 1975. kada je u tajnupoliciju pristigla nova grupa diplomaca sa beogradskih fakulteta i Vise skoleunutrasnjih poslova u Zemunu. U toj grupi bio je i Jovica Stanisic, bivsi studentFPN u Beogradu. Peto podmladjivanje, obavljeno je 1992. godine, poslepenzionisanja radnika SDB SFRJ i preuzimanja mladjih operativaca iz savezne usrpsku tajnu policiju. U srpskoj tajnoj policiji, radi formiranja hijerarhije u poslu,uvedena su zvanja inspektora, viseg inspektora, savetnika i viseg savetnika, stonije bitnije uticalo na medjuljudske odnose unutar SDB. Vise je uticalanetrpeljivost izmedju kadrova iz prestonice i kadrova iz provincije, jer su ovi prvismatrali da su policijska elita. Drugi veliki problem je bio dovodjenje amatera,politickih aktivista i sto je bilo jos gore, dece visokih oficira, politicara i bivsihministara.

Pet generacija
U beogradskoj tajnoj sluzbi, od 1966. godine sefovi su bili Milisav ? Pavle Djuric,politicki funkcioner, pa zatim policajci Zivojin Jovanovic, Obren Djordjevic,Momcilo Unkovic, Dusko Stupar, Miodrag -Mica Lekovic, Radosav Lukic i ZoranMijatovic. Bili su to sve skolovani policajci i obavestajci. Zivojin ? Zika Jovanovic,poznatiji jos i kao Pop, rodjeni Vranjanac, imao je zavrsen Pravni fakultet i Visuskolu Udbe.Sa sesnaest godina je otisao u rat, a sa dvadeset postao oficir Knoja. Posle rata je bio partijski rukovodilac u Nisu, odakle je 1948. godine usao u Udbu. MomciloUnkovic je iz Sente. Istog je godista, dvadeset i osmog kao Jovanovic, i u slicnovreme 1946. godine, je usao u Oznu. Zavrsio je Upravnu skolu SFRJ uBeogradu, sluzbovao je u glavnom gradu. Prosao je kroz sve sektore rada Udbe iSDB, da bi nacelnik tajne policije Beograda postao 1980. Od svih ostalih, vise jevoleo politiku, pa je dosta i boravio u tim krugovima. Bili su sve ovo ljudi stare Udbine skole u koje je Josip Broz Tito i politicki vrh Jugoslavije i Srbije imaopoverenje. Kako je Tito dosta putovao po svetu, svaki put kada je negde odlazio, jedna od republickih tajnih sluzbi je morala u inostranstvu da ?ocisti? teren odemigranata i da Marsalu pripremi bezbedan docek. Zika Jovanovic je, kao sef Grupe za bezbednost druga Tita, na primer, ispred Srbije pratio Josipa Brozaprilikom njegove posete Kubi i Panami. Obren Djordjevic je, prvo 1952. godine, azatim 1978. godine, brinuo o Titu u Turskoj i SAD. Dragan Mitrovic ga je docekaou Velikoj Britaniji.Posle njih na rukovodeca mesta, pre svega u SDB Beograda, a i SDB Srbije,poceli su da, umesto kadrova iz rata, dolaze stipendisti sa fakulteta. DusanStupar je, na primer, rodjen 1947. u opstini Secanj. Gimnaziju je zavrsio uZrenjaninu, Filozofski fakultet i magistraturu na Fakultetu politickih nauka uBeogradu. Od 1973. radio je u Odeljenju SDB za grad Beograd, od 1979. uKabinetu ministra srpske policije, od 1981. je pomocnik ministra, a sredinomosamdesetih i sef gradske tajne policije. Milorad ? Mica Lekovic je rodjen 1948. uNovoj Varosi. Zavrsio je Fakultet politickih nauka u Beogradu 1971. godine.Sesnaest godina je radio najodgovornije poslove u opstini Vozdovac i odatle je19. oktobra 1988. imenovan za nacelnika SDB grada Beograda, umestosmenjenog Duska Stupara, po volji profesora Radosa Smiljkovica, clana GK SKBeograda. S obzirom da je Lekovic bio potpuni amater za poslove drzavnebezbednosti, beogradsku upravu je fakticki vodio Ranko Savic. Kako su semenjale politicke garniture u Srbiji, Vojvodini i na Kosmetu, tako su se menjali iministri policija i nacelnici tajnih sluzbi. Svaka nova generacija politicara, dovodila je svoje nove pouzdane ljude. Resor SDB na Kosovu, vodio je neko vremeMehmet Sosi, pa Islaim Braka, a zatim Jusuf Karakusi, Rahman Morina, SelimBrosaj, Rajko Calovic, Radosav Lukic, a zatim David Gajic. U Vojvodini prvi?debejci? bili su Zoran Martinov, Petar Palkovljevic ? Pinki, Slobodan Tadijin,Ratko Sikimic. Poslednjih tridesetak godina, srpski ministri policije bili su SlavkoZecevic iz politicke garniture Kragujevca, Viobran Stanojevic, sekretar OK SKZajecar, Svetislav Lalovic, opstinski funkcioner iz Arandjelovca, RadmiloBogdanovic nastavnik i policajac iz Svetozareva i sadasnji Zoran Sokolovic,funkcioner iz Zajecara. Kada su odlazili Draza Markovic i Petar Stambolic,povukli su se i Slavko Zecevic i Viobran Stanojevic. Kada su pali Ivan Stambolic iDragisa? Buca Pavlovic pomereni su i Svetislav Lalovic i Branko Kostic. Kada jekrajem osamdesetih dolazio Slobodan Milosevic, dosli su i Radmilo Bogdanovic iZoran Janackovic.Pocetkom sedamdesetih godina, Sluzba drzavne bezbednosti Srbije imala je okodevet stotina zaposlenih operativaca i rukovodilaca. U beogradskoj direkciji SDBbilo ih je najvise ? oko pet stotina. Tajna policija glavnog grada, imala jesredinom sedamdesetih ukupno sedam uprava. Bilo je to u vreme kada je SDBBeograda vodio Obren Djordjevic. Njegov pomocnik za operativne poslove bio jeSlobodan Stevic, poznat danas kao predsednik Udruzenja za ocuvanje tradicijaoslobodilackih ratova 1914-1918. godine. Prvu upravu za zemlje Istocne Evrope,vodio je Halil Bucan, drugu upravu za Zapad drzao je Dragoslav ? Beli Dimitrijevic, a neko vreme i Voja Atanackovic. Na celu trece uprave ? zaunutrasnjeg neprijatelja ? bio je Moma Unkovic, dok je u upravi za ratne pripremenacelnik bio Slavko Djurica. Analitiku je u petoj upravi prvo vodio Luka Mustapic,Hrvat iz Dalmacije, a zatim Dragutin Mitrovic. U sestoj upravi za obezbedjenje,sef je bio Spiro Sinovcic i u sedmoj upravi za tehniku Selimir ? Pale Tesic.Struktura organizacije SDB Beograda bila je identicna onoj u Sluzbi drzavnebezbednosti Srbije.Kada je Obren Djordjevic 1978. preuzeo srpsku tajnu sluzbu, njegov zamenik jepostao Petar Radosavljevic. Prvi sektor ? Istok ? vodio je Milivoje Mircic, a drugisektor ? Zapad ? Vlajko Stosic. Unutrasnji sektor imao je za nacelnika HristoljubaMitica, a za ratne pripreme bio je zaduzen Blazo Lazovic. Peti sektor analitikevodio je Spasoje ? Paja Bogdanovic, a sef tehnike u sedmom sektoru bio jeDragutin Stefanovic. Nacelnik Obren Djordjevic je bio jedan od najiskusnijih(kontra)obavestajaca u Srbiji. On je jedini na mestu sefa tajne sluzbe Srbije,izdrzao skoro dva mandata. Pocetkom osamdesetih trebalo je, naime, dapostane i nacelnik SDB Jugoslavije, ali kako to Drazi Markovicu nije bilo po volji,umesto Obrena Djordjevica u zgradu SSUP-a otisao je Srdan Andrejevic.Obren Djordjevic je danas poznat kao zvanicni istoricar srpske tajne policije,pisac udzbenika i enciklopedije o drzavnoj bezbednosti i profesor. Izdavacima jeponudio i svoju novu knjigu o posledicama gradjanskog rata u Jugoslaviji 1941-1952. godine. Ljudi iz policijskog okruzenja, medjutim, smatraju Djordjevica jednim od najvecih srpskih kontraobavestajaca. Rodjen je 1927. godine u seluVracevsnici kod Gornjeg Milanovca, gde je zavrsio Gimnaziju. Kao borac uCacanskom partizanskom odredu 1945. godine, Obren Djordjevic je prebacen u jedinice Knoja za borbu protiv ostataka nacionalnih snaga u Jugoslaviji. Odatle jei usao u Udbu kao analiticar rada nemackih tajnih sluzbi tokom rata u Beogradu iSrbiji. Studirao je prava, ali i kontraobavestajni rad na Visoj skoli Udbe, koja je1952. otvorena u Beogradu. Njen prvi direktor bio je David Lausevic, a najboljistudent Slobodan Stevic. Ova skola je stvarala kadrove za jugoslovensku tajnupoliciju, sve dok nije ukinuta 1967. godine. Uporedo sa studijama, ObrenDjordjevic se, prvo u Gornjem Milanovcu, bavio operativnim radom, najvise okoibeovaca. Kao operativac 1952. godine, bio je u ekipi Udbe Srbije koja je imalazadatak da u Maloj Aziji pripremi Titov dolazak u Tursku. Djordjevic je, od 1961.do 1964. godine, u Udbi Kragujevca imao puno posla oko stranih spijuna. Naime,Djordjevic je tada bio nacelnik Odseka za Zapad, Balkan i ostali svet. SrpskaUdba je u to vreme, uglavnom pratila aktivnost agenata velikih zemalja, jer nijeimala ljude i sredstva da se bavi malim i dalekim drzavama. Tako, na primer,Srbija nije uopste pokazivala interesovanje za Milana Stojadinovica, koji je ziveou Juznoj Americi, dok je federalna Uprava drzavne bezbednosti stalnopotrazivala informacije o odbeglom jugoslovenskom premijeru. U svoj prvi uspeh,Djordjevic ubraja hvatanje italijanskog agenta Luciana Saracenija. On je podmaskom novinara dosao u Kragujevac da ?snimi? Fabriku oruzja. Zbogspijunaze Saraceni je osudjen na pet godina robije, ali ga je Aleksandar Rankovic, pred svoj put u Italiju 1962. godine, pomilovao i pustio na slobodu iz zatvora u Sremskoj Mitrovici. Iz tih kragujevackih dana i godina Djordjevic pamtiprijateljstvo koje je sklopio sa majorom Franjom Herljevicem, kasnijim ministromfederalne policije i covekom koji se odrekao ovog prijateljstva, jer su ga politickevode odnele daleko od Srbije. Kao kontraobavestajac Obren Djordjevic je ucestvovao i u akciji otkrivanja Dzordza Kurtisa, agenta CIA u Subotici. Punihsedam godina, Obren Djordjevic je bio u srpskoj tajnoj sluzbi instruktor, a zatimdve godine, od 1971. opet sef sektora Zapad, ali u Sluzbi drzavne bezbednostigrada Beograd. Ta kontraobavestajna uprava imala je cetrdesetak operativaca,rasporedjenih u pet odseka ? za SAD, Englesku, Nemacku, Francusku i ostalisvet. Svake godine oni su otkrivali i hvatali po pet-sest stranih spijuna u glavnomgradu Jugoslavije. Djordjevic nevoljno prica da mu je jedan od tih agenata svojevremeno doneo iz inostranstva pun sanduk dokumentacije o izgradnjisupersonicnog aviona. Posle strucne analize u KOS-u i posle poverljivihrazgovora sa generalom Nikolom Ljubicicem, tajna policija Srbije je donosiocuplatila pola miliona dolara za ovu uslugu. Tako je Jugoslavija za male pare i uzmali rizik, dosla do kompletne konstrukcije mlaznog borbenog aviona. Kada je1976. godine, Obren Djordjevic postao i nacelnik beogradske tajne policije, bio jefakticki po snazi i ugledu peti covek u Beogradu. Bilo je tada vaznije biti sef SDBBeograda, nego nacelnik GSUP-a Beograda.

Jataci medjunarodnih bandita
Jugoslavija je sve do 1991. godine i u svetskim razmerama predstavljana kaozemlja mira. Dok je medjunarodni terorizam harao po Britaniji, Italiji, Spaniji,SAD, Bliskom Istoku i Nemackoj, u SFRJ se to politicko nasilje svodilo nasporadicne, cak ekscesne slucajeve. Dobri poznavaoci ekstremista iz SAD iposebno iz Izraela, medjutim, cesto su tvrdili da je stanje u Jugoslaviji opasnijenego sto izgleda, jer je SFRJ zapravo bila jatak medjunarodnog terorizma. Zbogtoga su i njihovi diplomatski odnosi prema Jugoslaviji cesto bili pod znakompitanja. Lider nesvrstanih, kolovodja zemalja u razvoju i oslobodilackih pokreta usvetu, bivsa SFRJ je potajno podrzavala ilegalnu antikolonijalisticku iantiimperijalisticku borbu komunistickog i treceg sveta. Ovu politicku odluku, kojusu donosili Tito, Partija i drzava, na vojnom i policijskom planu, sprovodili su udelo Ozna, Udba i Sluzba drzavne bezbednosti SSUP-a, a i Kontraobavestajnasluzba JNA, tako sto su pomagali aktivnost oslobodilackih pokreta, komunistickihfrakcija i ekstremista iz nesvrstanog sveta. Prvu internacionalnu pomoc, preko jugoslovenske tajne sluzbe, dobio je ?grcki Tito?, odnosno vrhovni komandantDemokratske armije Grcke, general Markos. Njegovo pravo ime je bilo MarkosVafijadis, bio je komunista, koji je sa trideset pet hiljada partizana, zeleo da seizbori za socijalizam staljinovog tipa u Grckoj. Pocetni udar na atinsku vlast izveo je na planini Olimp 28. oktobra 1946. godine, da bi dve godine kasnije, braneciGramos u leto 1948. izgubio i bitku i rat i prebegao u Albaniju, a zatim u SSSR.Vezu Beograda sa generalom Markosom odobrio je licno Staljin, iako je saCercilom dogovorio da Grcka bude pod britanskom politickom kapom i odrzavao je Tito. Od politickih kadrova ilegalno su u Grckoj boravili Svetozar VukmanovicTempo, Lazar Kolisevski, Dimitrij Aleksijevski, Metodi Cento i Mihailo Apostolski.
Zvanicne kontakte sa KP Grcke imao je Aleksandar Rankovic, a Josip Djerdja sekao diplomata u OUN, zalagao za grcko komunisticko pravo nasamoopredeljenje. Oskar Davico i Mihailo Lalic su o narodnoj borbi grckihkomunista pisali reportaze i scenario za film. Bio je to pravi politicki marketing zakomunisticku Grcku u Jugoslaviji. Atina se cak bojala da ce Jugoslavija damobilise Makedonce i da ih prebaci generalu Markosu u Grcku. Sanitetsku, vojnui obavestajnu pomoc generalu Markosu, tajno preko makedonskih planinadostavljali su ljudi iz tajne policije Srbije: dr Velimir ? Braca Majstorovic, hirurg inacelnik bolnice za grcke ranjenike u Katlanovu, potpukovnik Slobodan Krstic ?Uca, kao i Jovo Kapicic, dvadesetcetvorogodisnji major Jovan Popovic, instruktor artiljerijskog naoruzanja iz Jugoslovenske Armije, specijalni Titov spijun IvanKaraivanov, agent NKVD i instruktor Kominterne. Saradnici generala Markosa bilisu i Djuza Radovic, Obrad Trninic, Milo Vrbica, Velimir Docnic, SvetislavStojanovic, Petar Lucic. Oni su grckim partizanima samo u prvoj godinigradjanskog rata doturili 3.134 protivpesadijskih mina, 6.550 protivtenkovskihmina, 9.177 kilograma eksploziva, mitraljeze MG-15. Jovo Popovic i Petar Lucicsu obucili stotinu Grka da rukuju ovim oruzjem. Slobodan Krstic ? Uca imao jezadatak da generala Markosa ilegalno dovodi u Beograd na konsultacije i vracanatrag u Grcku. Pomoc je slata pod parolom ?Sve za front, sve za pobedu?!General Markos, medjutim, nije pobedio. Porazen je od englesko-grcke koalicije imoskovske klike, koja je 1948. zbog Rezolucije IB prestala da mu daje politickupodrsku. General Markos Vafijadis emigrirao je u SSSR pod imenom MarkIvanovic, a Tito je dugo godina zbog ovakvog mesanja u unutrasnje stvari Grcke,imao diplomatskih problema, i sa Atinom, ali i sa Londonom.Ta pomoc Jugoslavije, odnosno tajne sluzbe ?prijateljima? iz belog sveta seogledala u obuci, naoruzavanju, finansiranju i politickom pokroviteljstvu tihorganizacija, pa cak i kada su neke od njih (?Crni septembar?, ?Muslimanskabraca? i ?Nacionalna arapska omladina?) bile antikomunisticki iantijugoslovenski orijentisane. U tim poslovima najaktivniji su bili general JovoPopovic, ispred KOS-a JNA i visi inspektor Jovo Milos, ispred SDB Jugoslavije.Prvi je bio vojni strucnjak za lako, tesko naoruzanje i eksplozivna sredstva, kogasu cenili Naser, Gadafi, Husein, Arafat, Asad i mnogi drugi nesvrstani lideri. JovoPopovic, za koga se prica da je bio i dvojnik Josipa Broza Tita, saradjivao je saprijateljima iz Treceg sveta kao instruktor, koji je obucavao, na primer, Gadafijevespecijalce i Arafatove vojnike. Kada je postao direktor Instituta bezbednosti,osamdesetih godina, general Jovo Popovic je postao spretan trgovac jugoslovenskim naoruzanjem. Dobar deo i jednog i drugog posla, zbogmedjunarodne javnosti i stranih spijuna general Popovic obavljao je ilegalno.Kada je pocetkom 1995. godine, svet obisla vest da je Sadam Husein slao svojeljude u Jugoslaviju, kako bi im beogradski vojni hirurzi podarili plasticnomoperacijom njegovo lice, u javnosti se stvorio utisak da je KOS, odnosno generalJovo Popovic 1985. godine, organizovao ovu ?proizvodnju? Sadamovih dvojnika.Jovo Milos, Srbin iz Hrvatske, otac poznatih plivaca i reprezentativaca Nenada iPredraga Milosa, vodio je u SDB-u Jugoslavije, prvo Upravu za emigraciju, a posle i sektor AA prema oslobodilackim pokretima. Zavrsio je Udbinu skolu i kaocovek koji govori nekoliko svetskih jezika dobio da vodi resore o stranimzemljama. U to vreme njegov rodjeni brat, radio je kao analiticar u SDB Hrvatske.Jovo Milos je uz pomoc svojih saradnika i saradnje sa stranim agenturamaprikupljao i razmenjivao informacije o svim politickim, ali i teroristickim organizacijama u Trecem svetu. Milos je u vise navrata putovao u Afriku i Aziju,posebno na Bliski istok, i pokusavao da jugoslovensku saradnju sa tamosnjimpokretima sto vise legalizuje. Pretpostavlja se, da se Jovo Milos u Siriji sretao isa cuvenim Karlosom. Nekoliko godina ranije, kada je Karlos prvi put dolazio uSFRJ, nacelnik Jovo Milos je bio taj koji je telefonom od Nemaca primioinformaciju da ovaj svetski terorista leti iz Svajcarske za Beograd. Nemackiobavestajci su Milosu telefonom tako opisali Karlosa, da su znali i koje su bileboje njegove pertle na patikama. Jovo Milos je odmah postavio zasedu Karlosuna aerodromu Surcin, ali kako je vest od Nemaca stigla kasno, nasa tajna policijanije uspela da ga identifikuje prilikom dolaska. Karlos nije bio jedini straniterorista i revolucionar koji je dolazio u Beograd. Jugoslavija je za njih bilasvratiste i skloniste. Kako je javnost rada najbolje pokrice za delovanjeobavestajnih sluzbi, pa i SDB SFRJ, u Beogradu je, na primer, sedamdesetihgodina otvoreno Predstavnistvo PLO, koje je vodio neko vreme izvesni MuhamedNabhan. Ova palestinska ambasada sluzila je zapravo kao obavestajni i regrutnicentar PLO u Evropi i na Balkanu. Preko nje su simpatizeri PLO dolazili u SFRJna studije, ali i na vojnu, diverzantsku i obavestajnu obuku, a i jedan broj jugoslovenskih mladica angazovan je u Arafatovu armiju. Neki od tihdobrovoljaca bili su, na primer, Tomislav Marinac iz Zagreba, Zeljko Budimiroviciz Sarajeva, Ivica Radisic iz Beograda. Mnogima od njih nije bilo povratka izPalestine, jer su stradali, a ostalima PLO i SDB nisu dozvoljavali da dezertiraju.Prema nekim slobodnim procenama, najmanje hiljadu Jugoslovena borilo se uredovima armije PLO. U federalnoj tajnoj policiji, na poslovima sa nesvrstanimprijateljima, pored Jove Milosa, radili su i Vitomir Fotic, Nebojsa Vidic, sincuvenog politicara Dobrivoja Baje Vidica, Predrag Pedja Djordjevic. Obavestajnusaradnju sa sluzbama iz zapadnih drzava vodio je sam nacelnik SDB ZdravkoMustac, koji nije, prema ranijoj praksi, dozvoljavao da se u to mesaju republicki funkcioneri SDB. Takva praksa nametnuta je u SSUP-u posle dolaska StanetaDolanca, koji je zajedno sa Mustacem drzao vezu, posebno sa nemackom iaustrijskom policijom. U Ministarstvu inostranih poslova, odnosno u SID-u, azatim u SSUP-u aktivan saradnik ? obavestajac za pitanja policijske saradnje bio je i Mitja Krajger, nacelnik SDB. Ta vojno- policijska tajna saradnja sa zapadnimzemljama, a posebno sa nesvrstanima, bila je pokrivena visokim politickimodlukama, snom o svetskoj komunistickoj revoluciji, koje su prestale da vazeonog trenutka kada je SFRJ pocela da se raspada. Dobar deo tih organizacija injihovih clanova, koje je Beograd nesebicno pomagao i zbog njih sekompromitovao kao jatak medjunarodnih terorista, danas, se bori namuslimanskoj i hrvatskoj strani protiv Srba u Bosni i Hrvatskoj, a ima indicija dapodsticu i nemire u Sandzaku, na Kosmetu i Makedoniji.
Covek koji je umeo da se nosi sa nezvanim gostima iz nesvrstanog sveta i koji jebrinuo o njihovom smestaju u Srbiji, bio je upravo Obren Djordjevic. U septembru1975. godine, naime, u pratnji svog telohranitelja Klajna, iz Alzira za Jugoslaviju,preko Svajcarske, stigao je Ramirez Sancez Ilic, poznatiji kao revolucionarniterorista Karlos. Tada je Karlos bio alzirski profesor arheologije, Dzordz Osharan,a Klajn je bio televizijski tehnicar. Putovanje je bilo organizovano na najvisemnivou: predsednik Bumedijen je dobio dozvolu i licno se dogovorio sapredsednikom Titom. Jugoslaviju je izabrao kao neopredeljenu zemlju koja je bilaodlicna polazna tacka za njegovo putovanje po Evropi. On je zeleo da regrutujeclanove ?2. juna?, RAF-a, Crvenih brigada i Nemackih revolucionarnih celija. Bilo je to u periodu kada je nemacka vlada nudila 50.000 maraka za hvatanje svakogsa spiska na kome se nalazilo cetrdeset ekstremista. Medju njima su bili Klajn,Gabrijela Tajdeman i Karlos. Medjutim, vecina teroristickih grupa nije bilazainteresovana za Karlosov predlog. Dok je citav niz zemalja trazio odJugoslavije izrucenje Karlosa i Klajna, i nemackih terorista, Jugoslavija je dalapogresnu informaciju, da su alzirski profesor i njegov prijatelj vec odleteli zaBagdad.Predsednik Tito je poslusao arapski savet: staviti neprijatelja na svoju stranu.Karlos je dobio dozvolu da svoju bazu stvori u Jugoslaviji. Jednu je imao uBeogradu, a drugu u Krusevcu. Cena je bila da ne sme da napada gradjane iposede Jugoslavije nigde na svetu. Tito je od Karlosa dobijao poverljiveinformacije, narocito o politickoj situaciji na Srednjem istoku. Citavu saradnickumrezu Jugoslavije sa medjunarodnim teroristima iz Treceg sveta, formirao jezapravo Vadi Hadad, glavnokomandujuci u Komandi za specijalne operacije uinostranstvu Narodnog fronta za oslobodjenje Palestine (skracenice KOSEFPLP). Ova tajna organizacija je osnovana 1968. godine i to, kako tvrdeAmerikanci, pod kontrolom sovjetskog KGB-a, za koji je Vadi Hadad svesrdno iradio. Kako je Karlos bio njegov najpoverljiviji i najbolji saradnik, to CIApretpostavlja da je i on radio za KGB. Da je to bilo moguce, govori i samabiografija Iljica Ramireza Sanceza. On je ovu biografiju ispricao i dr ObrenuDjordjevicu, koji ga je zajedno sa Draganom Mitrovicem uhapsio i saslusavao uBeogradu:?... Rodjen sam 1949. godine u Karakasu, u porodici bogatog advokataprosovjetske orijentacije, koji je trojici svojih sinova dao revolucionarna imenaVladimir, Iljic, Lenjin. Skolovao sam se u Karakasu, Londonu i Parizu, i u Moskvina Univerzitetu Patris Lumumba. Tu sam se i upoznao sa Palestincima, koji sume vodili na staziranje u Jordan i Liban, a onda me zavrbovali da radim za KOSEFPLP. Moj glavni mentor za terorizam bio je licno dr Vadi Hadad, sef palestinskeinternacionalne brigade. Kada je 1973. godine u jednoj akciji u Parizu nastradaoMohamed Budia, vodja evropske mreze KOSE FPLP, doktor Hadad je na tomesto postavio mene. U to vreme predstavljao sam se kao peruanskiekonomista Karlos Martinez Tores... Ja sam revolucionar, moja borba jeideoloska, pravedna. Ja sam dosao u Jugoslaviju, ali ovde necu nista danapravim. Ja sam borac protiv imperijalizma, kriminalac nisam...? Karlosa i njegovog telohranitelja Klajna, uhvatili su Obren Djordjevic, Dragan Mitrovic iJovica Stanisic iz Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije, u hotelu ?Metropol?. Dr Djordjevic priznaje da je SDB Jugoslavije imao najavu od nemacke sluzbe BND,da ce Karlos iz Svajcarske doleteti u Beograd. Nemci su imali sve podatke oKarlosu, cak i broj njegovih cipela. Dr Djordjevic, medjutim, nije mogao daodgonetne zasto sami Nemci, koji su kontrolisali ciriski aerodrom, nisu uhapsiliovog teroristu. Kada je dr Obrenu Djordjevicu i Draganu Mitrovicu, njegovomzameniku postalo jasno da Nemci zele da hapsenje Karlosa u SFRJ, iskoriste zamedjunarodnu optuzbu protiv Beograda za podrzavanje terorizma, i kada su topreneli policijskom vrhu zemlje, ministar Franjo Herljevic je, uz konsultacije saTitom, odlucio da se Sancez Ramirez Iljic ne hapsi na policijski, vec na prijateljskinacin. Karlos je legitimisan i priveden u zgradu SSUP-a, u Sarajevskoj ulici,zajedno sa pratiocem Klajnom, koji je bio u hotelu ?Ekscelzior?. Hapsenje su,bez otpora, obavili Obren Djordjevic i Dragan Mitrovic licno. U zgradi SDB-a uSarajevskoj ulici, Karlosa su sreli i videli ministar Franjo Herljevic, Mitja Krajger,ali ne i Jovo Milos. Dr Obren Djordjevic je puna dva dana po tri sata razgovaraosa Karlosom. Tim razgovorima prisustvovala je jedino jedna zena prevodilac.Pitanja koja je dr Djordjevic postavljao odnosila su se na osnovne podatke, ko jeKarlos, sa kojim sluzbama saradjuje, zasto je dosao u Beograd, sa kim svesaradjuje u Siriji, Francuskoj, Alziru, i kakvi su mu buduci planovi. SancezRamirez je jedino precutao odgovor na pitanje zasto je dosao u Beograd.Detaljno je govorio o svojim akcijama, o saradnji sa KGB, Stazi, Sekuritateom,SDB-eom. Pominjao je i imena svojih saradnika, otkrivao je imena saradnikaMosada i prijatelja u ?Crvenim brigadama?. Posebno je govorio o vezamazapadnih politicara sa teroristima sa Bliskog Istoka. Njegov sagovornik, nacelniktajne policije Srbije dr Obren Djordjevic, danas pretpostavlja da je Karlos dosaoda bi aktivirao palestinske baze sa oruzjem, koje su se nalazile u Srbiji i samomBeogradu. Svi Karlosovi odgovori su bili iscrpni i iskreni i jos do danas nisudostupni javnosti, jer nose oznaku ?drzavna tajna?. Dragan Mitrovic izbeogradske uprave SDB ispratio je Karlosa na avion. Cuveni revolucionar je biopreobucen u radnika ?Energoprojekta?, koji sa kolegama odlazi na rad u Irak,tako da nemacki BND nije mogao da otkrije kako je Karlos izasao iz Jugoslavije ikuda je otisao. Kako niko u SDB Jugoslavije i SDB Srbije nije ranije vidjaoKarlosa, i nije znao kako on zapravo izgleda, tek kada su ga ispratili za Damask,nacelnici tajnih sluzbi Srbije i Jugoslavije, a i sam Obren Djordjevic i DraganMitrovic su se upitali da li je to zaista bio pravi Karlos? To pitanje i danas tisti dr Obrena Djordjevica. Medjunarodni terorista broj jedan, Iljic Sancez Ramirez,poznatiji kao Karlos, prestao je da bude neuhvatljiv 1994. godine, kada jeuhvacen u Sudanu i prebacen u Francusku, gde je trebalo da mu se sudi.

Drazino cutanje
Tek krajem sedamdesetih, kada je seo u stolicu nacelnika SDB Srbije,pedesetogodisnji Obren Djordjevic, prvi put je osetio i nemoc tajne policije.Zajedno sa saradnicima, nije mogao da se odbrani od ucestalih zahteva iFederacije i Republike da progoni srpske intelektualce, emigrante i studente. Tada je Draza Markovic imao obicaj da imitirajuci Tita pita: ? Obrene, sta kazecarsija? Sve analize SDB Srbije, su, medjutim, pokazivale da ove kategorije ljudi,okupljene oko raznih tribina i pokreta, nisu opasne po ustavni poredak. Tako,medjutim, nisu razmisljali jugoslovenski i srpski politicari, kojima je proizvodnjadrzavnih neprijatelja bila uracunata u posao. Zbog politicke simetrije sa Hrvatima,u Srbiji su proganjani Djilas, kao u Zagrebu Tudjman, Cosic kao Gotovac, VladaMilanovic ? Revolucija kao Drazen Budisa, Ljuba Tadic kao Rudi Supek. Zacetrdeset godina provedenih u drzavnoj bezbednosti, medjutim, Obren Djordjevic je punih cetrnaest bio svedok i nemoci SDB Srbije da spreci bujanje albanskognacionalizma i sovinizma na Kosmetu:?...Jos krajem sezdesetih godina, kada smo pokusavali da radimo zajedno saSluzbom na Kosmetu, shvatio sam da je to veoma tesko. Ja sam u Pristinumogao da odem samo u protokolarnu posetu, jer nisam smeo da se mesam urad tamosnje Sluzbe drzavne bezbednosti. Na celu te Sluzbe bio je MehmedSosi, silan covek, Jugosloven, ali njegov sef je bio Dzevdzet Hamza, koji ga jestalno ometao u radu. Bio sam u Pristini 1968. godine. Na ulici sam, odmahposle demonstracija, pokupio nekoliko letaka i parola i poneo u PSUP da ihprevedemo i posaljemo za Beograd u SSUP. Secam se da je jedna glasila caradi, Beograd se gradi!
Sve sto smo preveli napisali smo u depesi, ali se tadapojavio Dzevdzet Hamza i rece:
depesa vam nista ne valja! Dan pre toga,kada su izbile demonstracije, mi smo doveli milicionare iz Novog Pazara. Njihdvadeset. Kada su iskocili iz landrovera demonstranti su pobegli glavom bezobzira. Nislije su u Podujevu razbile barikade i naterali nacionaliste u beg.Uzicani su brzo zaveli red u Vucitrnu. Kada su trinaest godina kasnije opet uPristini izbili neredi, nije se nista ozbiljno uradilo da se oni sprece. Vojvodina iKosmet su vec bile samostalne drzave. Nasa obavestenja o pripremamademonstracija su u politickom vrhu Srbije i Jugoslavije samo uzimana k znanju.Zauzvrat iz SDB Jugoslavije smo dobijali obavestenja opsteg tipa, koja smo mi izSDB Srbije mogli da procitamo i u novinama. Jednom se cak i dogodilo da nam je Sluzba iz Pristine poslala zahtev da uhapsimo jednog novinara ?Politike?, jer  je navodno lose interpretirao govor Mahmuta Bakalija na konferenciji za stampu.To sam ja odbio, ali mi je kolega sa Kosmeta rekao: ?ali ti je naredio! Odgovoriosam mu da naredjenja dobijam samo od RSUP-a i SSUP-a. Kad je pomenuo da je i Nimani trazio hapsenje tog novinara, ja sam im predlozio da dodju u Beogradi da se objasne sa covekom. Tako su i uradili. Mi u SDB Srbije imali smo svepodatke o iseljavanju Srba sa Kosmeta i o novim demonstracijama. Dali smo ihDobrivoju Vidicu, a on je odmah pozvao Nimanija i zatrazio susret sa njim. Ovajmu je, medjutim, odgovorio: ? bude trebalo, doci cemo mi gore. Ne dolazite vidole! Tako je i bilo. Kada su nemiri izbili, Viobran Stanojevic, ministar policije jemobilisao rezervni sastav milicije i zajedno sa redovnim sastavom, doveo ga napolazni polozaj Raska ? Kursumlijska Banja ? Bujanovac. Taj isti Nimani je odbiopomoc recima: ?moze srpska policija da dolazi na Kosovo! Mi smo se posledva dana vratili iz Raske. Kako su se nemiri zaostrili, opet smo dosli na polaznipolozaj, ali nas je Nimani opet odbio, a zatim i Franjo Herljevic tvrdnjama da su to samo nemirna deca...Tek treci put smo usli na Kosmet, ali u sastavu jedinicaSSUP- a!??Opsti bojkot prema Srbiji i njenom resavanju pitanja Kosova, pored albanskihrukvodilaca, pruzali su i rukovodioci SFRJ, pa i SSUP-a. Tadasnji nacelnik SDBJugoslavije, inace, srpski kadar Srdan Andrejevic je, na primer, izbegavaosluzbene susrete sa Obrenom Djordjevicem, pa cak i zajednicka putovanja zaPristinu. Rezultati rada SDB Kosova i Metohije, prema izvestajima Sluzbedrzavne bezbednosti Jugoslavije, bili su zaista skromni. To se vidi i u IzvestajuSSUP-a za 1982. i 1983. godinu koji sam imao u rukama. U njemu je na 42.strani pisalo: ?Postojece saradnicke i druge pozicije Sluzbe, posebno SDB PSUPSAP Kosovo, po broju, kvalitetu i ugradjenosti, nedovoljne su za pokrivanjeizdiferenciranih zarista neprijateljske delatnosti i lica u obradi SDB, i spori zastvaranje novih pozicija. SDB PSUP SAP Kosovo je, krajem 1982. godinekoristila 115 saradnika i 581 operativnu vezu. U 1983. godini angazovano je 37novih saradnika i stvoreno 127 operativnih veza. U obradi SDB PSUP Kosovo,trenutno se nalazi 286 lica: 135 prosvetnih radnika, 21 doktor nauka, 26studenata, 16 inzinjera, 46 sluzbenika, 23 radnika, 10 penzionera, 6 svestenika, i14 ostalih zanimanja. U SDB PSUP Kosovo, nisu u dovoljnoj meri korisceneakcije politicke diferencijacije i kompromitujuci materijali do kojih je sluzbadolazila kroz istrage, za stvaranje saradnickih pozicija u cilju dubljih prodora uzarista neprijateljske delatnosti. Samo tokom 1982. izvrseno je 450 pretresa,informativnih razgovora 200 i upozorenja za oko 600 ljudi. SDB PSUP Kosovo,pa i SDB SSUP SFRJ jos nema potpuniji pregled lica koja su posle dogadjaja naKosovu presla u ilegalu ili emigrirala u Albaniju, na Zapad, u Tursku i Bugarsku,kao i u neke druge zemlje koje neprijateljski deluju protiv Jugoslavije. Nije seuspelo potpunije razjasniti bekstvo u emigraciju pojedinih organizatora nemira,medju kojima je i jedan pripadnik SDB PSUP-a Kosovo. U akciji ?ALOS ?nemiri?, koja je vodjena u cilju otkrivanja albanske obavestajne i politickeagenture na Kosovu, obavljeni su samo razgovori sa 150 izdiferenciranih lica inisu postignuti zadovoljavajuci rezultati.? Kada je oktobra 1983. godine, na Tariodrzavano specijalno savetovanje policije o zbivanjima na Kosmetu, JerkoBradvica iz SDB Jugoslavije i Dusko Zgonjanin, ministar bosanske policije,neprestano su pozurivali glavnog referenta Obrena Djordjevica da zavrsiizlaganje, jer se njima zurilo ? u lov na zeceve. Najzalosnije je, medjutim, biloDjordjevicevo saznanje da i srpsko rukovodstvo nema vremena i strpljenja zapolicijske informacije o stradanju srpskog naroda i napadima albanskihnacionalista na Kosovu i Metohiji. Svi zahtevi da se te informacije objave usrpskoj stampi, nailazili su kod Draze Markovica i Petra Stambolica na odbijanje.Obren Djordjevic je zato poceo da organizuje tajna savetovanja sa glavnimurednicima srpskih glasila u Beogradu. Prvo takvo predavanje, odrzao je u leto1981. godine zajedno sa Vukojem Bulatovicem u listu ?Politika?. Aktiv OOSKove novinske kuce bio je prosto zabezeknut, svedoci Djordjevic, podacima kojeim je saopstio o Kosmetu, nacelnik tajne policije. Na slican, odbojan, nacinreagovali su Dobrivoje ? Baja Vidic, Draza Markovic i Petar Stambolic i 1984.godine. Tada je SDB Srbije sacinio specijalni izvestaj o albanskom nacionalizmu i posebno o antisrpskom delovanju Fadilja Hodze. Izvestaj je radjen u jednomprimerku. Pisao ga je Radovan Cajic ? Caja sa namerom da bude predlozakkrivicne prijave protiv Fadilja Hodze. Draza Markovic, Petar Stambolic i Dobrivoje? Baja Vidic su, posle citanja ovog materijala samo uzdisali. Njihova reakcija jebila smusena. Baja Vidic je rekao: ? Nosite to od mene!Draza Markovic je pokusao da bude logican: ? Dobro, dobro, ali to je samo vaspolicijski ugao posmatranja!Petar Stambolic je bio kratak i recit: ? Jos nije vreme!Celnici Srbije su tako odbili da daju saglasnost da se pokrene krivicni postupakprotiv Fadilja Hodze. Taj unikatni dokument SDB Srbije, je zato bio dugo sakrivenu arhivi kao strogo poverljiva i drzavna tajna. Ja ga prvi objavljujem za javnost,kao dokument u ovoj knjizi. Politicari su bili ona stepenica koju su rukovodiocitajne policije najteze prelazili prilikom izvrsavanja svojih zadataka. Desilo se tako jedne godine, na primer, da je prema informacijama SDB Srbije, na Kosmetutrebalo uhapsiti povecu grupu albanskih nacionalista i iredentista. Na spisku tajnesluzbe se naslo cak dve stotine ljudi. Hapsenja su krenula, u njima su ucestvovalii operativci iz Beograda, jer je medju sumnjivim osobama bilo i nekoliko stranihspijuna, ali se Mahmut Bakali tome usprotivio. Uhapseno je samo sedamdesetakljudi, ali nijedan nije izveden na sud. Moma Unkovic i Obren Djordjevic su bilistrasno ljuti, ne toliko zbog neuspele akcije, vec vise zbog toga sto su sprecenida rade svoj posao i sto su se obrukali. Nista manje problema sa Kosovom nijeimao ni Djordjevicev zamenik, odnosno naslednik, Dragutin ? Dragan Mitrovic,samo zato sto je srpska bezbednosna nadleznost bila suzena na tzv. uzu Srbiju.O tome Mitrovic kaze: ?Srbija i Sluzba drzavne bezbednosti su fakticki bileodsecene od Kosova, i u samoj Federaciji, i u samoj Pokrajini. Sluzbeni podacikoje smo dobijali iz SDBJ i SDB Kosmeta bili su nepotpuni, pa je RSUP Srbijecesto donosio slobodne procene stanja u Pokrajini. Kako Srbija nije imalaovlascenja da vrsi bezbednosnu i kontraobavestajnu zastitu u celoj Republici,doslo je do jake penetracije stranih obavestajnih sluzbi i terorista. Konkretno, usamoj Sluzbi drzavne bezbednosti Kosova i Metohije radilo je desetak clanovailegalnih albanskih organizacija i isto toliko stranih spijuna. Mi u SDB Srbijenismo skoro nista imali o albanskoj tajnoj sluzbi Sigurimi, zato dole na terenunismo ni mogli da otkrivamo spijune, vec samo izvrsioce politickih akcija. To i nijemoglo da se uradi bez saradnje sa SDB Kosmeta, ali kako, kad su i njeni sefovi,Jusuf Karakusi, na primer, bili agenti Sigurimija. On je jos u vreme Mitje Krajgeraodlazio u Albaniju, pa ga je nacelnik SDB Jugoslavije zbog toga saslusavao dvasata. Desetak godina kasnije, federalna Sluzba nije pratila Jusufa Karakusija,iako je za to bila nadlezna. Cak mu je i pomogla da pobegne sa Kosmeta. Da bise sprecilo dalje bezbednosno ugrozavanje Srbije, RSUP je predlozio ustavniamandman, kojim su utvrdjena nova prava i ovlascenja, ali i obaveze tajnesluzbe u Vojvodini i na Kosmetu. Posle toga je donet i novi Zakon o unutrasnjimposlovima, cime se radikalno promenio odnos izmedju sluzbi drzavnebezbednosti unutar SR Srbije. Na Kosmet smo uspeli da posaljemo sezdeset operativaca SDB. Medjutim, situacija je i pored toga, krajem osamdesetih godinabila na Kosmetu vrlo slozena. U demonstracijama je ucestvovalo 60.000 ljudi, ustrajkovima 25.000 lica, a privedeno je 1.089 osoba, a 64 uhapseno. Imali smopodatke da albanski sovinisti spremaju teroristicke akcije. Vec se dogodiloosamdesetak pozara i trideset sabotaza. Iz Jugoslavije je za ovo vremeproterano pet stotina agenata albanske sluzbe Sigurimi. Tek hapsenjemorganizatora demonstracija i strajkova, medju kojima su bili i Azem Vlasi i EkremArifi, clanovi PK SK Kosmeta, krenulo se i u sasecanje korena albanskognacionalizma i secesionizma.?Taj proces, medjutim, nije isao dovoljno brzo, jer je bio ometen, opet, odpredstavnika saveznih organa, ali i od pojedinih srpskih rukovodilaca, koji suprihvatali teze iz Hrvatske i Slovenije, da su po SFRJ podjednako opasni ialbanski, ali i malobrojni srpski nacionalisti sa Kosmeta. Kakav je odnosFederacije, tacnije i samog Saveta za zastitu ustavnog poretka SFRJ, bio premaalbanskim nacionalistima na Kosmetu i Srbiji, vidi se iz Izvestaja sa sednice 26.decembra 1988. godine, gde se priznaje da SSUP i SDB Jugoslavije ne znaju kosu organizatori demonstracija u Pristini, ali zato znaju zasto su ta ?protestnaokupljanja gradjana? organizovana. Objavljujem zapisnik sa te sednice Saveta,da bi se shvatila taktika federalne policije i samog drzavnog rukovodstva ukamufliranju kosovske drame. Da bi se ta slika, koja je nametana i javnosti,koliko-toliko promenila, Dragan Mitrovic je odlucio da sa poverljivim podacimaSluzbe drzavne bezbednosti Srbije izadje u javnost. U tu svrhu su korisceneredakcije dnevnih listova ?Borbe?, ?Politike?, ?Politike ekspres?, ?Vecernjihnovosti?. U novinama su se pojavile price i feljtoni, o Dzevdzetu Hamzi, FadiljuHodzi, Mahmutu Bakaliju, Azemu Vlasiju, Ademu Demaciju, Prizrenskomprocesu, tajnoj sluzbi Sigurimi, radjeni po materijalima iz SDB Srbije. Ti napisi sutoliko iznervirali Staneta Dolanca i ostale clanove Predsednistva SFRJ, da su na jednoj sednici Saveta za zastitu ustavnog poretka SFRJ, zahtevali osnivanjekomisije za utvrdjivanje odgovornosti ljudi koji su te poverljive podatke doturilisrpskoj stampi. Kako su ti napisi bili u funkciji nezadovoljstva i pobune Srba saKosmeta, vrlo brzo SSUP i Predsednistvo Jugoslavije suocili su se sa srpskimmitinzima u Pokrajini, ali i u glavnom gradu. Saglasno svom otporu premaresavanju srpskog pitanja, Predsednistvo SFRJ je naredilo ministru saveznepolicije, a Dobrosav Culafic je to preneo na policajce: ?Sprecite Srbe i Crnogorcesa Kosmeta da dodju u Beograd!? Kada je na pragu devedesetih godina, postalosasvim izvesno da se Hrvatska i Slovenija iskljucuju iz jugoslovenskog sistemabezbednosti, a posebno od kada je Srbija povratila drzavnost i nadleznost nacitavoj svojoj teritoriji, u RSUP-u je doslo do velike teritorijalne reorganizacijepolicije. To je bilo potrebno da bi se dotadasnji pokrajinski sekretarijatiunutrasnjih poslova razbili i ukljucili u RSUP, kako bi cinili jedinstvenu policijsku ibezbednosnu celinu. Umesto nekadasnjih devet regionalnih i sto sesnaestopstinskih sekretarijata policije, u Srbiji je formirano samo osamnaest vecihsekretarijata. Prema toj organizacionoj semi, u tim SUP-ovima su formirani isektori Sluzbe drzavne bezbednosti, a u glavnom gradu Beogradu i posebnaUprava SDB. Jedino sto jos te 1990. godine, nije bilo reseno, a to je bio problem uskladjivanja ovakve teritorijalne reorganizacije i samog Zakona o unutrasnjimposlovima sa novim Ustavom Srbije. Zivot je, naime, trazio brza resenja odzakona i ustava. Po recima Predraga Todorovica, tadasnjeg zamenika ministrasrpske policije i neko vreme vrsioca duznosti ministra, Sluzba drzavnebezbednosti je vec tada bila kadrovski i tehnicki dobro opremljena da obavljasvoje kontraobavestajne i obavestajne funkcije. Poslove politicke policije SDBSrbije, nije vrsila vec deceniju, pa ovom reorganizacijom nije ni imalo svrheukidati taj sektor rada. Ono sto mi je u intervjuu rekao Predrag Todorovic bilo jevrlo nezgrapno, ali zacudjujuce: ?Sluzba drzavne bezbednosti Srbije je, tvrdimkategoricno, poslednja u lancu odgovornosti za tragicna zbivanja i egzodus Srbana Kosovu i Metohiji. Mi, kao sluzba, Kosmet nikada nismo napustili. Tacnije, odsvih jugoslovenskih tajnih sluzbi, mi smo dole bili jedini prisutni i mi smo jedini iostali. Svi ostali su se povukli, i Hrvati, i Slovenci, i Makedonci, i Bosanci. KakoSDB Srbije ne odlucuje i nije zaduzena da sprovodi politiku nacionalneravnopravnosti na terenu, nije odgovorna ni za seobu Srba sa Kosmeta, ali i izSandzaka. Za to su krivi kosmetski i sandzacki opstinski funkcioneri i republicki ipokrajinski politicari, koji nisu sprovodili srpsku drzavnu politiku.?

Unutrasnja stvar
Slabu poziciju, SDB Srbije je sedamdesetih i osamdesetih godina imala i u drugojsrpskoj pokrajini Vojvodini. Tamosnje politicko rukovodstvo, vodjeno idejama oautonomastvu, navodilo je SDB Vojvodine da medju Jugoslovenima i Srbimapronalazi neprijatelje drzave. Takav slucaj dogodio se i Romanu Milicu,profesoru, clanu PK SK iz Novog Sada 1975. godine:?Nakon dvadesetogodisnje politicke aktivnosti, uhapsen sam 25. avgusta 1975.godine. Nemilosrdno sam tucen, vredjan i ponizavan. Sedam meseci sam proveou samici. Na pocetku istrage, funkcioneri drzavne bezbednosti iz Novog Sada sumi saopstili da imaju odresene ruke: ?Mi cemo ti biti istrazitelji, branitelji i sudije,ako zasluzis, a ako ne zasluzis, ne gine ti deset godina robije!? Proglasili su meibeovcem, dvadeset godina posto je IB ugasen. Bacili su me u grupu izlapelihstaraca. Montirali su mi tridesetpetodnevni tajni sudski proces. Proglasen sam zastranca da bi mi se lakse sudilo. Nakljukali su me narkoticima, da se ne bihzustro branio. Tuzilac nije protiv mene podneo nikakav materijalni dokaz, niti jeimao svedoke za moju, navodnu, staljinisticku aktivnost. Branio sam se logikomnevinog coveka, bez advokata i dobio deset godina strogog zatvora. Tek kadasam postao robijas, saznao sam da sam stradao zato jer sam kao politickiaktivista OK SK Novog Sada ustao protiv privrednih kriminalaca u preduzecu?Idol?, ali i protiv njihovih mocnih zastitnika iz tog istog gradskog komitetapartije!?Ima ljudi koji smatraju da Radmilo Bogdanovic i Predrag Todorovic kao celniciRSUP-a, pa zatim i Bora Tomic kao nacelnik javne, i Dragan Mitrovic, kao sef tajne bezbednosti, nisu na najbolji nacin ?odradili? vojvodjanski i kosmetskiproblem. Bili su kao nekadasnji Jugosloveni, isuvise meki, po shvatanju novih politicara, za ostar obracun sa autonomasima i secesionistima. Bilo je najava dabi novo srpsko rukovodstvo ponovilo Brionski plenum i na taj nacin razvlastiloSluzbu drzavne bezbednosti Srbije, ali se od takve ideje odustalo, kada seosetilo da su rukovodioci srpske tajne policije spremni na ostavke ipenzionisanje. Oni su, sem Radmila Bogdanovica i Predraga Todorovica, naglo ipenzionisani 1990. godine, uz obecanja da ce biti prebaceni u diplomatiju i upolitiku. Draganu Mitrovicu je cak nudjeno mesto konzula, prvo u Kanadi, a zatimu Kini. To mu je nudio Zoran Miskovic, tadasnji generalni sekretar SIV-a, desnaruka Ante Markovica i sin generala Ivana Miskovica ? Brka. Mitrovic i Miskovic suse znali jos iz mladih dana, jer je Zoran svojevremeno radio u Sluzbi drzavnebezbednosti Srbije, kod nacelnika Miodraga Naumovica. Doduse, to koketiranjeMiskovica mladjeg sa tajnom sluzbom, ostavilo je velikog traga na njega, jer jekasnije neprestano zudeo da se vrati u policiju. Koristeci veze oca IvanaMiskovica i strica Milana Miskovica, potomci, sin i kcerka generala Brka su vecradili u SSUP-u. Njemu, Ivanu Miskovicu je i zet Milan Nikolic bio tajni policajacSDB Jugoslavije. Kontraobavestajac Dragan Mitrovic je u tajnu sluzbu Srbijeusao kao student prava. Mitrovic je rodjen 1939. godine. Dvadesetak godinakasnije, bas kada je primljen u SKJ, zajedno sa svojim kolegama MiodragomNaumovicem i Ilijom Simicem pozvan je na poverljiv razgovor sa SrbomSavicem, sefom srpske policije. Zvanicno angazovanje ovih studenata prava, bilo je pokriveno konkursom za posao u ?Morava filmu?. Razgovor je obavljen uzgradi Udbe, Brankova broj 25, soba broj 25. Posle tog susreta sa SrbomSavicem, i Simic, kasnije sudija, i Naumovic, kasnije policajac, i Mitrovickontraobavestajac, postali su operativci tajne sluzbe Srbije. Dragan Mitrovic jetada upamtio Saviceve reci: ?Ko jednom ovde udje, vise ne izlazi!?Posle nekog vremena Ilija Simic prelazi u pravosudje, a Naumovic i Mitrovic suotisli u vojsku, u Bilecu. Kada su se vratili, posao ih je cekao. Miodrag Naumovic je radio kao inspektor za politicki kriminal. Njegov zadatak je bio da prati svojebivse profesore Mihajla Markovica i Mihajla Djurica, sto je izazvalo revolt kodnjega, pa je odlucio da iz tajne predje u javnu policiju. Dragan Mitrovic je,medjutim, ostao u tajnoj sluzbi. Danas se dobro seca svog prvog zadataka uUdbi: ?Rekli su mi samo: ?s u drzavnu bezbednost ZTP.
Ima mnogo problemaoko bezbednosti. Na glavnoj zeleznickoj stanici dobio sam sobu na spratu. Mojposao je bio da, izmedju ostalog, pregledam stanicu, vrsim i tehnicki pregledpruge od Beograda do Panceva. Kad su Tito, Leka, Kardelj i drugi funkcioneri isliu lov, ja na prugu. Kad Krcun ide u Uzice, ja na prugu. Kad je Tito negdeputovao, pregledali smo prugu po tri puta dnevno. Kod tunela Ripanj, vojni KOS je cuvao prugu unutra, a mi iz SDB napolju, na kisu i mraz. Nasi politicari su sestrasno bojali atentata. Pregledi pruge i tunela su nekada bili svakodnevni, i leti, izimi, nema veze. Znao sam svaki prag i svaki tunel od Batajnice do Mladenovcanapamet. Onda je dosla 1966. godina i ja sam se spasao. Komisija zadeformacije u Udbi me saslusavala i pustila. Naredne godine sam presao ukontraobavestajni sektor SDB Beograda. Moj zadatak je bio da pratim Zapad.Amerikance i Engleze, pre svega. Cak sam zbog obuke i ucenja engleskog jezika, bio poslat na jednogodisnji kurs u London. Stanovao sam u jednoj
engleskoj porodici, a po platu sam isao u nasu ambasadu, kod Baje Vidica. UVeliku Britaniju sam usao kao privredni predstavnik, ali su Englezi vrlo brzo otkriliko sam ja zapravo.? Njegov kolega Danilo Danilovic, poznatiji kao Daniluska,kontraobavestajac po nemackoj sluzbi BND, je isao na usavrsavanje nemackogu Berlin i Bec. Danilovic se u slobodnom vremenu bavio estradom. To jerukovodstvu u Sluzbi drzavne bezbednosti smetalo, pa je Danilovica jednog danastavilo pred iskusenje: ili sluzba ili harmonika. Daniluska se opredelio za muziku inije se pokajao. U beogradskoj Upravi SDB Dragan Mitrovic je radio ?premaCIA? i Zapadu. Kasnije je dogurao do sefa kontraobavestajnog sektora izamenika nacelnika beogradske tajne sluzbe. Postao je i predavac iz predmetadrzavne bezbednosti na Visoj skoli unutrasnjih poslova u Zemunu. Mitrovic jetada ucestvovao u hapsenju velikog nemackog spijuna Hansa Pitera Rulmana.Ovog dvostrukog spijuna Nemacke i KGB, pratili su i hapsili i operativci KOSJNA, jer je od podoficira Hilmi Tacija izvlacio podatke o Armiji i SDB Srbije, posto je imao saradnike i medju civilima. Istragu je, takodje vodio KOS, a kontroloriistrage bili su Dragan Mitrovic i Milan Tepavcevic iz srpske tajne sluzbe. Bilo je topo direktnom Titovom nalogu. Josip Broz je hteo da tako pritisne Vilija Branta,kako bi Nemacka platila Jugoslaviji ratnu odstetu. Titov policijski trik je uspeo.Mitrovic pamti Rankovica, Krcuna, ali mnogo vise Srbu Savica, bivseg krojaca izZajecara, koji je bio sef srpske policije. Nabusit, prek, imao je obicaj da samarasvoje saradnike. Savic je Mitrovicu pruzio priliku da shvati svu sustinu profesijetajnog policajca. Dogodilo se to pocetkom 1966. godine, kada su Dragan Mitrovici Dragan Nedeljkovic, sef Udbe u ZTP dobili zadatak da ispitaju slucaj kupovine125 lokomotiva u inostranstvu. Saslusavajuci cinovnike Jugoslovenske zeleznice,pregledom dokumentacije, ova dvojica su zakljucili da je Marjan Dermastija,generalni direktor JZ, Slovenac, uzeo debelu proviziju od Svedjana, da bi kupionjihove dizelke, iako su francuske bile jeftinije. To su Mitrovic i Nedeljkovic inapisali u svom izvestaju, koji su predali Srbi Savicu. On ih je za to pohvalio iizvestaj odneo u federaciju. Vrlo brzo, medjutim, Dermastija je saznao za nalazUdbe Srbije i preko svojih ljudi iz CK SKJ i Udbe Srbije organizovao politicku ipartijsku hajku na Mitrovica i Nedeljkovica. Srba Savic je tada cutao. Kada jeodrzan Brionski plenum, taj slucaj privrednog kriminala i istrage tajne policijeSrbije, direktor Marjan Dermastija je prikazao kao deformaciju Udbe Beograda iposebno operativca Dragana Mitrovica. Drugo lose iskustvo o odnosu politike itajne policije, Mitrovic je iskusio kada je 1982. godine, umro Aleksandar Rankovic. Moma Unkovic je tada bio sef SDB Beograda, a Mitrovic zamenik, koji je imao zadatak da ?pokriva? sahranu Rankovica. Oko sto operativaca drzavnebezbednosti glavnog grada, dobilo je zadatak da belezi okupljanje Srba uBeogradu. Podaci SDB Srbije sa terena i iz prestonice su kazivali da ce sahranabiti masovno posecena i da ce na nju doci ljudi iz citave Jugoslavije, stopovecava mogucnost izbijanja nacionalistickih ekscesa. O tome je Mitrovicizvestio Ivana Stambolica i zatrazio pojacanje od javne bezbednosti u ocuvanjureda i mira i sprecavanju da se sahrana pretvori u velikosrpski miting. Stambolic je ravnodusno presao preko takve ocene SDB Beograda, sve dok iz CK SKJ, a iiz CK SK Srbije nije, posle politicke analize sahrane Aleksandra Rankovica, dobio prekor, da je GK SK Beograda dopustio ?srpskim nacionalistima damitinguju?.Kada je Obren Djordjevic iz SDB Beograda presao da vodi Sluzbu drzavnebezbednosti Srbije, poveo je sa sobom i Dragana Mitrovica. Sredinomosamdesetih, Mitrovic je vec bio i nacelnik SDB Srbije sa hiljadu i tri stotineradnika. Kada je ministar srpske policije Svetislav Lalovic, na tzv. koordinaciji sapolitickim rukovodstvom, pomenuo ime coveka koga predlaze za nacelnika,Draza Markovic je glasno upitao: ?Ko je i odakle je taj Mitrovic??. Bilo je to 1985.godine, u vreme kada je hipoteka IV plenuma, koja je dvadeset godina pritiskalasrpsku tajnu policiju, pocela da se rusi i SDB Srbije da staje na svoje noge.Poucen Brionskim plenumom, novi nacelnik Dragan Mitrovic je izbegavao da sepriblizi suvise politicarima i politickom vrhu republike i federacije, da ne bi u prvojpolitickoj cistki izgoreo zajedno sa njima. Njegov rad je bio dobro organizovan.Svako jutro je prvo citao depese sa terena i izvestaje operativaca i nacelnikaodeljenja, zatim je o tome referisao ministru policije. Svakoga dana odrzavan jeKolegijum RSUP-a, na kome su u sirokom sastavu rukovodilaca policije,razmatrana pitanja iz rada i tajne i javne sluzbe bezbednosti. Najdelikatnijeprobleme iz rada SDB resavali su u cetiri oka samo ministar policije i nacelniktajne sluzbe. Posle toga bi Mitrovic drzao svoj Kolegijum SDB, informisaonacelnike o ministrovim naredjenjima i dogovarao sa njima skice operativnihakcija. Jednom mesecno se odrzavao i sastanak sa nacelnicima centara SDBSrbije u unutrasnjosti, i Kolegijum SDB SFRJ, na koji su dolazili nacelnici tajnihsluzbi republika i pokrajina. Ti sastanci su, obicno odrzavani u Institutubezbednosti na Banjici. Na njima su, i kada nisu vise radili u policiji, obicno poredministra Dobrosava Culafica i nacelnika Zdravka Mustaca, prisustvovali i StaneDolanc, clan Predsednistva SFRJ zaduzen za pitanja bezbednosti i general JovoPopovic, direktor Instituta bezbednosti. Od politickih skupova, nacelnik srpsketajne policije Dragan Mitrovic odlazio je jednom mesecno na sednicu republickogSaveta za zastitu ustavnog poretka, a sam, po pozivu u GK SK Beograda, CKSK Srbije, Predsednistvo Srbije i kod Slobodana Milosevica. Ivan Stambolic jeimao obicaj da mu dolazi u kancelariju, u trenerci, popodne, izmedju dvadzogiranja. Mitrovicev zamenik, bio je Milivoje ? Milo Savkovic, a pomocnici zakontraobavestajni, spoljni sektor Jovica Stanisic, a za unutrasnji MomaRadosavljevic. Kasnije je ovaj odsek politicke policije vodio i Ranko Savic, koga je Mitrovic planirao za naslednika na mestu nacelnika SDB Srbije. Savic je biovrlo revnosan u radu sa disidentima, pre svega Djilasom i Cosicem, a i uvrbovanju novinara za saradnike SDB Srbije. Savetnik Mitrovicu je bio DraganVitomirovic. Centrala SDB u RSUP-u imala je 1985. godine, dve stotine radnika usest odeljenja. Analitiku je tada vodio Pavle ? Paja Bogdanovic, a u njoj prvisektor Milan Tepavcevic, a drugi Bosko Orelj. Nasledio ga je Predrag Aleksic.Tehniku je drzao Mica Ignjatovic. Trece odeljenje unutrasnjeg neprijatelja drzao je Misa Vilotic. Peto odeljenje spoljnjeg neprijatelja, kontraobavestajno vodili su,kasnije u sektoru Istok Milan Tepavcevic, i u sektoru Zapad Bosko Orelj. Usestom odeljenju za obezbedjivanje srpskih rukovodilaca, sef je bio Radomir ?Ciga Cokic. Medju zaposlenima nije bilo mnogo zena operativaca. Samo jedna novinarka iz kuce ?Politika?, primala je platu kao kontraobavestajac. Podelaizmedju kontraobavestajaca i politickih policajaca za tzv. unutrasnje neprijatelje,u SDB Srbije je uvek postojala i bila je dosta stroga. Medjutim, nijedan operativacnije mogao da bude dobar kontraobavestajac, ako nije istovremeno bio i solidanobavestajac. To su, na primer, bili Ranko Savic, zaduzen za kontroluinteligencije, kulture i medija, a Zoran Sreckovic iz Gornjeg Milanovca je pokrivaodisidente. Posebna paznja se vodila o dr Vojislavu Seselju, koga je politickiprogonilo kompletno Predsednistvo SFRJ. Dr Vojislav Seselj je u SDB Srbijeimao svoj dosije, od onog trenutka kada je iz Sarajeva dosao u Beograd. Za njim je stigla i kopija njegove dokumentacije iz SDB BiH i iz KP doma u Zenici. Tajdosije je bio pasivan sve do trenutka, kada je Seselj 1985. godine, poceo javno iu svojim knjigama da napada Josipa Broza, Branka Mikulica, Staneta Dolanca igenerala Nikolu Ljubicica. Oni, medjutim, nisu sluzbeno trazili hapsenje dr Seselja, jer su se bojali da bi time izgradili njegov kult buntovnika i disidenta.Tajno, medjutim, Dolanc i Mikulic su preko GSUP-a Beograd, gde je SSUP imaodobre veze, vrsili cesta hapsenja Seselja, mimo znanja i odobrenja RSUP-aSrbije. Time je Beograd optuzivan za represiju nad piscima, tj. disidentima. Zbogtoga su se dvojica policajaca Svetisav Lalovic, ministar srpske policije i NikolaCurcic, sef gradske policije ostro raspravljali. Cak je i Slobodan Milosevic 1987.godine, morao da intervenise kod Dragana Mitrovica, nacelnika SDB Srbije, dase dr Vojislav Seselj pusti iz zatvora, gde su ga tajno odveli radnici GSUP-a, ponaredjenju Staneta Dolanca.To policijsko nejedinstvo izmedju RSUP-a Srbije i GSUP-a Beograda, bio jeosnovni razlog sto je prvo izvrsena zakonska transformacija srpske policije 1989.godine, a zatim su usledila i velika kadrovska pomeranja 1990. godine. Tekdonosenjem Zakona o unutrasnjim poslovima RSUP Srbije je preuzeonadleznost i nad GSUP-om grada Beograda. Zateceni ?stari? kadrovi su prekonoci pomereni. Nikola Curcic, prvi gradski policajac je prebacen u Institutbezbednosti,a na njegovo mesto je sa aerodroma Beograd doveden RadeMarkovic. Nove kadrove namestao je novi ministar srpske policije RadmiloBogdanovic, koji je uz pomoc generala Petra Gracanina dosao iz Republickogsekretarijata za ONO i DSZ. Ministar je, doduse, imao jedanaestogodisnjeiskustvo policajca u Svetozarevu, gde je radio u Odeljenju za pasose, ali kadrovipridosli iz Vranja, Leskovca, Sokobanje, Pirota, Bijeljine i Kragujevca nisu. Otome mi je smenjeni nacelnik Miroslav ? Mirko Gojkovic iz GSUP-a licno pricao:?U RSUP-u, na primer, radi i bivsi zajecarski tuzilac Radovan Surjanovic kaopomocnik republickog sekretara, dok je nacelnik Uprave za suzbijanjekriminaliteta izvesni Stojan Misic. Ovaj covek je radio u ?Simpu? Vranje, odakle je prebacen u SUP Vranje, a posle u Beograd. Petar Zekovic je doveden zanacelnika Odeljenja za privredni kriminal iz SUP Sokobanja, a bivsi predsednikOpstinskog suda iz Bijeljine, mladi Bosko Popovic postao je nacelnik za opstikriminal u RSUP-u Srbije. RSUP Srbije je ovakvom kadrovskom politikompokusao da sroza ugled SUP-a Beograd. Mnogi strucni ljudi i vredni policajci suotisli u penziju, bas zbog takvih amatera, koji su se iz politike uselili u RSUP
Srbije i SUP Beograda. To su ljudi koje vise interesuje vlast nego policijskasluzba...?

Spaljivanje dosijea
Niko, pa ni u samoj tajnoj policji Srbije, ne zna koliko je pocetkom devedesetih unjoj bilo spoljnih saradnika, jer je svaki operativac i svaki centar imao svojumrezu dojavljivaca. Nijedan od njih nije potpisivao nikakvu pristupnicu SDB-uSrbije. Radili su na rec i za male pare, uz dozu velikog patriotizma. Svaki od tihsaradnika bio je zasticen sifrovanim imenom: ?Darko?, ?Volga?, ?Sibir?, ?Ivica?,?Marica?, ?Hasan?, ?Muhamed?, ?Janko?, ?Crni Djordje?. Cim je postao prvicovek Srbije 1988. godine, Slobodan Milosevic je, na primer, zahtevao odDragana Mitrovica, sefa Sluzbe drzavne bezbednosti da mu dostavi imenanjihovih agenata. Vidno se iznenadio kada je dobio odgovor da imena ne mozedobiti, jer ih nacelnici ? ne znaju, a ni sam Mitrovic ih ne zna, a i da ih zna, nesme da ih da, jer je to najveca poslovna tajna sluzbe bezbednosti. Bas takvi ljudi,spoljni saradnici, saznali su da KOS JNA prisluskuje Slobodana Milosevica unjegovom vlastitom stanu i da Armija ima i Milosevicev dosije. Tu akcijuprisluskivanja, vojni obavestajci su obavili i februara 1987. godine, kada su ponaredjenju generala Ilije Ceranica iz KOS-a i admirala Branka Mamule,zagovornika slabe Srbije i jake Jugoslavije, pratili razgovore novog srpskogpartijskog vodje Slobodana Milosevica. Kako je zapisano u izvestaju saradnikaSDB Srbije, Slobodan Milosevic se zalio prijateljima i saradnicima da je u stanupronasao bezicni prisluskivac na zidu, kod garnisne iznad prozora. Uznemirenzbog toga, predsednik Predsednistva CK SK Srbije je pozvao ministra policijeSvetislava Lalovica i upitao ga ko je to ucinio. Lalovic je odgovorio da ne zna, jer porodica Milosevic odavno odbija mere obezbedjenja RSUP-a Srbije. Zatim jeSlobodan Milosevic pozvao neke svoje prijatelje i oni su taj mikrofon skinuli sagarnisne. To je sve kod Milosevica rodilo sumnju da ga ili neko iz SDB Srbije ilineko iz KOS-a JNA tajno prisluskuje. U tajnoj sluzbi je napravljena rekonstrukcijadogadjaja i zakljuceno je, da bi taj posao mogao da izvede Milan Damjanovic,potpukovnik sa svojim prijateljima iz GK SK, koji nisu trpeli Milosevica. Ovaj licni?bezbednjak? tadasnjeg ministra vojnog, drzao je uz sebe stalno DusanaStupara, sefa beogradske tajne sluzbe, koji je Damjanovicu neprestano donosioinformacije o radu SDB Srbije, CK SK Srbije, GK SK Beograda i posebno oDraganu Mitrovicu, nacelniku srpske tajne policije. Sam Mitrovic sumnja da ga jeKOS, odnosno Damjanovic prisluskivao, pratio, a jednom prilikom i pretresaonjegov stan u Ulici Kralja Milutina. Potpukovnik Damjanovic je bio kadar StanetaBroveta, admirala VOS-a, jos iz vremena kada su zajedno sluzbovali u Londonu.Iza Milana Damjanovica bi mogao, pretpostavlja Mitrovic, da stoji admiral BrankoMamula, tada savezni sekretar za narodnu odbranu. Pored toga sto nije trpeoSlobodana Milosevica kao velikog srpskog nacionalistu, admiral Mamula ga nijepodnosio i zato sto je ovaj bio miljenik njegovog konkurenta, generala NikoleLjubicica. KOS UB JNA je u vise navrata poturao Slobodanu Milosevicu ?krtice? iu kancelariju na Novom Beogradu, gde su uoceni i tragovi obijanja radnog stola usamom kabinetu. U ?bubice? je sumnjao i Slobodan Jovanovic, glavni urednik Politike ekspres 1989. godine. Posle slucaja Stupar u Beogradu je doslo dovelikog antagonizma, pa cak i direktnog izbegavanja saradnje izmedju SSUP-aSFRJ, KOS JNA, GSUP-a Beograda i RSUP- a i SDB Srbije. Glavni grad jepostao, tvrdi Dragan Mitrovic, slobodno loviste za sve (kontra)obavestajce iz svih jugoslovenskih republika, pokrajina i same federacije, koji su jurili ?svoje?nacionaliste. Najagresivniji su bili Bosanci, jer su u Beogradu proganjali VukaDraskovica, dr Vojislava Seselja i mnoge penzionisane generale, cija su dosijeadoneli i u tajnu sluzbu Jugoslavije, a neka i u kartoteku SDB Srbije.SDB Srbije, u drugoj polovini osamdesetih godina, imala je pedeset hiljada imenau svojim arhivama. U tajnoj sluzbi Srbije su postojali tzv. Operativni fond, sadosijeima aktivno pracenih lica i Arhivski fond sa pasivnim i zastarelim dosijeima,koji su se najcesce ili spaljivali ili slali u Istorijski arhiv Srbije. U toj kartoteciaktivnih ?drzavnih neprijatelja?, Sluzba drzavne bezbednosti Srbije je imala22.000 imena, ali je ofanzivno radila samo prema tri- cetiri hiljade ljudi u zemlji isvetu. Na jednom od tih dosije bilo je ispisano i ime Dusana Mitevica, direktorabeogradske Televizije. Njegovu proveru, jos u fazi kandidature, trazio je DusanCkrebic, pa je u SDB Srbije nastao materijal sa dvadeset i pet stranica teksta olicnosti i delu Dusana Mitevica. Zbog pritisaka iz SDB Jugoslavije i posebno izSDB Bosne i Hercegovine, srpska tajna policija je osamdesetih otvorila i dvanova dosijea. Jedan za dr Vojislava Seselja, a drugi za Vuka Draskovica zbogsrpskog nacionalizma. Za SDB Srbiju to su bili pasivni dosijei, jer fakticki protivnjih nije nista preduzimano. Samo je jednom, Ranko Savic, piscu VukuDraskovicu oduzeo pasos. To je trazio Stane Dolanc zbog Draskovicevihantijugoslovenskih nastupa u inostranstvu. Dva-tri dana kasnije, medjutim, licnoSlobodan Milosevic, navodno zbog intervencije patrijarha Pavla, trazio je od SDBSrbije da se Vuku Draskovicu vrati pasos. Zbog toga se kod Dragana Mitrovica javljao telefonom i sam Vuk Draskovic. Pokazivao je inspektoru Ranku Savicupoziv australijskih Srba za posetu petom kontinentu, da govori o Svetom Savi ipravoslavlju, pa je tadasnji sef Odeljenja za unutrasnju problematiku, ljut vratiotaj pasos. Vuk Draskovic je tom prilikom potpisao zvanicnu izjavu za SDB Srbije,po zahtevu nacelnika Dragana Mitrovica, u kojoj je obecao da ce se u Australijiponasati kao lojalni gradjanin Srbije. Ranko Savic je tu Draskovicevu izjavu sasluzbenom beleskom polozio u Draskovicev dosije, koji je vec desetak godinapostojao u srpskoj tajnoj policiji. Taj dosije je otvoren posle hajke na VukaDraskovica u BiH zbog knjige ?Sudija?, i romana ?Noz?, a prosiren posleVukovih istupanja na Slobodnom univerzitetu, u Odboru za odbranu misli isloboda, na tribinama u Francuskoj 7. Vuk Draskovic je bio registrovan kaosrpski veliki nacionalista, zajedno sa suprugom Danom koja ga je, uglavnom,kako su tvrdili operativci SDB i gurala u te disidentske krugove i kasnije uemigraciju.Savet sa zastitu ustavnog poretka Republike Srbije odlucivao je o tome koji cedosijei i arhive SDB biti unisteni, a koji ne. Dok je Radmilo Bogdanovic bioministar, clanovi tog foruma bili su Aleksandar Mitrovic, Dusko Mihajlovic,Slobodan Unkovic i Dragan Mitrovic. Sve odluke o spaljivanju dosijea srpskih
disidenata i tzv. nacionalista, donesene su jednoglasno. Jer, kada su Dusko Mihajlovic i Slobodan Unkovic culi da se u arhivama nalaze dosijea profesoraLjube Tadica, Zagorke Golubovic, dr Mihaila Markovica i mnogih drugihintelektualaca, rekli su u glas: ?To bi trebalo unistiti!?Vecina srpskih politicara volela je da bude okruzena operativcima drzavnebezbednosti. SDB Srbije je pratila Drazu Markovica svuda po Srbiji, cak i kada jeisao u privatne posete. Jedini koji nije trpeo ?debejce?, bio je Ivica Stambolic, ali je voleo da cita njihove izvestaje o magazinima ?Duga? i ?Intervju?. Zato mu se jednom prilikom i dogodilo u beogradskoj Skadarliji da je naleteo na pripitogSrbina, koji ga je neukusno izvredjao. Pravi razlog zbog cega je prvi voleoobezbedjenje tajne sluzbe, a drugi ne, lezao je u cinjenici da su i Draza Markovici Ivica Stambolic voleli prijatno zensko drustvo, ali sa i bez sluzbenih svedoka.Mada drugih kontakata rukovodstvo Sluzbe drzavne bezbednosti sa politicarimanije imalo, jer su oni vise voleli da svoja naredjenja izdaju ministrima policije,nego li sefovima tajne sluzbe, ipak, je njihova sudbina umnogome zavisila bas odvolje i moci tih politicara. SDB Srbije, naime, najvise kadrovski, a i operativnopogadjala je podeljenost Republike na tzv. uzu Srbiju, Vojvodinu i Kosmet, pa igrad Beograd. Svaka od ovih republickih jedinica imala je svoju drzavnubezbednost, nezavisnu u mnogo cemu od centrale u SDB Srbije. Ta njihovasamostalnost bila je toliko izrazena, da se, na primer, mnogo puta desavalo daSDB Vojvodine izvrsava naloge dobijene iz SSUP-a ili iz RSUP-a Hrvatske, a neiz RSUP-a Srbije. Najslikovitiji primer za to je bio slucaj novinarke Ranke Cicak.Kada je izbila tzv. ?svinjska afera?, o cemu je Ranka Cicak kao dopisnik?Vjesnika? vrlo aktivno pisala, preko noci se nasla u zatvoru. Nalog je dao Petar Palkovljevic ? Pinki, vojvodjanski ministar policije na mig funkcionera iz Zagreba isamog Staneta Dolanca iz Beograda. Kako je Ranka Cicak svojevremenoucestvovala u razbijanju hrvatskog spijunskog centra, koji je bio smesten bas udopisnistvu ?Vjesnika?, na uglu Nemanjine i Sarajevske ulice u Beogradu,Sluzba drzavne bezbednosti ju je izvadila iz zatvora i prebacila u Rim. Pinkiju je uNovi Sad poslat inspektor Ratko Sikimic da prikupi dokaze o njegovimzloupotrebama i muckama Slobodana Tadijina, tadasnjeg sefa u Sluzbi drzavnebezbednosti Vojvodine. Zato se nacelnik pokrajinske policije vrlo brzo, umestoRanke Cicak, nasao iza brave. Kao protivnik autonomasa, novinarka RankaCicak je krajem osamdesetih aktivno ucestvovala u organizovanju vojvodjanskihSrba, preko Milice Grkovic i Miroslava Solevica i obaranju Boska Krunica. Bliskavrhovima SDB Srbije, ali i Predsednistvu Srbije, novinarka Ranka Cicak jepostala siguran oslonac zamenika nacelnika SDB Srbije Jovice Stanisica.Pretpostavlja se, da bas kao dobro obavestena novinarka, Ranka Cicak, najboljezna kako je nastala humoreska ?Vojko i Savle?, koja je pisana na osnovu dosijeagenerala Gojka Nikolisa i akademika Pavla Savica iz KOS-a JNA i SDBBeograda. Po jednoj verziji ljudi iz srpske tajne policije, humoresku su smisliliadmiral Branko Mamula i Buca Pavlovic, a napisao je knjizevnik Vidosav Stefanovic. Redigovao je novinar Radmilo Kljajic, koji je i doneo u list ?Politika?.U toj aferi i Sluzba drzavne bezbednosti Srbije je videla priliku da se obracuna sa
projugoslovenskom strujom u tajnoj sluzbi grada Beograda, pa je zato formiralaspecijalnu komisiju za utvrdjivanje odgovornosti nacelnika Dusana Stupara. Ovog?debejca?, funkcionerima je najvise prozivao Zoran Cicak, sin Ranke Cicak. Ukomisiji su bili Milo Savkovic, predsednik, Milan Tepavcevic i Miodrag Pavlovic,clanovi. Oni su utvrdili da je predsednik GK SK Beograda Dragisa ? BucaPavlovic jos 1986. godine, preko Dusana Stupara, iz SDB Srbije dobio dosijeamnogih akademika, tvoraca Memoranduma SANU. Ministar beogradske policijeBranko Kostic je jos tada imao svoj Odsek za politicki kriminal, odnosno svojutajnu sluzbu, koja je radila za Ivicu Stambolica. Odobrenje za podizanje dosijea je dao Dragan Mitrovic, a obojica, ni Stupar, ni Mitrovic te dosijee nisu ni videli. Iznjih je posredstvom Buce Pavlovica januara 1987. nastala kvazihumoreska?Vojko i Savle?, objavljena u listu ?Politika?. S obzirom da je taj unutrasnjiproblem SDB Srbije i SDB Beograda bio je neraskidivo vezan za politicki duelizmedju Slobodana Milosevica i Ivice Stambolica, odnosno Dragise ? BucePavlovica, prvog coveka GK SK Beograda, sam Slobodan Milosevic je bio jakozainteresovan za ishod rada Komisije SDB Srbije. Kada se pokazalo da DusanStupar nije prekrsio pravila Sluzbe, da nije prisluskivao ljude u GK SK Beograda ida nije odgovoran za humoresku ?Vojko i Savle?, Slobodan Milosevic jetadasnjem nacelniku Draganu Mitrovicu ljubazno rekao: ?Vi sve ovo sefe,zatrpaste kao macka govno!?Dusan Stupar je i pored nalaza Komisije SDB Srbije ostao bez posla i bezpartijske knjizice. Njegovo mesto zauzeo je Milorad Lekovic ? Mica. Nije se ni ondugo odrzao u drzavnoj bezbednosti, jer je naleteo na Jovicu Stanisica,zamenika nacelnika SDB Srbije. Pracenjem beogradske stampe, a posebno lista?Balkan ekspres?, operativci iz Beograda su naime uocili da u ovoj novini, ciji jevlasnik bila Ranka Cicak, ima isuvise poverljivih policijskih podataka. Da bi se, ponalogu novog ministra Zorana Sokolovica, utvrdilo ko iz tajne sluzbe odajepodatke, formirana je na nivou Srbije, posebna komisija za ?Balkan ekspres?.Predsednik je bio Ranko Savic, a clanovi Mica Lekovic i Marko Lazovic. Sumnja je pala i na Jovicu Stanisica. To je, medjutim, za ove ljude bilo sudbonosno.Godinu dana kasnije, izvrsena je nova promena nacelnika tajne sluzbeBeograda. Lekovic je otisao u cinovnike, a Savic i Lazovic u prevremenu penziju.Sa Kosmeta je povucen Radosav ? Lule Lukic, iskusni inspektor SDB i kadar sve jaceg i mocnijeg Jovice Stanisica i postavljen za novog sefa beogradske tajnepolicije. Priblizavanjem Slobodanu Milosevicu, ambiciozni Stanisic je stvaraoprostor za jacanje Sluzbe drzavne bezbednosti, ali i za sopstveno napredovanje.Bilo je to vreme jakog delovanja jugoslovenskog policijskog lobija, koji susacinjavali admiral Branko Mamula, Stane Dolanc, Zdravko Mustac i BrankoKostic, ministar beogradske policije. Ovaj poslednji je dugo godina bio iskusniobavestajac, nekada nacelnik u SDB SSUP-a, pa sef kabineta mnogim sefovimafederalne policije. U vreme Brionskog plenuma bio je zapisnicar u komisiji KrsteCrvenkovskog. Poznat je kao kadar generala Radovana Stijacica i generalaFranje Herljevica, koji ga je posle jedne svadje vratio u GSUP Beograda. Kakose seca ambasador Branko Mikasinovic, njegov poznanik Jovica Stanisic imao je tada obicaj da se zaleci govori: ?Zdravko Mustac nam drzi citavu sluzbu u svojojsaci!? Bila je to posledica direktne koalicije Ivana Stambolica, prvog covekasrpske partije, a zatim i srpske drzave, sa jugoslovenskim politickim i vojnimvrhom. Cak je i ministar policije Svetislav Lalovic bio veliki Jugosloven, sve dotrenutka kada je 1986. godine shvatio da Stane Dolanc, Branko Mikulic, Raif Dizdarevic, Milka Planinc, Fadilj Hodza zele da politicki potope Srbiju na Kosovu.Dragan Mitorvic je tada uspeo da nagovori Lalovica da u Skupstini Srbije procitaostar govor, koji je pisan u SDB Srbije, sa puno cinjenica o stradanju srpskognaroda na Kosmetu, cime je direktno odgovorio na sve optuzbe PredsednistvaSFRJ i SSUP-a da su za stanje u ovoj Pokrajini krivi srpski nacionalisti. Bilo je tovreme, kada je i general Nikola Ljubicic napustio projugoslovensku orijentaciju iokrenuo se srpskoj politici. Ivica Stambolic je ostao vezan za Staneta Dolanca,Dobrosava Culafica i admirala Branka Mamulu. Po tvrdjenju Dragana Mitrovica,upravo Dolanc, odnosno SDB SFRJ i Mamula tj. KOS JNA, pratili su iprisluskivali Stambolica, a i snabdevali ga uznemiravajucim informacijama odelovanju srpskih nacionalista. Posebno o piscu Miodragu Bulatovicu, cije jehapsenje Ivica Stambolic i trazio, zajedno sa Stanetom Dolancom. Stambolic sebojao dolaska Srba sa Kosmeta u Beograd, govoreci za njihove mitinge da je to? ulica. Kada je na Osmoj sednici Slobodan Milosevic preuzeo vlast od IvanaStambolica, ovaj je ostao usamljen, jer ga tada Stane Dolanc i Branko Mamulanisu podrzali. Razocaran, prica Mitrovic, bivsi lider Srbije je svojim poznanicimagovorio, a to je u knjizi ?Put u bespuce? i napisao, da su ga SDB Srbije iSlobodan Milosevic 1989. godine, drzali u kucnom pritvoru, sto uopste nije bilotacno.Poslednji veliki posao koji je Dragan Mitrovic uradio u SDB Srbije, pre odlaska upenziju, bila je organizacija i obezbedjenje dolaska Slobodana Milosevica naProslavu sest vekova Kosovske bitke. Manifestacija je odrzana na Vidovdan1989. godine. Pored srpskog rukovodstva, Milosevic je uspeo da na KosovoPolje dovede clanove Predsednistva SFRJ. Radi obezbedjenja funkcionera icitavog skupa formirana su tri staba. Jedan u RSUP-u Srbije, drugi u PSUP-u itreci u SSUP- u. Clanovi srpskog staba su bili Dragan Mitrovic, Milivoje MiloSlavkovic, Jovica Stanisic i Radomir Cokic. Ubedljivo najbolji poznavalac prilikana Kosmetu, od ovih nacelnika, bio je Milo Savkovic, koji je punih dvadeset petgodina proveo u Pokrajini. O svemu je pedantno vodio sluzbene beleske, tako damu nista nije promicalo. Kada je Dragan Mitrovic sredinom osamdesetih, dosaona ideju da Savkovica iz PSUP-a Kosova, sa mesta sefa za informatiku prebacina funkciju zamenika u SDB Srbije, pristinsko rukovodstvo policije se pobunilo.Razlog bunta je zvanicno bila potreba za takvim profesionalcem, koga su Siptarismenili sa mesta nacelnika analitike, a nezvanicno, ometanje Srbije da ojacasvoju tajnu policiju sa ovakvim ekspertom za Kosmet. Uz to Savkovic je zafunkcionere iz Pristine, ali i u SSUP-u Jugoslavije bio neugodan svedok, jer jeznao kako se na Kosmetu stimuju sluzbeni izvestaji za SDB SFRJ iPredsednistvo Jugoslavije. Zbog toga je Mitrovic zamolio ministra saveznepolicije Dobrosava Culafica ? Tora, koji je bio i rodjak Milivoju Savkovicu, da gapreuzme u SDB Jugoslavije. Posle samo tri meseca od dolaska u Beograd,
nacelnik Dragan Mitrovic je prebacio Savkovica u SDB Srbije i tako izigraosiptarske kolege sa Kosmeta i iz savezne tajne policije.Pristinski stab bezbednosti su tada vodili Jusuf Karakusi i Rahman Morina, asavezni Zdravko Mustac iz Sluzbe drzavne bezbednosti i pukovnik MihailoPavicic, zamenik nacelnika KOS-a JNA. Specijalne ekipe za kontradiverzantskodejstvo, sastavljene iz jedinica sve tri sluzbe, pregledale su citav teren kodspomenika Kosovskoj bici. Javna bezbednost PSUP-a Kosova i Metohijepohapsila je sve albanske nacionaliste i srpske ekstremiste, a njihove lidere saKosmeta stavila pod strogu kontrolu. Izolacija je izvrsena na prostoru citaveJugoslavije, na gotovo, rutinski nacin, jer je bilo ozbiljnih najava atentata naSlobodana Milosevica.Takve informacije stizale su prvo od stranih obavestajnih sluzbi. Najpre iz KGB-aSSSR-a, a i od saradnika SDBJ i tajne policije Srbije ubacenih u emigrantskeredove u Svajcarskoj i Belgiji. Siptari su, naime, planirali da napadnu Milosevica iu Beogradu. Kod Prokuplja je cak pronadjen i jedan savremeni snajper, kakav seu SFRJ ne koristi, sto je za SDB Srbije bio znak vise, da se Siptari za nestoozbiljno pripremaju. Zbog toga je u SDB Srbije sacinjen plan likvidacijenajpoznatijih albanskih emigranata u inostranstvu i siptarskih ekstremista uJugoslaviji. Prvi na listi za odstrel bio je Dzafer Satri iz Svajcarske. Za likvidatoresu odredjeni iskusni saradnici srpske tajne policije iz sveta. Medju njima, nijedannije bio covek podzemlja, jer SDB Srbije sa takvim ljudima nije nikadasaradjivala. Kako je i Milosevicev stan bio pod stalnom prismotrom raznih tajnihsluzbi i emigracije, to je Dragan Mitrovic, odnosno Radomir Cokic, sef obezbedjenja SDB Srbije od ministra policije Radmila Bogdanovica, trazio da seprvi covek Srbije iseli iz stana u bezbedniju kucu na Dedinju. To nije bilo moguceizvesti brzo i efikasno, pa je porodica Milosevic za fizicko obezbedjenje dobilasamo jednog ?portira? u zgradi. Strepnje o atentatu na Slobodana Milosevica jepodgrejavala i istraga pucanja sve cetiri gume na Milosevicevom automobilu,koja jos nije bila resila dilemu, da li je to bilo slucajno ili namerno. BezbednjaciSrbije su se najvise bojali, ne toliko pojedinacnog pokusaja napada napredsednika Republike, koliko eventualnog podmetanja eksploziva ili bacanjabombi u sam narod, posebno kod Milosevicevog nastupa na Kosovu Polju, jer bi,panika izazvana takvim teroristickim aktom, unistila mnoge zivote, a i srusila samkosovski mit o Srbima.Slobodan Milosevic je strepeo od odlaska na Kosovo Polje 1989. godine, netoliko zbog najava moguceg atentata vec zbog odgovornosti da govori pred viseod milion ljudi i zato sto je tu, na Kosmetu, trebalo da zada snazan politickiudarac pripadnicima ?neprincipijelne koalicije?. Najvaznije od svega je,medjutim, bilo da Slobodan Milosevic iskoristi proslavu Kosovske bitke, koju supratile na stotine stranih izvestaca, da internacionalizuje srpsko pitanje naBalkanu i u svetu. Osecajuci da ce Milosevic sa Kosova Polja da se vrati kaopobednik, celnici JNA su na sve nacine pokusavali da mu otezaju poziciju i daga, makar, ucine jos nervoznijim. Kontraobavestajna sluzba Armije izbegavala je da ustupi svoj aerodrom u Pristini za sletanje helikoptera RSUP-u Srbije saSlobodanom Milosevicem. Armija sa Kosmeta nije ni dovela sve svoje ljude dafizicki obezbede miting i nije izvela svoje snajperiste na okolna brda sljake iz TOObilic, jer joj nisu stigla ?naredjenja iz Beograda?. Zbog nepoverenja urukovodstvo PSUP-a, niko iz pokrajinske policije nije pustan na kilometar odSlobodana Milosevica. Sav posao oko obezbedjenja Milosevica morao je dazavrsi RSUP sa SDB Srbije. Bilo je planirano da Slobodan Milosevic na KosovoPolje dodje automobilom iz Pristine. Kako je noc pre mitinga pala obilna kisa iraskvasila kosmetske njive, to su na stotine automobila i autobusa upali u gusto icrno blato. Dragan Mitrovic je zato odlucio da Milosevica doveze helikopteromRSUP-a. Predsednik Srbije je kolima dosao iz Beograda do Krusevca, a odatlehelikopterom pravo na Kosovo Polje. Tim putem se Slobodan Milosevic i vratiokuci, odmah posle odrzanog govora. Clanovi Predsednistva SFRJ, vracali su semalim avionima Federacije i uz pratnju obezbedjenja SSUP-a i JNA.

Ciscenje redova
Posle sredjivanja stanja u SDB Beograda, neprimetno iz SDB Srbije uklonjeni suneki ljudi koji su radili za KOS JNA. Njih je otkrio Jovica Stanisic, sto je on iiskoristio da probudi sumnju da je nacelnik Dragan Mitrovic, kao Jugosloven,blizak vojnoj kontraobavestajnoj sluzbi i armijskom vrhu. Ta sumnja je bila toliko jaka, da je izazvala pozornost Slobodana Milosevica, prema nacelniku njegovetajne sluzbe. Stvar je bila u tome sto su mnogi unutar Srbije, Beograda iJugoslavije ocekivali kako ce se Dragutin ? Dragan Mitrovic, nacelnik Sluzbedrzavne bezbednosti Srbije izjasniti. Da li za meku ili tvrdu srpsku stranu ili zaSFRJ i za JNA. Svaka od tih strana zelela je Mitrovica ili da pridobije ili da srusi.Najaktivniji je u tome bio bas KOS JNA, koji je tajno pratio i prisluskivao DraganaMitrovica, a istovremeno sirio glasine da to Mitrovic radi Slobodanu Milosevicu.Takva politicko-policijska igra oko tadasnjeg nacelnika SDB Srbije, dovela jesrpsko rukovodstvo, pre svih ministra policije Radmila Bogdanovica i profesoraRadosa Smiljkovica, u situaciju da razmisljaju o novom coveku. Njihovi kandidatiza sefa tajne sluzbe bili su profesor Budimir Kosutic, dr Dragan Simeunovic,Ratko Markovic, pa cak i predsednik Privredne komore Vlajko Stoiljkovic. Kakosu svi oni tu ponudu odbili, a kako je dr Borisav Jovic podrzavao rad DraganaMitrovica, ovaj nacelnik SDB Srbije je i pored ponudjene ostavke SlobodanuMilosevicu, ostao u svojoj kancelariji do daljnjeg. Njegov zamenik Milivoje ? MiloSavkovic, sef operative i ekspert za Kosmet, otisao je u preranu, invalidskupenziju.Nacinjen je pokusaj da Srbija udje i u SSUP i u tajnu policiju Jugoslavije. Licno jeSlobodan Milosevic tokom 1989. godine vodio razgovore sa Dobrosavom ToromCulaficem, kome je otvoreno rekao da je kao crnogorski kadar, ispustio federalnupoliciju iz ruku. U SSUP-u je vladao nepotizam i sistem nezameranja losimkadrovima. Najvise primedbi na federalnu policiju imao je Slobodan Milosevic,zato sto SSUP ne podrzava Srbiju u borbi za suzbijanje iseljavanja Srba saKosmeta i razbijanja siptarskog secesionizma. Kao kompromisno resenje ovih problema, Toro Culafic je od Milosevica trazio da mu ustupi Dragana Mitrovica zanacelnika Sluzbe drzavne bezbednosti Jugoslavije. Bilo je ideja i da DraganMitrovic postane nacelnik SID-a u Saveznom sekretarijatu za spoljne posloveumesto Branka Tintora, ali se hrvatsko i slovenacko rukovodstvo nije slagalo da jedan Srbijanac udje u ?njihovu? kucu. Slobodan Milosevic, prvi covek Srbije,medjutim, imao je druge planove.Dragan Mitrovic je u pedeset i prvoj godini zivota penzionisan. Prilikom rastanka,Mitrovic je molio Milosevica da ne dozvoli da se SDB Srbije raspadne, kako se tovec dogadjalo 1966. godine, jer bi tajnoj sluzbi posle bilo potrebno najmanjedvadeset godina da opet stane na noge. Slicnu molbu Mitrovic je prvo uputiogeneralu Nikoli Ljubicicu, a posle profesoru Radosu Smiljkovicu, generalu PetruGracaninu. Na tzv. koordinaciji, kojoj su prisustvovali Slobodan Milosevic,Borisav Jovic, Aleksandar Bakocevic i Bogdan Trifunovic, nacelnik u ostavciDragan Mitrovic je trazio da se SDB Srbije spase od razbijanja. Vecina njih je,zeleci da politicki likvidira Svetislava Lalovica i Dusana Stupara kao ljude IviceStambolica, bila za to da i Mitrovic sa grupom rukovodilaca SDB Srbije napustiposao. General Nikola Ljubicic je to sprecio, cime je spasao srpsku tajnu sluzbuod novog Cetvrtog plenuma. Na mesto Mitrovica je dosao 1990. godine, iskusnipoliticar, borac za srpstvo sa juga republike i neiskusni policajac, tek oporavljenod teske bolesti Zoran Janackovic. Bio je to izbor Slobodana Milosevica iRadmila Bogdanovica, kome se zurilo da uzme policiju u svoje ruke. Poslesmene Dragana Mitrovica doslo je i do pomeranja i samog ministra RadmilaBogdanovica, zato jer je bio kadar stare garniture generala Nikole Ljubicica iPetra Gracanina, a i blizak struji dr Borisava Jovica. Milosevic je na celu MUP-aSrbije zeleo svog pouzdanog coveka, pa je prvi covek srpske policije od 1991.bio ministar Zoran Sokolovic, zajecarski kadar, aktivista u vreme Osme sednice.Njegov zamenik i ujedno i nacelnik Resora javne bezbednosti, postao je magistar Radovan Stojicic, poznat po nadimku Badza. Sekretar ministarstva je SlobodanMiletic, a sef kabineta i sef nepostojece Sluzbe informisanja je Slobodan Tepsic.Nacelnik Resora drzavne bezbednosti je Jovica Stanisic. Stojan Misic jepomocnik ministra za kriminalitet, a Rade Markovic je pomocnik ministra bezportfelja. Prethodnom, drugom promenom kadrova 1993. godine, u GSUP-u zanovog gradskog ministra policije postavljen je Petar Zekovic. MUP Srbije jenaredne 1994. reorganizovan. Imao je ukupno jedanaest uprava, od cega jepolovina operativne, a ostale administrativne prirode. Upravu milicije vodio jeVlastimir Djordjevic, zvani Rodja, a njeno Odeljenje milicije komandir ObradStefanovic. Upravu za suzbijanje kriminaliteta predvodio je Dragan Ilic, a uUpravi za bezbednost saobracaja nacelnik je Dragisa Dinic ? Gile. Milan Puzovic je bio nacelnik Uprave za strance, pogranicne i upravne poslove. Jedina zenanacelnik Ljiljana Moric vodila je Upravu za obrazovanje i usavrsavanje.Rukovodilac Skolskog centra je bio dr Andreja Savic, a direktor Srednje skole uSremskoj Kamenici je Mile Milovanovic, zvani Pozarac. Institut bezbednosti vodio je Nikola Curcic, a nacelnik Uprave za informatiku je bio Dragan Anucovic, koji jesvakog dana dolazio na posao iz Novog Sada. Radojica Maksimovic je bio dekanPolicijske akademije, dok je Visa skola SUP-a u Zemunu bila trenutno bez direktora. Prvi covek beogradske policije bio je Petar Zekovic, zvani Zeka, dok jenjegov pomocnik za kriminalitet bio Ratko Brakocevic, a pomocnik za milicijuSreten Lukic. Upravu za suzbijanje kriminaliteta vodi Milorad Vlahovic ? Vlaja, au Upravi za strance i pogranicne poslove nacelnik je Petar Mladenovic.Brakocevic i Mladenovic su vrlo brzo otisli u penziju. Resor drzavne bezbednostiBeograda, vodio je malo poznati inspektor Zoran Mijatovic. Radio jesvojevremeno u Upravi za emigraciju, a zatim kao sef gradskog SDB-a naAerodromu ?Beograd?.Jovica Stanisic je prilikom reorganizacije MUP-a Srbije, 1991. godine tajnupoliciju, koja se zvala Sluzba drzavne bezbednosti ? SDB preimenovao u Resor drzavne bezbednosti ? RDB. Time je hteo da se oslobodi zaostavstine SDB koja je funkcionisala iskljucivo kao politicka policija, a da afirmise RDB kao sluzbu zaborbu protiv terorista i naoruzanih drzavnih neprijatelja Srbije. U njemu je 1995.radilo oko dve stotine inspektora, koji pokrivaju ne samo Srbiju, vec Jugoslaviju,Balkan, Evropu i svet. Stanisicevi najblizi saradnici su Dragisa Ristivojevic, bivsiv.d. nacelnik tajne sluzbe SFRJ, i reaktivirani penzioner SSUP-a, zatim kaozamenik Mile Tepavcevic, iskusni policajac iz Srbije, Branislav Nesic, specijalac,aktivni karate majstor, nezvanicno telohranitelj nacelnika tajne policije Srbije,Vlada Dragicevic, strucnjak za elektroniku i strane jezike, Mile Gajic i MilanFilipovic ? Fica, organizatori specijalnih akcija. U vrhu SDB MUP Srbije danasrade i dva policajca hrvatskog porekla. Zlatko Radnic, koji je vec vise od desetgodina u srpskoj tajnoj policiji, nacelnik je Uprave za obezbedjenje, a njegovotac, general Ceda Radnic, svojevremeno je bio nacelnik KOS JNA. Drugi Hrvatu SDB Srbije je Franko Simatovic, zvani Frenki, zamenik nacelnika JoviceStanisica. Simatovic je vise od petnaest godina radnik MUP Srbije. Nekada jeradio kao kontraobavestajac po Amerikancima, a sada je nacelnik novootvorenogobavestajnog odeljenja. U RDB danas rade ljudi iz Hrvatske, Bosne, bivseJugoslavije, jer Stanisic ceni njihovu profesionalnost, a ne teritorijalnu ilinacionalnu pripadnost. Kad je trebalo, kako je sam procenio, Stanisic je umeo dase oslobodi starih kadrova, jer nisu dovoljno razumeli srpsko pitanje. O drzavnojbezbednosti na Kosmetu brinuo je jedan Beogradjanin, David Gajic. On je sasvojim inspektorima uspeo da otkrije organizatore siptarske ilegalne vojske iparamilicije na Kosmetu.

Covek koji je spasao Milosevica
O Jovici Stanisicu, nacelniku u SDB Srbije, koji je svojevremeno u kabinetu dr Obrena Djordjevica, planiran da postane sef srpske tajne policije od 1991.godine, malo se znalo u javnosti. Za samo mesec dana 1995. godine, medjutim,Jovica Stanisic, nacelnik Resora drzavne bezbednosti Srbije, pojavio se javno,na beogradskoj Televiziji, cak dva puta. Prvi put je to bilo prilikom proslave Dana bezbednosti 13. maja 1995. godine, kada je delegacija MUP-a Srbije, u kojoj jebio i Stanisic, posetila Slobodana Milosevica, predsednika Srbije, a zatim i grob
najpoznatijeg srpskog policajca Aleksandra Rankovica u Aleji velikana. Time sucelnici MUP-a Srbije, izgleda, hteli da posle 30 godina rehabilituju Aleksandra
Rankovica, nekadasnju zrtvu i Titove politicke klike i jugoslovenske policije, ali ida javnosti stave do znanja da je Resor drzavne bezbednosti, takodje, posletrideset godina u Srbiji opet jedinstven i jak, kao u doba Leke Rankovica i KrcunaPenezica. Primetno je bilo da sef tajne bezbednosti Jovica Stanisic nije lakopodnosio prisustvo novinara i reportera. Saglasno svom zanimanju, da stitidrzavu Srbiju od tajnih akcija i operacija ciji je cilj rusenje poretka, Jovica Stanisic je poslednjih godina izbegavao sve prilike da upadne srpskoj i jugoslovenskoj javnosti u oci. Cak je i svakih mesec dana menjao kucni broj telefona da biizbegao i privatne susrete prve vrste sa poznanicima i prijateljima. Treceg juna1995. godine, nacelnik srpske tajne sluzbe bio je svetski junak dana. Beogradskatelevizija ga je prikazala kao coveka koji je spasao obraz Srba i samogSlobodana Milosevica. Kao specijalni izaslanik predsednika Srbije, nacelnikResora drzavne bezbednosti, Jovica Stanisic posetio je Pale, obavio poverljiverazgovore sa dr Radovanom Karadzicem i rukovodstvom Republike Srpske,oslobodio 150 pripadnika ?plavih slemova? i javno ih doveo u Srbiju. U pratnjiodreda specijalaca MUP-a Srbije i svojih inspektora Jovica Stanisic je vojnikeOUN smestio u novosadski hotel ?Sajam?, a zatim ih preko Surcina ispratio zaZagreb, u direkciju Unprofora. Konvoj je imao tri autobusa i ambulantna kola.Pored Jovice Stanisica bio je i Aleksa Buha, specijalni izaslanik RadovanaKaradzica. Presavsi iz Bosne u Jugoslaviju, na granicnom prelazu Karakaj, ujutrou oko dva sata, pred novinarima koji su sa televizije pozvani posebno za ovupriliku, nacelnik tajne policije Srbije je javno rekao:?Rukovodstvo Republike Srpske prihvatilo je apel predsednika SlobodanaMilosevica, da kao znak spremnosti da ucini korak u pravcu mirovnog resenjakrize, pusti na slobodu 150 pripadnika snaga UN. Pregovori nisu bili tako teskikao sto se misli. Rukovodstvo Republike Srpske pustilo je ove vojnike u znakdobre volje prema mirovnom procesu i koliko sam ja stekao utisak i na Palamavlada duboko uverenje da se iz krize moze izaci samo mirom ? nikako ratom.Ovaj gest RS najbolji je dokaz za to!? Koliko je akcija dovodjenja vojnika OUN saPala u Jugoslaviju bila tajnovita, govori i cinjenica da o njoj nista nije znala niSonja Karadzic, kcerka i miljenica predsednika RS, a ni rukovodstvo Sluzbedrzavne bezbednosti SRJ, koje se na prelazu Karakaj pojavilo sa velikimzakasnjenjem. Srpskom nacelniku tajne policije, tajnost je bila garancija uspehamisije, u koju ga je uputio Slobodan Milosevic licno. Pojavljivanjem na televiziji uulozi specijalnog izaslanika, Jovica Stanisic se predstavio kao covek od,trenutno, najveceg poverenja kod predsednika Srbije. Za poznavaoce ovogpolicajca to nije bilo nista neobicno, jer upravo Stanisic sa svojim radnicima vecpet godina cuva Slobodana Milosevica. Licni telohranitelj predsednika Srbije,Senta Milenkovic na Stanisicev zahtev je pre cetiri godine presao iz brigadespecijalaca MUP-a u drzavnu bezbednost. Resor srpske tajne sluzbe zaduzen jei za bezbednost clanova porodice Slobodana Milosevica, tako da i po timzadacima Jovica Stanisic direktno odgovara samo predsedniku Srbije. U ovojakciji na Palama ucestvovao je i nacelnik tehnike Vlada Dragicevic u funkcijiprevodioca, ciji je posao da sa specijalnim elektronskim uredjajima ?cisti? prostor u kome se krece Slobodan Milosevic od prislusnih uredjaja i tajnih mikrofona.
Dragicevic je za SDB Srbije poceo da radi pre petnaestak godina, posle studijana Filoloskom fakultetu u Beogradu. Kao dete oficira JNA i Ratnogvazduhoplovstva, ovaj operativac je brzo stekao poverenje rukovodstva srpsketajne policije, ali kako sam nije bio zadovoljan tim poslom, napustio ga je i presaou izdavastvo. Neko vreme je boravio i u Japanu, ali se krajem osamdesetih vratiou Beograd i zatrazio posao u operativi SDB Srbije. Po nalogu srpske tajnesluzbe, Dragicevic je tada prebacen u SDB Jugoslavije, odakle ga je 1993.godine i preuzeo Jovica Stanisic. Posle uspesne misije u Bosni, i znacajnihpolitickih poena, koje je ovom akcijom Stanisic doneo Milosevicu, u domacoj isvetskoj javnosti, predsednik Srbije je primio nacelnika Resora drzavnebezbednosti MUP-a Srbije. Tom prilikom je Jovica Stanisic podneo iscrpniizvestaj o misiji oslobadjanja ?plavih slemova?. Ova akcija je dala za pravoanaliticarima srpskih zbivanja na Balkanu, da zakljuce kako je Jovica Stanisicuspostavio zvanicne kontakte izmedju Slobodana Milosevica i RadovanaKaradzica, ne bi li na politickoj sceni opet zajedno nastupili. Svetski lideri supozdravili Milosevicev gest. Francuska ga je okarakterisala kao licni uspehpredsednika Slobodana Milosevica. Bio je to, medjutim, ne samo i licni uspehJovice Stanisica vec i izvanredna prilika da se iz Resora drzavne bezbednostivine u politiku. Na politickoj sceni Srbije, mogu se sresti licnosti koje su nekadaradile za srpsku tajnu sluzbu. Dusan Mihajlovic, lider Nove demokratije je naprimer, radio u SDB Valjevo, dok je dr Nenad Djordjevic, u beogradskoj tajnojpoliciji bio zaposlen kao kontraobavestajac.Politika, diplomatija je ono sto Stanisic intimno zeli, kao buduci posao, cak jepohadjao kurseve stranih jezika, jer je shvatio da sa dolaskom mira u Bosnu iJugoslaviju sa javne i tajne scene moraju da sidju svi protagonisti militantneopcije.Reorganizacijom Resora drzavne bezbednosti, nacelnik Jovica Stanisic je 1991.godine, formirao Obavestajno odeljenje, koje je vodio Marko Lazovic. Time je,zapravo, formirana srpska obavestajna sluzba umesto SID-a, u Ministarstvuinostranih poslova Jugoslavije koja je u medjuvremenu ugasena. U svojstvupredsednika komisije za bezbednosnu saradnju sa stranim drzavama, JovicaStanisic je tokom 1995. godine, posetio Kinu i Rusiju, a tokom 1996. godine iSAD. O Jovici Stanisicu su mnogi svedocili kao o coveku koji je koordiniraopobunu Srba u Hrvatskoj, organizaciju Srba u Bosni, zastitu Srba na Kosmetu i uSandzaku. Neki delinkventi su se hvalili da su njegovi saradnici, a jedan okrivljeniza ratne zlocine je cak na sudu tvrdio da je ubijao po nalogu RDB Srbije.Nastupom u misiji ?plavi slemovi? na Palama, Jovica Stanisic je potvrdio da jedirektno umesan u bosansku krizu, ali samo kao mirovnjak. Jovica Stanisic je izBacke Palanke. Njegov otac Milan Stanisic radio je u socijalnom, kao sef odseka,a brat Nikola mu je bio omladinski aktivista. Stanisici su kolonisti iz Crne Gore.Doselili su se posle Prvog svetskog rata na Kosovo, a zatim preko Prokuplja,posle drugog rata u Backu. Jovicina majka Radmila ? Rada, je od Babovica saKosova. Jovica Stanisic je pedeseto godiste, isao je u palanacku Gimnaziju, a1974. je zavrsio Fakultet politickih nauka u Beogradu. Njegov veliki prijatelj je Mihalj Kertes. Njihovi roditelji su se znali, Jovicin brat Nikola je isao sa Kertesomu skolu. Kako svedoci inspektor Boza Spasic, upravo je Kertes, kao poverljivcovek Jovice Stanisica sprecio razbijanje SDB Jugoslavije, ali time i raspad uSDB Srbije:?Jos godine 1989. godine, federalna Sluzba drzavne bezbednosti je vec bila navrhuncu raspada. Na celu Sluzbe sedi covek iz Hrvatske, iskusni obavestajacZdravko Mustac. Zamenik mu je covek iz Slovenije ? Ivan Erzen, a sef tj.nacelnik obavestajne sluzbe Slovenac ? Boris Zore. Svako u takvoj SDB SSUP-avuce na svoju stranu. Raspravljaju se oko nove koncepcije Sluzbe drzavnebezbednosti... A zemlja se raspada. Glavni sefovi operative, takodje, raspravljajukako treba da izgleda sluzba, a jasno im je da strana agentura razbija SFRJ.Medjutim, dok se vodi rasprava na jednoj strani su Slovenci i Hrvati, uz njihCrnogorci, Albanci, a na drugoj Srbi i Makedonci. Bez obzira na to sto se SDBraspada, jos uvek postoji samostalni sistem funkcionisanja, po nekim linijamarada. Recimo, kada je rec o terorizmu, SDB Jugoslavije saradjuje i saSlovenijom, iako nismo sigurni u njihovu iskrenost. Slovenci kriju i ne prijavljujusiptarske teroriste, a mnoge pretvaraju u neke politicke borce. Mi u SDB SFRJsmo znali da Siptari i Slovenci svercuju sa vocem i povrcem koje se dovozi saKosova u Sloveniju. Odatle se vraca na Kosmet slovenacka roba. Znamo damalim kamionima prave interesantnu transverzalu koju smo brzo otkrili. Ne iduglavnim putevima nego se vuku kroz Bosnu i Hercegovinu, gde smatraju da jemanja kontrola, pa prolaze kroz Crnu Goru i onda je laksi ulaz na Kosovo.Ministar policije, general Petar Gracanin, taj problem je hteo da iznese na SIV.Ante Markovic je taj problem trebalo da iznese na sednici Predsednistva drzave.Partija vise ne postoji. U Predsednistvu CK SKJ je svako radio za sebe, za svojurepubliku, pa su i sluzbe pocele za njihove interese da rade. Operativci uSaveznom SUP-u, jer su bili iz svih krajeva zemlje, poceli su da rade svako zasvoju bransu, koja se nalazi u Beogradu. Stvara se slovenacki lobi, koji seokuplja u slovenackoj vili na Dedinju, hrvatski lobi se opet okuplja u svojoj vili ilipo nekim stanovima po Beogradu. Pojavio se, na primer, Stipe Mesic u zgradiSavezne SDB. Kod nas je radio neki Zeljko Bartolovic. Dosao je iz Osijeka ipratio je predsednika SFRJ. To je bilo u 15,30 casova i Mesic jednostavnoprolazi nase portire, ne javlja se generalu Petru Gracaninu. Odlazi u prostoriju,gde sedi inspektor Bartolovic i odmah se tu okuplja hrvatski policijski lobi. Poslese ide u policijsku kafanu ?Dom?. Tu su cevapi, vino. Pilo se tu do uvece, a daniko ne postavi pitanje zasto sedi sef drzave u Saveznoj sluzbi. Onda mozes dazamislis kakav je bio ?intiman? odnos predsednika Mesica prema federalnimpolicajcima iz Hrvatske. Prema podacima koje smo vec u to doba dobijali znalismo da se Mesic sastaje krisom sa americkim ambasadorom VorenomZimermanom, ovde u Beogradu, a da usput, kad ide za Zagreb, (svakog petka jesluzbenim mercedesom putovao) skrece po motelima, gde se susrece sasumnjivim ljudima i stranim spijunima, bez zvanicnog znanja SDB Jugoslavije.Mi, kontraobavestajci Jugoslavije, koji smo ostali da odradjujemo bezbednostpredsednika Mesica, dosli smo u situaciju da ne znamo kome sad ovu tajnu informaciju da dajemo i od koga da trazimo saglasnost da onemogucimoMesicevo odavanje drzavnih tajni. Od sefa sluzbe ne mozes traziti saglasnost, jer ti kaze da citas novine kao ostali. Kaze: ?Nemoj se vise baktati ni saAmerikancima, a ni sa Albancima?. U Srbiji se ?dogodio proces dogadjanjanaroda? i srpska sluzba se potpuno zatvorila prema federalnoj tajnoj policiji.Dakle, mi jugoslovenski obavestajci i kontraobavestajci 1989. godine, postajemoniciji policajci. To je bila katastrofa. A profesionalac si. Hoces da odradis posao.Moras, obaveza ti je da stitis drzavu. Kad u SSUP-u, medjutim, vadis jedanpasos, treba da ti ga potpise 15 ljudi, a ako ti treba pasos za agenta iz Srbije i uSrbiji, ne smes da ides u Bosnu ili Hrvatsku da uzmes od tamosnje SDB tajpasos, jer time otkrivas svog agenta. Prema tome, ostaje ti da radis samo kolikomozes i koliko umes. Mi postajemo, zapravo ilegalci u rodnom gradu, u svojojSrbiji? ? priznao mi je Boza Spasic i dodao:?Ja sam onda na svoju ruku odlucio da nadjem vezu u Srbiji. Obratio sam seMihalju Kertesu, koji nije bio policijski covek. Svi smo mi Srbi tada bili uproblemima. Mi smo u SDB SFRJ bili potpuno odseceni od Srbije. Zahvaljujucikontaktu sa Kertesom, a njegovim sa Jovicom Stanisicem, predsednik Srbije jesve to sto se desavalo u SSUP-u znao. Ja sam svaku informaciju koju sam daoGracaninu, nosio i kod Kertesa, a to je stizalo do Milosevica. U Srbiji su vodeciljudi cenili nas rad, jer su bili svesni sta smo sve znali. Mi smo pored Kucanaimali svog agenta, koji radi i dostavlja podatke, a ti podaci obradjeni, idu samo udva pravca. Idu ka Predsednistvu drzave i preko Mihalja Kertesa srpskomrukovodstvu, racunajuci da ce neko u tom rukovodstvu na vrlo visokimfunkcijama, vrlo ozbiljno shvatiti nase podatke, sto je pokazala srpska sluzba,koja se kasnije vrlo dobro postavila. Nijedna sluzba se nije tako dobro postavilaprema ratu kao srpska sluzba. To se vidi iz odredjenih politickih poteza?, kazeSpasic.Jovica Stanisic se u tajnoj policiji Srbije zaposlio posle zavrsenog fakulteta.Radio je kao kontraobavestajac u sektoru Istok i postao specijalista za KGB ubeogradskoj upravi SDB. Kasnije je u SDB Beograda radio u analitici, a kada jepresao u tajnu sluzbu Srbije, bio je prvo operativac kontraobavestajnog sektoraZapad, a kasnije i pomocnik nacelnika za Sektor kontraobavestajne delatnosti.Ucestvovao je, na primer, u Nemackoj, na uspostavljanju saradnicke mrezemedju emigrantima. U akciji hvatanja Sanceza Iljica Ramireza, poznatijeg kaoKarlos u beogradskom hotelu ?Ekscelzior?, ucestvovao je kao operativac.Nekoliko godina je u drzavnoj bezbednosti bio pomocnik, prvo nacelnikuDraganu Mitrovicu, a zatim Zoranu Janackovicu, da bi posle odlaska ovogdrugog, za sefa obavestajne sluzbe Ministarstva spoljnih poslova Jugoslavije,preuzeo rukovodjenje Resorom drzavne bezbednosti MUP-a Srbije. Vazi kaosposoban, hitar i ostar nacelnik. Pojedini opozicioni lideri su ga prozivali zbogkrivicnog progona politickih neistomisljenika. ?Nasa borba? za Stanisica je pisalada je Miloseviceva meka ruka. List ?Balkan ekspres? ga je redovno prozivaozbog mnogih tajnih poslova, a list ?Vreme? mu je pominjao ime u vezi afere okokidnapovanja Veljka Dzakule, ubistva Radojice Nikcevica, novog hapsenja dr
Vojislava Seselja i srpskog ministra Save Vlajkovica. Kako je to izgledalo uNovom Sadu marta 1993. godine, svedoci Stanisicev prijatelj, sam SavaVlajkovic:?Oni su dosli po mene da bi me odveli na informativni razgovor. Njih trojica, doslisu ujutro u sest sati. Pozvonili su i zena im je otvorila vrata. Nikog nisampoznavao od ranije, predstavili su se... Kazu ko su, i kazu da idem sa njima nainformativni razgovor. I jos, da ce da izvrse pretres stana. Ne kazu zasto. Iodmah su izvrsili pretres stana. Kazu ? nadjite svedoke, ja pozovem dva svojadrugara. Ukucani cute i gledaju, sta da kazu. Bili su vrlo korektni... Oni su znaliko sam ja. Kazu ? gospodine Vlajkovicu! Ja sam imao tri hiljade svajcarskihfranaka, i zena dve hiljade nemackih maraka. To su uzeli. I nasli su nekebeznacajne papire u mom ataseu. Tako, to, trajalo je jedno do devet sati... Ondasu rekli da idemo u Beograd, i seli smo u kola. Da me odvedu, kazu, u DB uBeograd. Oni su, naime, novosadska ekipa koja je samo ucinila uslugubeogradskoj ekipi. U kolima ih pitam sta je posredi, ali oni nista ne odgovaraju.Kazu ? ne znamo, i nastave da cute... Oni su, kasnije sam saznao, postavili ljudeoko moje zgrade, zatim kola, ta plavo-bela. Mozda su mislili da cu da skocimkroz prozor... Dovezli su me u Beograd, u Ulicu Kneza Milosa, i predalibeogradskoj ekipi. Oni su me stavili u svoja kola ? Idemo na pretres sluzbenogstana. I odemo na Banovo brdo, gde oni, kao vrse pretres, komsije su mi bilisvedoci. Nista, sta ce naci. Ja po njihovom ponasanju vidim da tu nisu bili prviput. Kao, pregledaju stan, pa se vratimo u Kneza Milosa, odakle odemo u pretresstana u Zmaj Jovinoj ulici, koji je bio u renoviranju. Negde oko sedam uvecepostavili su mi prvo pitanje: ? Je li ministarstvo izdalo ovu potvrdu? ? Jeste! Tekposle ponoci, oko pola jedan, ja sam dobio resenje o hapsenju i pritvaranju na jedan dan. A pre toga, vec u vecernjim informativnim emisijama Televizije, bilo jesaopsteno da sam uhapsen.?Jugoslovenska i srpska stampa je pocetkom devedesetih godina, Stanisicadovodila u vezu i za dovodjenje Kapetana Dragana iz Australije u Srbiju i Krajinu,za aktiviranje Dejana Lucica unutar Srpskog pokreta obnove, za aktiviranje SimeDubajica, generala Dusana Pekica, pa i Zeljka Raznatovica za naoruzavanjeSrba u Bosni, za vodjenje rata preko generala Bozidara Stevanovica u RV i PVOJNA, kao i za drzanje na vezi komunista i socijalista u Banjaluci. Njemu sepripisuju i zasluge za razotkrivanje paravojske i paramilicije medju siptarskimnacionalistima na Kosmetu. Zato ga domaci mediji i predstavljaju kao cvrstu rukusistema u Srbiji. Hrvatska stampa je o Jovici Stanisicu pisala kao o coveku, koji je sa Markom Nicovicem organizovao atentat na Milana Kucana tokom 1993.godine. Na Palama se verovalo da Stanisic preko tamosnjeg ministra policijeMice Stanisica drzi bosansku miliciju i tajnu sluzbu. Dok se u Podgorici sumnjaloda je i Bosko Bojovic, nacelnik SDB Crne Gore bio covek Jovice Stanisica.Pojedinci zato i dalje misle da je Jovica Stanisic danas, zapravo, prvi policajac uSrbiji, ali i u Jugoslaviji. Jovica Stanisic nikada nijedno slovo, koje je napisano onjemu, nije demantovao, niti potvrdio. To je bilo u skladu njegovog shvatanjatajnosti poziva sefa drzavne bezbednosti. Aferu sa avanturistom Cedom
Mihailovicem, koji se 1995. u Hagu predstavio kao pripadnik srpske tajne policije,Jovica Stanisic je, uz koriscenje prava na informativni razgovor sa MilosemVasicem, novinarom koji je prvi lansirao vest o tajnom agentu Cedi, pretvorio upouzdanu pricu o neduznosti RDB Srbije u ovom slucaju. Stanisic ume da budeubedljiv i razlozan. Kolege ga cene kao velikog profesionalca. Ambiciozan je. Volida se druzi i okruzuje intelektualcima, i da diskretno bude prisutan u javnosti.Vidjan je javno samo na utakmicama ?Crvene zvezde?.Zbog nacina rada, odnosno efikasnosti i tajnovitosti, Jovica Stanisic je malopoznat javnosti, pa ga cesto brkaju sa Micom Stanisicem, bivsim ministrompolicije Republike Srpske, sa kojim nije u srodstvu, mada su tesno saradjivali kaopolicajci na poslovima bezbednosti Srba u Bosni. Kada je tokom 1994. godine, uRepublici Srpskoj rasformirana Karadziceva tajna sluzba ?Tajfun?, jer su u njunavodno usli ljudi Jovice Stanisica, ministar paljanske policije Mico Stanisicsklonio se u Beograd. Takva glasina pratila je i Boska Bojovica, smenjenognacelnika tajne sluzbe Crne Gore. To je tumaceno kao da su se dvojicapoverljivih ljudi Radovana Karadzica i Mila Djukanovica pridomili kod JoviceStanisica i srpske tajne policije, sto je, zapravo, znacilo da je RDB Srbije drzaopod kontrolom vladu i Republike Srpske, ali i Crne Gore. Pricalo se neko vremepo Beogradu, da su posle svadje izmedju Milosevica i Karadzica i dve srpsketajne sluzbe, ova iz Beograda i ona sa Pala, zaratile, odnosno da je ovaj drugi uRepublici Srpskoj hvatao i cak terao u zatvor inspektore i operativce JoviceStanisica, koji su ilegalno radili u Bosni. Kako je Jovica Stanisic sam otputovaona pregovore sa Radovanom Karadzicem, to je znacilo da ga je i predsednik RSprihvatio kao ?svog? pregovaraca i coveka od poverenja Slobodana Milosevica.Sam predsednik Srbije to je donekle potvrdio i time sto je u leto 1995. prilikomzvanicne posete Moskvi i Borisu Jeljcinu, sa sobom poveo i nacelnika tajnesluzbe Jovicu Stanisica. Tako su se Stanisicu i zbog mirotvornih zasluga u Bosnii zbog diplomatskog putovanja u Rusiju, a i Kinu, politicka vrata definitivnootvorila. Taman toliko, da iz policije predje u diplomatiju i da postane srpski?Akasi?.

Sluzba ispod zakona
Posle plenuma, SDB-e je trebalo da obavestava politicki vrh Jugoslavije samo oispoljenoj neprijateljskoj delatnosti, kojom se ugrozava ustavni poredak, na dvakoloseka istovremeno: za partijske i drzavne organe. Posle novih radikalnihpromena tokom 1990. godine, u drustvu prestaje duznost SDB da obavestavapartijske forume, ali ne i praksa informisanja vladajuce stranke, cime suopozicione stranke onemogucene da upoznaju rad SDB SMUP-a Jugoslavije iSDB MUP- a Srbije. Ova oblast nije zakonima bila uredjena ni u SRJ, ni u Srbiji,mada je jasno da vodjstvo opozicionih stranaka treba da dobija obavestenja,kako bi mogli ravnopravno sa vladajucom strankom da procenjuju stanjebezbednosti u zemlji. Nesto slicno postoji u Velikoj Britaniji i drugde, cime seomogucava opoziciji da ucestvuje u politickom zivotu zemlje. Naime, sluzbabezbednosti u svakoj zemlji je duzna da obavestava nadlezne drzavne organe o delatnostima terorizma, odmetnicima, o onima koji pripremaju oruzanu pobunu, jer su oni ovlasceni i duzni da preduzimaju zakonske mere i radnje radi otkrivanjai paralisanja tih delatnosti. U novim politickim uslovima u SRJ, tajna policija trebada bude profesionalna i pre svega, depolitizovana. To znaci da ljudi koji rade uorganima policije, ne mogu pripadati nijednoj politickoj stranci i nijedna strankane moze imati svoje ogranke u organima policije. Radnici Resora drzavnebezbednosti Srbije i Sluzbe drzavne bezbednosti SMUP-a Jugoslavije, morajudelovati kao profesionalci u okvirima Ustava i zakona. Ukoliko bi pripadalipojedinim politickim strankama, to znaci da bi mogli prekrsiti svoju profesionalnusavest, a drugim strankama pruziti osnov da sumnjaju u njihovu objektivnost uresavanju konkretnih pitanja. Drugo vazno pitanje u radu Sluzbe drzavnebezbednosti je pitanje odgovornosti. Nekada se tim pitanjem bavila Partija ilisama drzava. Pocetkom osamdesetih, kontrola rada SDB prepustena jeskupstinskim organima. Godine 1984. formirana je i prva jugoslovenska Komisijaza kontrolu rada Sluzbe drzavne bezbednosti. Njeni predsednici su bili JovicaLazarevic iz BiH, general Dusan Pekic iz Hrvatske, Rajko Jecmenica iz Srbije, panjegov zemljak Ljubomir Petrovic. Peti predsednik je bio Zivko Vasilevski izMakedonije, a poslednji sesti Joze Susmelj iz Slovenije. Kako je rad ove Komisijebio cinovnicki, zatvoren od javnosti, to su i njeni rezultati bili skromni i beznacajniza funkcionisanje SDB i njenu odgovornost pred drzavom i narodom. U samojSrbiji, posle demokratskih promena, zakonski je na prvom mestu, politickaodgovornost ministra unutrasnjih poslova pred visestranackom Narodnomskupstinom Srbije, koja ga je izabrala i kojoj je on politicki odgovoran. Ministar jeodgovoran za celokupno vrsenje poslova MUP-a, pa i svih resora. Ministar se popropisima stara da se poslovi obavljaju kako se to zakonima i drugim propisimazahteva. Ministar u redovnom postupku pred Narodnom skupstinom podnosiizvestaje i odgovara na pitanja narodnih poslanika i na taj nacin odgovara javnosti za rad organa unutrasnjih poslova. Drugi nivo odgovornosti je zakonskaodgovornost radnika tajne policije za svoje postupke pred narodom i drzavom.Svaka zloupotreba ovlascenja ili prekoracenja nadleznosti povlaci odgovornostsvakog radnika pred nadleznim sudom. Bez obzira da li su sudsko gonjenjeinicirali gradjani, nadlezni rukovodioci iz sluzbe ili javno tuzilastvo. Kontrolnufunkciju izvrsava sud u redovnom postupku i obavestava javnost o tome.Poslednji nivo odgovornosti pripadnika SDB je disciplinska odgovornost svihradnika na radu u organima policije, za postupanje koje ispolje prema gradjanimaili prema radnim duznostima i zbog ispoljenih slabosti i nedostataka pri izvrsenjusluzbenih zadataka. Narodna skupstina Srbije ostvaruje kontrolu rada organapolicije preko svojih tela, pre svega Odbora za kontrolu SDB, koji podnosi svojizvestaj o radu i zapazenim slabostima, propustima i nezakonitostima organapolicije i daje pred Narodnom skupstinom svoj sud i stav, i predlaze mere kakoda se uoceni nedostaci otklone. Tako kazu propisi i razum, a sta kaze praksa?Vuk Draskovic, lider Srpskog pokreta obnove nije bio zadovoljan radom Resoradrzavne bezbednosti, pa je javno u prolece 1995. zatrazio ukidanje, kako rece,nove politicke policije. Kada je na sednici Odbora za odbranu i bezbednostsmenjen njegov predsednik Bogoljub Pejcic, ovaj jedini kontrolni organ MUP-a,SDB i VJ nasao se 1993. godine u vrlo nezavidnoj situaciji. Opozicija, naime, nije nudila novog kandidata za predsednika, jer je insistirala opet na smenjenomPejcicu. SPS to nije prihvatao, ali ni zeleo sam da imenuje svog coveka zapredsedavajuceg. Tako je od tada do danas 1995. godine, prvi covek Odbora zaodbranu i bezbednost bio krusevacki poslanik i lider SPS-a ovog regiona MilojeMihajlovic, zvanicno zamenik predsednika. O radu ovog kontrolnog tela Resoradrzavne bezbednosti sam Mihajlovic mi je rekao:?U nasem sazivu, Odbor nikada nije raspravljao o negativnim pojavama u RDB iMUP-u Srbije. Bilo je ranije pokusaja da se kroz inicijativu Foruma zademokratska prava i njegovom Izvestaju o politickim represalijama u Sandzaku,otvori ovo pitanje. Kako su, medjutim, u tom izvestaju date unapred srocenepoliticke ocene o radu MUP-a Srbije, mi smo odbili da na taj nacin razgovaramo.Ovaj sadasnji talas optuzbi pojedinaca na racun srpske policije, po svomsadrzaju i tezini zahteva odgovor, pre svega, rukovodstva MUP-a Srbije, a zatim inaseg Odbora. Nelogicno je da sam Odbor reaguje kada nema proverenepodatke o tim negativnim pojavama. Ako bismo mi prvi o tome raspravljali, doslobi do direktne politizacije citavog slucaja, bez njegove prethodne analize. Mi naOdboru ne izbegavamo razgovor o MUP-u Srbije, kao i o RDB. Napadi, optuzbe ikritika srpske policije i njenih rukovodilaca su ucestali i prerasli u svojevrsnukampanju protiv MUP-a Srbije, ali i protiv srpske vlade. Cutanje ministraSokolovica i njegovog zamenika Stojicica, steti ugledu samog MUP-a, zatimsrpske vlade i srpskoj vlasti uopste. Kako je vladajuca stranka SPS odgovorna zasve dogadjaje u Republici Srbiji, pa i za rad MUP-a, to cutanje njegovogrukovodstva nanosi i veliku stetu i nasoj stranci, ali i narodu. Ja, medjutim, imamsaznanja da se u MUP-u priprema posebna Informacija o negativnim pojavama usrpskoj policiji, pa zato ocekujem, kada ona bude zavrsena da se cuje i recministra Zorana Sokolovica i njegovog zamenika Radovana Stojicica. Licnoverujem, da u ovom teskom vremenu, kada kriminal zahvata sve oblasti drustva,negativnih pojava ima i kod pojedinaca u policiji. Razumem da zbog toga pojediniinspektori mogu i biti javno nezadovoljni, ali je ocigledno da se kritikompojedinaca, pre svega bas rukovodilaca MUP-a Srbije, izvlace generalne ocene izakljucci, kako je citava srpska policija kriminalizovana, i jos gore, namece se izakljucak da se i sama drzava Srbija bavi organizovanjem kriminala i kriminalacapreko svoje policije. Tvrdnje su iznesene, javno mnjenje je uznemireno, atuzilastvo ne reaguje i krivaca nema. Rec je, izgleda, o jednom vec vidjenomscenariju, koji se izvodi u vise politickih ravni. Prvo je slicnim optuzbama o?Cvecari? i gresima generala Zivote Panica, kompromitovana VojskaJugoslavije, zatim Ministarstvo pravde, a sada se proziva RDB i MUP Srbije. Tose cini sinhronizovano. Nije, naime, uopste slucajno sto su se u isto vreme, kada je nastao slucaj inspektora Dragana Mladenovica, dogodili incidenti u Narodnojskupstini Srbije i istupi Jezdimira Vasiljevica, u kojima ostro napada rukovodstvou Beogradu. Ako se pazljivo analiziraju sva ova tri pomenuta dogadjaja moze sevideti da su tvorci kampanje vodili racuna o tome da insceniraju sukob, prvoizmedju rukovodilaca Resora javne bezbednosti i Resora drzavne bezbednosti uMUP-u Srbije, da zavade domace policajce i pridoslice iz Krajine, zatim daprobude jaz izmedju MUP-a Srbije i SMUP-a Jugoslavije. Ocigledna je njihova teza da se srpska policija predstavi kao srpska paravojna formacija, a Kosmetkao kaznena zona za policajce, odnosno kao neki srpski Sibir. Sve te price ioptuzbe se lagano slivaju u politicki levak iz koga nicu zahtevi za odgovornoscune samo celnika MUP-a, vec i rukovodstva SPS-a i Republike Srbije. Radi se ovelikoj politickoj igri opozicije, koja zeli da udarom na MUP Srbije zaljulja stosnaznije poziciju same srpske vlade, a zatim i samog predsednika SlobodanaMilosevica. Cilj je da se srpska policija toliko kompromituje da to izazove gnevnaroda i politickog javnog mnjenja, sto bi za posledicu imalo ogroman pritisak navladu. A ako se u njoj nesto zaljulja, moze sve i da padne...?

9. DOKUMENTIDokumenti - Tajni dosije Fadilja Hodze
Republicki sekretarijat za unutrasnje poslove SR SrbijeSLUZBA DRZAVNE BEZBEDNOSTIINSPIRATORI I NOSIOCI ALBANSKOG NACIONALIZMA I IREDENTIZMAAnalizom i sagledavanjem kontrarevolucionarnih zbivanja sa pozicija albanskognacionalizma i iredentizma u duzem vremenskom periodu u SAP Kosovo i sire,Sluzba drzavne bezbednosti dosla je do podataka i saznanja koji upucuju nacinjenice da se u pozadini mnogobrojnih posleratnih akcija albanskih nacionalistai iredentista, a narocito iza prikrivene neprijateljske aktivnosti sa ovih pozicija,nalazi grupa najvisih kadrova albanske narodnosti, i to ona koja se neprestanopre ili u toku rata vratila iz Albanije i prikljucila NOP-u na Kosovu.Do ovakvih saznanja, odnosno podataka koji upucuju na zakljucke u pomenutomsmislu, doslo se narocito i naknadnom analizom nekih danas istorijskihdogadjaja, kao sto su ubistva Bore Vukmirovica i Ramiza Sadikua, MiladinaPopovica i drugih ? na primer, dogadjaji vezani za tzv. Bujansku konferenciju, zaponasanje dela rukovodstva na Kosovu u toku NOP-a prema rukovodstvu NOP-aJugoslavije, itd. itd. I sagledavanje drugih dogadjaja u vezi sa neprijateljskomaktivnoscu sa pozicija albanskog nacionalizma i iredentizma, na primer, nacinresavanja kadrovskih pitanja posle pojedinih kontrarevolucionarnih akcija, odnosprema intelektualcima Albancima umesanim u neprijateljska zbivanja, odnosprema Albaniji, odnos prema srpskoj i crnogorskoj naciji na Kosovu (pritisci i sl.)? takodje upucuju na zakljucke da iza svih zbivanja stoji uticajna grupa lica kojaprikriveno vuce poteze u korist iredente, a javno je manje ili vise osudjuje.Rad na razjasnjavanju aktivnosti sastava platformi i sl. ilegalnih grupa koje su sepojavljivale kao neposredni organizatori pojedinih neprijateljskih akcija na Kosovui sire u SAPK je uvek vodjen tako da se nije omogucavala sira analiza pozadineilegalnog organizovanja. Ilegala bi bila presecena, poznati aktivisti izvedeni nasud i time se posao zavrsavao, iako se raspolagalo podacima i indicijama da bisira analiza ilegalnog organizovanja sa pozicija albanskog nacionalizma iiredentizma, bacila vise svetla upravo na jezgro kosovskog rukovodstva albanskenarodnosti o kojem govorimo u ovom materijalu. Zasto smo se odlucili naprezentiranje ovakvih zakljucaka, podataka, saznanja, iako se oni odnose na deopoznatih i afirmisanih drustveno-politickih radnika Albanaca u SAPK? Zbogtezine samih podataka, zbog cinjenice da neprijateljska zbivanja na Kosovuimaju svoj kontinuitet i zbog zakonske obaveze i odgovornosti SDB zasuprotstavljenje svakoj neprijateljskoj aktivnosti usmerenoj na ugrozavanjebezbednosti SFRJ u celini.

... Posto je Fadilj Hodza dosao na Kosmet 1941. godine, po okupaciji zemlje ?kao okupacioni sluzbenik-ucitelj, a bio komunista Albanije, clan skadarskekomunisticke grupe, on je i sprovodio te stavove na Kosmetu. Citav njegov rad utoku i posle rata odvijao se na liniji KP Albanije. On je inicijator stvaranjaPokrajinskog komiteta za Kosmet, septembra 1943. i podele Kosmeta na dvadela ? Kosovski i Dukadjinski. Iako se CK KPJ nije saglasio sa ovomreorganizacijom i istu kritikovao, on nastavlja istim pravcem, pa novembra 1943.organizuje tzv. Malesijski sastanak, kada je doneta poznata Malesijskadeklaracija, ciji je on prvi potpisnik. Njemu su dobro bile poznate razlike ustavovima izmedju KPJ i KPA po pitanju Kosmeta, ali on je tokom celog rataostao na liniji KPA. Vezano za aktivnost i drzanje Fadilja Hodze isticemo inerazjasnjene okolnosti pod kojima on uspeva (1941. i 1942.) da izbegne tezeposledice posle dva hapsenja od strane okupacionih vlasti. Prvo hapsenje Fadiljausledilo je zbog njegovog navodnog ucesca u demonstracijama u Djakovicipovodom Dana albanske zastave. O tome Ismet Saciri u ?Secanjima? navodi da je posle saslusanja pusten i proteran iz Djakovice u Hogoste, gde je trebalo danastavi uciteljevanje. Drugo hapsenje usledilo je posle neuspelog atentata naBecira Maljokua, 1942, od strane Fadilja Hodze i Mazluma Kpuske. Prema nasimpodacima, ovu akciju Fadilj je izveo ne po direktivi Oblasnog komiteta, vecsamoinicijativno, i zato da bi prikrio svoje ranije veze sa Becirom Maljokuom.Naime, Fadilj Hodza je jos pre rata, uz pomoc Becira Maljokua, tada vec agentaitalijanske obavestajne sluzbe, vise puta prelazio jugoslovensko-albanskugranicu. Prema nekim podacima, doduse nedovoljno proverenim, Becir je Fadilju,Hamzi, Pulji i drugima koji su otisli na skolovanje u Albaniju, davao novcanasredstva i koristio ih za svoje potrebe. 1941. godine, Maljoku je vec bio u sluzbiitalijanskih okupacionih vlasti na mestu pomocnika komesara policije prizrenskekvesture. Prilikom atentata uhvaceni su i Fadilj i Kpuska. Maljoku je preziveoatentat. Fadilj je posle 9 dana provedenih u zatvoru, pod neobjasnjivimokolnostima, uspeo da pobegne, a Kpuska je likvidiran od strane italijanskihkarabinjera i pripadnika bande Ali Boksija. Karabinjer koji je cuvao Fadilja uzatvoru ubijen je septembra 1942. godine.Sa mesta komandanta Operativnog staba za Kosmet, Fadilj Hodza je smenjen,zato sto je u obracunu sa snagama kontrarevolucije pokazao potpununeodlucnost. Pre je bio spreman da sa balistima i odmetnicima pregovara istvara kompromise, nego da se sa njima obracuna. I o ovim zbivanjima Fadilj je,kao i ranije, obavestavao Envera Hodzu, sto ce se utvrditi tek 1948. Pisao mu je,i posle rata usmeno obavestavao da Albanci pate pod novom vlascu gore negoza vreme stare Jugoslavije... neka dodje ko god hoce, samo neka nam seJugoslavija skine sa vrata..., itd. Fadilj Hodza je sa mesta komandanta smenjen8. marta 1945. a Miladin Popovic je ubijen posle samo 20 dana! Ubio ga je HakiTaha, ucitelj, koji se kao i Fadilj i drugi skolovao i radio u Albaniji.Vise nasih izvora tvrdi da je Fadilju bilo poznato da se priprema likvidacijaMiladina Popovica, ali da on, iz razumljivih razloga, nije hteo da reaguje i spreci Miladinovo ubistvo. Do likvidacije M. Popovica doslo je kada je Enver Hodzaizgubio svaku nadu da preko njega mirnim putem moze da izdejstvuje pripajanjeKosmeta Albaniji. Pre nego sto je izvrsio samoubistvo, Haki Taha je izvadiozastavu na kojoj je zlatnim slovima bilo izvezeno ?Kosovo Albaniji, smrtizdajicama?. Nepobitno je utvrdjeno da je zastava izvezena u kuci Imera Pulje uDjakovici i da je Miladinovo ubistvo organizovano istim kanalom kojim jeorganizovana izdaja i hvatanje Bore Vukmirovica i Ramiza Sadikua, koji suodlucno istupili protiv pripajanja Kosova Albaniji.Neposredno posle rata, pocev od jula 1945. posle ustanovljavanja autonomijeKosmeta, pored clanstva u najvisim partijskim forumima, Fadilj obavlja duznostpredsednika Oblasnog narodnog odbora. Od 1953. do 1963. bio je predsednikIzvrsnog veca AKMO. U tom periodu slozenih politickih kretanja u Jugoslaviji(Rezolucija IB, pritisci na Jugoslaviju, Trscanska kriza, prekid odnosa saAlbanijom i dr.), zbog neovlascenog informisanja Envera Hodze o ?stradanjima?Albanaca u Jugoslaviji, bio je ponovo na tapetu Partije. Nepobitno je utvrdjeno da je Fadilj Hodza, po dogovoru sa Enverom, ovoga kontinuirano ? od povratka izAlbanije ? izvestavao o svim vaznijim zbivanjima na Kosmetu. Dogovarao se saEnverom oko organizovanja Bujanske konferencije, dostavio mu Bujanskurezoluciju i proglas mesec dana ranije nego sto je ista upucena Glavnom stabuNOV Jugoslavije i drugu Titu, pisao mu o stanju u pokretu, drenickom ustanku,represiji nad balistima i odmetnicima, itd. O svemu ovome saznalo se tek 1948.godine, neposredno pre donosenja Rezolucije IB, od Koci Dzodzea, tada ministraunutrasnjih poslova Albanije, koji je to u Tirani saopstio i pokazao Fadiljoveizvestaje Enveru Hodzi ? Spasoju Djakovicu, clanu nase delegacije, koja jezvanicno boravila u Albaniji. Cinjenica da je Koci Dzodze pokazao ova pisma iizvestaje nasem predstavniku, svakako je bila jedna od odlucujucih dokaza protivDzodzea, koga je Enver ubrzo likvidirao. Iako je zbog ovakvih postupaka bioupozoren i 1948. partijski kaznjen, Fadilj nije snosio nikakve teze politicke i drugeposledice.VODJA IREDENTIZMAPrema izjavama vise izvora, Fadilj je partijski kaznjavan i 1956. godine, zbogsvojih istupa sa nacionalistickih pozicija u vezi sa akcijom prikupljanja oruzja naKosovu. Posle IV plenuma, na kome su osudjene deformacije u drustvu u vezi sazloupotrebama u organima unutrasnjih poslova, kako na Kosovu, tako i uJugoslaviji u celini, Fadilj je jos otvorenije napao akciju prikupljanja oruzja, tvrdecida je ona bila ? jedan od najdrasticnijih oblika pritisaka na albanski narod naKosovu. Plenum i osuda deformacija, od strane Fadilja i drugih, iskoriscen je ikao podstrek razvoju i euforiji albanskog nacionalnog romantizma, odnosnosirenja nacionalizma i iredentizma. Ranije pojedinacne greske i zloupotrebe, kojesu ustanovljene i osudjene, se generalizuju i koriste za stvaranje uslova za razvojnacionalizma i iredentizma, kao i za potpunu majorizaciju na Kosovu od straneAlbanaca. Inace, akcija prikupljanja oruzja bila je opravdana i preduzeta je zbogpodataka da ALOS priprema organizovanje oruzanog ustanka na Kosovu, da bi bilo izvrseno pripajanje Kosova Albaniji. Tokom akcije pronadjeno je ? 11.522puske, 10.004 pistolja, 4.400 bombi, 434 smajsera, 260 puskomitraljeza, 53mitraljeza, itd, itd.Posle 1966, a narocito posle 1968. godine, kada je sasvim ucvrstio pozicije,oslobodio se ? kako navodi ? ?tutorstva? srpskih i crnogorskih kadrova, FadiljHodza je postao pravi vodja albanskog nacionalizma i iredentizma. Od tada, pado danas, sam, preko svojih ljudi, drzi sve konce vrlo slozene igre, koja vodinajpre ka vecem osamostaljenju Kosova i dobijanju republike i prisajedinjenjuAlbaniji.PRELOMNI MOMENATOd 1968. godine pa nadalje, na Kosovu je uocljiv kontinuitet u nastojanjima ?svihsnaga? Albanaca za sto vecim osamostaljivanjem Pokrajine; tada se pusta uopticaj parola ?Kosovo republika? i preduzimaju druge ?suptilnije? akcije. Krajemiste godine organizovane su masovne demonstracije, i dr. Za taj period postojetvrdnje pojedinaca da je parola ?Kosovo republika? izbacena od strane politickogrukovodstva Pokrajine, odnosno od samog Fadilja Hodze i spustena prekonacionalisticki usmerenih pojedinaca, koji su je zatim sirili, a neprijatelj naKosovu oberucke ?prihvatio?. Kao znacajniji prelomni momenat koji je prethodiosirovom izbacivanju ove parole, uzimaju se tzv. ustavne rasprave vodjene tokom1968. godine u okviru Statutarne komisije Autonomne kosovsko-metohijskeoblasti, u kojima je glavnu rec vodio Fadilj Hodza.Najspornija pitanja oko kojih su se na vise sastanaka ove Komisije lomila koplja,bila su pitanja ucesca delegata sa Kosova u Vecu naroda Savezne skupstine(sporno je bilo da li ce kosovski delegati ucesce u Vecu naroda uzeti prekoSrbije, ili samostalno), zatim po pitanju kosovske (albanske) zastave, formulacijeu buducem statutu Kosova ? pitanja samoopredeljenja do otcepljenja, i sl. Fadilj je, medjutim, u ovim tzv. ustavnim diskusijama bio dovoljno vest da ostalimclanovima Statutarne komisije ne dozvoli istrcavanje, objasnjavajuci im u kojojmeri se moze ici u kosovskim zahtevima do ustavne formulacije o Kosovu kaoelementu jugoslovenske federacije, i sl. U tim raspravama jasno je ispoljenoinsistiranje Fadilja Hodze, Sinana Zatricija, Veli Deve i drugih na potrebu ustavneformulacije autonomnosti Pokrajine kao direktnog konstitutivnog elementaFederacije, zaobilazeci Republiku Srbiju kao republicki fundament federalizma.Kao sto je poznato, u takvom nastojanju se i uspelo.Tokom diskusija izdiferencirale su se tri struje. Prvu (uslovno da je nazovemo?umerena?) ? sacinjavali su Fadilj Hodza, Veli Deva i Dzavid Nimani. Drugu,ortodoksnu, zastupali su Hajredin Hodza, Gazmend Zajmi i Ramadan Vranici.Trecu je zastupao Blazo Radonjic. Fadilj Hodza, Veli Deva i Dzavid Nimani, kaonajodgovorniji funkcioneri u Pokrajini (tada Oblasti), vesto su dozirali i kanalisalistavove o novom ustavnom konstituisanju Pokrajine i, cini mi se, rukovodili sepravilom sto bezbolnije izvuci sto vise... Hajredin Hodza, Gazmend Zajmi i Ramadan Vranici nastupali su otvoreno, sa zahtevima da se Pokrajina postavi uUstavu kao konstitutivni elemenat Federacije van SR Srbije, sa potpunim pravomna samoopredeljenje do otcepljenja. Blazo Radonjic je (u najkracem) zastupaomisljenje da se sve ustavne promene u Pokrajini moraju sprovoditi i u sklopuzajednickih interesa srpskog naroda i narodnosti u SR Srbiji. Odnosno, da seukljucivanjem autonomije u Federaciju, ne zapostavljaju, bacaju u senku, odnosiPokrajine sa Republikom: Pokrajina u Federaciji moze biti ukljucena jedinoposredstvom Republike. Posto su vodili glavnu rec Fadilj Hodza i Dzavid Nimani,trazili su (i nasli) nacin da se Pokrajina sto vise izoluje od neposrednog uticajaRepublike. Oni se u svojim izlaganjima nigde decidirano ne izjasnjavaju, vecpolazeci od ekstremnih zahteva (samoopredeljenje i otcepljenje) i objektivnihmogucnosti u konstelaciji odnosa Pokrajina ? Republika ? Federacija, odlucujuza taktiku ?iscupati sto vise?. Fadilj, na primer, kaze: ?... Nije za odbacivanjeteza da delegacija Pokrajine u Vecu naroda predstavlja drzavnost?; ili ?... Sadanisam za to da mnogo insistiramo na samoopredeljenju, otcepljenju, upravo zbogsadasnje situacije na Kosovu...?ALBANSKA ZASTAVASva trojica ispoljavaju tendenciju da se Pokrajina konstituise kao elemenatFederacije, van Republike Srbije. S tim u vezi, vodjene su iscrpne diskusije oustanovljavanju zastave i drugih simbola Pokrajine. Fadilj ponovo vodi glavnurec, ali kao i ranije neuhvatljiv je. Na primer: ?... Posto je autonomija elemenatdrzavnosti, a nalazi se u sastavu Republike, ona treba da ima zastavu SR Srbije.A, posto je Pokrajina u SFRJ ipak element drzave, onda mi treba da resimopitanje zastave... Da li ce to biti Skenderbegova ili danasnja zastava, treba davidimo... Ne znam da li SADA mozemo insistirati na ravnopravnosti srpske ialbanske zastave... Zastava je albanski simbol; Albanac se kune nadzastavom...?U razgovorima statutarne grupe sa poslanicima Veca naroda sa Kosova, VeliDeva zakljucuje: ?... Jasan je nas cilj! Da Pokrajina, koja je u starom Ustavupominjana samo kao deo Srbije, sada bude konstitutivni elemenat Federacije...Nema ugrozenosti Srbije, ako se dve pokrajine tako afirmisu u Ustavu... Ipak,treba voditi racuna kako to resiti sa Srbijom; ne treba ici u sukob, jer NIJE NIVREME NI POTREBA da dolazimo u sukob...? Ili: ?... Ovakvim stavovima(samoopredeljenje, otcepljenje) do kraja cemo suziti mogucnost da nasprogresivne snage primaju u dijalog i razgovor... Ima tu isuvise suptilnihproblema. Ustavne diskusije se ne vode sa: URA... HOCEMO... URA!? U jednomslucaju na sednici Koordinacione komisije AKMO (18. septembra 1968.), ?visi? uvazduhu otvoren sukob izmedju Velije i Hodze, sa jedne, i Hajredina Hodze iGazmenda Zajmija, sa druge strane. Hajredin Hodza je postavio pitanje: ? Zastorepublika ima pravo da se otcepi? ? podrazumevajuci takvo pravo i pokrajini.Sukob, ipak, sprecava Fadilj Hodza, pa nema sirih diskusija na ovu temu, madaVeli Deva konstatuje, obracajuci se Gazmendu: ?... I meni i tebi je poznato daovakve tendencije postoje i ti (Gazmend) mozes bolje da ih konkretizujes...?
Sledeci znacajni momenti u ohrabrivanju nacionalistickih snaga od strane F.Hodze i davanju istima podrske i instrukcije u sprovodjenju njihovih teznji u jednom drugacijem vidu, u istoj 1968. godini, bili su odlazak prve delegacije saKosova u posetu Albaniji i simpozijum za povezivanje sa maticom Albanijom i zasirenje nacionalne euforije u vezi sa nacionalnom prosloscu. Fadilj Hodza, koji jeu Predsednistvu SFRJ odgovoran za odnose sa NSRA i koji je njihov kreator,stvara kulturno-prosvetnu uniju Kosovo ? Albanija. Zamisli na ovom planu onsprovodi preko profesora PU Ali Hadrija, Hajredina Hodze i drugih. Istovremeno,uspostavljena je sira komunikacija sa rukovodstvom NSRA, jer je u vremeprosirivanja kontakata sa Albanijom, bila prisutna bolecivost najvisih kosovskihrukovodilaca prema ovoj zemlji i njenoj politici. Fadilj Hodza je zastupao stav:Albanija je mala zemlja, stalno strepi za svoju slobodu i ne treba je nicimizazivati. Fadilj se, takodje, zalagao da SFRJ prema Albaniji ne otvara ideoloskuborbu, vec da prihvata saradnju, na kom planu je cinio odgovarajuce sugestijekod ostalog rukovodstva Pokrajine, pa i sire.

CUVANJE KADROVA
Novembra 1968. godine u Pokrajini dolazi do nacionalisticko- iredentistickihdemonstracija, u kojima, pored ilegalno organizovanih grupa i pojedinaca, vidnuulogu imaju buduci profesori na Pristinskom univerzitetu: dr Fehmi Agani, dr AliHadri i drugi, a na politickom planu afirmisu se Mahmut Bakali, tada sekretar Opstinskog komiteta SK; Ismail Bajra, direktor Rilindije; Jusuf Kelmendi, clan PKSK; Salih Nusi, predsednik Prosvetno-kulturnog veca Pokrajinske skupstine, teDzevdzet Hamza, pokrajinski sekretar za unutrasnje poslove i drugi. Sve ove idruge licnosti bile su uvek u tesnoj vezi sa najvecim kosovskim autoritetima F.Hodzom i Dz. Nimanijem i nijedan potez nije se mogao povuci bez njihovogznanja. Osnovna namera Fadilja, povodom ovih nemira, bila je da se kadrovi saKosova moraju sacuvati, sto se i postiglo. Od tog perioda, pa sve do poslednjihkontrarevolucionarnih demonstracija (1981-1982), ojacala je pozicijanacionalisticko-iredentistickih snaga na Pristinskom univerzitetu, naucnim,kulturnim i prosvetnim ustanovama i institucijama, te sredstvima informisanja,organima uprave, itd. U ovom periodu ucvrstila je jos vise polozaj i jos bolje sepovezala u Pokrajini i sire tzv. Djakovicka grupa kadrova, koja se rasirila pocitavom Kosovu.Demonstracije iz 1968. godine, njihova pozadina, te uloga pojedinaca i zvanicno je analizirana, ali se, osim deklarativne osude istih dalje nije islo. Umesto da sepreduzmu opsezne mere da se velikoalbanske ideje i raspolozenje ne sire kodomladine, doslo je do obrnutog procesa. Kadrovi u prosveti, pocev od ucitelja pado univerzitetskih profesora, postali su najsnazniji faktori sirenja nacionalistickograspolozenja. Ideja ?Kosovo republika? usadjivana je u najsire slojevestanovnistva. Vezano za poslednje akcije (1981-1982.) albanskih nacionalista iiredentista, Fadiljova licnost se direktno sa njima ne dovodi u vezu, medjutim,navodi se da je on sa svim zbivanjima na Kosovu dnevno upoznat preko svojihljudi iz politike, a posebno preko ljudi iz prosvetno-kulturnih i naucnih ustanova. Posebnu odgovornost F. Hodza snosi za permanentno neobjektivno i netacnoprikazivanje stanja u SAP Kosovo po osnovnim, strateskim pitanjima, odnosi saNSRA, iseljavanje nealbanskog zivlja, o cemu je po svojoj funkciji obavestavaonadlezna rukovodstva u Federaciji i Republici. Objektivno prisutne opasnosti,neprijateljske akcije, istupi i slicno, su minimizirane, tako da je stvarana laznapredstava o ukupnom bezbednosno-politickom stanju na Kosovu.O SUPRUZI VAHIDI I SINU SARUPosebnu ulogu u svim ranijim i sadasnjim akcijama albanskih nacionalista iiredentista ima Vahida, supruga Fadilja Hodze. Potice iz familije Kabasi izPrizrena, poznate po balistickoj i nacionalistickoj orijentaciji. Otac, DzemailKabasi, imao je za vreme rata neprijateljsko drzanje i jedan je od pomagaca isuosnivaca tzv. II Prizrenske lige. Navodno je bio i saradnik italijanskeobavestajne sluzbe. Od posledica za takvo drzanje i ponasanje za vreme rata,njega je spasio zet F. Hodza. Vahida je za vreme rata bila clan i aktivistafasisticke omladine u Prizrenu. Vahida je, u isto vreme bila verenica i trebalo jeda se uda za Cazima Blacu, najpre nonprefekta u Suvoj Reci, zatim predsednikaOpstine u Prizrenu, clana predsednistva II Prizrenske lige, poslanika Skupstine uTirani, itd. Nisu poznate okolnosti Fadiljovog i Vahidinog poznanstva, ali jecinjenica da je zahvaljujuci braku izmedju njih ostalo nepoznato mnogo detaljaoko porodice Kabasi iz ratnog perioda. Sa okolnostima vezanim za Vahidu injenu porodicu, Fadilj je bio upoznat i upozoren da se sa njom ne zeni (od straneOblasnog komiteta), ali on nije prihvatio upozorenje.Vahidin rodjeni brat, Zejnel Kabasi, ucitelj po zanimanju, hapsen je i sudjen(1948-1950.) zbog pripadnistva ilegalnoj organizaciji Nacional demokratikSiptare, koja je delovala kao produzetak Prizrenske lige. Ciljevi organizacije bilisu obaranje Ustavom utvrdjenog poretka i pripajanje Kosova Albaniji. Zejnel jesudjen na 6 godina zatvora; sada radi na mestu direktora ugostiteljske radneorganizacije ?Dusanov grad? u Prizrenu.Prema brojnim tvrdnjama, Vahidina uloga u nacionalisticko- iredentistickimdogadjajima na Kosovu posebno je vidljiva od 1968. godine pa nadalje, od kadaobavlja odgovorne poslove u Pokrajini vezane za prosvetu, nauku i kulturu.Vahida je i prvi direktor Pokrajinske zajednice za kulturu. Smatra se da imaznacajnu ulogu u sprovodjenju, u duzem periodu, ?nacionalne politike? naUniverzitetu, od njegovog osnivanja do danas. Pod njenom kontrolom i uticajemsu kadrovi zaduzeni od drustveno-politickih organa i organizacija SAPK zasaniranje stanja na Pristinskom univerzitetu. U tom poslu i sa znanjem F. Hodze,Vahida i njeni istomisljenici konsultuju se sa poznatim ekstremistima na PU dr A.Hadrijem, H. Hodzom, F. Puskolijem, F. Aganijem i drugima, sa kojima odredjujupravce akcija, sastavljaju izvestaje, itd.Jedan od sinova Hodze i Vahide, Sar, kao maturant pristinske gimnazije, krajem1963. godine, zajedno sa jos 6 lica, organizovao je neprijateljsku grupu pod nazivom Organizacija nacionalnog oslobodjenja Ismail Cemajlji. Ciljevi oveorganizacije, grupe, bili su pokretanje siptarskog naroda na ujedinjenje i s tim uvezi, prikljucenje Kosova Albaniji. Od osnivanja, pripadnici grupe su izvrsili akcijuispisivanja parola u Pristini sledece sadrzine: Siptari, ujedinite se sa Albanijom;Albanija nasa majka; Ziveo siptarski narod; Ziveo 28. novembar i KosmetAlbaniji. (Uspesno izvedena akcija proslavljena je u stanu F. Hodze). U grupi jebilo dogovoreno da se formiraju podgrupe u Pristini, Djakovici, Urosevcu,Prizrenu, Gnjilanu i Kosovskoj Mitrovici (Sar zaduzen za Djakovicu). Po jacanjuorganizacije, Sar je predvideo nabavku oruzja i formiranje gerilskih grupa. Krajemmarta 1964. godine, Sar je pripremio akciju rasturanja letaka povodom odlaska jedne grupe radnika u inostranstvo, sa sledecim tekstom: Siptari, nemojte seprevariti u bratstvo i jedinstvo sa kurjakom... otadzbina vas zove, sloboda vasceka. (Dao je novac za kupovinu materijala. Odstampano 150 letaka. Istragom jepronadjeno 105 letaka i klise; leci nisu rastureni).Prema izjavama svih uhapsenih, Sar je predvidjao da ce kroz cetiri godine(1968.) doci do ustanka na Kosovu. Jedan od uhapsenih, Dizdari Bujar,zapisnicki je izjavio: U vezi sa postojanjem nekih drugih organizacija, Sar Hodza je govorio o organizaciji starijih, koja zna za postojanje nase grupe i koja nassavetuje da preduzimamo akcije pisanja parola i isticanja zastava, kao i to daduznost mladjih treba da se sastoji u tome da ovim akcijama podsticu siptarskinarod da bi stariji kasnije preduzeli ostale mere. Nekoliko izvora tvrdi da je Sar bio ucesnik demonstracija 1968. godine i da se radi o ortodoksnom nacionalisti.Njegovo drzanje u vreme poslednjih nemira nije poznato. Nema podataka da jebilo sta preduzimano protiv Sara.TIM STRUCNJAKAPosle odstranjivanja pojedinaca koji su ukazivali na deformacije i slabosti(smetali), Fadilj Hodza i drugi nesmetano su mogli da dezinformisu najvise jugoslovensko rukovodstvo i predsednika Tita, obmanu ga (informacija sa 28.sednice PK SK Kosova upucena predsedniku Titu ne odrazava sustinu problemao kojima su govorili Jovo Sotra, Blazo Radonjic i dr. ) i tako sprece da problemimajorizacije Kosova od strane Albanaca i iseljavanja Srba i Crnogoraca, dobijuodgovarajuci tretman u drustvu. Najblize je istini da su brojni albanski kadrovi uPokrajini i sire, samo transmisiona poluga jedne politike koja se vodi na celu saF. Hodzom. Od 70-tih godina smatra se da je i formalno formiran odnos Fadilj,Dzavid i ostali, koji koordiniraju celokupnu politiku u SAPK. Svako je, prematvrdnjama pojedinih izvora, stvorio svoj tim strucnjaka, ili politicara, preko kojih jesprovodio zamisljene akcije. Tako je F. Hodza delovao preko Hajredina Hodze,Ramus Rame, Ali Hadrija, Mekulijevih i Dzevdeta Hamze. Glavno uporistealbanskog nacionalizma izgradjivano je od strane kosovskog rukovodstva naPristinskom univerzitetu i u drugim kulturno-prosvetnim, naucno-istrazivackim iinformativnim ustanovama. Na ovom, za albanski preporod vaznom sektoru SAPKosova, izvrsena su vesta kadrovska pomeranja, postepeno formiran kadar,instituti, akademija, itd. Ucvrscene su pozicije poznatih kosovskih naucnika, nacionalistickih elemenata, lica koja su svoju karijeru na PU i kosovskimkulturno-prosvetnim ustanovama gradila uporedo sa indoktrinacijom omladine nanacionalisticko-iredentistickim osnovama. Ove sredine se do kraja cuvaju, takav je slucaj bio narocito i posle kontrarevolucije 1981. godine. Oportunistickoponasanje i formalisticko prihvatanje stavova i zakljucaka najvisih partijskihforuma i politickih organa Kosova, glavna je karakteristika ponasanja u ovim idrugim sredinama. Nacional-iredentizam se kontinuirano i agresivno sirio od vrhana sve strukture drustva, pronalazio uporista, zazivljavao i eksponirao slabije ili jace, sve do nacionalisticko-iredentisticke euforije i kontrarevolucije marta-aprila1981. godine. Samo i letimican pregled i zbrajanje ilegalnih organizacija i grupa,mnogo govori samo za sebe. Tako je, pocev od kontrarevolucionarne pobune1944/45. i zavodjenja vojne uprave, do aprila 1982. godine, otkriveno (premanepotpunim podacima SDB RSUP-a) 113 ilegalnih organizacija i grupa, sa oko4.000 aktivnih clanova, koji su delovali sa nacionalisticko-iredentistickih pozicija.Gotovo sve ilegalne organizacije i grupe imale su svoje programe, statute, pravilaponasanja, itd. Medjutim, svi otkriveni organizatori i clanovi ilegalnih organizacijai grupa, samo su eksponenti i izvrsioci nacional-iredentistickih planova i htenja.Stvarni inspiratori, podstrekaci i organizatori neprijateljstava nikada nisu celovitijei temeljnije istrazivani, niti su prema njima preduzimane bilo kakve mere...?(Izvod iz analize SDB Srbije ?Inspiratori i nosioci albanskog nacionalizma iiredentizma?, Beograd, decembra 1984. godine).

Zapisnik sa sednice Saveznog saveta za zastitu ustavnog poretka SFRJ
PREDSEDNISTVO SFRJ
Sluzba za pitanja zastite ustavnog poretka
DRZAVNA TAJNA
Beograd, 26. 12. 1988.

BELESKA

1. O OSNOVNIM OCENAMA, STAVOVIMA I ZAKLJUCCIMA SAVEZNOGSAVETA ZA ZASTITU USTAVNOG PORETKA SA 42. SEDNICE

2. IZNOSENJA OPTUZBI U NEKIM SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANJA OSLUCAJU DjORDjA MARTINOVICA.Konstatovano je da se vec duze vreme podgreva i ozivljava slucaj DjordjaMartinovica. On je postao predmet sudskuh tuzbi upucenih na adresu Sluzbidrzavne bezbednosti, posebno Sluzbi bezbednosti SAP Kosova, Sluzbi drzavnebezbednosti Saveznog sekretarijata unutrasnjih poslova, a preko pojedinaca iSluzbe drzavne bezbednosti SSNO. O nekim pitanjima u vezi sa ovim slucajem,Savetu je dostavljena INFORMACIJA O POSTUPANJU ORGANAUNUTRASNJIH POSLOVA I AKTIVNOSTI NACIONALISTA POVODOM
SLUCAJA SAMOPOVREDjIVANJA DjORDjA MARTINOVICA, koju je pripremioSavezni sekretarijat unutrasnjih poslova.Ukazano je da su optuzbe dostigle takve razmere da treba preduzetiodgovarajuce mere, jer ocito dve i vise istina u ovom slucaju ne mogu postojati.O tome su napisane i knjige, organizovani okrugli stolovi, radio i tv emisije,snimljeni filmovi, drze se skupovi lekara, advokata i drugih i o svemu upoznaje javnost.Ocenjeno je da se ovakvim i slicnim potezima zeli javno osramotiti Sluzbabezbednosti i pojedinci koji su rukovodili Sluzbom, kao i da se u poslednje vremevrse sve veci pritisci na odredjene kadrove koji su po raznim osnovama bilistrucno angazovani u vezi ovog slucaja. Na drugoj strani, o slucaju DjordjaMartinovica postoje brojne informacije Sluzbe i drugih nadleznih organa, kao iinformacije kako je taj slucaj zloupotrebljavan, ko ga je i kako zloupotrebljavao isl. o cemu javnost nije upoznata.Povodom ovog slucaja Savet je zakljucio:? Imajuci u vidu da u slucaju Djordja Martinovica nadlezni organi SAP Kosova,SR Srbije i Federacije imaju potpuno strucnu i drugu dokumentaciju, neophodno je da se javnost upozna sa istinom o ovom slucaju, na taj nacin sto ce seodredjenim sredstvima javnog informisanja omoguciti uvid u kompletnudokumentaciju, ukljucujuci i dokumentaciju Komisije koju je formiralo Saveznoizvrsno vece, u izjave sluzbenih i drugih lica, koja su bila ukljucena urazresavanje ovog slucaja i dr.? S obzirom na to da su nosioci optuzbi najcesce lica pod obradom, zadatakSluzbe je da utvrdi sta su ciljevi ovih kampanja.? S obzirom na brojna saznanja o nedopustivim aktivnostima advokata VelimiraCvetica i drugih pojedinaca u ovom slucaju, potrebno je obaviti razgovor sanadleznim javnim tuziocem, radi pokretanja postupka po sluzbenoj duznosti, presvega zbog kleveta institucija i pojedinaca i iznosenja neistina.

3. IZVESTAJ O IZVRSENOM INSPEKCIJSKOM PREGLEDU OSPROVODjENJU SAVEZNIH ZAKONA I DRUGIH PROPISA O KRETANJU IBORAVKU STRANACA ? IZBEGLICA IZ NSR ALBANIJE I POSTUPANJEORGANA UNUTRASNJIH POSLOVA.Polazeci od izvestaja koji je o ovoj problematici pripremio Savezni sekretarijatunutrasnjih poslova zajedno sa RSUP SR Srbije i PSUP SAP Kosovo, ocenjeno je da je pitanje izbeglica iz NSR Albanije u poslednje vreme sve aktuelnije. Ono je pokrenuto, a i dalje se pokrece na raznim skupovima i sastancima, od mesnihzajednica, preko Socijalistickog saveza, osnovnih organizacija SK, SUBNOR-a,pa sve do Skupstine SFRJ.
Ovome je svakako doprinela i cinjenica da nadlezni organi, do sada, nisucelovitije sagledavali ovu problematiku, a podaci koji su se o tome davali javnostibili su nepotpuni, neprecizni i protivrecni. Istina, u okviru realizacije mera izadataka Predsednistva SFRJ o Kosovu, sredinom 1987. godine, uradjena jeinformacija o ovoj problematici za period od 1945. do 1986. godine. Sa podacimaiz ove informacije upoznata je i javnost.Konstantovano je da je inspekcija ovaj posao dobro obavila. Posebno jeznacajno da je utvrdjen broj albanskih izbeglica i dinamika njihovog dolaska uJugoslaviju. Ovim tim pre, jer se stalno barata sa brojem od oko 300.000 takvihlica, a kao sto se vidi njih sada ima oko 12.000. Treba imati u vidu cinjenicu da jena netacnim podacima o albanskim izbeglicama, dobrim delom, formirano javnomnjenje i stvorena odredjena uznemirenost.Savet je podrzao ocene, stavove i zakljucke koje je predlozio Savezni sekretarijatunutrasnjih poslova povodom razmatranja ovog izvestaja i predlozio da se ovojproblematici upoznaju Predsednistvo SFRJ i Predsednistvo CK SKJ, kao i da se,posle rasprave u Saveznom izvrsnom vecu, upozna i Skupstina SFRJ, a saodredjenim podacima i cinjenicama i javnost.4. INICIJATIVA UPUCENA PREDSEDNISTVU CK SKJ ? DA SAVETRAZMOTRI DA LI SU SLUZBE BEZBEDNOSTI MOGLE BLAGOVREMENO DAUKAZU NA NAMERE ORGANIZATORA MITINGA U KOSOVU POLJU, 20.OKTOBRA 1988. GODINEPredsednistvo CK SKJ je dostavilo Savetu inicijativu njegovog clana MarkaOrlandica ? da Savet utvrdi kako je bilo moguce da sluzbe bezbednosti SAPKosovo, SR Srbije, SSUP-a i JNA ne ukazu na nameru organizatora mitinga uKosovu Polju, 20. oktobra o. g. Zahtev je konkretizovan ? da Savet razmotri ovopitanje, utvrdi i oceni cinjenice i da o svojim zapazanjima i ocenama upoznaPredsednistvo CK SKJ, kako bi se i ono o svemu moglo izjasniti.Savet je informisan da je podsekretar za SDB SSUP-a dosao do takvog podatka,o cemu je pokusao da odmah upozna i druga Marka Orlandica. Medjutim, nije gapronasao, jer je vec bio otputovao u SAP Kosovo. S toga je odmah obavestioSDB SAP Kosovo, zamolivsi da o tome upoznaju druga Orlandica, ali mu nijepoznato zasto to nije ucinjeno.Zakljuceno je da SDB SSUP, RSUP SR Srbije i PSUP SAP Kosova pripremeinformaciju u vezi sa ovom inicijativom, kako bi Savet o ovome mogao upoznatiPredsednistvo CK SKJ.1. U vezi sa specijalnom informacijom SDB SSUP-a od 22. decembra o. g. nasednici je pokrenuto pitanje okupljanja oko tzv. pokreta Solidarnost u vezi saKosovom u koji je do sada uclanjeno preko 4.000 clanova. Istice se da su spremni da pruze pomoc Kosovu, kao i da ce u vezi s tim ? zatalasati cela Srbija,delovi Hrvatske, Crna Gora i dr.Ukazano je na ozbiljnost ovih aktivnosti i potrebu da, pored politickih organa,njihovu aktivnost sagledava i SDB, posebno kada se radi o indikativnimslucajevima.2. S obzirom na usvojene zakljucke Saveta i Predsednistva SFRJ, pocetkom o.g. u vezi sa aferama i drugim negativnim pojavama u sportskim organizacijama,kao i najnovijih afera u fudbalskim klubovima Crvena zvezda i Partizan,predlozeno je da nadlezni drustveno-politicki i drzavni organi preduzmunajenergicnije mere u cilju rasciscavanja ovih pojava.Pored ranije datih predloga Predsednistva SK SSRNJ da se pokrene drustvenaakcija, koja ce biti pracena adekvatnim delovanjem drustvenih i sportskih foruma,Savet predlaze da Savezno izvrsno vece inicira konkretne aktivnosti iz svojenadleznosti ukljucujuci i angazovanje Sluzbe drustvenog knjigovodstva, sluzbibezbednosti, pravosudnih organa, inspekcija i dr, radi rasciscavanja ovihnegativnih pojava i da o tome upozna Predsednistvo SFRJ.

Literatura
1. ?Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945.?, Istorijski arhiv Beograda 1984.
2. ?Bezbednost? ? casopis, RSUP Srbije, Beograd 1974.
3. ?Dokumenti o VOS-u?, RSUP Slovenije, Ljubljana 1976.
4. ?Ko je ko u Jugoslaviji?, Hronometar, Beograd 1982.
5. ?Krivicni zakon SFRJ?, Savremena administracija, Beograd 1982.
6. ?Mala politicka enciklopedija?, Prosveta, Beograd 1988.
7. ?Politicka enciklopedija?, Savremena administracija, Beograd 1978.
8. ?Sarajevski proces ? dokumenti?, Bosanski institut, Cirih 1987.
9. ?Specijalni rat protiv SFRJ danas i mere suprotstavljanja?, zbornik, CK SKJ,Kumrovec 1983.
10. ?Sve srpske vlade?, Ministarstvo za informacije, Beograd 1992.
11. ?Vojna bezbednost?, VINC, Beograd 1990.
12. ?Vojnoobavestajna sluzba?, VINC, Beograd 1990.
13. Babovic Budimir: ?Interpol ? mit i stvarnost?, Globus, Zagreb 1986.
14. Babovic Budimir: ?Interpol i Jugoslavija?, privatno izdanje, Beograd,1994.
15. Babovic Budimir: ?Interpolove price?, VINC, Beograd 1988.
16. Babovic Budimir: ?Iz dosijea Interpola?, ABC produkt, Beograd 1991.
17. Belof Nora: ?Zapravljena dedoscina J. B. Tita?, ZAT, Maribor 1990.
18. Boskovic dr Milo: ?Sesta kolona?, Dnevnik, Novi Sad 1986.
19. Boskovic Nedeljko: ?O terorizmu uopste i iskustvima iz akcije Radusa?,OBSC, Beograd 1978.
20. Bulatovic Ljiljana, Spasic Bozidar: ?Smrt je njihov zanat?, Politika, Paladin,Beograd 1993.
21. Bulatovic Ljiljana: ?Prizrenski proces?, Knjizevna zajednica, Novi Sad 1988.
22. Cencic Vjenceslav: ?Enigma Kopinic?, Rad, Beograd 1983.
23. Cosic Dobrica: ?Stvarno i moguce?, Cankarjeva zalozba, Ljubljana 1988.
24. Curuvija Slavko: ?Ibeovac?, Filip Visnjic, Beograd 1990.
25. Causevic Enver: ?Ilidzanci?, Zvezdara, Beograd, Mina, Sarajevo 1990.
26. Danilovic dr Rajko: ?Upotreba neprijatelja?, Agencija Valjevac, Valjevo 1993.
27. Delic V. Milan: ?Osnovi bezbednosti?, Institut bezbednosti SSUP-a, Beograd1990.
28. Doder Dusko: ?The Yugoslavs?, Random House, Njujork 1978.
29. Doder Milenko: ?Jugoslovenska neprijateljska emigracija?, Centar zainformacije i publicitet, Zagreb 1989.
30. Doder Milenko: ?Kopinic bez enigme?, CIP, Zagreb 1986.
31. Dragutinovic Milan: ?Oci u oci sa odmetnicima?, Dnevnik, Novi Sad 1988.
32. Duhacek Anton: ?Ispovest obavestajca?, Grafopress, Beograd 1992.
33. Djakovic dr Spasoje: ?Fadilj Hodza i Enver Hodza?, Naucna knjiga, Beograd1989.
34. Djilas Milovan: ?Druzenje s Titom?, privatno izdanje, Beograd 1990.
35. Djilas Milovan: ?Nova klasa?, Narodna knjiga, Beograd 1990.
36. Djilas Milovan: ?Razgovori sa Staljinom?, Knjizevne novine, Beograd 1990.
37. Djilas Milovan: ?Tamnica i ideja?, Kolasinska liga za ljudska prava, London1984.
38. Djordjevic dr Obren: ?Leksikon bezbednosti?, Privredapublik, Beograd 1989.
39. Djordjevic dr Obren: ?Osnovi drzavne bezbednosti?, VSUP, Zemun 1987.
40. Djordjevic dr Obren: ?Zastita revolucije?, FPN, Beograd 1979.
41. Djukic Slavoljub: ?Covek u svom vremenu ? razgovori sa DobricomCosicem?, Filip Visnjic, Beograd 1989.
42. Djukic Slavoljub: ?Izmedju slave i anateme?, Filip Visnjic, Beograd 1994.
43. Djukic Slavoljub: ?Kako se dogodio vodja?, Filip Visnjic, Beograd 1992.
44. Djukic Slavoljub: ?Slom srpskih liberala?, Filip Visnjic, Beograd 1990.
45. Djurekovic Stjepan: ?Komunizam: velika prevara?, International books,Njujork
46. Dzelebdzic Milovan: ?Obavestajna sluzba u NOR-u 1941-1945.?,Vojnoistorijski institut, Beograd 1987.
47. Gacinovic Dj. Radoslav: ?Suprotstavljanje diverzantskim aktivnostima?,Radnicke novine, Zagreb 1989.
48. Gajic ? Glisic Dobrila: ?Duse u plamenu ? tajni zivot srpske emigracije?,Litopapir, Cacak 1995.
49. Gajic ? Glisic Dobrila: ?Iz kabineta ministra vojnog ? srpska vojska?, privatnoizdanje, Cacak 1992.
50. Galic Mirko: ?Politika u emigraciji?, Globus, Zagreb 1990.
51. Gligorijevic Milo: ?Rat i mir Vladimira Dedijera?, Narodna knjiga, Beograd1986.
52. Gligorijevic Milo: ?Slucajna istorija?, BIGZ, Beograd 1988.
53. Gligorijevic Milo: ?Srbija na Zapadu?, Politika, Beograd 1991.
54. Ilic Ratko: ?Opredeljeni za izdaju?, Oslobodjenje, Sarajevo 1989.
55. Ivanovic Sinisa: ?Spijun u mantiji?, Nova knjiga, Beograd 1987.
56. Izvestaj Saveznog javnog tuzilastva o politickom kriminalitetu 1963-1990.
57. Jankovic Milorad: ?Rat spijuna u Kraljevini Jugoslaviji?, Zdruzena stampa,Zagreb 1982.
58. Kalabic Radovan: ?Srpska politicka emigracija?, privatno izdanje, Beograd1992.
59. Kalezic dr Vasilije: ?Djilas, miljenik i otpadnik komunizma?, Zodne, Beograd1986.
60. Karapandzic Borivoje: ?Jugoslovensko krvavo prolece?, Mladost, Beograd1989.
61. Kavaja Nikola: ?Sinovi izdate Srbije?, privatno izdanje, Njujork 1989.
62. Kesar Jovan, Simic Pero: ?Leka?, Akvarijus, Beograd 1990.
63. Kljakic Dragan: ?Izgubljena bitka generala Markosa?, Narodna knjiga,Beograd, 1987.
64. Kovacevic Milenko: ?Obracun sa odmetnicima?, Kultura, Beograd 1990.
65. Kovacevic Sreten: ?Hronologija antijugoslovenskog terorizma?, VSUP,Zemun 1981.
66. Kovacevic Sreten: ?Terorizam i Jugoslavija?, Arkade print, Zemun 1992.
67. Krstic Slobodan ? Uca: ?Kako sam hvatao Drazu Mihailovica?, BIGZ,Beograd 1988.
68. Labovic Djurica: ?Pet hitaca u Pavelica?, Eksportpress, Beograd 1992.
69. Licina Djordje: ?Tragom plave lisice?, CIP, Zagreb 1990.
70. Lopusina Marko: ?Crna kniga?, Fokus, Beograd 1991.
71. Lubarda Vojislav: ?Svilen gajtan?, Decije novine, Gornji Milanovac 1990.
72. Lukic Vojin: ?Brionski plenum?, Strucna knjiga, Beograd 1990.
73. Maric Milomir: ?Deca komunizma?, Mladost, Beograd 1990.
74. Markovic Dragan, Sava Krzavac: ?Zasto su smenjivani?, Partizanska knjiga,Beograd 1985.
75. Markovic Milivoje: ?Preispitivanja?, Narodna knjiga, Beograd 1986.
76. Matic Bosko: ?Krcun?, Decije novine, Gornji Milanovac 1988.
77. Mickovic Rados, Visnjic Acim: ?Komandant srpske garde ? Giska?,Knjizevna zajednica Herceg Novi 1993.
78. Micovic Vojislav: ?Specijalni rat i Jugoslavija?, Rad, Beograd 1986.
79. Milasinovic dr Radomir M.: ?Teror slobode?, Jugoart, Zagreb 1985.
80. Milovanovic Nikola: ?Kroz tajni arhiv Udbe?, Sloboda, Beograd 1986.
81. Minic Milos: ?Cetnici i njihova uloga u vreme NOR-a 1941-1945.?, Komunist,Beograd 1982.
82. Nahtigal Ivan: ?Strane obavestajne sluzbe i njihova delatnost protiv SFRJ?,SSUP, Beograd 1971.
83. Nenadovic Aleksandar: ?Razgovori s Kocom?, Globus, Zagreb 1989.
84. Novinska dokumentacija ?Politika?, ?Borba?, Tanjug, ?Duga?, ?Intervju?
85. Numic Selim: ?Dobra zemljo, lazu?, Nova knjiga, Beograd 1990.
86. Odic Slavko, Komarica Slavko: ?Partizanska obavestajna sluzba 1941-1942.?, CIP, Zagreb 1988.
87. Pacepa Jon Mihaj: ?Crveni horizonti?, Akvarijus, Beograd 1990.
88. Pavlica dr Bogdan: ?Antijugoslovenska neprijateljska emigracija uNemackoj?, Glas, Beograd 1987.
89. Pavlovic Zivojin: ?Ispljuvak pun krvi?, Graficki atelje Dereta, Beograd 1990.
90. Popov dr Nebojsa: ?Drustveni sukobi ? izazov sociologiji?, Mladost, Beograd1988.
91. Popovic Miroslav: ?Udri bandu?, Filip Visnjic, Beograd 1988.
92. Radic Radmila: ?Verom protiv vere?, INIS, Beograd 1995.
93. Radoncic Fahrudin: ?Adem Demaci?, Danas, Zagreb 1991.
94. Radonjic dr Radovan: ?Izgubljena orijentacija?, Radnicka stampa, Beograd1985.
95. Rajic L. Milan: ?Srpski pakao u komunistickoj Jugoslaviji?, Evro, Beograd1991.
96. Savic Andreja: ?Uvod u drzavnu bezbednost?, VSUP, Beograd 1994.
97. Sekulic Zoran: ?Pad i cutanje Aleksandra Rankovica?, Dositej, Beograd1989.
98. Seratlic Novo: ?Sesta kolona?, VINC, Beograd 1989.
99. Simeunovic dr Dragan: ?Savremeni terorizam?, Poslovna politika, Beograd1990.
100. Simic Pero: ?U krvavom krugu?, Filip Visnjic, Beograd 1993.
101. Spasojevic Svetislav: ?Slucaj Martinovic?, Partizanska knjiga, Beograd1986.
102. Stankovic Drago: ?Anatomija procesa Milovanu Djilasu?, CIP, Zagreb 1989.
103. Stojanovic B. Milenko: ?Svjedocanstva golootockih zlocina?, Strucna knjiga, Beograd 1993.
104. Seselj dr Vojislav: ?Knjige za lomacu?, privatno izdanje, Beograd 1988.
105. Seselj dr Vojislav: ?Osvajanje slobode?, privatno izdanje, Beograd 1988.
106. Todorovic dr Bosko, Vilic Dusko: ?Izdaja i odbrana Jugoslavije?,Privredapublik, Beograd 1990.
107. Todorovic dr Bosko, Vilic Dusko: ?Razbijanje Jugoslavije?, Knjizevnenovine enciklopedija, Beograd 1995.
108. Todorovic dr Bosko, Vilic Dusko: ?Vanredne prilike?, Privredapublik,Beograd 1989.
109. Tresnjic Milan: ?Vreme razlaza?, Knjizevne novine, Beograd 1989.
110. Tufegdzic Vojislav, Knezevic Aleksandar: ?Kriminal koji je izmenio Srbiju?,B-92, Beograd 1995.
111. Uprava bezbednosti SSNO ?Obavestajni sistem SAD?, Beograd 1978.
112. Vasovic R. Danko: ?Valdhajm ? jedna karijera?, Mladost, Beograd 1988.
113. Vidacic Rajko: ?Obracun sa balistima?, Strucna knjiga, Beograd 1990.
114. Vlasi Azem: ?Majstori mraka?, Globus, Zagreb 1990.
115. Vukovic Zdravko: ?Od deformacija SDB do maspoka i liberalizma?,Narodna knjiga, Beograd 1989.
116. Vurdelja G. Dragoljub: ?Obezglavljena srpska crkva?, privatno izdanje, Trst1964.
117. Zejneli Zejnel: ?Ko je izdao revoluciju?, Jedinstvo, Pristina 1988.

RECENZIJA Dr. Obren Djordjevic

1.
Rukopis Marka Lopusine "Jugoslovenska tajna policija", obuhvata period od1944-1995. godine, u kome su nastale i delovale ove sluzbe na tlu Jugoslavije, uvreme postojanja socijalistickog uredjenja FNRJ i SFRJ. Delo obuhvata desetakpoglavlja u kojima je istorijski i hronoloski rasporedjena gradja koja govori odelovanju jugoslovenske tajne sluzbe.U prvom delu Lopusina govori o formiranju Ozne, Udbe, SDB i KOS-a JNA kaocentralnih sluzbi drzavne i vojne bezbednosti u Jugoslaviji, o izboru kadrovabezbednosti, organizaciji kao i delovanju od prvih dana posle oslobodjenjazemlje, neposredno po zavrsetku Narodno oslobodilackog rata. Autor argumentovano tvrdi da su prilikom nastanka tajne policije Jugoslavije koriscenaiskustva SSSR-a, prve zemlje socijalizma i da su na tim osnovama izgradjivanesve ostale sluzbe bezbednosti nove drzave. Dobro zapaza autor, na primer,cinjenicu da je Odeljenje zastite naroda predstavljalo kopiju SSSR uorganizacionom pogledu Komiteta drzavne bezbednosti (KGB). U daljem tekstuMarko Lopusina navodi sva iskustva koja ispoljavaju ove jugoslovenske tajnesluzbe, posebno u periodu velikih politickih lomova i dogadjanja koja su, inace,pratila izgradnju novog sistema. To je pre svega period pred kraj oslobodilackograta, oslobodjenja zemlje i same socijalisticke revolucije. Zadatak jugoslovenskesluzbe drzavne bezbednosti bio je tada justifikacija svih pojedinaca koji su se zavreme rata iskazali kao protivnici NOP-a, saradnici okupatora i njihovih domacihagenata. Zatim o ratu sa cetnicima Draze Mihailovica odnosno, obracun saRavnogorskim pokretom koji je bio najozbiljniji neprijatelj u zemlji. Ova borba jetrajala skoro deset godina u oslobodjenoj drzavi i nije dozvoljavala konsolidacijuorgana narodne vlasti. U ovom delu kontrarevolucije stradali su mnogi neduzniljudi i to na obe strane. Taj period autor oznacava kao crveni teror i za njega nudimnostvo podataka, koje zvanicna istorija, jos nije verifikovala.U dugom posleratnom periodu, aktivnost ovih sluzbi karakterise rad koji je, inace,uocljiv kroz delovanje politickih institucija i u drugim pravnim drzavama. Autor navodi kao primer, pre svega, obracun KPJ, pa i tajne sluzbe sa pristalicamaInformbiroa. Sasvim jasno, pisac istice da su kod krivicnog progona ovihprotivnika i toku borbe ispoljene mnoge greske. Najveca greska je u tome stonisu za pocinjena dela sudjeni od nadleznog suda, vec su upucivani na drustveno koristan rad i pri tome bili izlozeni torturi i svakakvom mucenju imaltretiranju. U svemu tome najveca greska je pricinjena IB-ovcima sto sukaznjavani za drugacije misljenje. Istina je da je medju njima bilo i obavestajnihagenata stranih drzava koje je trebalo za isto delovanje primerno kaznjavati. Istotako ispoljavale su se greske prema poljoprivrednim proizvodjacima u vremeprinudnog otkupa poljoprivrednih proizvoda, jer su pojedini seljaci osudjeni zbognepredatih proizvoda i bili izlozeni drugim oblicima maltretiranja. Na kraju dazakljucimo da su se sve nedace i greske koje su cinjene u tajnoj policijiJugoslavije prema gradjanima u vreme izgradnje socijalistickog uredjenja,ispoljavale bas kroz aktivnost tajnih sluzbi. Njihovo postojanje i delovanjeopravdavano je krilaticom da tajna policija predstavlja prednji odred revolucije.
2.
Autor u daljem tekstu pokazuje kako se jugoslovenska tajna policija, od jednecentralizovane sluzbe Ozne i Udbe sirila i izrastala u osam jedinstvenih sluzbi ufederalnim organima SSUP-u, SSIP-u, JNA, a zatim u republikama ipokrajinama. Od sredine pedesetih godina, pise Marko Lopusina, u procesudaljeg politickog razvoja i drustvenih kretanja unutar Jugoslavije, ove tajne sluzbesu radile i sve one bezbednosne poslove koji, inace, spadaju u redovne funkcijepolicije, koje one rade u svakoj drugoj drzavi. U tom smislu je jugoslovenskatajna policija imala pokrice za koriscenje, na primer, elektronskih sredstava u ciljuprisluskivanja govora politickih protivnika cija se delatnost istrazivala. Osim togau redovnu delatnost tajne sluzbe, navodi Lopusina, spadalo je pracenje aktivnostimedjunarodnog terorizma, posebno, jer je Beograd koriscen kao tranzitni gradizmedju Srednjeg i Bliskog istoka i zapadnih zemalja. Pored toga, sluzbe drzavnebezbednosti u SFRJ su "pokrivale" i privredni kriminal sa obelezjemmedjunarodnog kriminala, za ciji su progon bili potrebni specijalizovani policijskikadrovi. Autor to objasnjava na slucaju Slobodana Bate Todorovica.Posebno poglavlje "Ubij bliznjeg svog" autor je posvetio analizi odnosa drzaveJugoslavije i njene tajne policije prema jugoslovenskim politickim emigrantima uinostranstvu. U radu jugoslovenskih tajnih policija bilo je slucajeva izvrsenjalikvidacija pojedinih najekstremnijih emigranata, koji su organizovali i vrsilinapade na nasa predstavnistva u inostranstvu i nase predstavnike i njihovezivote. To je, medjutim, navodi Lopusina, vise bila praksa SDB SFRJ nego lisrpske tajne policije. Ta praksa je odrzavana sve do pocetka devedesetih godina,o cemu autor navodi slucaj u restoranu "Nana" u Beogradu.
3.
Pored delovanja jugoslovenskih tajnih sluzbi prema tzv. drzavnim neprijateljima,kojima se uglavnom bavi ovaj rukopis, autor se dotakao i odnosom vodecihsocijalistickih snaga SFRJ prema Upravi drzavne bezbednosti - Udbi, posebno uSrbiji. Naime, Lopusina nas informise o odlukama Brionskog plenuma, koji jebitno uticao na odnos drzave, partije i samog drustva prema ovoj srpskoj sluzbi. U toku te politicko-policijske kampanje izvrsena su mnoga bezrazloznaoptuzivanja kadrova tajne policije u Srbiji, sto je negativno uticalo na njenu daljuorganizaciju i aktivnost. Autor navodi da je posle Brionskog plenuma kaznjen iizbacen sa svih funkcija Aleksandar Rankovic, a za njim i plejada iskusnihprofesionalaca, posle cega se na srpske kadrove u SFRJ gledalo sa velikomdozom nepoverenja. Ovakav odnos drzave i jugoslovenskog drustva premasluzbi drzavne bezbednosti Srbije bio je prisutan sve do kraja druge Jugoslavije,odnosno sve vreme postojanja jedinstvene Sluzbe drzavne bezbednosti uJugoslaviji. Na slucaju Brionskog plenuma, a i kasnijih suocavanja drzave ipartije sa policijom, autor analizira i medjusobni odnos republika i federacije,njenih policijskih kadrova, kao i odnos srpske tajne sluzbe prema JNA i KOS-u.
4.
Rukopis "Jugoslovenska tajna policija" je publicisticko delo i kao takvo ima za ciljda informise javnost o jednom, autorovom stavu i misljenju o radu svihposleratnih tajnih sluzbi u SFRJ. Delo je nastalo tako sto je autor godinamastrpljivo sakupljao publicisticku, novinsku, arhivsku gradju, izjave i kazivanjabrojnih svedoka i belezio misljenja autoritativnih licnosti i ukomponovao ih takoda smo dobili jedno vredno i celovito delo o tajnim sluzbama u Jugoslaviji. Utekstu su iskazana primarna dokumenta koja je autor koristio i ona su svakorektno navedena. Na isti nacin je autor postupio i sa izjavama pojedinaca kojese citiraju. Ovaj rukopis i gradja u njemu nemaju naucnu dokumentacionuvrednost, samo zato sto primarni izvori, tj. arhivi tajnih sluzbi Jugoslavije, autorunisu bili dostupni. Svi ti arhivi tajnih sluzbi, su naime, jos nedostupni javnosti, jer podlezu istorijskom i zakonskom embargu od trideset godina. Tek po otvaranjuarhiva drzavne bezbednosti pruzila bi se, ovom i ostalim autorima i analiticarima,mogucnost naucnog istrazivanja jugoslovenske tajne policije, a i prilika zakomparaciju postojece gradje i izjava sa sluzbenim dokumentima.
5.
Delo Marka Lopusine je bogat i koristan izvor informacija, pre svega siroj javnosti, pa i strucnjacima, jer sadrzi niz podataka i detalja iz aktivnosti tajnihsluzbi na jugoslovenskom prostoru, koji su bili samo delimicno poznati javnosti, amnogi, uopste, nisu bili poznati citalackoj publici. Ovaj rukopis je, zapravo, prvonastojanje jednog autora u nasoj zemlji da na celovit i sveobuhvatan nacin pise otajnim sluzbama SFRJ i SRJ, njihovom radu i tako razjasni mnoge pojedinosti iznjihovog rada i zivota, i prikaze portrete rukovodilaca sluzbi drzavne bezbednostio kojima javnost, takodje, nije bila upoznata. Ovo delo je utoliko interesantnije zacitaoca s obzirom da je citava aktivnost sluzbi drzavne bezbednosti obavijenaprofesionalnom tajnoscu, a u mnogim slucajevima moze se reci i tajanstvenoscu.Autor zato cini pokusaj da tu tajnovitost razotkrije, a time prikaze i samu sustinupostojanja i delovanja jugoslovenske tajne policije.

Ovo delo Marka Lopusine je pisano razumljivim jezikom i vrlo prihvatljivim stilom,pa zato moze biti blisko svakom coveku. Zbog svega napred recenog toplo sepreporucuje za objavljivanje.U Beogradu,11. septembra 1995. godineDr Obren Djordjevic





I
Izlazak ove knjige su pomogli: Prof. Dragoslav Djordjevic – Monterej, Advokat Milos D. Milenkovic – Klivlend, Dr. Pavle Topalovic - Nju Dzersi, DRINA RIVER BRIDGE Corp. dd – Beograd, HILLREST REAL ESTATE & MANAGEMENT, Inc. – Cikago, LTK – Odzaci LA MIRAGE – Cikago, RISTIC SHEET METAL – Detroit
Ovu knjigu mozete naruciti kod autora: Marko Lopusina Prvomajska 116/IV11080 ZEMUN, Serbia, SRJ Telefon: 011 199-190. Faks: 011 3228-310. Cena je 25 americkih dolara. Placanje bankovnim cekom (nikako personalnim) koji treba poslati preporuceno ili preko rodjaka u Beogradu. Isporuka postom uroku od deset dana.

REC AUTORA
Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obavestajnih sluzbi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadrzana su snaga, moc i dugovecnost drzavne politicke policije, koja postoji naovim nasim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do pocetka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, stiti i cuva drzavu, vlast, partiju i njen politicki vrh od tzv. unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politicki celnici od miloste zvali 'pesnica komunizma' Ili ponekad i 'stit revolucije'. Cinjenica je da su jugoslovensku tajnu sluzbu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato sto, su se trudili da dokazu svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni cuvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi 'oznasi', 'udbasi', 'debejci', proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije vec i svesno, upravo vlastiti narod. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i gonici i progonjeni, tacnije i dzelati i zrtve tajne policije. Malo je reci u srpskom jeziku koje tako sumorno zvuce, kao sto je to rec Udba. U njoj je sadrzan sav ljudski gnev i tihi otpor prema jednom delu zivota u komunistickoj Jugoslaviji, koji su mnogi njeni zitelji potisnuli, makar prividno, iz secanja. Udbom i danas ljudi zovu sve jugoslovenske sluzbe drzavne bezbednosti, jer zele da na taj nacin pokazu koliko su svesni zla koje je politicka policija nanela vlastitom narodu. Prema mojim procenama, jugoslovenska tajna sluzba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrecila najmanje pola miliona ljudi. Svedoci akcija jugoslovenske politicke policije secaju se Kocevja, Zelengore, crvenog terora, Golog otoka, obaveznog otkupa, Dahauskih procesa, cetvrtog plenuma, studentskih demonstracija, maspoka, liberalizma, kosovske drame, bosanskih progona, slucaja osmorice. Bile su to direktne posledice gradjanskog rata, medju Jugoslovenima i Srbima, ali i onog neobjavljenog gradjanskog rata koji je kasnije vodjen protiv politickih neistomisljenika. Tada su stradali pisci, umetnici, intelektualci, ali i obicni ljudi. Drzavu i njenu Sluzbu, kako je sami policajci zovu, to pamcenje ne sluzi, pa o svojim delima u ime naroda, a protiv naroda, javno nikada ne govore. Cutanje je deo policijske tajne zakletve. Procitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a, VOS-a i SID-a, vise govore o nedelima neprijatelja, nego o delima drzavnih cuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujuci losim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokusa da resi enigmu tajnih sluzbi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji. Nema iole poznatijeg jugoslovenskog politicara starije generacije, koji u svojoj uspesnoj karijeri nije prekoracio i stepenicu ministarstva unutrasnjih poslova. Biti policajac bila je cast, a poslednjih godina Jugoslavije i sramota jugoslovenskih i srpskih politicara. Neki od njih su zato i skrivali te podatke iz svoje biografije. Rad u kontraobavestajnoj i obavestajnoj sluzbi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDBSSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je cesto samo jednu od stepenica u politickoj karijeri mnogih nasih visokih funkcionera. U KOS-u su svojevremeno radili Nijaz Dizdarevic, Mitja Ribicic, Otmar Kreacic Kultura, Nikola Ljubicic, Budimir Loncar, Stane Dolanc, Josip Manolic, Anton Tus, Sveto Letica, Bozidar Grubisic, Bosko Siljegovic. SID je osnovao Edvard Kardelj i njegovi obavestajci su bili diplomate Maksimilijan Bace, Antun Vratusa, Zdenko Sveta, Edo Brajnik, Faik i Raif Dizdarevic, Veljko i Arso Milatovic, Ales Bebler, Milivoje Maksic, Branko Mikasinovic, Cvijetin Mijatovic, Josip Vrhovec, Janko Smole, Borisav Jovic. Za Oznu, Udbu, odnosno SDB su radili Josip Djerdja, Janez Zemljaric,Vladimir Rolovic, Svetislav Ceca Stefanovic, Franjo Herljevic, Joze Smole, Milan Miskovic, Josip Manolic, Josip Boljkovac. Rezidenti Kominterne bili su Josip BrozTito, Ivo Lola Ribar, Josip Kopinic, Ivan-Stevo Krajacic, Zdenka Kidric i Andrija Hebrang. Osnivaci Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Rankovic i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari zivota i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji.Tako velika koncentracija bivsih agenata i policajaca u vlasti, moze se objasniti cinjenicom da je druga Jugoslavija nastala iz rata, tj. iz revolucije. U njoj su novi lideri bili ili vojskovodje ili clanovi organa bezbednosti. Josip Broz Tito, Cvijetin Mijatovic, Raif Dizdarevic i Bora Jovic kao obavestajci, komandanti, ministri, ambasadori, dogurali su i do pozicije predsednika Jugoslavije, a Nikola Ljubicic do prvog coveka u Srbiji. Zavisno od prilika i dogadjaja na unutrasnjoj politickoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne price, koje su ponekad imale i karakter mita. Jos tokom rata u narodu je rodjena posalica da 'Ozna sve dozna', koja se u srpskom zargonu odrzala do danasnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politicki moto, glasila je 'Udba je srpska sudba'. Ona je na najslikovitiji nacin odrazavala narodno shvatanje moci i nemoci srpske, a i jugoslovenske tajne policije. Desavalo se da su Ozna, tj. Udba i kasnije SDB po svojoj moci izjednacavane sa snagom jednog NKVD, kao i jedne CIA i mocnog KGB. Na Brionskom plenumu, uostalom, i citava jugoslovenska policija predstavljena je kao drzava u drzavi, a njena tajna sluzba Udba kao drzavni neprijatelj broj jedan.To politicko sudjenje Aleksandru Rankovicu, pretvorilo se u obracun sa, presvega, srpskim kadrovima u tajnoj policiji. Ono je surovo pokazalo koliko je drzava Jugoslavija malo marila za svoje obavestajce, kontraobavestajce, operativce, agente i spijune. Kako ih drzava nije volela, onda ih je i narod mrzeo.

Partija ih je gurnula na djubriste zivota i istorije kao potrosenu decu jedne revolucije, ali i kao isluzene radnike jedne personalizovane tajne sluzbe, olicene u likovima Josipa Broza Tita, Ivana Steve Krajacica i Staneta Dolanca. Prvi je bio veliki Jugosloven, drugi veliki Hrvat, a treci veliki Slovenac. Sva trojica nisu voleli Srbe, tacnije bojali su se jake Srbije. Kako se kretao odnos politickih snaga izmedju federacije, republika i pokrajina, Slovenaca, Hrvata i Srba, izmedju vladara i posilnih, takva je bila i sudbina tajne policije i njenih funkcionera i operativaca. Medjusobni obracuni, najcesce upereni protiv Srbije i srbijanskih kadrova, cesto su isli bas preko ledja tajnih policajaca. Poslednjih dvadeset godina, tajne sluzbe SFRJ su cak tiho i podmuklo ratovale medjusobno. Prva jugoslovenska tajna sluzba pravljena je po komunisticko – internacionalnom receptu Moskve i NKVD, a rasturana je po planu vasingtonske centrale i satelita Novog svetskog poretka. Taj plan podrzavala je tzv.neprincipijelna koalicija unutar SFRJ. Drzavna bezbednost Jugoslavije i posebno tajna policija Srbije, prezivele su cetiri udara i cetiri reorganizacije, ali nisu prezivele razbijanje druge Jugoslavije. Raspale su se pre SFRJ na bezbroj komadica. Autor P.S.

Posebno se zahvaljujem na pomoci gospodji Ljubici Kresovic i njenim sinovima Borislavu i Dragomiru Kresovicu, kao i porodici Gradimira Markovica, Ljubisi Vasilicu, Cedi Risticu, Milosu Misi Milenkovicu, Miri i Slobodanu Pavlovicu, dr Pavlu Topalovicu, dr Milu Boskovicu, Dragoslavu Djordjevicu, dr Bosku Todorovicu, dr Petru Knezevicu, Dusanu Vilicu, Aleksandru Milanovicu, Miodragu Japundzi, dr Andriji Savicu, Bozidaru Spasicu, Draganu Mitrovicu, Ajsi Sikanji i recenzentu dr Obrenu Djordjevicu. Ova knjiga je posvecena mom ocu Svetozaru M. Lopusini, bivsem komandiru milicije u Brusu.

1. OCI I USI BEOGRADA
Svaki vladar voli dosluh, pa i sam gospod Bog. To se moze i zakljuciti iz trinaesteglave Biblije, u kojoj pise da:...Gospod rece Mojsiju  posalji svoje ljude da ispitaju zemlju Hanan, koju dajem deci Izraela... I Mojsije ih posla da potajno ispitaju zemlju Hanan... Najstariji pisani trag o spijunazi nadjen je na glinenoj plocici ispisanoj pre 4.000 mgodina, kada je obavestajac Banum, iz drzave Mavi na reci Eufrat javio svom vladaru da je primetio sumnjive svetlosne signale u susednom neprijateljskom selu. Prvo najznacajnije pisano delo o obavestajnoj sluzbi, medjutim, ostavio je Sun Cu Vu, u Kini pet stotina godina pre nove ere. U svojoj 'Vestini ratovanja'ovaj vojskovodja je zapisao da je spijunaza 'bozansko povlacenje niti' i 'najdragocenija osobina vladara' Ko zeli da vlada, mora da ima sposobnost da vidi i predvidi dogadjaje u vlastitoj drzavi i okolini. Kineski carevi su za to koristili pet vrsta spijuna. Vizantija je u ranom srednjem veku spijunazu ugradila u svoju diplomatiju, a Papska kurija u crkvenu politiku.Tek su Francuzi u trinaestom veku, kada je doslo do institucionalizacije policije, svoju obavestajnu sluzbu ugradili u drzavni aparat. Karlo peti je imao 'licneagente' i 'poverljive sluzbenike', a Luj IX i sluzbu za kontraspijunazu. U vreme apsolutnih monarhija, zbirske igre odvijale su se po dvorovima i medju plemstvom, da bi stvaranjem prvih gradova - drzava u Italiji, spijunaza postala i opasna drustvena zabava. Vladari su red i mir cuvali uz pomoc bucne i tesko naoruzane javne milicije, a svoju vlast uz pomoc tajne policije. Zbog verskih i gradjanskih ratova obavestajni poslovi su se vec u sedamnaestom veku delili na 'unutrasnje' i 'spoljne'. Tacnije, zadaci agenata, vec tada su bili prikupljanje informacija o domacim zaverama i o komsijskim vojnim planovima. Godine 1647. engleski parlament je ustolicio prvi drzavni organ sa obavestajnom funkcijom. Osnivac i prvi ministar te moderne tajne policije u Engleskoj, bio je Frensis Volsingem. U Francuskoj osamnaestog veka, bio je to ministar Jozef  Fuse, a u Pruskoj, polovinom devetnaestog veka, nacelnik unutrasnje i spoljne bezbednosti bio je Vilhelm Stiber. Tek dvadeseti vek je pokazao punu snagu i moc obavestajnih sluzbi, i to u oba svetska rata. To je bilo vreme totalne spijunaze, kada je zaracenim i posvadjanim drzavama najvaznije bilo da prepadnu protivnika i to na njegovom terenu. Tajne sluzbe su se tada najvise bavile prikupljanjem vojnih podataka druge strane; pronalazenjem informacija o novim tehnickim i naucnim dostignucima; aktiviranjem pokreta otpora u okupiranim zemljama i akcijama dezinformisanja i varanja neprijatelja. Pariz, London, Kazablanka, Istanbul, Kairo, Berlin, Rim bili su, u to ratno vreme najveci centri medjusobnog spijuniranja zaracenih strana. Kineski vojskovodja Sun Cu Vu, smatrao je da nameru neprijatelja vladar moze saznati samo uz pomoc drugih licnosti. Te licnosti bili su spijuni, koje je ovaj teoreticar vojne misli svrstao u pet kategorija:
mesni - upotrebljava ih osvajac kada se koristi uslugama stanovnistva nekog kraja,
unutrasnji - one koje biramo medju zvanicnicima neprijatelja,
preobraceni - spijuni neprijatelja koje smo uhvatili i koristimo u nase svrhe,
zrtvovani - dousnici osudjeni na propast
i preziveli - oni kojima polazi za rukom da se sa podacima vrate iz logora neprijatelja.

Engleski kralj Henri VII, medjutim, razlikovao je samo tri vrste obavestajaca:
tajni agent - covek dobrog polozaja koji radi za nas, a zivi u drugoj zemlji,
dousnik - bilo ko, makar i niskog porekla koji nam daje informacije za novac;
i spijun - informator, po profesiji koja ima veze sa javnoscu, kao svestenik, berberin, hirurg ili cinovnik, koji nema stalno mesto boravka, a dovoljno je ugledan da se moze kretati po dvorovima, crkvama, trgovima i prikupljati informacije.

Bez obzira koliko vremena proslo, ove vrste poslenika tajne policije postojale su i postoje vec decenijama u svim drzavama i sistemima, mada cesto i pod drugim imenima. U drzavi Srba pod Nemanjicima, policijskim poslovima su se bavili vlastelini, zupani i sami knezovi i vojvode. I u vreme Karadjordja i Obrenovica knezovi i vojvode su cuvali vlast, dok su Turci stolovali u Beogradu, cak i kad je posle srpskog ustanka formiran Praviteljstvujusci sovjet. Kako je 1811. formiran novi Praviteljstvujusci sovjet, medju sest popecitelja, nasao se i prvi srpski ministar policije Jakov Nenadovic. Tajna sluzba je, medjutim, bila u rukama samog Vozda. On je, u svojoj malenoj drzavi, imao i zakonik o spijunima. Istoricari se danas ne spore, da je Vujica Vulicevic bio najpoznatiji ustanicki spijun, ali su jos u dilemi da li je on radio za Karadjordja ili za Milosa ili za obojicu i sebe istovremeno. Temelje srpske sluzbe bezbednosti postavio je jos knjaz Milos Obrenovic u okviru Popeciteljstva vnutrenih dela i Popeciteljstva vojenih dela, koja su vodili Dimitrije Davidovic i Mileta Radojkovic. Oni su predstavljali 'vrhovne cuvare javnog bezbjedija i poretka'. Njihov zadatak je bio da paze 'da se ko s neprijateljem Srbije ne dogovara, protivu Praviteljstva rdjave reci ne raznosi i da se tajna druzestva u Srbiji ne pletu'. Dr. Andreja Savic je, u svom udzbeniku za srpske policajce 1994. godine, dao jednu preciznu, doduse, profesorsku definiciju tajnih sluzbi, koja odslikava sustinu njihovog postojanja i delovanja. Obavestajna sluzba je drustveno, istorijski i klasno uslovljena, specijalizovana organizacija, koja u okviru svog delokruga rada, sprovodi tajne obavestajne, kontraobavestajne i subverzivne akcije prema vitalnim interesima protivnika, koristeci pri tom, takodje, specificne metode i sredstva, sa ciljem ostvarivanja odredjenih politickih interesa i zastite unutrasnje i spoljne bezbednosti zemlje. U svim drzavama sveta, ta sluzba je formacijski smestena u resor drzavne bezbednosti pri civilnim, a negde i privojnim ministarstvima.

Zbog toga sto obavestajne sluzbe deluju i unutar jedne zemlje, ali i u svim regionima sveta, moze se reci da one nisu orijentisane usko nacionalno, vec internacionalno, pa im je tesko i odrediti siri okvir njihovog policijskog i prostornog delovanja. Zavisno od same organizacije tajne policije, njene nadleznosti i predmeta rada, obavestajne sluzbe se, u teoriji i praksi, dele, na strateske i takticke, na vojne i civilne, odbrambene i agresivne, na unutrasnju i spoljnu, odnosno naobavestajne i kontraobavestajne. Obavestajna aktivnost vezana je zaprikupljanje, obradu i prezentaciju podataka o delatnosti protivnicke strane, dok se kontraobavestajna bavi zastitom vlastitih sistema, ali i otkrivanjem i onemogucavanjem stranih sluzbi, kao i njihovim dezinformisanjem. Shodno tim vrstama poslova i pripadnici tajne sluzbe dele se na obavestajce i kontraobavestajce. Najbitnije je, medjutim, da je taj resor drzavne bezbednosti, kao deo drzavnog aparata, bio neosporno i institucija koja bitno utice nastvaranje politickih odluka garniture na vlasti. Taj uticaj tajna sluzba, a posebno politicka policija zasniva, tvrdi dr Andreja Savic, pre svega na svojim specijalnim ovlascenjima i metodima rada, na monopolu nad najdelikatnijim informacijama, na usmeravanju same sluzbe prema drzavnickim i politickim potrebama vlasti, kao i na neposrednom kreiranju drzavne politike. Odnos izmedju drzavne politike i tajne policije se u osnovi svodi na odredjivanje poslova i zadataka za obavestajnu sluzbu od strane politickog vrha, sa jedne strane i od povratnog uticaja politicke policije, svojim informacijama i analizama na organe vlasti, na drugoj strani. Iskusni obavestajci, medjutim, skloni su da kazu kako je tajna policija uvek bila samo servis politickog vrha za borbu protiv unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja, odnosno za ocuvanje postojeceg rezima.


 

Komentarjev 

 
#811 webpage 08:59 29-11-2022
Howdy are using Wordpress for your blog platform? I'm new
to the blog world but I'm trying to get started and set up my own. Do you require any
coding expertise too make your own blog? Any help woul be greatly appreciated!

MĂşsculos y esteroides webpage: http://www.dokuwiki.acdigitalpedagogy.org/doku.php?id=a_ticulo_n87:metodos_simples_pa_a_u_baniza_musculo_-_cinco
cĂłmo bombear mĂşsculo
Citat
 
 
#810 web page 06:50 29-11-2022
Pretty nice post. I just stumbled upon your weblog andd wanted to say that I've truly enjoyed surfing
around your blog posts. Aftter all I will be subscribing to your feed and I hope you write again very soon!
How to pumjp the press web page: https://avoidingplastic.com/wiki/index.php/Title_Notes:_Muscle_Building_Exercise_-_What_Does_It_Take how to swing
biceps
Citat
 
 
#809 Allsubmitter 16:56 28-11-2022
RUNNING YOUR RESOURCES WITH HRUMER

Rehearsal according to the base mix

To say this, in fact, this is a run, I believe, is far from necessary.
However, many, admittedly, until these times are not absolutely aware of the content of the original service.
For example, look, the content of the run lies in the fact that in third-party sites,
they are called donors, there are hyperlinks to your website, but this, in its own order, has a positive
effect on the features of your work in search concepts.
In addition to the fact that a reference set is accumulating around you, the development of the website
in the search results according to various requests is also taking
place. In addition, an increase is also made in other specific significant characteristics .
Feelings come in several varieties, I'll talk about running according to the "mix base".


Thus, you have made a website that is specialized not only for the
purpose of domestic users of the Internet, but, for example, someone for the purpose of them is also not specialized at all,
being calculated only for a foreign audience. It should be promoted without exception in exactly the same way, but if for the purpose of
this only the basics with donors from the “.ru” sector of the Internet are used,
the target audience of your website will not soon find out about your
creation and will also express co village interest. In the event that hyperlinks to your website begin to
appear in these websites, which come to residents of other countries, there will also be an increase in traffic and the development of the
website in these search engines, which they use.
To this will also be added growth to these features, which
are significant for the purpose of these search
concepts, but not for the purpose of, for example, "Yandex"

order runs of different types on fresh bases from 2.10.2022.


TO CONTACT WITH US WRITE IN SKYPE LOGIN LOGIN POKRAS7777 : https://join.skype.com/AnXAQ9LfhMi8
OR AT TELEGRAM : https://goo.su/4zRx
Citat
 
 
#808 web page 06:07 28-11-2022
Hey there! Would you ind if I share your blog with my myspace
group? There's a lot of people that I think would
really enjoy your content. Please let me know.
Thank you
cĂłmo bombear la prensa web page: https://bluebirdmeetings.net/community/index.php?topic=84392.0 medicina deportiva
Citat
 
 
#807 web page 01:24 28-11-2022
Fantastic items from you, man. I have have iin mind your stuff previous to aand you're simply tooo wonderful.
I actually like what you have received here, really like
what you're saying and thee best way by which you are saying it.
You make it enjoyable and you continue to take cre of
to keep iit sensible. I can not wait to llearn far more from you.
This is really a terrific site.
MĂşsculos bĂ­ceps web page: https://sprinttest.net/blog/index.php?entryid=4460 bombeo muscular para hombres
Citat
 
 
#806 web page 13:16 27-11-2022
When I originally commented I clicked the "Notify me when new comments are added" checkbox and now each time a commment is added
I get four e-mails with the same comment. Is there aany way you
can remove people from that service? Thanks!
Comment pomper la presse web page: https://macrohint.com/community/profile/sharigkq0161434/ musculation
Citat
 
 
#805 web page 06:24 27-11-2022
Actually when someone doesn't bee aware of afterward its up to other viewers
that they wjll assist, so here it happens.
Muscle et stéroïdes web page: https://akademidenhaberler.com/forum/profile/sunnydutton508/ Muscles
biceps
Citat
 
 
#804 web page 20:44 26-11-2022
I would like to thank you for the efforts you hav put in penning
this website. I'm hoping to view the same high-grade content
by you later on as well. In truth, your creative
writing abilities has inspired me to get my own, personal blog now ;)
Deportges de fuerza web
page: https://forum.kh-it.de/profile/margarettesiler/ farmacologĂ­a deportiva
Citat
 
 
#803 homepage 17:39 26-11-2022
Hi there Dear, are you in fact visiting this webb site oon a reglar basis, if so after that you will
absolutely obtain good experience.
Entrenamiento muzcular homepage: https://neuroboxing.cl/community/profile/nidiawhitehead7/ calidad
Citat
 
 
#802 site 10:45 26-11-2022
I'm gone to infrorm my little brother, thatt he should also visit this weblog on regular basis to take updated from most up-to-date newes update.

Des sports site: https://www.akruto.com/topic/message-id1-3-pardon-fiabiliser-la-sagesse-de-echafaudage-hormis-employer-de/
pompe musculaire pour homme
Citat
 
 
#801 web site 02:25 26-11-2022
I don't even know howw I ended up here, buut I thought ths
post was good. I don't know who you are but definitly you're going to a famous blogger if youu
aren't already ;) Cheers!
How to train muscles web site: http://bo-gi.by/?option=com_k2&view=itemlist&task=user&id=1037142
build muscle
Citat
 
 
#800 webpage 16:48 24-11-2022
Good day! Do you know if thhey make anny plugins too
help with Search Engine Optimization? I'm trying to get
mmy blog too rank for some targeted keywords but I'm nnot seeing very good gains.
If you know of any please share. Thank you!
MĂşsculos bĂ­ceps webpage: https://paca-mania.com/forum/profile/janniemay76902/ bombeo muscular
Citat
 
 
#799 web page 03:47 21-11-2022
Hi there! Icould have sworn I've been to this blog before but after going through some of the posts I
realized it's new to me. Anyways, I'm certainly pleased I discovereed it and I'll bbe book-marking it andd checking back frequently!

Deportes de fuerza web page: http://wimbi.wiki/index.php?title=Art%C3%ADculo_N99_Sobre_Repercusi%C3%B3n_De_La_Laminador_De_Gaudeamus_Y_Los_Pu%C3%B1etazos_Para_Los_Boxeadores_Profesionales carrocero
Citat
 
 
#798 web page 21:14 19-11-2022
It's awesome for me to have a web page, which
is valuable in favor of my know-how. thanks admin
biceps muscles web page: https://oscarotero.com/embed3/demo/index.php?url=https%3A%2F%2Fgreatanabolicsteroids.com%2Fcategory%2Faromatase-inhibitors%2Fletrozole%2F
biceps muscles
Citat
 
 
#797 webpage 09:43 18-11-2022
Havee you ever thought about adding a little bit more than just your articles?
I mean, what you say is important and all. Neverthless tthink about if you added some great graphics or videos to give your posts more, "pop"!
Your content is excellent but with pics and videoo clips, this site could certainly be one of the
most beneficial in its niche. Fantastic blog!
Atleta webpage: https://www.lnhwater.tech/community/profile/montef279282544/ cĂłmo balancear bĂ­ceps
Citat
 
 
#796 site 08:53 17-11-2022
Informative article, totaloy what I waas looking for.

Atleta site: https://www.atoallinks.com/2022/publicar-n62-quieres-algunos-consejos-efectivos-para-asentar-musculos-fuertes-ejercicio/ entrenamientos para carrocero
Citat
 
 
#795 website 23:15 14-11-2022
Good day! I simply want to offer you a big humbs uup for the excellent informtion you've
got right here on this post. I'll be returning to your blog for morte soon.
How to pump the press website: https://medicspedia.org/index.php/Topic_Article:_Muscle_Building_Tips_For_Hard_Gainers_-_Bodybuilding pump muscle for men
Citat
 
 
#794 web page 20:16 14-11-2022
Does your site have a contact page? I'm having problems locating it
but, I'd like to send you an email. I've got
some recommendations for your blog yoou might be intgerested in hearing.
Either way, great site and I look forward tto seeing it improvfe
over time.
Pump muscle for women web page: https://shinwoo21.com/bbs/board.php?bo_table=free&wr_id=36508 biceps muscles
Citat
 
 
#793 site 00:41 14-11-2022
I know tis if off topic but I'm looking into starting my ownn weblog and was curious what all is required to get set up?
I'm assuming having a blog like yours wwould cost a pretty penny?

I'm not very web savvy so I'm not 100% sure. Any recommendations
or advice would be greatly appreciated. Kudos
Course for bodybuilders site: http://compasscarrier.com/topic-article-how-to-maximise-your-lactate-threshold-while-bodybuilding/ bodybuilder training
Citat
 
 
#792 web page 14:02 13-11-2022
Have youu ever thought about publishing an ebook or guest authoring
on other blogs? I have a blkog centered on the same subjects you discuss and would love to have you share some
stories/information. I know my visitors would appreciate your work.
If you're evesn remotely interested, feel free to shoot
me an email.
web page: http://wimbi.wiki/index.php?title=Post_N36:_Teach_How_To_Palm_Every_Wager_On_Sports_Dispute_With_Ease_Using_The_Pursuit_Tips
Citat
 
 
#791 Chat gay free 10:28 13-11-2022
Chat incontri su telegram

Find strangers è un bot per chat incontri su telegram.
Infinite chat con ragazze in totale anonimato, infatti ogni chat è completamente anonima.


Cosa puo fare questo bot?
Find strangers ti permette di trovare la tua anima gemella, potrai trovare il partner adatto per te infatti è possibile trovare
utenti gay. Basta selezionare il tuo orientamento sessuale e selezionare chat gay per trovare un utente
giusto per te.

Come funziona?
Per iniziare a chattare è molto semplice, basta scaricare telegram e cercare "@findstrangersb ot" per cominciare a chattare
con ragazze in totale anonimato.Chat gay telegram: https://findstrangersbot.com

RHzs43hgndIpuiSy
Citat
 
 
#790 webpage 03:39 13-11-2022
Hi excellent blog! Does running a blog like this require
a massive amount work? I've very little expertise in coding but I had been hoping tto start my own blog in the
near future. Anyhow, should you hve any suggestions oor techniques for new blog owners please share.
I understtand this is off topic however I just
had tto ask. Kudos!
Medicina deportiva webpage: http://nosys.ca/index.php/Nota_N35_-_Consejos_Para_Urbanizar_M%C3%BAsculo_Sin_Pesos_-_Culturismo
bombeo muscular para hombres
Citat
 
 
#789 homepage 22:35 12-11-2022
Wow, amazing blog layout! How long have you been blogging for?
you made blogging look easy. The overall look of your website is fantastic, as wekl
as the content!
How to train muscles homepage: http://www.tidewatercanal.com/forums/topic/title-post-diet-to-build-muscle-eight-foods-and-tips-bodybuilding/ pump muscle for women
Citat
 
 
#788 webpage 06:00 12-11-2022
After exploring a handful of the blog aticles oon yyour website, I honeetly like yoyr way of writing a blog.
I book-marked iit to my bookmark webpage list and will be
checking back in the near future. Please check outt my web site as well and let me know
what you think.
Sport webpage: https://2718281828.com/blog/index.php?entryid=4454 Muscles biceps
Citat
 
 
#787 web site 20:19 11-11-2022
Hey! I just wanted to ask if you ever have any problems with hackers?
My last blog (wordpress) was hacked and I ended up losing a few
mojths of hard work due to no backup. Do you have anyy solutions too protect against hackers?

CĂłmo bombear mĂşsculo web site: https://www.xroxy.com:443/xorum/viewtopic.php?p=354092&sid=59e59dcc795d07bc40f176667f314c16 bombeo muscular para mujeres
Citat
 
 
#786 homepage 14:07 11-11-2022
Yes! Finally someone writes about hombre fuerte.
Carrocero homepage: https://www.vitadelforo.it/community/profile/juandawson73629/ bombeo muscular
para hombres
Citat
 
 
#785 webpage 10:27 11-11-2022
Hey are using Wordpress for your blog platform? I'm new to the blog world buut
I'm trying to get started and set up my own. Do you require aany html coding knowledge to make
your ownn blog? Anyy help would be really appreciated!


Bodybuilder webpage: http://www.chatham.org/chatham/wiki/index.php?title=Title_Article-_How_Do_Muscles_Grow pump muscle for women
Citat
 
 
#784 web page 08:58 11-11-2022
Its like you read my mind! You appear to know a lot about this,
like you wrote the book in itt or something.
I think that you could do with some pics to drive the message home a little bit, but
instead of that, this is fantastic blog. A great read.
I ill definitely be back.
Atleta web page: https://avoidingplastic.com/wiki/index.php/Art%C3%ADculo_N23_Sobre_Buenos_Efectos_De_Los_Suplementos_De_Unto_De_Pescado_En_El_Aumento_Muscular_-_Salud_Fitness bombeo muscular
Citat
 
 
#783 Timothytab 08:54 11-11-2022
Nicely put, Cheers!
canadian prescription costs canadian pharmacies in canada: https://pharmacyclineds.com/ med pharmacy
most trusted canadian online pharmacies cvs caremark online pharmacy no rx online pharmacy
https://pharmacyclineds.com/ how to write a good reflective essay
Citat
 
 
#782 site 07:51 11-11-2022
With havin so much contgent do you ever run into any issues of
plagorism or copyright infringement? My website has
a lot of completely unique content I've either wriyten myself or outsourced but
itt appears a lot of it is popping it up all over the
web without my authorization. Do you know
any ways to help prevesnt content from being ripped off?
I'd genuinely aporeciate it.
Musculation site: https://subvert.pw/f/viewtopic.php?id=187257 entraînements pour carrossier
Citat
 
 
#781 Timothytab 07:08 11-11-2022
With thanks. A lot of forum posts!
pharmacy escrow canada rx unlimited pharmacy: https://pharmacyclineds.com/ canadian pharmacies comparison
top 10 pharmacy websites your rx pharmacy grapevine tx canadian pharmacy king reviews
https://pharmacyclineds.com/ homework is a waste of time
Citat
 
 
#780 Xrumer run 00:23 11-11-2022
RUNNING YOUR RESOURCES WITH HRUMER

Rehearsal according to the base mix

To say this, in fact, this is a run, I believe, is far from necessary.

However, many, admittedly, until these times are not absolutely aware of the content of the original service.
For example, look, the content of the run lies in the fact that in third-party sites, they are
called donors, there are hyperlinks to your website, but this, in its own order,
has a positive effect on the features of your work in search concepts.
In addition to the fact that a reference set is accumulating around
you, the development of the website in the search results
according to various requests is also taking place. In addition, an increase is also made in other specific significant characteristics .

Feelings come in several varieties, I'll talk about running according
to the "mix base".

Thus, you have made a website that is specialized not only for
the purpose of domestic users of the Internet, but,
for example, someone for the purpose of them is also not specialized at
all, being calculated only for a foreign audience.
It should be promoted without exception in exactly the same way, but if
for the purpose of this only the basics with donors from the “.ru” sector of the Internet are used, the target audience of your website will
not soon find out about your creation and will also express co village
interest. In the event that hyperlinks to your website begin to appear in these websites, which come to residents of other countries, there will also
be an increase in traffic and the development of the website in these search engines, which they use.
To this will also be added growth to these features, which are significant for
the purpose of these search concepts, but not for
the purpose of, for example, "Yandex"

order runs of different types on fresh bases from 2.10.2022.

TO CONTACT WITH US WRITE IN SKYPE LOGIN LOGIN POKRAS7777 : https://join.skype.com/AnXAQ9LfhMi8
OR AT TELEGRAM : https://goo.su/4zRx
Citat
 
 
#779 Timothytab 10:42 10-11-2022
You made your point!
usa pharmacy online heb online pharmacy: https://pharmacyclineds.com/ safeway pharmacy
web medical information online pharmacy overnight delivery online meds without prescription
https://pharmacyclineds.com/ custom essay paper writing
Citat
 
 
#778 acyclovir sale 18:48 09-11-2022
Ahaa, its nice conversation concerning this article here at
this blog, I have read all that, so now me also commenting at this place.
Citat
 
 
#777 ThomasAdoma 18:15 09-11-2022
Tips effectively regarded.!
consumer reviews canadian pharmacies wedgewood pharmacy pharmacy tech online class
Citat
 
 
#776 ThomasAdoma 17:43 09-11-2022
Kudos, Very good information!
pharmacy in montreal canada discount pharmaceuticals internet pharmacy no prescription
Citat
 
 
#775 Renaldoskype 07:19 09-11-2022
Regards! Loads of material!
Citat
 
 
#774 Renaldoskype 19:12 08-11-2022
Nicely put. Appreciate it!
Citat
 
 
#773 canadian pharmacies 06:39 08-11-2022
Thanks on your marvelous posting! I really enjoyed reading it, you're a great author.I will remember to bookmark your
blog and definitely will come back in the future.
I want to encourage one to continue your great job,
have a nice evening!
Citat
 
 
#772 canada drug pharmacy 02:24 08-11-2022
I every time used to study piece of writing in news papers but
now as I am a user of web so from now I am using net for posts, thanks to web.
Citat
 
 
#771 canada drugs 18:54 07-11-2022
I was able to find good information from your
blog articles.
Citat
 
 
#770 erection pills 14:20 07-11-2022
If you want to get a great deal from this post then you have to apply
such techniques to your won website.
Citat
 
 
#769 uspharmacymsn.com 04:00 07-11-2022
I am really impressed with your writing skills and also with the layout on your blog.
Is this a paid theme or did you customize it yourself?
Either way keep up the nice quality writing, it is rare to
see a great blog like this one today.
Citat
 
 
#768 Cbd Vape Cart 03:44 03-11-2022
%%

Also visit my site :: Cbd Vape Cart: https://oglaszam.pl/author/kendrickred/
Citat
 
 
#767 Penelope 03:28 03-11-2022
%%

Also visit my web-site: play poker online (Penelope: https://naturalheritageofindiana.org/)
Citat
 
 
#766 flpta.Org 01:42 03-11-2022
%%

My web-site - games (flpta.Org: https://flpta.org/)
Citat
 
 
#765 Vape cart 00:07 03-11-2022
%%

Look at my homepage ... Vape cart: http://predictive-policing.roztr.com/node/506710
Citat
 
 
#764 Jess 20:37 02-11-2022
Unquestionably believe that which you said. Your favorite
justification seemed to be on the net the easiest thing to be aware of.

I say to you, I certainly get annoyed while people think about worries that they just don't know about.
You managed to hit the nail upon the top and defined out the whole
thing without having side effect , people could take a signal.
Will likely be back to get more. Thanks
Citat
 
 
#763 Vape Cart 20:04 02-11-2022
%%

My site Vape Cart: http://k-wisdomtolk.com/bbs/board.php?bo_table=free&wr_id=3264
Citat
 
 
#762 cbd prefilled Cart 19:43 02-11-2022
%%

My webpage; cbd prefilled Cart: http://manycookinggames.com/cbd-vape-cartridges-your-way-to-success-2/
Citat
 
 
#761 vape oil cartridge 19:36 02-11-2022
%%

Here is my web page :: vape oil cartridge: https://moadventure.net/index.php?action=profile;u=264933
Citat
 
 
#760 Janice 20:24 01-11-2022
%%

Take a look at my web blog ... vape cartridge (Janice: http://www.sorworakit.com/main/index.php?action=profile;u=242126)
Citat
 
 
#759 buy acyclovir cheap 17:28 01-11-2022
Touche. Outstanding arguments. Keep up the great effort.
Citat
 
 
#758 vape carts 08:13 01-11-2022
%%

My web blog; vape
carts: https://legalacademy.net/blog/index.php?entryid=147793
Citat
 
 
#757 vape oil cartridges 05:22 01-11-2022
%%

My website - vape oil cartridges: https://www.swibconsulting.com/Why_You_Can%E2%80%99t_CBD_Prefilled_Cartridge_Without_Facebook
Citat
 

Dodaj komentar


Varnostna koda
OsveĹľi

OPS TV

ZA OGLED ODDAJ KLIKNITE NA EKRAN TV

Prijava
Anketa
Ali boste tudi tokrat bojkotirali igrico za naivne, FARSO V KATERI JE REZULTAT ZNAN V NAPREJ in ji organizatorji-manipulatorji brez sramu re?ejo kar VOLITVE? Še vedno v SLO velja, NI POMEMBNO KDO VOLI, POMEBNO JE KDO ŠTEJE.
 
Trenutno je na strani
Prisotni 300 gostov .
AKTUALNO

Naša NOVA spletna stran

Prosimo, ?e pogledate še na našo Facebook stran, ker je vedno kaj novega

OSVOBODILNI PROGRAM NARODNE ENOTNOSTI - OOPS (Osvoboditev, O?iš?enje in Preporod Slovenije)

Tako se je za?elo: Pandemija KORONAVIRUS -VIRUSNI MARKETING!

CORONA PREVARA ŠE ENKRAT RAZKRINKANA - NA?RT ZA POHOD V LJUBLJANO 5.11.2020

HO?EMO BITI INFORMIRANI!

Boste po tem razkritju medijske prevare še vedno razmišljali, da bi 5. novembra ostali doma?

Fašisti?na tiranija se že izvaja,revš?ina trka na vrata,JE TO NAŠA NOVA NORMALNOST,SLOVENCI?

SLOVENCI, ZDAJ NAŠA SODBA SE PIŠE, ZAPIŠIMO JO SAMI! ZDAJ ALI NIKOLI!

Slovenija na razpotju, ena pot
vodi v svetlo prihodnost, druga v pogubo!

Zažvižgala je gospa Sabina Sen?ar, dr. medicine, VSA ?AST!

OPOZORILO ?LOVEŠTVU!

Pri?e smo najhujši tiraniji po drugi svetovni vojni!

PSIHOLOŠKA VOJAŠKA OPERACIJA COVID19 - ob široki medijski propagandi se izvaja še na?rtovana druga faza po scenariju EVENT201 že od oktobra 2019

REŠITEV JE SAMO ENA, SKUPAJ STOPITI IN IZVESTI ISLANDSKI MODEL OSVOBAJANJA!

Hlapci svetovne in slovenske masonerije vam bodo s policijo vdirali v vaše domove!

Upamo, drage Slovenke in Slovenci, da vam bo to, kar pravijo razli?ni zdravniki sveta, združeni v World Doctors Alliance, dalo misliti!

Kaj pa sklep in pravni pouk, gospoda pravniki v Državnem zboru?

JA, PRETIRAVALI SMO, je izjavil glavni uradni nemški medij ARD...

GREMO, SLOVENIJA, NA POT, KI VODI V SVETLO PRIHODNOST!

Najpomembnejši video na planetu ZEMLJA zdaj!

PLES V MASKAH - ALI KAKO UBITI RESNICO?

Odgovor je tukaj! Kaj naj storimo Slovenci, da vsi zmagamo!

Dr. Uroš Dobnikar: COVID 19: Javni poziv zdravnikom in Zdravniški zbornici Slovenije

Poziv tožilcem in vidnim drugim oblastnikom, ki sodelujejo pri zlo?inu zoper ?loveštvo!


Dr. Reiner Füllmich: "CORONA škandal je zagotovo najve?ji zlo?in zoper ?loveštvo."

26 LET OPTIMUMA, TOKRAT V ?ASU ORGANIZIRANE PLANDEMIJE COVID-19

CORONA VIRUS NI NAJVE?JA LAŽ V ZGODOVINI ?LOVEŠTVA, JE LE OTROK MATERE VSEH LAŽI!

Poziv Vladi Janeza Janše Gospod Gregor Knafelc, dr.dent. medicine, si na Medicinski fakulteti ni pustil oprati možganov

DESET ZAPOVEDI — tokrat iz ZDA

Ne nasedajte novi kontrolirani opoziciji in ne bojujte se s sodržavljani, ki nosijo ali ne nosijo mask, ker mafija želi, da se pobijete med seboj!

SLOVENCI UMORJENI BOSTE!

Zakaj nas zastrupljajo z wi-fi in nevrotoksini, DR. DIETRICH KLINGHARDT

Naravna znanost o zdravju je bila tema na zborovanju ZA ŽIVLJENJE in OOPS

Teste in aparate KOVID 19 je svetovna mafija distribuirala že leta 2018!

Je to vaša nova fašisti?na normalnost, gospa tovorišica Simona Kustec?

POZOR, POZOR TO VELJA TUDI ZA SLOVENIJO, ZDRAVNIK OPOZARJA

David Icke pove, kar mora izvedeti svet!


?rni oblaki se zgrinjajo nad staroselski evropski slovenski narod! Se bliža bankrot in razkosanje?

KRIMINAL NA KRIMINAL, PANDEMIJA KORONA KRIMINALA!

Narod, DOPUSTOV JE KONEC, tudi v Sloveniji so hlapci doma?e in svetovne masonerije že za?eli zaostrovati!

MASKERADA in SOCIALNO DISTANCIRANJE

UGASNIMO TELEVIZORJE IN DELUJMO PO SVOJI VESTI!

Sloveniji vladajo HLAPCI slovenske in svetovne MAFIJE!


Španski zdravnik brez dlake na jeziku o SVETOVNI KORONA PREVARI!


640 zdravnikov trdi, da je KOVID 19 SVETOVNA PREVARA! (VIDEO in prevod v SLO jezik)

Predsednik Belorusije odlo?no zoper NWO, razkril vsote podkupnine, ?e bi igral igro KORONA PLANDEMIJA

Dokumentarni film o KORONA PREVARI na najve?ji angleški internetni medijski platformi LONDON REAL

Je WHO hotela podkupiti beloruskega predsednika Lukašenka z 92 milijoni USD?

Ponovno smo pisali vodstvu RTV SLO in prejeli smo odgovor!

Kdaj torej pridemo, glavna urednica Televizije SLO, gospa Manica Janeži? Ambroži??

Zastrašujo?a RESNICA, razkrita s strani enega od nekdanjih vodilnih v VODAFONE-u

Potrebujete Slovenci še dokazov iz sveta, da prihaja POGROM NAD VAS IN VAŠE OTROKE?

RTV SLO: Tomo Križnar, "NEKAJ JE ZADAJ ZA KORONA VIRUSOM"

V Ameriki se je že za?elo, otroci zbolevajo za nepoznanimi boleznimi!

Aplikacija "OSTANI ZDRAV", še ena prevara za uvedbo popolnega nadzora!

Kaj šele prihaja v novih cepivih "proti" KORONA "VIRUSU"!?

Avstralija je?i pod tiranijo fašisti?nh državnih organov. To ?aka tudi Slovenijo!

TO BO POVZRO?ILO CEPLJENJE-?IPIRANJE - POVRATKA NAZAJ NI!

Ker jim ni uspelo z EBOLO, skušajo dose?i popolno kontrolo nad ljudstvom s KORONO!

Nemci so odvrgli maske, pravijo, da je za njih KORONA PREVARA KON?ANA!

V Nem?iji vstalo preko 1.2 milijona ljudi!

Bill Gates: "Cepiti je treba celotno svetovno populacijo!"

Erdoganov cilj je "VELIKA TUR?IJA"!

Kje so slovenski duhovniki, v službi vatikanske RKC, ki so menda zavezani širiti RESNICO?

Gripa sovražnica ali naša prijateljica?

Vloga Ministrstvu za zdravje za vpogled v obdukcijske izvide umrlih zaradi bolezni KOVID 19

(VIDEO) Predstavniki Gibanja OPS s predstavniki Slovenske ljudske stranke (SLS)

?ipirali so živali, zdaj smo na vrsti ljudje!

Ubijalski RESPIRATORJI nas stanejo preko 15 milijonov evrov!

Zakaj morate nositi "ZAŠ?ITNE" maske?

Naša nova ?lanica, gospa profesorica Monika Maku sporo?a oblastnikom

Kako je mogo?e, da domala vse vlade in mediji lažejo o KORONA pandemiji?

Od samega za?etka govorimo, kaj je v ozadju KORONA prevare, že jeseni na voljo 400 milijonov doz cepiv zoper COVID-19

Predsednik Vlade Ivan Janez Janša se je znova zlagal

Šokantno, kako je Rockefeller mafija maja 2010 objavila svoj na?rt poteka epidemije

Ivan Janez Janša dvojni tajni agent UDBE in nemške BND?

CEPIVO SMRTI ZA LAŽNO PANDEMIJO KORONA PLAN-DEMIJO!

Razlaga resni?nega pomena "KOVID 19"

Zelo zanimive informacije o zaroti zoper ?loveštvo KORONA PLAN-DEMIJI

Novinarji imajo po Ustavi in zakonu dolžnost posredovati javnosti informacije javnega zna?aja!

Vseslovenski zbor Osveš?enih Prebivalcev Slovenije je na ZBOROVANJU ZA Osvoboditev, O?iš?enje in Preporod Slovenije sprejel VIZIJO ZA SLOVENIJO 2030 in Osvobodilni Program narodne enotnosti ZA OOPS

Prijava suma storitve kaznivih dejanj v zvezi z razglasitvijo in ukrepi KORONA PLAN-DEMIJE

UPOR ZOPER ?IPIRANJE IN 5G JE NAŠA PRAVICA IN DOLŽNOST!

KAKO GLOBOKO SEŽE CENZURA V SLOVENSKEM PROSTORU

NEMŠKI ZDRAVNIKI RAZKRINKAJO KORONA PLANDEMIJO PREVARO!

Poziv policistom, vojakom, gasilcem, novinarjem, odvetnikom, poslancem in zdravnikom!

"ZAŠ?ITNE" MASKE VOJNIH DOBI?KARJEV

Virusov, ki bi skakali iz ?loveka na ?loveka NI! NE OBSTAJAJO!

Da bo še bolj jasna svetovna prevara PLAN-DEMIJA KORONA NORIJA!

Javno OPOZORILO IN POZIV vodstvu RTV SLOVENIJA!

Ugledna podjetnica transportnega podjetja zaradi OBLASTNIŠKE NOROSTI KORONA PLAN-DEMIJA, NAREDILA SAMOMOR!

POSLEDNJE PISMO IN PRITOŽBA (PRO)PADAJO?IM OBLASTNIKOM - ORGANIZIRANI KRIMINALNI ZDRUŽBI!

"Žvižga?" Gale fake kot korona plan-demija, enako kolesarski kvazi protestniki

KONEC JE, MASKE SO PADLE - RDE?I VIRUS KOVID 19 JE RAZKRINKAN

Pozabili so ugasniti mikrofon in spet je RESNICA prišla na dan, KORONA PLAN-DEMIJA je svetovna prevara!

Poziv mili?nikom in vojakom!

IZVRŠEN DRŽAVNI UDAR IN NAPOVED VOJNE NEPRIVILEGIRANIM LJUDEM!

Strupi v cepivih v Italiji, predstavitev italijanskih strokovnjakov

VKLOPI RAZUM, še ena potrditev SVETOVNE PREVARE!

Dovolj je vaših laži, prevar, zvija?, manipulacij in ropanja narodovega denarja!

Še ena potrditev, da je KOVID 19 PLAN-DEMIJA svetovna prevara!

Tako nas ho?ejo ?IPIRATI (cepiti), nas imeti na povodcu in nas ubijati!

Ugrabljena RTV SLO zahtevala umik našega videa z YOUTOOBE-a!

"NOVI" KORONA VIRUS, je brez najmanjšega dvoma, zlo?in nad ?loveštvom!

Kacinu ušlo v mikrofon, ko bo narod dokon?no spregledal bo pa njemu in še komu ušlo
tudi v hla?e!

Slovenci, ki nasedate KORONA VIRUS MARKETINGU pazite se, kmalu bodo ukazali obvezno cepljenje

Bill Gates o tiso?e milijardah USD, ki jih je vložil v fake teste za KORONO in za razvoj cepiva

Brutalna CENZURA UGRABLJENE RTV SLO, mag. Karin Rižner

EPIDEMIJE KORONA VIRUSA NI: Trdi nemški dr. med. Claus Köhnlein

Janša že 30 let naklada o nujnosti LUSTRACIJE!

Zgodba tvojega suženjstva Pamet PREPOVEDANA! Možen bo tudi državni udar!

Pozdravljeni v Sloveniji KORONA NOROSTI!

Odstopite Predsednik Sami, ker LAŽETE!

"MODI" - SARS Originalni nemški dokument o scenariju KORONA virusa

Hud zdrs RTV SLO, RESNICA je ušla na dan!

Kje ste slovenski intelektualci, profesorji, docenti, doktorji, zdravniki, ali ste vsi padli v histerijo medijskega marketinga
korona norosti?

Dr. Lidija Gajski - KORONA HISTERIJA JE PREVARA!

12 uglednih svetovnih strokovnjakov o CoVid - 19 PANIKI

Nalijmo si ?iste vode, KORONA VIRUS je najve?ja
prevara ?loveštva!

Smrtonosni virus pohlep in corona virus

Vse ve? pametnih ljudi meni, da gre pri KORONAVIRUSU za novi nateg stoletja!

Bodo težke besede predsednika Ustavnega sodiš?a sprožile Osvoboditev, O?iš?enje in Preporod Slovenije?

Slovenija je pravna in socialna država smo pred 29-imi leti zapisali v našo USTAVO, dogaja se pa socialni genocid ali rodomor!

Zakaj Slovenci? Zakaj smo tako zelo nevedni in na?rtno poneumljeni? Kdo želi in stremi k temu, da je tako?

Perverznosti in sprenevedanja tako oblastniške pozicije kot kvazi opozicije ne poznajo meja

Sprenevedanje in opuš?anje dolžnih ravnanj tovorišice Vlaste Nussdorfer v vlogi varuhinje oblastniških privilegijev v RS, se nadaljuje

Podcenjujo? in do zdrave pameti žaljiv odgovor vodstva RTV SLO na peticijo za prekinitev cenzure in diskriminacije, ki jo je podpisalo v nekaj dneh 1.000 ljudi

PRAVICA DO SVETOVNEGA MIRU JE PRAVICA VSEH LJUDI, VZPOSTAVITEV SVETOVNEGA MIRU JE DOLŽNOST IN NALOGA POLITI?NIH IN VERSKIH VODITELJEV

Politi?ni triler o RTV SLO (Se boste vprašali, kaj pla?ujete?)

Izjava za javnost Gibanja Osveš?eni Prebivalci Slovenije v zvezi z na?rtno islamizacijo Evrope in Slovenije z dne 22.10.2015

Varuh ?lovekovih pravic RS skuša z manipulacijami prikriti mednarodni škandal, zaradi katerega Slovenija množi?no krši otrokove in starševske pravice!

ZELO NUJNO! GRE ZA DRŽAVNI ŠKANDAL! SISTEMATI?NO KRŠENJE KONVENCIJE O OTROKOVIH PRAVICAH OZN!

Namesto povabila na sestanek dodatno zapletanje s kopiranimi odgovori - POZIVAMO PRENEHANJE PLA?EVANJA VSEH STROŠKOV IZHAJAJO?IH IZ OBVEZNEGA OSNOVNEGA IZOBRAŽEVANJA!

Financiranje obveznega osnovnega izobraževanja s strani staršev - pobuda za sestanek na Ministrstvu za šolstvo, znanost in šport

Odgovor Ministrstva za šolstvo glede financiranja osnovnega šolanja s strani staršev

Peticija za ukinitev CENZURE IN DISKRIMINACIJE predana vodstvu RTV SLO - zahtevamo odprtje medijskega prostora na stežaj!

Z vso odgovornostjo trdimo, da v Sloveniji nimamo demokracije, ampak imamo demokraturo! Zakaj?

ZBUDI SE, KRALJ MATJAŽ!

ONEMOGO?IMO STRICEM IZ OZADJA, DA BI ŠE NAPREJ IMELI IZVRŠILNO OBLAST!

KPK naše prijave še niti ni vzela v roke, so kadrovsko podhranjeni in o?itno tudi na povodcu!

Odgovor na zavajajo?o in sprenevedajo?o zavrnitev REKLAMACIJE in nepla?ila vsiljenega RTV prispevka za vse, ki ste tak odgovor s strani RTV SLO dobili

Zgodovina se ponavlja in narod, ki ne pozna svoje prave zgodovine, tvega, da se mu ta ponovi tudi v najhujši obliki!

DO KDAJ ŠE SLOVENSKI NAROD?

ZGODOVINSKO "POLAGANJE RA?UNOV" SLOVENSKIM DAVKOPLA?EVALCEM JANŠA & KU?AN NA SOO?ENJE!

Pobuda za sodelovanje z vami za ukinitev vsiljenega RTV prispevka!

Dokumenti, ki razkrivajo trgovce z orožjem, ko je bila mlada država pod embargom OZN

Kolikokrat boste še šli Slovenci na led, le osel gre menda dvakrat?

OPS komentarji novoletnih poslanic dveh predsednikov, ki sta zgolj podaljšana roka organizacije, ki je nastala pred skoraj 100 leti!

Kako je delovala UDBA in ali je lustracija prava rešitev za dosego prepotrebnih korenitih družbenih in politi?nih sprememb v Sloveniji?

KDO BO PLA?AL RA?UN ZA POVZRO?ENE KRIVICE JANEZU JANŠI IN NJEGOVI DRUŽINI?

Obvestilo evropskim institucijam in evropskim ter svetovnim medijem

Javna vprašanja gospodu, tovarišu Miru Cerarju ml.

Kje je 80% izginulega arhovskega gradiva-listinskih dokazov o najhujših zlo?inih nad slovenskim narodom?

AKCIJA DEPALA VAS V REŽIJI IVANA JANEZA JANŠE, KOT SE JE ZGODILA V RESNICI


Volitve v EU parlament s katastrofalno udeležbo 24%, gre za popoln poraz demokracije

Hrvaška TV odkrito o zlo?incu Brozu in zlo?inih komunizma

Predsednik Republike Slovenije leta 1988 vajenec prvega partijca in vodje totalitarnega režima, tovariša Milana Ku?ana

Poro?ilo kriminalisti?ne policije NAVADNA FARSA!

Škandal na Državi volilni komisiji ho?ejo ugrabljeni državi organi pomesti pod preprogo - mediji mol?ijo, kot grob

CESAR JE GOL!

Ne veselite se, ?e je na Ustavnem sodiš?u padel davek na nepremi?nine!

Glavna odgovorna urednica informativnega programa na RTV SLO mag. Ksenija Horvat Petrov?i? SE JE ZLAGALA - POZIV K ODSTOPU!

NE NASEDAJTE USTRAHOVANJU IN ZAVAJANJU GENERALNEGA DIREKTORJA RTV SLO, g. MARKA FILLIJA

ZAKON OPS VNOVI? VLOŽEN V DRŽAVNI ZBOR REPUBLIKE SLOVENIJE

Protest Gibanja OPS pred RTV SLO prekinjen! RTV SLO na preizkušnji!

ŠOK! Glavna odgovorna urednica v službi naroda na RTV SLO, Ksenija Horvat Petrov?i? se je za?ela pogovarjati z neodvisno civilno družbo

KADROVSKA POLITIKA NA RTV: Res zaslužimo toliko, da vse to pla?ujemo?

VIDEO, KLIKNITE NA SLIKO

MNOŽI?NO VLAGANJE REKLAMACIJE ZA ZAVRA?ILO PLA?ILA RTV PRISPEVKA

ZAHTEVAMO VRNITEV DO 200 EVROV ZARADI REKLAMACIJE ZA ZAVRNITEV PLA?ILA RTV PRISPEVKA!

NOV RAZLOG ZA ZAVRNITEV PLA?ILA VSILJENEGA RTV PRIVPEVKA - KDO DRŽI V KREMPLJIH NARODOVO RTV SLO?

DOVOLJ JE PLA?EVANJA JAVNEGA SERVISA RTV SLO, KI NE DELUJE V NAŠO KORIST! Izpolnite vaše podatke v obrazec in zavrnite pla?ilo vsiljenega RTV prispevka!

STOP VSILJENEMU RTV PRISPEVKU - UVELJAVLJAMO REKLAMACIJO!

Vsak delovni dan smo pred in v RTV SLO

Hierarhi?na družbena struktura zdaj in kakršna bo v prerojeni Sloveniji

AKCIJA LJUDSTVA ZA OSVOBODITEV NACIONALNIH MEDIJEV!

ukinimo medisjko cenzuro.jpg - 159,78 Kb

Omamljeni od kultov osebnosti, zaslepljeni in prevarani od lažnih "resnic" komunisti?ne propagande

Kdo je v resnici Ivan Janez Janša in kakšno vlogo igra že od afere JBTZ 1988 naprej?

O dobrodelnosti na slovenskem

ZADEVA: Medijska deblokada Zakona OPS in nasploh Gibanja OPS, od oblasti neodvisne in suverene civilne organizacije

Brez spoznanja resni?ne preteklosti ni razumevanja sedanjosti!

Ne bi si smeli dovoliti, da so nam oblastniki blokirali z Ustavo zajam?eno pot za uveljavljanje LJUDSKE VOLJE!

BOSTE TUDI V LETU, KI SE JE ZA?ELO, DELOVALI ENAKO KOT POLITIKI, KI SO ZAVOZILI SLOVENIJO???

23 LET PO TEM: PRAVI?NE PRAVNE DRŽAVE ŠE VEDNO NI! KDO JE ŠVERCAL Z OROŽJEM?

Posnetek oddaje "VRO?I STOL", ko je naša predstavnica ga. Andreja Repše povedala kar bi moral razumeti vsak, ki zna poslušati s srcem

Sporo?ilo za slovensko javnost iz Ukrajine - Vsaka podobnost s Slovenijo ni naklju?je!

http://www.araerin.com/soviet.html (zelo zanimiv video)

Vojna za Slovenijo plod tajnega dogovora Ku?an - Miloševi?

OPS MISIJA - NA EVROKOMISIJI V BRUSLJU

RESNICA PRIHAJA NA DAN - DOGOVOR ZA VOJNO LETA 1991 KU?AN - MILOŠEVI?

NE NASEDAJTE PROVOKATORJEM IN NEVEDNEŽEM, KI HO?EJO NASILJE!!!

ZAVAJANJE IN SPRENEVEDANJE DAV?NE UPRAVE RS

Pogovarjali se bomo o LUSTRACIJSKEM Zakonu OPS, ko LUSTRACIJO ZAHTEVA TUDI NAJVE?JA STRANKA V EU PARLAMENTU EPP

OPS v popolnem sozvo?ju z demokrati Evrope (EPP), ki so sprejeli Resolucijo o Sloveniji in zahtevajo LUSTRACIJO

NAKAZILA V DAV?NE OAZE NAD 30 TISO? EVRI

ZELO POMEMBNO OBVESTILO IN SVARILO!

KDO NI ZA TO, DA UKINEMO NEUPRAVI?ENE PRIVILEGIJE?

VSTATI INU OBSTATI - DAN REFORMACIJE IN DAN SPOMINA NA MRTVE, NOVO UPANJE IN NOVO HREPENENJE!

SKUPNI IMENOVALEC ZA ZDRUŽITEV IN UKREPANJE SLOVENSKEGA NARODA - ZAKON OPS!

OPEHARILI SO VAS in PREVARA ŠE VEDNO TRAJA! Grdo se bomo izrazili, oprostite: BUT(AL)CI, SOO?ITE SE ŽE VENDAR Z RESNICO IN UKREPAJTE!

Je bil na?in lastninjenja Geopilna formula za izvedbo celotne pri(h)vatizacije oziroma formula za izvedbo ropa stoletja v Sloveniji?

Kriminalisti?na preiskava po skoraj enem letu kon?ana - s poro?ilom tožilstvu, da ni ni? narobe.

BO JANEZ JANŠA POSTAL RESNI?NI JUNAK SLOVENSKEGA NARODA?

Profesionalnost "velikih" imen nacionalne radiotelevizije RTV SLO. Jim je mucheck snedel jezik?

KJE JE NAŠIH UKRADENIH PREKO 200 MILIJARD?

Se sploh zavedate, kaj se dogaja v vaši širši družini - državi Sloveniji?