Prispevki različnih avtorjev Prispevki različnih avtorjev UBIJ SVOJEGA BLIŽNJEGA 2. del

UBIJ SVOJEGA BLIŽNJEGA 2. del

Hronika nenajavljene smrti

Najvazniji posao jugoslovenske, a i beogradske Ozne bio je otkrivanje, hapsenje,saslusavanje i kaznjavanje pripadnika okupatorskih, kvislinskih, nacionalnihsnaga i njihovih saradnika. Taj zadatak, Ozna je vrsila zajedno sa tek formiranimnarodnooslobodilackim odborima i prisutnim jedinicama armije. Zitelji Zeleznickekolonije, secaju se, na primer, da je predsednik tog odbora Azis Sultanovic, od17. oktobra do 5. novembra 1944. godine, sa islednicima Ozne odveo u nepovratDragoljuba Vojnovica, Josifa Zumurovica, Milutina Stojanovica, VladislavaDidica, Sretena Bozica, Sinisu Lazarevica, Dragoljuba Zivanovica, DragutinaDJordjevica, Blagoja Jerotijevica, Pavla Marcikica, Branu Stojanovica iDragoslava Stevanovica. Svi ovi ugledni trgovci i fabrikanti, pa i borci iz Prvograta, bili su zatvoreni u zgradi XII kvarta na Dedinju, u kojima je i zaceta hronikanenajavljene smrti. Odgovornost za nju nosi tadasnji opunomocenik Ozne saVozdovca, koji je kasnije postao jugoslovenski predstavnik u SSSR-u i Poljskoj.Kada se Bisenija Zumurovic, te surove 1944. godine, nekako probila do MosePijade i upitala ga za sudbinu svog muza Josifa, ovaj joj je grubo odgovorio: ?Stacete drugarice, svaka revolucija guta svoju najbolju decu! Zavrsili smo razgovor!?
Prestonicki advokat Stevan Popovic, koji je u svoju kucu primio vojnike Crvenearmije, odveden je iz nje 10. novembra 1944. godine. U zatvoru, u DJusinoj ulici,bio je zajedno sa Gligorijem Bozovicem, knjizevnikom i novinarom DusanomJankovicem, rodjenim bratom Milke Minic. Svi su streljani u noci izmedju 3. i 4. januara 1945. godine. To je, po svedocenju supruge Julijane Popovic, licnoorganizovao Milos Minic, koji je svog suraka vredjao i samarao. Milka Minic je naprvom mitingu u Novoj godini, javno priznala da je naredila da se njen bratstrelja, jer je ?... uredjivao Miki Mausa, dok sam se ja borila u sumi...?

Kroz ruke Milosa Minica, uglednog komuniste, policajca, a kasnije i visokogsrpskog politicara, prosao je i beogradski profesor Bozidar Markovic, koji tajperiod dominacije politicke policije u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji nazivakomunisticko ropstvo:?... Uhapsen sam kao simpatizer Draze Mihailovica. Kada je pocelo saveznickobombardovanje, dobio sam pismo od Luke Baletica, oficira u stabu DrazeMihailovica, da dodjem u stab. Otisao sam zajedno sa Slavkom Stojkovicem,ondasnjim nacelnikom u odeljenju spoljnih poslova i profesorom javnog prava,Gojkom Grdzicem, ekonomistom, Milenkom Filipovicem, etnologom i SavomObradovicem, profesorom na Ekonomskom fakultetu. Tamo smo osnovali strucniodbor, da bi kao strucnjaci pomogli Drazi, da se posle rata formira drzavna vlast.Nismo otisli u sumu kao partijski ljudi, vec kao Srbi koji zele da pomognu svomnarodu i drzavi. Vrlo kratko vreme smo radili i zbog toga smo svi prosli krozzatvore. Ozni me odao moj prijatelj profesor D. Saranovic. Ja sam zivot sacuvao,ali sam bio obelezen. Udaljen sam sa Pravnog fakulteta i prinudno penzionisan,u 43. godini zivota. Penzionisala me je jedna od prvih DJilasovih zena, MiraMitrovic. Nikada nisam osudjen, ali sam iskljucen iz javnog zivota. Trebalo je daprodje vise decenija, pa da se ponovo ukljucim u javni zivot Srbije. Za razliku odmene, mnogi pohapseni Srbi u Beogradu 1944. su streljani bez ikakvog sudjenja.Secam se da je zatvor bio na Obilicevom vencu... Tu je medju mnogima biozatvoren i predsednik Crvenog krsta, dr Zec, veliki humanista. Njega su streljali...Zatim prof. Iliju Przica, koji je za vreme okupacije radio kao pravni savetnik uNedicevom kabinetu. Bio je formalno kolaboracionista, ali je, u stvari, radio naublazavanju pravne situacije Srba, kao uostalom i cela ekipa oko Nedica. Tuzno je to sto su stradali obavljajuci nacionalno posten posao. Oni koji nisu bilipogubljeni, osudjeni su na zatvorske kazne i gubitak nacionalne casti.Najzalosnije je sto je u tom periodu uspostavljanja nove vlasti, kroz primenudrzavne sile, prvo pod udar dosla sama Srbija, jer je imala najvecu politickutradiciju. Mi Srbi bili smo pod monarhijom od jedanaestog veka. Pojam drzave zanas je izjednacavan sa pojmom kralja. Komunisti su, medjutim, bili republikanci iprogonili su sve monarhiste, primenjujuci Staljinovu izreku da Srbiji treba slomitikicmu, kao najvecem protivniku boljsevizma na Balkanu, sto i jeste istina.Taj komunisticki udar na Srbiju, preko Ozne kao politicke batine, nije bio naodredjene drustvene grupacije, nego na citav srpski narod. Ceo narod je bio udrugom taboru, jer je u komuniste isao mali broj zabludelih idealista. Njihov tipican komunisticki predstavnik je Dobrica Cosic, koji je kao mlad covek izidealizma i nedovoljne zrelosti prisao tom pokretu. Kao profesor prava, imao samstudente komuniste, na visokim polozajima u njihovoj partiji. Jedan od njih je iMilos Minic koji me je u Ozni isledjivao. Bio je ljubazan koliko je to bilo moguce imolio me da kazem barem nesto sto bi ih zadovoljilo. Naravno da nisam nikogaizdao. Pored Dobrice Cosica, medju progoniteljima Srbije i Srba, bio je tu iTanasije Mladenovic, koji se iskreno pokajao pred javnoscu rekavsi da sukomunisti gresili, da su krivi... Kada su dosli na vlast, korumpirali su se i na tajnacin se on ogradio od svoje proslosti. Inace, posle rata g. Tanasije Mladenovic je bio glavni cenzor javnog zivota i jedan od izvrsilaca njihove politicke linije.Pored malobrojnih idealista, Komunisticku partiju, pa i samu politicku policiju,sacinjavao je seoski olos, poluinteligentni ljudi, uciteljski stalez, sitni cinovnici i,kao i uvek, oportunisti. Ucestvujuci u ondasnjem javnom zivotu, sa sigurnoscuvam tvrdim da je u komuniste otislo dva do tri odsto stanovnistva, sto jasnogovori da je srpski narod intimno antikomunisticki.

Kad su dosli na vlast,pritiscima su dobili mase. Ozna je u tome imala glavnu ulogu, jer je onakontrolisala ko je uz vlast, a ko nije. U proganjanju Srba u Beogradu i samojSrbiji, vecu ulogu su imali oni cija pozicija u partiji nije bila sigurna. Kako bi sepokazali korisnim i lojalnim pripadnicima, bili su brutalniji i mnogo, mnogo gori,nego borci koji su iz idealizma ratovali i zestoko fizicki propatili.Sem sto su se borili protiv nas, komunisti su imali i strasna medjusobnasumnjicenja. Ozna je bila strah i trepet i za clanove Partije, posebno za Srbe.Tipican primer je Koca Popovic, koga su sumnjicili da je burzoasko dete, sto jeste bila istina, pa je morao dugo da se bori u partiji da bi dokazao da je njihov.Kada se rat zavrsio, imao sam 40 godina, od toga sam 20 ucestvovao u javnomzivotu i mogu da svedocim o tome sto je dozivela cela moja generacija. GlavniOznin progonitelj srpskih kadrova u KP, a i srpskog naroda bio je Stevo Krajacic!Demon i srbofob prve klase! U Srbiji, najizvikanije ime je bilo ime AleksandraRankovica, koji je po svojoj funkciji mogao da utice na politiku progona, ali mislimda on nije bio inicijator Ozninih progona, vec je samo izvrsavao direktive Hrvata iSlovenaca.

Komunisticki rezim je bio najrepresivniji u Srbiji i prema Srbima, uodnosu na celu Jugoslaviju. Rankovic je u osnovi bio naivan i izmanipulisan. Srbisu u citavoj igri izigrani! Ta hrvatsko-nesprska klika, u svojoj borbi protiv srpstva,srusila je kasnije i Jovanku Broz, i to u trenutku kada je Broz intelektualno poceoda slabi, iz straha da preko Jovanke ne prodre srpski uticaj. Mislim da je politickiteror poceo fakticki jos 1943. godine u Jajcu, kad je zabranjen povratak kralju, ane 1945. godine. U Jajcu nisu cak ni srpski komunisti bili zastupljeni na pravinacin. Znaci, bez ikakvog autoriteta su bili. Sve je fakticki radjeno bez Srba!Naivni smo mi Srbi bili. A sudeci po danasnjim dogadjajima i ostali smo naivni...?U glavnom gradu Srbije i Jugoslavije posle oslobodjenja, medju prvima jelikvidiran Krste Cicvaric. Ovaj vrsni intelektualac, ocenjen od inspektora Oznekao anarhista, ubijen je rafalima u svom stanu zajedno sa jos desetak macaka,koje su sa njim zivele. Mnogi Beogradjani imali su snage nekako da dodju i doSlobodana Penezica, da mu se pozale i zatraze odgovor na pitanje sta se dogodilo njihovim najmilijima. Krcun je imao obicaj da samo kaze: ?Istina jesurova, vasi nisu vise zivi!? Njegov operativac Bata Zivancevic, medjutim, bivao je otvoreniji i drskiji, jer je jednostavno ljudima saopstavao istinu: ? Prebaceni su u logor na Banjicu!? U logoru Banjica vrsena je selekcija privedenih na one kojetreba osloboditi i one koje treba streljati. Svako Opunomocstvo beogradske tajnepolicije, moralo je zato da vodi Knjigu streljanih, Knjigu uhapsenih, Knjigupoternica i Registar svih knjiga, i da iz njih svaka dva dana pravi izvestaje zaOznu Beograda i Oznu Srbije. Liste streljanih bile su preduge. Stratista su nicalau kamenolomu kod Topciderskog groblja, Lisicjem potoku, igralistu na Senjaku, uuvalama kod Careve cuprije, na Crvenom krstu, Dusanovcu, ispod Dorcola, podunavskim ritovima i savskim obalama kod Makisa. Tu su Srbi padali kaosnoplje, kao zrtve ideje o uspostavljanju novog, humanijeg drustva i narodnedrzave. Oni su za novu vlast bili ?reakcionarni sljam i burzoaska trulez?, a neljudi. Spiskovi osoba za hapsenje, takodje, su bili dugi. Njih su pravili i samioperativci, partijski rukovodioci, ali i gradjani. Na tim listama nalazila su se,najcesce imena izdajnika, koji se se povukli u ilegalu ili pobegli u inostranstvo:Vladeta Markovic, Dusan Zivanovic ? Cobic, Nemanja Katic, Slavko Milosevic.Ozna je februara 1945. godine u Beogradu uhvatila i sestoricu kraljevskihkomandosa. Njih je predvodio major Bozidar Ivanovic, koji se krio pod cetnickimimenom Sreja Todorovic. Posle njega uhapsen je i streljan i major ValentinVertic, komandant komandoske Beogradske oblasti.

Uz pomoc jedinica Knoja,tajna policija Beograda uspela je da u kanalizacionom sistemu unisti nemackuspecijalnu grupu ?Ciklon ? Jug?. U podzemlju glavnog grada skrivalo se 175esesovaca, kojima se suprotstavio Gojko Kraljevic, komandant bataljona u 6.lickoj brigadi. Njega je licno Milos Minic doveo u Oznu Beograda. Pripadnicinacionalnih snaga imali su u oslobodjenom Beogradu nekoliko ilegalnihorganizacija: JURAO ? Jugoslovensku ravnogorsku omladinsku organizaciju,ZROS ? Zensku ravnogorsku omladinu saniteta, STAB 501/1 ? Cetnickaomladina, BELI ORLOVI ? ljoticevci, AKOOJ ? Antikomunisticka omladina Jugoslavije. Njihova aktivnost sastojala se u stampanju i distribuciji letaka protivTita, a za Drazu Mihailovica, kralja Petra II i srpski narod. Vecinu ovihorganizacija Ozna Beograda je otkrila, clanove pohapsila i ugasila. Pored njih,medjutim, stradali su i ljudi bez krivice:?... Ozna je cesto sama provocirala krivice. Preko svojih agenata prodavala je pasose za inostranstvo, da bi kupce zatim hapsila i kaznjavala. Takav je bioslucaj svestenika Novakovica iz Bosne, bivseg narodnog poslanika, sa kojim sambio u zatvoru. Tezi i tragicniji je bio slucaj sa bracom Mitom i Dukom Ristic,sinovima industrijalca iz Nisa, kojima su ti agenti prodali pasose, pa ih na putu zaaerodrom uhapsili i bez suda streljali. Porodicni nakit koji su Ristici sa sobomponeli, zaplenjen je, sto mislim da je i bio cilj ovog ? poduhvata. Advokat DJordjeKojovic, sekretar Milana Grola, dobio je najpre petnaest godina robije, koje suzatim milostivo skracene na osam, na osnovu izjave nekog Simica, zatvorenikakoji je laznim svedocenjem iskupio svoju smrtnu kaznu. Boba Peric, maturant,uhapsen zbog bekstva preko granice, pricao mi je kako su ga islednici izveli  jedne veceri iz celije, odveli autom u Kosutnjak, prislonili uz drvo i skljocalirevolverima uperenim u celo, da bi ga zatim vratili u zatvor...?

Krocenje provincije


U formiranju Ozne u Zajecaru, ucestvovao je Veljko Nedeljkovic, advokatskipripravnik, aktivista KP i to po naredjenju Ostoje Rokica, komandanta Vojnogpodrucja Timocke krajine. Veljko Nedeljkovic je postavljen za islednika:?Krajem oktobra 1944. pozvao me Rokic kod sebe u kancelariju.Tu su sedeladva majora Slobodan Penezic i Svetolik Lazarevic. Krcun izvadi iz dzepa nekuceduljicu i pita me da li sam ja taj Nedeljkovic. Kada se uverio da sam to ja, dasam skolovan za sudiju i da sam strucan da vrsim isledjivanja, saopstio mi je dasam dobio specijalno zaduzenje da radim u Ozni. Moj zadatak je bio daisledjujem izdajnike, politicke krivce, belogardejce, Drazicevce. Za sefa Ozne jepostavljen Jova Rautovic, rodom iz Cuprije, elektricar koji o pravnim problemimanije imao pojma. Zajedno sa njim sam morao da nadjem islednike, cinovnike,osoblje za Oznu, a da to budu pouzdani i ideoloski opredeljeni ljudi. Islednici supronadjeni: Petar Misic iz Zajecara, neki Jova iz sela Rgotine, Nikola Bojkovic,takodje Zajecarac, izvesni Cekovic iz Zagradja. Obavestajni oficiri su bili Desimir Milosevic i Mirko Petrovic, geometar. Njih dvojica su neprestano tragali zaneprijateljima nove vlasti i trudili se da animiraju pripadnike naoruzanog bataljonaOzne za ciscenje terena, ciji je komandant bio izvesni Misa Puzic. Sve koje supronasli, hapsili su i direktno dovodili u Oznu, gde su predavani islednicima ili ihodvodili u zatvor, koji se nalazio u centru Zajecara. Zgrada Ozne se nalazila uUlici Prote Mateje, a pre rata je bila vlasnistvo industrijalca Antica. Mi islednicismo davali pravne kvalifikacije dela za ljude koji su nam dovodjeni po prijavigradjana ili beleskama oficira Ozne. Radili smo po uredbi o krivicnim delima, koja je donesena od strane AVNOJ-a. Po tom aktu, sudilo se za ? dosluh saokupatorom. Svakog dana dovodjena je po grupa okrivljenih za dosluh, a zanjima su dolazili i gradjani koji su zeleli da ih lincuju. Tukli su ih kamenicama,kisobranima, motkama. Isledjivao sam profesora Mirkovica zbogantikomunisticke propagande, profesora Brankovica, ljoticevca. Saslusanja sutrajala dve-tri recenice, presude su bile brze. Uglavnom, smrtna kazna...?Januara 1945. godine, u Oznu Zajecar je dosao Zivan Vasiljevic, sekretar Okruznog komiteta KPJ i sa sobom doveo Dusana Sasu Gligorijevica. JovaRautovic i Desko Milosevic su smenjeni zbog prituzbi gradjana da su se bahatoponasali. Sasa Gligorijevic je postavljen za sefa Ozne. Kao islednici Ozne u tovreme u Boru su radili Franc Macek, a u Negotinu Sreta Vuckovic, u Boljevcu jebio Miodrag Conic.

Tog Conica neki Zajecarci su upamtili kao dzelata, jer je,izgleda, organizovao masovne likvidacije ljudi. Sam Conic, secaju se ljudi, hvaliose da i danas poseduje spiskove sa potpisima i naredjenjima vaznih komunista,koga treba ubiti. Miodrag Milutinovic, penzionisani sudija, ga okrivljuje za smrtdede Milorada, oca Vojislava, bratanca Andrije i sestrica Miodraga. Njihovostreljanje je izvrseno 20. novembra 1944. godine, na mestu Zmijanac, nedaleko od Boljevca. Samo dva dana pre proglasavanja amnestije za politicke krivce, u Boljevcu je pogubljeno od strane Ozne, cak 127 osoba. Streljackim vodom je komandovao Miodrag Stanojevic. Ima ljudi koji veruju da je zajecarska Ozna, bezsuda streljala oko dve hiljade ljudi. Jedan od egzekutora Vasa Friskovic se neseca tacno broja stradalih ljudi. Stratista su bila na brdu Kraljevica, u sumi kodTupizice, na drumu za selo Vrazogrnac i u jarugama kod Boljevca. Ratko Drazovic, partizan iz Raske, a zatim nacelnik Ozne, ispricao je Milomiru Maricu kako je obavljao svoj patriotski i drzavni zadatak ciscenja terena od nepodobnih Srbijanaca:?...

Posle oslobodjenja sam prvo bio sekretar kraljevackog Okruznog narodnogodbora i clan Okruznog komiteta. Tu sam ostao jedno dva meseca. Presli smo u Cacak, gde su trazili da preuzmem okruznu Oznu. Mrzeo sam to, ali KrcunPenezic mi je prosto naredio: ?Moras da predjes. Jebi se, naucices vremenomkako se to radi!?. To je bilo jako tesko vreme. Mi smo stalno u okrugu imali 2.000cetnika. Svakodnevno smo telegramom izvestavali Krcuna koliko smo ih u tokudana ubili, ispadne da svakog dana ubijemo 30-40, a ono brojno stanje uvekostaje isto. Medjutim, cetnici su se vracali iz Bosne, izlazili iz bunkera. Jedanputmesecno smo u Beogradu drzali savetovanja, na kojima su se svi smejali mojimizvestajima: ubijeno i uhvaceno 500 cetnika, ali ih je na terenu i dalje 2.000...... Napravio sam tada jednu groznu stvar, zbog sopstvene nemoci i unekontrolisanom besu sto, pred prve izbore, iz jednog sela nisam mogao daisteram cetnike, jer celo ih je selo pomagalo. To je selo Gornja Atenica, blizuCacka. Iz Beograda su dosli Milos Minic, Pera Stambolic, da se dogovore samnom i Radovanom Grkovicem, koji je bio sekretar Okruznog komiteta. I ja njimakazem: ?Slusajte, ja nemam mogucnosti da ih isteram, tu je cetnicka oaza iodatle vrse upade u druga sela. Jedino resenje je da iselim celo selo, svih 300kuca. Da ih iselim u Takovo?. Ostanu tu prazne kuce, a ono jesen, osusenaslanina, prsut, meso. Uzmemo i likvidiramo dobar deo te slanine za ishranuvojske, ostalo zadrzimo. I Radovan Grkovic mi predlozi: ?Hajde da posaljemonekog u Nemacku, da kupimo dobra kola. Za mast. Nemci su gladni!? OdredimoSinisu Katanica i Dzudzu Simovica, koji su bili u logoru Mathauzen i znaju zemljui jezik. Natovarimo u jedan kamion masti i slanine i posaljemo ih u Nemacku danam kupe kola. Vec posle deset dana posalju oni nama novog opel-rekorda, azatim i jednog crvenog mercedesa ? kabriolet, sa dva kompresora... U jednomselu u trnavskom srezu, nisam nikako mogao da ubijem ili uhvatim nijednogcetnika, a znao sam da ih ima, pa sam predlozio da opkolimo jednu kucu cetnika- jataka, dan uoci izbora, i bacimo bombu. Toboze, kao da smo u njoj nasli cetnike,kako bismo zaplasili druge jatake. Sa tim su se slozili Stambolic, Minic i Grkovic.Odaberem najpoverljivije kurire i u toku noci bace bombu. Bogami tu je poginulosedmoro potpuno neduznih ukucana. Kad je Radovan Grkovic cuo sta se desilo,uplasio se, i poceo da mi objasnjava kako se nismo tako dogovorili, vec da toucinim, samo ako zateknem u toj kuci cetnike. Srecom tu je bio Milos Minic, kojimu je pripretio: ?Radovane, ako treba da se odgovara, onda cemo svi zajedno, jer smo svi zajedno doneli takvu odluku!? U onim suludim vremenima kada smo bezrazlozno napravili pravi pokolj vec porazenih cetnika u Srbiji i kada smo nalicu mesta ubijali sve sveze obrijane, na cijem se licu ocrtavao trag odreakcionarne brade. Tada sam u Cacku pored Morave, za primer i bez mnogoprovere, streljao najmanje 150 ljudi. Trudili smo se da budemo daleko odanijirevoluciji od Hrvata, koji su mudro i u nacionalnom interesu, citave ustaske idomobranske jedinice sa postojecim komandnim kadrom, preko noci presvlacili upartizansku vojsku...? Zadatak Ozne, u periodu odmah po osnivanju, bio jeprikupljanje podataka koji ce posluziti Centralnom komitetu KPJ i drugimrukovodecim strukturama kod donosenja racionalnih i pravilnih odluka. Dakle, uovom periodu orijentacija Ozne bila je na pracenju delatnosti neprijatelja iprotivnika NOP-a ? cetnika Draze Mihailovica, struktura kvinsliske vlasti, balista,ustasa i muslimanskih milicionara, traganje za saradnicima okupatora, radaokupatorskih ustanova, aktivnosti raznih reakcionara i njihov odnos prema novoj iuspostavljenoj vlasti.Osim obavestajne delatnosti, bila je prisutna i represivna aktivnost premapojedincima koji su u toku narodne borbe bili na strani okupatora.

Milovan Vukov,kurir Ozne Vojvodine i III brigade Knoja, seca se da je, na primer, u prolece1945. godine u Backoj, likvidirana grupa od 79 visokih oficira KraljevineJugoslavije, koji su se, tek vratili iz nemackog zarobljenistva. Komandant u ovom?Odredu smrti? bio je kapetan Milan Stavric, a komesar Bogdan Kovacevic.Odmah po oslobodjenju u Beogradu je, na primer, pocela da radi Komisija zaratne zlocine okupatora i njegovih pomagaca i to uz pomoc Ozne i gradjana.Ozna je pristupala saslusanju okrivljenih i prikupljanju dokaza, a zatim ihpredavala sa ukupnim materijalom nadleznom sudu ? Sudu casti i Narodnomsudu. Kojem ce sudu biti predato isledjivano lice, zavisilo je od toga za koje sekrivicno delo optuzivalo. U Nisu je, na primer, Ozna otkrila ?Tajnu organizacijunacionalista Srbije? (Tonus), koju su formirali Radomir Stojkovic, Ljubomir Nalic iDragan Stojkovic. Oni su pisali i delili po gradu letke, uglavnom u kafanama,protiv Tita, Krcuna, DJilasa, Rankovica. Ova ilegalna grupa delovala je skorogodinu dana u Nisu i okolini. Ozna ih je pohapsila, tukla i isledjivala. Kada jeotkrivena, 28. avgusta 1945. u njoj je vec bilo desetak clanova. Sud, kome jepredsedavao dr Milan Brkic, organizatora Radomira Stojkovica osudio je nadvadeset godina robije, a njegove sledbenike kaznama zatvora od dve dodvanaest godina. I u Arandjelovcu srpska tajna policija je tesno saradjivala saPrekim sudom.

U Ozni su glavnu rec vodili Rasa DJakovic, Zika Nestorovic iBogdan Riznic. Pohapsene politicke krivce, Ozna je drzala u logoru ?Sokolana? imagacinu Koste Cincarina. Mnogi od uhapsenih su okoncali zivot na stratistimaBukulje, dok su, oni mladji slani na Sremski front. U Raskoj su bogatiji stanovnici,prvo pljackani, pa zatim sudjeni. To je posvedocio i partizan Ratko Drazovic: ?Mismo u Raskoj u porodici Kursulica, 1945. godine izvrsili nasilnu eksproprijacijucetiri stotine sedamdeset miliona dinara. To su u ono vreme bile velike pare, aposle smo ih uhapsili i sudili im, tako da nisu ni uspeli da vide more, onako kakosu planirali!?

Oslobodjenjem gradova i mesta u Jugoslaviji, pa i Srbiji, nametnula se potreba uspostavljanja prvih organa vlasti, kako bi pored vojnog aparata, proradile i institucije civilne vlasti. Time je uspostavljana i brana samovolji pojedinaca, ali i uspostavljani red i licna i imovinska pravna sigurnost. Kako je to izgledalo upraksi Ozne, vidi se iz pisma majora Svetolika Lazarevica, koje je upuceno Aleksandru Trajkovicu, sekretaru sreskog komiteta u Petrovcu na Mlavi od 19.oktobra 1944. godine:?Zabraniti svako samovoljno hapsenje ma od koga dolazilo. To vazi i za pretrese stanova i oduzimanje tudje imovine. Ako bi neko protivno ovome uradio - uhapsi ga. Nikakvo streljanje i batinjanje na teritoriji citavog podrucja, niko nema pravoda vrsi. Svaku pljacku spreci, ma od koga dolazila. Prikupljaj podatke i saslusavaj sve one koji se nalaze u zatvoru. Ti nastavi, saslusavaj i od ljudi iz nasih organizacija (NO odbori, AFZ, Skoja, USAOJA i Partije, kao i drugih simpatizera isl.) prikupljati dokaze o njima pa, ja kada se vratim, videcemo sta cemo dalje raditi. Uzgred, pronadji neku pisacu masinu! Trebace ti!?Aktom Ozne za Srbiju (Str. pov. br. 345 od 9. februara 1945. godine) koji je upucen svim organima tajne policije, Slobodan Penezic Krcun je izdao posebna naredjenja operativcima na teritoriji Srbije:1. Niko ne sme biti uhapsen, a da zato nema dovoljno razloga, a odluka da se donosi na osnovu prikupljenih podataka.2. Istraga se mora sprovoditi u najkracem roku, na sasvim korektan nacin.Istragom mi dobijamo podatke koji su potrebni za nas, da bi lakse otkrivali saradnike i saucesnike.3.

Posle sprovedene istrage okrivljeni se predaje sudu na dalji postupak u kome mi nemamo vise nikakvog udela ni uticaja.4. Organi Ozne ne smeju se mesati u rad jedinica narodne odbrane...5. Ne dozvoliti, da hapsenje vrsi svaka komanda ili cak i svaki pojedinac na svoju inicijativu i da se stvara u svakom srezu zatvor.6. Teziste rada baciti na prikupljanje i stvaranje mreze za kontrolu sumnjivih lica,kontrolu privrede, saobracajnih sredstava i o tome nas redovno izvestavati.Obratite paznju u gonjenju cetnickih grupa koje se do sada nisu prijavile. Budite obazrivi kada su u pitanju mobilisani seljaci, a nisu zlikovci. Iste treba pustati odmah. Sa koljacima i oficirima treba postupati prema ranije izdatom uputstvu. Nasa naredjenja treba shvatiti ozbiljno i reagovati brzo na njih. Trazio sam od odseka za Valjevo da se uputi zarobljeni radio- telegrafista. To mi ni do danasnije ucinjeno. Trazio sam u  Kragujevcu da mi se uputi komandant kolubarske brigade Vasiljevic. To mi nije ni do danas ucinjeno. Ovo nisu usamljeni slucajevi.Sa tom praksom mora se prestati...?

(Arhivski fond SDB RSUP-a SR Srbije)Ozna Jugoslavije zivela je kratko, godinu i po dana, ali je za to vreme, kako pisunjeni ovlasceni istoricari, oslobodila sa armijom zemlju, zaustavila je gradjanskirat i sprecila spoljnu intervenciju anglo-amerikanaca, zastitila tekovine revolucije idoprinela pobedi revolucije. Cena toga je bilo je i unistenje 12.000 pripadnikanacionalnih snaga, odnosno 791 odmetnicke grupe i brojnih agenata, spijuna,diverzanata, i kako je to zvanicno receno ? oruzanih delova kontrarevolucije.Uspeh u ovom krvavom poslu, u posleratnom periodu, pripisivale su podjednakosebi i Ozna, i KOS, pa i Narodna milicija. Sve ove sluzbe ucestvovale su uzavodjenju reda u novoj Jugoslaviji, na svoj nacin. Pitanje je samo da li su organibezbednosti morali da budu tako surovi, odnosno zasto su pripadnici nacionalnihsnaga i ljudi bez patriotskog alibija morali da budu pobijeni bez suda, bezsvedoka i bez traga?

3. UDBA SRPSKA SUDBA


?Udba kao ofanzivna obavestajna sluzba imala je zadatke da prikuplja podatke onamerama i aktivnostima stranih drzava i njihovih organa, kojima se ugrozavabezbednost FNRJ, da otkriva i onemogucava delatnost stranih obavestajaca uzemlji, da se suprotstavlja aktivnostima emigrantskih organizacija, da presecadelovanja unutrasnjeg neprijatelja, da se obracunava sa ostacima odmetnickihbandi i da otkriva antisocijalisticke pojave u drustvu? ? pise u ?Leksikonubezbednosti? dr Obren DJordjevic. Reorganizacija Odeljenja zastite naroda,izvrsena je posle donosenja Ustava FNRJ marta 1946. godine i tada je onapreimenovana u Upravu drzavne bezbednosti, u narodu oznacenu kao Udba.Izlaskom iz resora Ministarstva narodne odbrane i samim ulaskom Udbe u sastavMinistarstva unutrasnjih poslova Jugoslavije, ova tajna sluzba je nezvanicnopostala deo civilne policije. Ako, kako tvrdi kontraobavestajac Milan Tresnjic,razlika u metodu delovanja Ozne i Udbe nije uopste bilo, onda ih je bilo jedino usamoj organizaciji ove dve jugoslovenske tajne sluzbe. U njoj su, doduse vojnicinovi i uniforma i dalje postojali, jer je jugoslovenska tajna sluzba zvanicno idalje bila vojna formacija sve do 1952.

Korpus narodne odbrane je i dalje biooruzana snaga ove politicke i obavestajne policije. Druga bitna promena udrzavnoj bezbednosti, dogodila se kada je iz sastava Ozne izdvojen njen IIIodsek i ostavljen u Ministarstvu narodne odbrane i to kao XII uprava ?kontraobavestajna sluzba. Ona se od 14. decembra 1955. godine, preimenuje uUpravu bezbednosti MNO. U organizaciji Udbe nastaju promene i tada se ukidajuokruzna odeljenja Ozne, koja su postojala do 1947. godine. Ovomreorganizacijom, Udba postaje moderna sluzba sa razgranatom organizacijomposlova, sa cak osam odeljenja.Prvo odeljenje Udbe FNRJ, vrsilo je poslove organizacije i koordinacijeobavestajne aktivnosti prema inostranstvu. Njegov prvi nacelnik postajeMaksimilijan ? Maks Bace. Njegov zamenik je bio Antun Vratusa, koga jezamenjivao i nasledio Edo Brajnik. Ovo odeljenje je obavestajno istrazivalostrane zemlje preko ugradjenih obavestajaca u nasa diplomatsko- konzularna idruga predstavnistva. Imalo je trideset i pet obavestajaca. Od ovih obavestajacaformiralo se kasnije, januara 1951. godine, Obavestajno odeljenje u Ministarstvuspoljnih poslova, koje je istovremeno obavljalo i kontraobavestajne zadatke unasim predstavnistvima u inostranstvu. Prelaskom obavestajnih poslova u MIP, uMUP-u FNRJ formiran je prvi samostalni odsek koji je organizovao obavestajnuaktivnost prema istocnoevropskim drzavama, a to znaci da je od pedesetihgodina FNRJ pocela da spijunira i SSSR i druge zemlje komunizma. Sefovipojedinih sektora u ovom odeljenju bili su Mihajlo Javorski, Ranko Zec, Dalibor Jakas i Gojko Zarkovic.Kako se kadrovski u drzavnoj bezbednosti zemlje nista bitnije nije menjalo, to suu Udbi radili ljudi koji su bili i u Ozni. Tako je bilo i u Udbi za Srbiju, koja je imaladve stotine zaposlenih, a u Odeljenju Udbe za grad Beograd 164 zaposlena.Svaki od njih je potpisivao zakletvu o postenom radu i cutanju do smrti. Resor
politicke policije u Udbi za Jugoslaviju, na primer, vodio je i dalje nacelnik PavlePekic, koga je zatim zamenio Vojo Biljanovic. On je bio Crnogorac, rodjen 1914.na Cetinju. Pre rata je studirao tehniku u Zagrebu, prvoborac. Posle rata iodlaska iz tajne sluzbe, postao je ministar policije Crne Gore. To drugo politickoodeljenje tajne policije FNRJ, bavilo se i dalje borbom protiv unutrasnjihneprijatelja, odnosno vrsilo je poslove politicke policije.Trece odeljenje Udbe organizovalo je i neposredno radilo kontraobavestajneposlove: pratiti aktivnost stranih diplomatsko-konzularnih i drugihpredstavnistava, otkrivati agenturu inostranih obavestajnih sluzbi; istrazivatidelatnost okupatorskih obavestajnih i sluzbi bezbednosti i voditi istrage protivotkrivenih agenata. Svi poslovi se obavljaju po geografskom principu i zato jeodeljenje podeljeno na cetiri odseka: Zapad, Istok, Jug i Sever. Nacelnik ovogodeljenja bio je neko vreme Ante Eterovic ? Vili, ali ga je ubrzo zamenio EdoBrajnik ? Stefan, iskusni operativac i bivsi sef VOS-a. U toj upravi radio je iVladimir Rolovic.Cetvrto odeljenje objedinjavalo je poslove veze i evidencije, koji su bilirasporedjeni u pet odseka i to sa sledecim zadacima: da se organizuje i rukovodiradio-sluzbom u zemlji i inostranstvu, kontra radio-sluzbom i radio-telegrafskomskolom; kontrola i pregled poste gradjana, telefona, telegrafa i obezbedjenjaobjekata PTT; evidencija agenturno-poverilacke mreze, antinarodnih elemenata,raspisivanje poternica i cuvanje neprijateljske arhive; rukovodjenje tehnikom,daktiloskopijom, vestacenjem i fotografijom; uspostavljanje kontrole i odrzavanjeu strucno-tehnickom pogledu i organizacija materijalno-tehnickog obezbedjenja.Sefovi ovog odeljenja bili su, prvo Mitar ? Mujo Kovacevic, a zatim Selim Numic.Niksicanin i Sarajlija, privatni namestenik i intelektualac, prvoborci i komandanti,obojica zatim nacelnici u saveznoj Udbi. Mitar Kovacevic je radio u KOS-u naodrzavanju veza u Marsalatu, a Selim Numic je bio sef Prislusne sluzbe Udbe.Peto Udbino odeljenje staralo se o materijalnom obezbedjenju i finansijskomposlovanju. Sesto odeljenje vrsilo je agenturnu i fizicku zastitu najvisih drzavnih ipartijskih rukovodilaca. U samoj tajnoj policiji postojala je posebna Komisija Udbeza savezne funkcionere, koja se bavila ispitivanjem njihovog porekla i clanovanjihovih porodica. Neko vreme ovu komisiju je vodio Veljko Micunovic, kaopomocnik Aleksandra Rankovica. Sedmo odeljenje Uprave drzavne bezbednostiFNRJ bavilo se kriptografskom zastitom tajnih poruka, izradjivalo sifarskadokumenta i radilo na istrazivanju u toj oblasti. Istrazni odsek vodio je istrage zaracun sva tri operativna odeljenja ?

I, II, i III. Odeljenje za kadrove, bilo je osmo iimalo je dva odseka od kojih se jedan bavio pitanjima organizacione prirode, adrugi personalnim pitanjima. Glavni kadrovik politicke policije bio je Filip Bajkovic,stari oznas i obavestajac. Rodjen je 1910. godine, pravnik po struci, a kasnije jepostao pomocnik ministra unutrasnjih poslova FNRJ. Prvi ljudi jugoslovenske isrpske policije 1946. godine, bili su Aleksandar Rankovic i Slobodan Penezic ?Krcun. Njihovi zamenici po pitanju drzavne bezbednosti bili su SvetislavStefanovic, znani kao Ceca i Miodrag Milatovic, poznatiji kao Mile. Prvi je rodjen 1910. u Kucevu, a drugi 1911. u Valjevu. Ceca je iz Homolja, a pre rata je bioprivatni namestenik, kako pise u njegovoj zvanicnoj biografiji, odnosno kalfa kodcuvenog trgovca Vlade Mitica. Mile je iz Sumadije, u Beogradu je bio studentprava. Obojica su kao clanovi KPJ proganjani u Beogradu, i osudjivani na Suduza zastitu drzave. Zbog progona, Stefanovic je emigrirao u SSSR, gde je izuciopartijske i policijske kurseve, dok je Milatovic, kao aktivista, radio po Srbiji.Ucestvovali su u ustanickim danima, partizanskim borbama i kao clanovi najuzegTitovog staba, imenovani su za poverenike Ozne, a zatim i Udbe.

SvetislavStefanovic je zajedno sa Aleksandrom Rankovicem bio punih dvadeset i petgodina, zvanicno, prvi profesionalni policajac partije KPJ i drzave DFJ, odnosnoFNRJ. Obojica su, kako pise dr Dragoljub Jovanovic, uvek bili veliki Jugosloveni.Oni su u svojim rukama imali javnu i drzavnu bezbednost zemlje, ali realno, nisunjima vladali, jer su svoje policijske racune polagali Titu. Desetak godina kasnije,hvaleci i Udbu i Aleksandra Rankovica, sam Josip Broz je 1954. godine rekao:?... Hteo bih da istaknem da je pri formiranju i daljem vodjenju te organizacije,koja je imala vrlo delikatan posao, rukovodeca uloga pripadala Rankovicu.Razume se, moram da kazem da smo mi tu zajedno radili i da on nikada nijepreduzeo nijedan vazniji posao, a da se prethodno nije posavetovao sa mnom iostalim drugovima u najuzem krugu rukovodstva. Moram da kazem i to, da nepamtim da ijedan njegov predlog ili ideju, koju je on iznio, ja nisam prihvatio.

On je svojim rukovodjenjem i svojim humanizmom izgradio lik te sluzbe. Razume se,drugovi i drugarice, da sam mu ja u tome pomogao!?Prvi ljudi u srpskoj Udbi tog vremena, bili su Slobodan Penezic ? Krcun, VladanBojovic, Vojin Lukic, Jovo Kapicic, Svetolik Lazarevic. Centralizovana Upravadrzavne bezbednosti bila je organizaciono svuda isto postavljena kao i ranijeOzna. Za potrebe efikasnijeg rada, u Beogradu je 1947. stampana knjizica?Principi rada i sredstva rada UDB-e?. Zbog tajnosti na njoj nije napisano ni imeautora, ni ime izdavaca, ni godina i mesto izdanja. Samo delovodni broj ? strogopoverljivo ? br. 202. U tom uputstvu za operativce i mlade (kontra)obavestajce jepisalo:?...Kao osnov operativnog rada i postavljanja nase agenturno- operativne mreze,mi uzimamo tri principa. I to: objektni princip, linijski princip i teritorijalni princip.Sto se objekata rada tice, bile su to strane obavestajne sluzbe, antinarodnielementi i obezbedjivanje drzavnih objekata. Linijski rad bio je podeljen na ?obavestajne sluzbe, neprijateljsko djelovanje gradjanskih stranaka, banditizam,neprijateljsko djelovanje vera i sekta, neprijateljsko djelovanje reakcionarnonacionalistickih organizacija. U cilju ostvarivanja zadataka koje pred organeUprave drzavne bezbednosti postavlja nasa Partija i Vlada, organi UDB-e imajuraznovrsna sredstva kojima se sluze u svakodnevnoj borbi protiv antinarodnihelemenata i agenata inostranih obavestajnih sluzbi. A to su: agentura, evidencijau koju ulazi i kartoteka, pracenje, operativna tehnika, provjeravanje, hapsenje ipretres, ovo dvoje poznato pod imenom ? operacije, isledjenje... Podoperativnom tehnikom se podrazumevaju razna tehnicka sredstva, koja se
koriste u cilju razotkrivanja neprijateljskog djelovanja inostrane obavestajnesluzbe i antinarodnih elemenata u zemlji. Operativno tehnicke mjere su: cenzuraposte, prislusna telefonska sluzba, prisluskivanje pomocu mikrofona i hvatanjerazgovora na gramofonskim plocama, prihvatanje radio izvestaja, otkrivanjenevidljivog mastila putem hemijskih sredstava. Operativna tehnika namomogucava razotkrivanje veza lica koja nas interesuju, razotkrivanje namjeraneprijatelja, razotkrivanje kanala za ubacivanje agenata, pronalazenje lica kojase kriju od drzavne vlasti i onemogucavanje odavanja drzavnih tajni. Mi u nasojagenturno- informativnoj mrezi imamo tri vrste saradnika. I to: informator,rezident i agent. Informator je nas tajni saradnik, koji nam signalizira oneprijateljskoj djelatnosti ma gde se i u ma kakvom vidu pojavila. Rezident je tajnisaradnik, odnosno tajni radnik organa Uprave drzavne bezbednosti, koji drzi navezi odredjen broj informatora i neposredno rukovodi sa njima. Rezidentapronalazi i vrbuje operativni radnik. Agent je tajni kvalifikovani saradnik organaUDB-e, koji po svome polozaju u antinarodnoj sredini i po svojim licnimosobinama i obavestajnim sposobnostima ima mogucnosti da duboko prodre uneprijateljsku sredinu i potpuno razotkrije njeno djelovanje. Agenti predstavljajunajmalobrojniju vrstu saradnika, ali su najkorisniji po svojim obavestajnimsposobnostima, mogucnostima za rad i po svom rezultatu u radu...?

Tajni agent Remington

Ova prva reorganizacija drzavne bezbednosti imala je za cilj i institucionalnopostavljanje Udbe kao cuvara politickog reda i drzavnog poretka. Svakarepublika davala je za Upravu drzavne bezbednosti svoje najbolje kadrove.Selekciju operativaca u Sloveniji za Udbu Jugoslavije, na primer, vrsili su ZdenkaKidric, Edo Brajnik i Ivan Macek, u to vreme ministar slovenacke policije. AlesBebler, Joze Brilej, Antun Vratusa, Prezihov Voranc, Bogo Gorjan, Tone Lah,Franc Kos, Drago Flis, Rade Trost, Maks Kadunc, Milan Venisek, Slavko Zore,Ratko Mocivnik, Drago Kunc, Sergej Krajger, Stane Kolman, Vlado Mihalic iMladen Devide, bili su uz Edu Brajnika ?delegirani? kao obavestajci u Beograd.Na predlog Jakova Blazevica i Ivana Krajacica u glavni grad je za nacelnika uUpravi drzavne bezbednosti postavljen i DJuro Stankovic. Srbin iz Hrvatske,nekadasnji advokatski pripravnik iz Gospica i dobar prijatelj Jakova Blazevica.Stankovic je bio covek od ugleda u Lici i Hrvatskoj kao politicki funkcioner, amanje kao profesionalni policajac. Rodjen je 1914. u Sjedinjenim AmerickimDrzavama. Zavrsio je pre rata prava u Beogradu, gde je 1938. i primljen u KPJ.Prvoborac, komandant, funkcioner DMUP-a. Politicku karijeru je zavrsio kaopodsekretar SIV-a. Prema svojim shvatanjima politickih funkcija, DJuro Stankovic je u SDB Jugoslavije poceo da razvija manje policijski, a vise cinovnicki odnosprema poslu.U Jugoslaviji su krajem cetrdesetih godina donoseni mnogi propisi, kojima jedefinisana konacna nadleznost i metodi rada tajne policije.

Ministarstvo unutrasnjih poslova FNRJ je, na primer, juna 1947. godine usvojilo Uputstva zarad islednih organa UDB. Iz njih se vidi da je tajna policija dobila status organa gonjenja za devet grupa krivicnih dela, od napada na drzavno uredjenje, prekoterorizma, do privrednog kriminala. Za to je bila dovoljna najmanje usmena ilipismana prijava gradjanina. To uputstvo, iako nije imalo snagu zakona,dozvoljavalo je organima Udbe da vrse pritvaranje, isledjivanje, privodjenje,lisavanje slobode i postupak sa uhapsenim licima:?Clan 21... Pritvor lica za koja se sumnja da je pocinilo krivicno delo, nadlezniorgan UDB-e, u cilju uspesnog vodjenja isledjenja, moze narediti u sledecimslucajevima ? kad je opce poznato da je lice neprijatelj naroda ili saradnikokupatora; kad je zateceno na izvrsenju dela;

kad pokusa bekstvo; kad se krije ilikad nema stalnog boravista; kad se osumnjiceno lice ne moze identificirati; kadpostoji opravdana sumnja da je odnosno lice ucinilac, saucesnik, pomagac iliprikriva ucinioca; kad se u stanu nekog lica pronadju tragovi krivicnog dela iliizvrsioca; kad ocevici sa dovoljno osnova ukazu na to lice kao na izvrsiocakrivicnog dela; kad postoji opasnost da bi lice moglo ponoviti krivicno delo; i kadpostoji opravdana sumnja i opasnost da bi lice moglo otezati ili osujetitiisledjenje...Clan 46... Svrha lisavanja slobode prije donosenja sudske presude je, da seobezbedi pravilno vodjenje isledjenja i osigura prisustvo okrivljenog na pretresu.Nakon privodjenja uhapsenika, nadlezni organ ispunjava za njega kartonpodataka koji treba da sadrzi ime i prezime, nadimak ako ga ima, zanimanje, imei prezime roditelja, te rodjeno ime majke, mesto rodjenja i boravka, doba starosti,nacionalnu i socijalnu pripadnost, drzavljanstvo, porodicne i imovinske prilike, dali je osudjivan ili zatvaran, kada i zasto, te kada, gde i od koga je lisen slobode uznaznaku tekuceg broja omota oduzetih predmeta.

Iza toga provadja se tehnickaregistracija slikanjem i uzimanjem otisaka prstiju i zavadja se u knjigu lica lisenihslobode...? Preciznije receno, za uhapsenika se otvara policijski dosije, registar koji ga svrstava u listu politickih delinkvenata u Jugoslaviji. Pod dosijeom se utajnoj sluzbi podrazumeva ceo predmet koji se odnosi na odredjeno lice. U njemuse nalaze svi spisi, slozeni hronoloskim redom, kako su nastajali i prilozi kojisacinjavaju predmet za lice. Od zahteva za vadjenje licne karte, pasosa, potvrdeo drzavljanstvu, sa prilozenim dokumentima, do eventualnih sudskih poziva,resenja i presuda, kao i sluzbene beleske radnika tajne policije, u slucajevima dasu doticno lice kontrolisali. U sluzbi bezbednosti, u dosije za lice prikupljaju se svidokumenti o delovanju pojedinca protiv postojeceg drustveno- politickog sistema,a koje Krivicni zakon kvalifikuje kao krivicno delo. Pored navedenih dokumenatau svakom dosijeu za lice mora da postoji popis spisa i priloga. Skup dosijea zalice, iz razlicitih izvora, u jednom organu Udbe nazivao se operativni fond, akartonirani za svako lice, zvali su se Kartoteka tajne policije. Ona je predstavljalavrlo znacajno sredstvo rada svakom nacelniku, inspektoru i operativcu drzavnebezbednosti.

Cim jugoslovenska tajna policija dodje do prvih saznanja oneprijateljskom delovanju odredjenog lica, operativni radnik je duzan prvo daproveri u Kartoteci ima li podataka o tome licu iz ranijeg perioda vremena. Inace,kada se dobiju prva obavestenja, otvara se dosije za lice i posle rada na tomeodredjeno vreme, dok se provere navodi, taj se dosije unistava ukoliko se ustanovi da su sumnje neosnovane ili se nastavlja da radi. Rajko DJakovic,nacelnik srpske tajne policije u vreme preispitivanja rada Udbe, dosao je dopodatka da je drzavna bezbednost u Srbiji kroz svoje izvestaje i dosijea, imala jeu svom registru 1966. godine, cak 600.000 imena.I po pitanju policijskih dosijea u FNRJ, bilo je primenjeno sovjetsko iskustvo, koje je jednostavno presadjeno u praksu jugoslovenske tajne policije. NKVD jegradjane SSSR-a, protivnike postojeceg ustavnog poretka registrovao uodredjenu kategoriju. Ova praksa preneta je i na nase organe Ozne i Udbe, gde je vrsena podela gradjana na A, B, C, D i E kategorije.

To je izgledalo ovako: kaoA je u Udbi registrovano lice koje aktivno neprijateljski deluje (odmetnik,pripadnik ilegalne organizacije); B je lice koje je u vezi sa osobama koje suneprijateljski aktivne (jataci ili pripadnici ilegalne grupe); C je lice pasivno kaoneprijatelj (koje je za vreme rata saradjivalo sa okupatorom, bilo u kvislinskimformacijama); D je hapseno i osudjivano lice; i kategorija E je lice sumnjivepoliticke proslosti, koje je kaznjavano drustveno-korisnim radom, koje je delovalona liniji IB. Interesantno je da su se u toj kategoriji E nasli mnogi komunistickiaktivisti, koji novoj vlasti i novoj Jugoslaviji nisu odgovarali kao saradnici. Kadase predratni revolucionar Dido Demajo vratio iz Pariza u Beograd, Ozna i Udbasu ga hapsile, maltretirale i saslusavale dva puta. Prvi put je uhvacen jos naaerodromu 1945. godine, a drugi put u svom stanu, Ulica Francuska 22, tokom1949. godine. Aleksandar Misic svedoci da je to bilo DJilasovo maslo, jer sebojao da ce Demajo po Beogradu pricati kako su se on i Ceca Stefanovic losedrzali pred policijom pre rata. Zbog DJilasovog cefa, slikar i graficar DidoDemajo, iako nije bio osudjivan, nije u Beogradu mogao uopste da nadje posao.Strah novih vlastodrzaca od nepozeljnih svedoka njihove mladosti bio je takoveliki, da je i dr Ljubomir Zivkovic, uhapsen od strane Udbe 17. marta 1946.proveo tri godine na robiji, samo zato, jer nije priznao sta mu je to poverljivo nasamrti sapnuo na uvo Mustafa Golubic. Tito i njegov najbolji drug Ivan Krajacic,naime, bojali su se da Golubic nije izgovorio ime komuniste koji ga je ocinkarioSpecijalnoj policiji grada Beograda i tako doprineo njegovoj likvidaciji.Nesrecnu sudbinu imao je i student Pavle Bunjevic, clan Demokratske stranke,cije je delovanje politicka policija sankcionisala. Pocetkom 1949. godine, njega igrupu istomisljenika, Udba je uhapsila i izvela na sud, gde je Pavle Bunjevicdobio smrtnu kaznu. Ona je odmah zamenjena dozivotnom robijom. Zajedno saPavlom Bunjevicem uhapseni su i njegova zena Zora i sin Dusan, tada najboljidjak beogradske Gimnazije. Oni su okrivljeni da se bave ?neprijateljskompropagandom?, samo zato jer su prodavali list ?Demokratija?, koji je uredjivaoMilan Grol. Majka i sin su drzani pod istragom sve do 1950. U tri zatvora ? uStaroj ulici, DJusinoj i na Adi Ciganliji. Dusan Bunjevic je zbog progona od straneUdbe pobegao u Ameriku, ne dovrsivsi studije teologije i istorije umetnosti uBeogradu. Danas je otac Dusan Bunjevic svestenik u San Francisku.

Nasavetovanju Udbe, koje je odrzano u Beogradu u mesecu julu 1946. godine,konstatovano je da je tajna policija u Srbiji registrovala u svojoj Kartoteci 47.534lica. Udba Bosne i Hercegovine je imala dosijea za 15.325 lica; policija u Crnoj Gori za 6.072 lica; a u tajnoj sluzbi Slovenije upisano je bilo 18.517 lica. UMakedoniji je registrovano oko 6.000 drzavnih neprijatelja. U Beogradskoj Udbi,pocetkom pedesetih, kada je Branko Copic zbog svoje ?Jereticke price? pao unemilost vlasti, kopijom tog teksta otvoren je i policijski dosije Copic. Naredjenje je doslo s vrha zemlje, jer je i sam Tito u svojim nastupima pominjao tu satiricnupricu i njenog autora. Pored inkriminisanog teksta o komunistickoj novoj eliti, tajniagent ?Remington?, koji je zajedno sa piscem pio po kafanama, prilozio je isluzbenu belesku sa svim onim ostrim recima koje je Copic govorio na racunclanova politickog vrha zemlje. Ogovarao je, javio je cinkaros iz kafane, MosuPijade i Rodoljuba Colakovica.

Da bi kvalifikacija Copicevih kafanskih reci bilateza, svedoci obavestajac Milan Tresnjic, tajni agent Udbe je dodavaosamovoljno zakljucak da je slavni pisac ?Nikoletine Bursaca?, vodja grupe ljudikoji su privrzeni Moskvi i Staljinu. U toj grupi dousnik ?Remington?, koji je tajnoime dobio po marki pisace masine, na kojoj je pisao tekstove u ?Politici?, poredCopica nasao je i njegovu kumu Miru Aleckovic, Desanku Maksimovic, SavuNikolica, Dusana Kostica, Vasu Popovica i Zuku Dzumhura. Kada je izbilapoliticka svadja sa Milovanom DJilasom, dousnik ?Remington? je zabelezio da jeBranko Copic bio ?za? DJida, jer je u Klubu novinara, zajedno sa BoromDrenovcem, pitao ko je jos uz DJilasa. Kada je krajem 1954. godine naGradjevinskom fakultetu, govoreci o svom knjizevnom radu, Copic priznao dastvari u drustvu i dalje stoje kao u ?Jeretickoj prici?, GK SK je preko Udbe moraoda intervenise. U listu ?Student? je iz policijsko-dousnickih redova napisanpamflet, sa ciljem da se Branko Copic izvrgne ruglu i kritikuje kao neprijateljsocijalizma. Punih trideset godina kasnije politicka policija je progonila BrankaCopica. Da bi pobegao od svojih gonica Copic se usamio, a zatim 1984. bacio samosta na Savi na beogradski asfalt.Ovakva registracija tzv. antinarodnih elemenata u politickoj policiji, napustena jekrajem pedesetih godina.

Od tada je drzavna arhiva ciscena sukcesivno odsuvisnih i nepotrebnih dosijea za lica koja su samo opterecivala operativni fond.Narocito je veliko ciscenje, tacnije spaljivanje dosijea, nastupilo posle Brionskogplenuma kada su evidencije Sluzbe drzavne bezbednosti ? SDB oslobodjenesvih nepotrebnih licnih kartona. To se narocito odnosilo na dosijea za politicare, jer je svaki od njih, pa i Kardelj, i DJilas, i Mosa Pijade, onog trenutka kada mu jeizdat pasos, dobijao svoj karton u policiji. Drzavna bezbednost Srbije imala jetada, na primer, samo 500 dosijea o jugoslovenskim emigrantima. Udba se 1966.oslobodila i svih dosijea koji su bili zaplenjeni u toku rata od Specijalne policijeuprave grada Beograda. Taj deo Kartoteke predat je 1970. godine istorijskimarhivima, da ih cuvaju i ustupaju istrazivacima pod posebnim uslovima.Istovremeno je u samoj tajnoj sluzbi formiran Istorijski fond SDB u kome secuvaju svi dosijei koji imaju odredjenu istorijsku vrednost za drzavnu bezbednost.
Verom protiv nevere
Mada je, po komunistickom ucenju, religija bila opijum za narod, tokom IIsvetskog rata u NOV i POJ, verski zivot je bio, gotovo, normalan. U oslobodilackoj borbi, a zatim i u novoj vlasti aktivnu ulogu imali su mnogi ipravoslavni i katolicki i muslimanski svestenici. Krajem novembra 1942. godinepri Vrhovnom stabu je formiran i poseban Verski odsek, da bi kasnije, poslezasedanja AVNOJ-a u Jajcu, prerastao u drzavnu Komisiju za pitanja vere. Svedo 1944. godine veroispovest, pa i veronauka je bila slobodna i pozeljna. Tada jeTito ukorio Andriju Hebranga, da insistiranjem na veronauci u skolama unosi u?tekovine nase borbe elemente nazadnjastva?. Za politicku policiju bio je todovoljno jasan znak, da se crkva nasla na onoj nepodobnoj strani politike idrzave. Pocetkom maja 1945. godine kod Zidanog Mosta, kada je doslo doobracuna jedinica Knoja i JA sa ostacima nacionalnih snaga, bez ikakvogisledjenja ili suda, kako pise Borivoje Karapandzic, pobijeno je sezdeset i osamsvestenika Srpske pravoslavne crkve iz Crne Gore. Medju ubijenima se nalazio idr Luka Vukmanovic, profesor teologije, rodjeni brat Svetozara Vukmanovica ?Tempa. Vec u septembru, kako svedoci, cesto nepouzdani Dragoljub G.Vurdelja, u beogradskoj Glavnjaci ubijen je mitropolit Joanikije. Njegovi krvnici,tvrdi Vurdelja, bili su Vladimir Rolovic, tada pukovnik Ozne i general armije PekoDapcevic. Posle takvog sukoba partizana i cetnickih svestenika, nije bilo nistaneobicno sto su u Beogradu ozivele ideoloske i policijske ocene da je deo crkvezloupotrebio veru u politicke svrhe i bio angazovan na strani okupatora ikvislinga, emigranata i antikomunista.

Time je kler okrivljen za otvoreno iliprikriveno prikljucenje ?kontrarevolucionarnim snagama? i smesten u Udbi uodeljenje tzv. unutrasnjeg neprijatelja kao klerikalna grupacija. Sef te ?verskeUdbe? u Upravi drzavne bezbednosti FNRJ bio je Krsto Lekovic. Partizan,Crmnicanin, prvoborac, potpukovnik Ozne, pa pukovnik tajne policije na sluzbi uMakedoniji, na Kosmetu i Crnoj Gori. On je covek koji je, kako tvrdi srpskaemigracija, doveo Hranislava DJorica, odnosno mitropolita Germana zapatrijarha i koji je uticao na stvaranje Udruzenja pravoslavnih svestenika, kaoorganizacije radi lakse kontrole rada SPC.U Srbiji nacelnik Udbinog odeljenja za crkvu, bio je po nekim izvorima Milan Vilic,a zatim Milorad Jeftovic, ciji je pomocnik bio Milan ? Mica Rapaic. U federalnoj irepublickim komisijama za verska pitanja bilo je dosta policajaca i funkcioneratajne sluzbe: Mate Radulovic, pomocnik saveznog ministra policije, oficiribezbednosti Vlada Stanojevic, Todor Vojvodic, Done Ilijevski, Franjo Sladic,Marko Jokic i Slavko Fric.Antidrzavnu aktivnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zabelezeno je u policijskimudzbenicima, ispoljavali su pojedini svestenici, koji su bili u cetnickim iljoticevskim formacijama, iza rata u nizim slojevima crkvene hijerarhije, a kasnije,budjenjem srpskog nacionalizma, cak i u ?svim strukturama pravoslavne crkve?.Prema sluzbenim izvestajima koji su pristizali iz okruznih komiteta KP Srbije,preko sezdeset odsto svestenika bilo je 1946. neprijateljski raspolozeno. Okotrideset odsto je bilo kolebljivo, a samo deset odsto popova je spremno zasaradnju sa Narodnim frontom. U Zajecaru je Udba kao neprijatelja posebnoapostrofirala episkopa Emilijana, a politicka policija iz Cacka je glavna uporista?bandi i neprijatelja? nalazila u manastirima Srpske pravoslavne crkve. Emigrant Dragoljub Vurdelja, hrabro tvrdi da su u samoj srpskoj crkvi za Udbu radili verskiprofesori Rajko Popovic, Lazar Babic, Branko Cisarz, sekretar Bogoslovskogfakulteta Bosko Lazarevic, patrijarhov licni momak Mirceta Stankov i sofer DJokaMihailovic.

Partija je zbog toga sazvala i posebnu sednicu CK, septembra 1946.godine, na kojoj je zakljuceno da se ?popovima posvecuje mala paznja?. U januaru 1947. Politbiro CK KP Srbije zabranio je komunistima da slave Bozic,krsnu slavu, vencanja i krstenja u crkvi. Pocele su zatim srpsku crkvu da pristizu isankcije, narocito od kako je crkva u novoj Jugoslaviji pocela da pokazuje zeljuda utice na politicki zivot zemlje i naroda.Ustavom iz 1946. godine Crkva je odvojena od drzave, a skola je odvojena odCrkve. Vrlo brzo veronauka je izbacena iz drzavnih skola, a za njom i vencanje ikrstenje u crkvama, postali su 1949. godine nezakoniti. Udba je maticne knjigerodjenih i vencanih oduzimala u hramovima Subotice, Beograda, Nisa,Kragujevca, Negotina. Novim zakonima o agraru, na primer, crkvama je oduzetoskoro pedeset odsto zemljista, a nacionalizovano je mnogo crkvenih objekata.Svestenstvu su oduzeti parohijski domovi u Mileticu, Kostolcu, Bari, Baricu,Zagubici, pa i zemljiste za gradnju hrama Sveti Sava u Beogradu. Dogodilo setako, da na primer, Srpska pravoslavna crkva izgubi 35.000 hektara i 1.180zgrada, vrednih, kako tvrdi Radmila Radic, saradnik SANU, osam miliona dinara.U Vojvodini je bilo cak i pokusaja konfiskacije crkvenih groblja. Kada je Srpskapravoslavna crkva uvela prikupljanje priloga kod naroda, policija je i to zabranila.Verski cinovnici obracali su se 1945. vise puta Ministarstvu unutrasnjih poslovaSrbije sa molbom da Udba i narodni odbori tj. lokalna vlast prestanu sauzurpacijom crkvene imovine. Odgovor od Slobodana Penezica Krcuna, Srpskojpravoslavnoj crkvi nikada nije dosao. Samo bi ponekad iz mesnih odbora stizalavest da je neki pravoslavni hram porusen, jer ga je podigao cetnicki vojvoda, kaou selu Lesovica, ili ugrozava higijenu, kao sto je bilo u Banji Koviljaci. Nacrkvenoj zemlji i na rusevinama pravoslavnih bogomolja, nova vlast je podizaladomove kulture, koji danas sluze kao skladista, magacini, a najcesce kao ruglograda i sela.Kako je crkva na izbacivanje veronauke iz drzavnih skola odgovorila otvaranjemsvojih skola, to su se vrlo brzo i nastavnici i ucenici bogoslovija nasli na tapetupoliticke policije. Pocetkom 1954. godine u Jugoslaviji je bilo dvadeset i sestverskih skola sa preko dve hiljade djaka. Od toga dve trecine su bila katolickasemenista i fakulteti. Glavni razlog za upis u verske skole bio je, tvrdi RadmilaRadic, jeftina skolarina. Drzavna bezbednost je, medjutim, u svojim procenamapisala da ucenici poticu iz imucnih i ?neprijateljskih porodica?, a i da sunastavnici ?deklarisani i propali element?. Za upravnika Bogoslovije u Prizrenu jecak napisano da je ?izraziti pljackas imovine?. Posle takve kritike Partija i Udbasu pokusavale da udare novom komunistickom verom na staru religijsku?neveru?, odnosno da zavrbuju i ucenike i nastavnike, nudeci im priliku da ubogoslovijama otvore frontovske organizacije, makar ilegalno, da se Patrijarsijane bi ljutila. Posebno agresivna, tajna policija i milicija bila je prema crkvenimlicima u samoj Srbiji. Predsednik Sreskog suda u Kursumliji je zabranio klisaru da zvoni, dok je on u kancelariji suda na radnom mestu. Administrator dabro-bosanske eparhije u Sarajevu, vladika Varnava ? Vojislav Nastic okrivljen jedecembra 1947. godine da je ?imperijalisticki agent?. Njega su lazni svedociUdbe teretili da je pricao kako u Jugoslaviji nema demokratije, da se tokom ratavidjao sa dr Antom Pavelicem i da je kritikovao JA i Petogodisnji plan. Tadasnja?Politika? ga je javno nazvala izdajnikom. Ovaj prvi proces jednom srpskomsvesteniku, zavrsen je presudom od 11 godina zatvora sa teskim radom i trigodine gubitka gradjanskih prava. Bilo je to i sudjenje Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer se nije ogradila od vladike-izdajnika. Vladika Varnava robijao je prvo u Zenici,a zatim u Sremskoj Mitrovici, odakle je interniran u manastir Gomionicu. Tamo jenjegov ?pratilac? bio operativac Udbe Seharic.Episkop budimljansko-polimski Makarije se zbog maltretiranja od strane organaunutrasnjih poslova zalio Drzavnoj komisiji za verska pitanja, a Sveti arhijerejskisinod SPC je jednu predstavku poslao novembra 1948. godine i Predsednistvuvlade FNRJ, a naredne godine i Titu licno. Poseban memorandum potpisao jepatrijarh Gavrilo. U njemu je navedeno da policija zabranjuje sluzenje verskihobreda, da se popovima cupaju brade, da se sezdeset srpskih svestenika nalaziu zatvorima, da ima dvadeset i dva slucaja hapsenja, prebijanja i cak ubijanjasvestenika pod optuzbama da su reakcionari i neprijatelji naroda i drzave. Iz rukuUdbe, pisao je patrijarh Gavrilo Dozic, svoje zivote nisu izvukli jereji Bozidar Jovanovic u Nisu, Milan Milic, paroh smederevski i jeromonasi Sevastijan uKrusevcu i Sava iz manastira Vitovnica. Vlada Jugoslavije odgovorila je, da?narodna vlast? ne dozvoljava da je niko vredja, pa cak ni Sveti arhijerejski sinodi da su njihove tvrdnje ?tendenciozne, bezobzirne, nedozvoljene i ucenjivacke?.Srpska i jugoslovenska politicka policija neprestano su okrivljivale Srpskupravoslavnu crkvu da je neaktivna u suzbijanju neprijateljske delatnosti dela svogsvestenstva. Pukovnik Udbe, islednik Mate Radulovic, tvrdi Dragoljub Vurdelja,rekao je na saslusanju Andriji Loncaricu 1948. godine da ?... u ovoj zemlji, poslepet godina, nece biti nijednog popa...? Sama Udba je u SPC razlikovala dvegrupe episkopa, mladju i stariju. Prva je za njih bila patriotska i pozitivna, a drugaantidrzavna i negativna. U njoj su se nalazili episkopi Vasilije Kostic, SimeonStankovic, Arsenije Bradvaric, Nektarije Krulj, Jovan Ilic, Emilijan Piperkovic iMakarije DJordjevic.

Tajna sluzba imala je u dosijeima i imena episkopaDamaskina, Valerijana, Nikanora i Hrizostoma, jer je i njih smatralaantikomunistima. Za najopasnijeg Udba je smatrala episkopa Vasilija, zanajuticajnijeg mitropolita Nektarija, a za najljuceg kriticara sistema vladikuSimeona. Vasilije Kostic je sve do 1960. godine vise puta naprosto kidnapovanispred Patrijarsije i vodjen na tajne razgovore sa Krcunom. Svi oni kao neprijateljidrzave imali su svoj dosije u Udbi, a i svoje pratioce, operativce tajne policije kojisu neprestano bili iza njihovih ledja. Prema podacima do kojih je dosla RadmilaRadic, od oslobodjenja do 1953. Udba je pohapsila 230 pravoslavnih svestenika,dok su sudovi kaznili 1.403 svih jugoslovenskih popova. Utamniceni su bili protaVojislav Aleksic iz Zajecara, paroh Andreja Arsic u Surdulici, prota Bozidar Arsiciz Uzicke Pozege, prota Sava Bankovic iz Kragujevca. Te 1953. godine u zatvoru se nalazilo 254 svestenika. Tamo je o njima brinula tajna policija, jer su sve kaznionice bile u nadleznosti Udbe. Vecina pravoslavnih popova, 38 odsto,stradala je zbog saradnje sa okupatorima i kvislinzima i 32 odsto, zbog neprijateljske propagande?. Za ?jatakovanje? osudjena je petina, a za?spijunazu i podrsku staljinizmu tek deseti deo srpskih svestenika. Nasvojevrsnoj listi smrti, koju je pravio 1964. godine u Trstu, emigrant DragoljubVurdelja, od 98 imena nalaze se i imena sedamnaestorice ubijenih srpskihsvestenika. Monaha dr Jakova Arsovica, ubila je Udba 1947. na putu odPozarevca do Rabrova, a njegovog sabrata Genadija Grbica otrovala crnomkafom iste godine.

Ostali su streljani. Bilo je to vreme kada je KPJ, posleobracuna sa Staljinom i Kominformom, naredio novi napad na jugoslovenskekonfesije, ne bi li i tako ostvario potpunu kontrolu nad zivotom u zemlji.Na Hvaru, u Sibeniku i Dubrovniku napadnuti su biskupi, u Bosni nekoliko hodza,a u Srbiji Udba je bas 1953. godine uhapsila dva, a sud kaznio devetnaestsvestenika. Iz BiH je proterano deset pravoslavnih popova, a jedan kaludjer jeubijen. U Banjaluci i Tuzli pretuceni su episkop Vasilije i mitropolit Nektarije. Dvasvestenika su najurena u Srbiju iz rasko-prizrenske eparhije. U Nisu je napadnutepiskop Jovan. Bio je to razlog da patrijarh Vikentije obavi razgovor saDobrivojem Radosavljevicem, predsednikom Savezne komisije za verska pitanja,a da obojica vladika posete Aleksandra Rankovica, dok je mitropolit Arsenijeodbio da ide kod Slobodana Penezica, jer je verovao da je red da mladji Krcundodje kod njega. Zbog toga je izbio jos veci sukob izmedju crkve i vlasti. Udba ivlada FNRJ okrivili su mitropolita Arsenija da je ?dusa i glavni organizator neprijateljskog rada? u srpskoj crkvi, jer licno napada Tita da je stranac, Poljak idiktator, i kritikuje postojeci poredak. Njega su trojica svestenika Luka Pocek,Mihailo Gazivoda i Marko Kusovac, saradnici tajne policije, teretili da je izjaviokako je katolicka crkva kriva za genocid nad Srbima. Zbog toga je ovaj episkopArsenije Bradvarevic, na procesu montiranom od strane Udbe, osudjen na jedanaestogodisnju robiju. Da bi se odnosi izgladili, Bobi Radosavljevic je traziood Sinoda da prekine sve veze sa crkvom u dijaspori, na sta crkva nije pristajala.
Krv Golog otoka
Kada je 1948. godine izbila svadja u komunistickoj porodici izmedju pristalicaStaljina i Tita, Uprava drzavne bezbednosti Jugoslavije je zajedno saKontraobavestajnom sluzbom JA i jedinicama Knoja dobila najtezi zadatak ? dapronalazi i hapsi po zemlji moskovske agente i Staljinove simpatizere. UJugoslaviji je do marta 1948. godine, bilo 89 oficira sovjetske obavestajne ikontraobavestajne sluzbe na privremenom radu. Oni su uspeli zajedno sasluzbama ostalih ?bratskih drzava? da zavrbuju 9.322 Jugoslovena i 7.390belogardejaca u nasoj zemlji. Od sest stotina jugoslovenskih akademaca isrednjoskolaca u Moskvi i Pragu, njih 103 je pristalo da radi za NKVD. PublicistaRako Ilic, tvrdi da je profesor Jova Marjanovic, clan rukovodstva BiH bio, zapravoagent NKVD. Po recima ovog penzionisanog udbasa, u ?nasoj armiji izdajnici supostali general-pukovnik Arsa Jovanovic, general-major Branko Petricic i pukovnik Vlado Dapcevic?. Dok Bosko Matic, biograf Slobodana Penezica,kazuje da je Brana Jevremovic, Krcunov pomocnik za javnu bezbednost biovrbovan 1945. od strane moskovske tajne sluzbe. Jugoslavija je pred OUNpredstavila ?Belu knjigu IB? sa imenima ruskih spijuna. Ilic pominje imenaArsenija Boremovica, tuzioca u Travniku, Petra Oranskog iz Kragujevca, NikoleNoviselcova, prostitutke Suzane Velubekove, ambasadora Radonje Golubovica uRumuniji, Momcila Jesica, Pavla Lukina, Pere Popivode, Hajrudina Kapidzica iAndrije Hebranga, starog lisca NKVD i Stevana Zujovica. Posao oko likvidacijeove poslednje dvojice Tito i Rankovic su poverili tajnom policajcu Milu Milatovicu.Politicke policije Srbije i grada Beograda uhapsile su najvise simpatizera Staljinai SSSR-a, ukupno 4.099. Vlado Dapcevic se seca da je licno Rankovicevzamenik, Veljko Micunovic hapsio Stevana Zujovica, da bi se sto pre uselio unjegovu vilu sa bazenom. Tajna policija Jugoslavije uhapsila je 1.250 ibeovaca,Udba Hrvatske ? 2.099, Udba BiH 2.052, Udba Crne Gore ? 1.798. Vojna tajnasluzba stavila je lisice na ruke 3.678 oficira, podoficira i vojnika. Dojucerasnjainternacionalna braca, postala su preko noci ljuti neprijatelji i zato u toj ideoloskoji policijskoj borbi nije bilo milosti.

Dovoljno je bilo i cutanje, pa da covek budeuhapsen. Godine nisu bile vazne. Vernost Titu se dokazivala i nad decom i nadmladicima. Sa sedamnaest godina, Ljubomir Karadzic je 1948. bio clan SKOJ-a,aktivista u opstinskom komitetu, glumac u Narodnom pozoristu u Pljevljima. Kadaga je maceha prijavila da podrzava SSSR i Staljina, sekretar komiteta DzemailSelmanovic ga je izbacio iz partije i sa posla. Godinu dana kasnije, uhapsen jekao djak Poljoprivredne skole u Porecu i odveden na Goli otok. Tih dvadeset icetiri meseca ukradene i krvave mladosti na tom ostrvu, ovaj covek ni danas nemoze da zaboravi. O svojoj crnoj sudbini cutao je trideset i pet godina. Kada mise poverio i kada sam njegovu pricu, krajem osamdesetih objavio u novinama,citava familija je skocila na Ljubomira Karadzica. On je javno demantovaosopstveno kazivanje i da bi sacuvao obraz macehe, povukao se opet u cutanje.Vlado Dapcevic veruje da je vecina kaznjenika sa Golog otoka, prilikom izlaska izkamene kaznionice, bila prinudjena da potpise obavezu da ce ili raditi za Udbu, ilido smrti cutati o onome sto se desavalo na Golom otoku.Pojedinci su se u Jugoslaviji izjasnjavali za Staljina jos tokom leta 1948. SlavkaNedeljkovica, predratnog ucitelja i partizana, Udbi je prijavio njegov najboljiprijatelj Milivoje Nikitovic, major tajne policije, jer mu se ucinilo da se nestokoleba. Kada je uvideo da je pogresio, Nikitovic je licno Krcuna molio da pustiNedeljkovica iz zatvora, ali mu je ministar pripretio da ako jos jednom dodje damoli za prijatelja, da ce i njega uhapsiti. U operativnom radu, rukovodioci Udbesu se vodili principom da niko od ?sumnjivih? ne sme ostati van njihovogdomasaja. Politicka policija FNRJ se drzala starog nacela NKVD da sve mora bitipokriveno. Licno je Aleksandar Rankovic izdao naredjenje da sve sto moze danosi pusku, a sumnjivo je, bude odmah uhapseno! Prve organizovane grupe tzv.ibeovaca, pojavile su se u Beogradu septembra i oktobra meseca. NaBeogradskom univerzitetu ih je bilo najvise. Posebno je bila aktivna grupa odcetrdesetak staljinista na Agronomskom fakultetu u Zemunu i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Organizacija ibeovaca bivseg upravnika Partijske skole CKKPS u Beogradu imala je 125 clanova, a u Trsteniku stotinak. Kada je otkrivena,njeni clanovi su krenuli u sumu, a drugi su odlucili da beze u Bugarsku iRumuniju. Na granici Jugoslavije, tokom cetvorogodisnje komunisticke hajke izkomsiluka, registrovano je 7.877 incidenata i 142 oruzana sukoba. Malo jenedostajalo, pa da se IB pretvori u vojni komunisticki rat. ?To je bio hladni rat, ukome su duz nasih granica padale ljudske glave. To je bio najjaci pritisak svimmogucim sredstvima osim otvorenog rata rekao je licno Tito.

Glavni deo bitke sa staljinistima u Srbiji vodio je Slobodan Penezic ? Krcun, dok je Aleksandar Rankovic bio koordinator rada Udbe na prostoru citaveJugoslavije. Krcunu je to kao ministru srpske policije i clanu CK KPJ bio jedan odposlednjih vaznijih poslova, jer je 1953. godine presao u Izvrsno vece SkupstineSR Srbije. U samoj Udbi za Srbiju, do novembra 1948. godine bilo jeregistrovano samo deset radnika koji su podrzali Staljinovu rezoluciju. To su biliBogdan Bilic, Lazar Nikolic, Olivera Mitrovic, Ljiljana DJordjevic, MomciloVukovic, Branko Aleksic, Ivan Goricar, Stanoje Belic, Boza Bokan i StevanMiodragovic. Kao ?kolebljivci? u srpskoj tajnoj sluzbi, gde su svi zaposleni bilikomunisti, bili su oznaceni Danilo Jakovljevic, Milan Milakovic i Jovan Mitic.Sedmoro je bilo u zatvoru i pod istragom. Vecina njih je bila na nizim funkcijamau IV odeljenju Udbe Srbije i Udbe Beograda. Krcun, doduse, nije direktnoucestvovao u stvaranju najozloglasenijeg jugoslovenskog zatvora, Golog otoka,ali je svojom doslednoscu u progonu neistomisljenika po Beogradu i Srbiji, uspeoda ga napuni Srbijancima. Srpska Udba otkrila je i eliminisala 133 grupestaljinista tokom 1949. Tokom godine u Lovcencu, na primer, Udba je uhapsiladvadesetak rusofila, ali ih je ubrzo pustila kucama. Oni su, medjutim, u novembrukrenuli ilegalno preko granice za SSSR, ali su na jugoslovensko-madjarskojmedji, svi pobijeni. Ljubo Pesikan iz Lovcenca tvrdi da je to bila vesta Udbinaklopka. Grobovi ovih ljudi jos nisu nadjeni. Aleksandar Rankovic je 1951. priznaoda je policija uhapsila 8.403 ibeovca, od cega cetrdeset i sedmoro greskom.Zvanicno uhapseni su bili neprijatelji drzave. Za njih je otvoreno u Krivicnomzakoniku posebno krivicno delo ?...neprijateljski rad na liniji IB...?, a u Udbi iKOS-u poseban odsek medju tzv. unutrasnjim neprijateljima. Nacelnik je bio D.Jaricevic. Tokom prve tri godine borbe protiv simpatizera IB, tajna policija jeuhapsila 12.829 lica. Od 1949. do 1958. godine, koliko je Goli otok radio, kroznjega je proslo oko jedanaest hiljada kaznjenika. Njegovi upravnici su bili visokioficiri Udbe, general Vojo Biljanovic, pa Vladimir Rolovic, Branko Damnjanovic,Jovo Kapicic, Ante Rastegorac, Nikola Bugarcic. Ovaj treci je licno u logorupretukao do krvi Vladu Dapcevica, koga je Jovo Kapicic kasnije temeljnosaslusavao. General Jovo Kapicic, posle sluzbovanja u Ozni bio je neko vreme udiplomatiji, ali se u Parizu posvadjao sa ambasadorom Markom Risticem okospijunskih poslova. Tito ga je vratio u Beograd i predao Rankovicu, a ovaj ga jeimenovao za rukovodioca logora Goli otok. On sam tvrdi da je na ostrvu biosamo gost, cetiri-pet puta. Za dobro obavljen posao na Golom otoku 1950.godine, Kapicic je imenovan za nacelnika jugoslovenske Udbe. Sam Aleksandar Rankovic, je jednom prilikom ocajnicki rekao Milovanu DJilasu: ? Najgore je stone znas ko ti je neprijatelj? Dojucerasnji drug ? neprijatelj u vlastitim redovima!Kada je general Ljubodrag DJuric, na VI partijskom kongresu novembra 1952.godine u Zagrebu, sa govornice okrivio Petra Stambolica da mu je oteo zenu,izbila je burna diskusija. Covek koji je tom prilikom izveo generala DJurica izdvorane bio je general policije Jovo Kapicic. Tito je za tom istom govornicom, zaDJurica, sefa svog kabineta, rekao da je ibeovac. Punih sest godina LjubodragDJuric i citava njegova porodica okajavala je grehe posle takve osude. Udba im je stalno bila za vratom. Tek tada je general DJuric shvatio da ga Jovo Kapicicnije izveo iz kongresne dvorane, vec jednostavno uhapsio, iako mu je bio velikiprijatelj. Stari obavestajac Nikola Nikolic je koristeci prvi put vojne podatke, juna1995. godine, objavio da se po liniji Kominforma do 1963. godine izjasnilo cak55.343 Jugoslovena. U samoj Srbiji najvise  51,49 odsto. Medju ibeovcimanajvise je bilo boraca ? 21.880, pripadnika JNA  4.153, rukovodilaca KPJ ?2.616, policajaca ? 1.772, od cega i pet stotina ljudi iz same Udbe. Najviseudbasa-staljinista bilo je u Sarajevu i Kladovu. Nacelnici Udbe BiH Nenad Vasic iRemzo Duranovic preveli su, gotovo, celu sluzbu u ibeovce. Iz crnogorske tajnepolicije ?za? Staljina je bio Vukosav Boskovic, sekretar Udbe. Kako je kod nekihvisokih funkcionera Staljin bio cenjeniji od Tita, to se uz Kominform priklonilo dvaclana Politbiroa CK KPJ, osam iz CK KPJ, 16 iz republickih centralnih komiteta,50 iz oblasnih, 773 iz sreskih, 318 iz opstinskih, 498 iz mesnih i 953 sekretaraosnovnih celija Partije. Nikolic nabraja, da su se pod udarom Partije, Tita i Udbenaslo i sest saveznih ministara, sest njihovih pomocnika, 30 federalnih poslanika,17 republickih ministara i 85 pomocnika, 33 republicka delegata, 293predsednika opstina, 72 prvaka srezova, 6 generala, 43 pukovnika, 118potpukovnika i 322 majora. U logoru su se nasli i skojevci Branko i GordanaMihailovic, deca djenerala Draze Mihailovica, pa i sin slavnog vojvode Misica,mladji Vojislav. Ubedljivu vecinu medju progonjenima imali su Srbi i Crnogorci.Rankovic je to dobro znao. Krcun je jednostavno, kako je sam jednom prilikomizjavio, samo sledio Titov put: ?... A ja, cak i da sam znao da je Tito 1948. godine pogresio, isao bih njegovim putem, bio bih njegov sledbenik!

Mnogo ljudi je ostavilo kosti na Golom otoku. Istoricari kazu njih 343. Zatvorenicisu cinkarili i tukli jedni druge. Udba je medju njih ubacila lazne ibeovce. Takav jebio, na primer, Bora Viskic, kadar Ivana Steve Krajacica, stari oznas, koji jepotajno pravio za upravu spiskove ljudi koji se nisu odmah ?revidirali?. Bile suujedno i liste smrti. Batine i gladovanje vladali su sve do dolaska AleksandraRankovica na Goli otok, u septembru 1952. godine. Tog dana niko od robijasanije isao na rad. Svi su bili postrojeni ispred svojih baraka. Sef islednika imilicionara bio je tada Ranko Balorda. Koliko su se cuvari bojali osudjenikavidelo se tek tada, jer je ispred svakog stroja stajala kompletna jedinica milicijesa automatima i mitraljezima uperenim u goloruke ljude. Dosta osudjenika je zatomislilo da ce biti streljani. Petar Vukovic, bivsi direktor Poste FNRJ se glasnoponadao slobodi. Niko ga nije cuo, jer su osudjenici u tom casu poceli, ponaredjenju, da klicu: ?Tito, Marko, Tito, Marko!? Rankovic je dosao brzo, posetio
bolnicu, kuhinju, i jos brze otisao. Obavestajac Nikola Nikolic svedoci da jeRankovic, navodno, po izlasku iz logorske zice svom pomocniku SvetislavuStefanovicu ? Ceci rekao: ?Majku im jebem, sta ucinise od nasih ljudi?? Pre oveposete Goli otok je pobeleo. Da bi ugostili Aleksandra Rankovica rukovodiocizatvora su oprali krv i okrecili citavo ostrvo, ali tragove surovog mucenja nisuuspeli da sakriju.?... Mislili su da smo mi stoka. Da smo slepi, gluvi, da nemamo mozak, da nepamtimo. Znamo mi sve sta su nam radili udbasi Vojin Jaukovic, VeselinBulatovic, Jovo Kapicic, Anto Rastegorac, Dzemal Bijedic, Nikola Bugarcic, AcaRadakovic i Miladin Mandic ? pricao mi je Ljubomir Karadzic ? Cak i kada sam useptembru 1953. izasao na slobodu, Bulatovic mi je rekao: ?Svakog bandita dami prijavis. Ko tako ne radi, doci ce mi opet!? Bio je to Veselin Bulatovic upravnikGolog otoka. Zakleti rezimlija, poznati zlikovac, koji se eto i danas slobodno setapo Jugoslaviji, kao penzioner koji uziva veliku penziju. To je covjek koji jenajcrnje uprljao lik crnogorskih boraca i jugoslovenskih komunista. Znam da jeradio po naredjenju, pa se zato pitam, kakvu savjest nosi i da li ju je ikadaimao...??

Prljava stvar
Ovo ostrvo postalo je sinonim za svu surovost koju je novi poredak doneo svojimljudima, ali i za jos nekolicinu logora za ortodoksne komuniste. Na samom Golomotoku postojalo je nekoliko robijasnica: ?Zica?, ?Velika draga?, ?Mermer?,?Petrova rupa? i logor za zene. Tu je bilo vise od pet hiljada zatvorenika, koje jecuvalo sto deset naoruzanih milicionara, a saslusavalo pedesetak islednikaUdbe. Njihova desna ruka bila je brigada revidiraca, koju je predvodio OsmanPasic. Pored Golog otoka, kaznionice za pristalice Staljina, napravljene su i naostrvima Sveti Grgur, Rab i Ugljan. Ovaj prvi je bio namenjen samo vojnim izenskim licima. Postojala su zatim i dva manja logora u Makedoniji. O njima je uSaveznoj skupstini FNRJ, da bi se legalizovali, provucen na brzinu jedancetvoroclani zakon. Mada je, svedoci general Kapicic, navodno, Rankovicpreporucivao upravnicima logora da zatvorenike, tj. ?... te nase ljude...?kaznjavaju samo ?... drustveno korisnim radom...?, udbisti, kako su sami sebezvali, ocigledno ga nisu poslusali.Najkrvozderniji kapo bio je Esad Sabanac, rusofil iz Sarajeva, koji je bio podzastitom Dzemala Bijedica. Kada je napustio ostrvo krajem pedesetih, postao jeprodavac cipela i doziveo punu jugoslovensku penziju. Beogradsku Glavnjacu,preotetu od Nemaca, komunisti su pretvorili u zatvor za svoje. Prva zrtva bio jeruski pop Nekljusov. Njega su uhapsili Maks Bace i Edo Brajnik i zavrbovali dana Golom otoku radi kao udbin prevaspitac. Kako je, medjutim, pop imao velikubradu, seca se cuvar Veselin Popovic, strazari su mu je obrijali. Bez bradeNekljusov nije bio pop, odnosno lazna zrtva Udbe, pa su Bace i Brajnik naredilida se likvidira, kako ih ne bi odao. U Glavnjaci su lezali i umrli u prisustvu vlastiAndrija Hebrang, Mirko Krdzic i mnogi drugi osudjeni komunisti. Upravnik ove kaznionice je bio neko vreme Pavle Baljevic, nesvrseni student prava iz Niksica,a zatim Nikola Miscevic, bivsi zandar. Zatvor u Velikoj Gradiski bio je vojnakaznionica. Glavni je neko vreme bio major Vlado Loncar. U ovoj robijasnici zakomuniste, posle nasilne smrti Istvana Dobosa, nasred logora okacena je tablasa licemernom naredbom:

U ovoj zemlji postoji zakon. Niko ne sme daneovlasceno ubija. Ubice ce biti otkrivene i izvedene pred sud!?U Crnoj Gori najopasniji kazamat je bio Bogdanov kraj, zatvor u koji je ministar policije Savo Joksimovic slao svoje rusofile. Kada se u Bijelom Polju desetinafunkcionera sa Ilijom Bulatovicem na celu odmetnula u sumu, ministar Joksimovic, koji je imao cin pukovnika Udbe, ih je jurio sa hiljadu boraca Knoja,dostigao i dotukao. Poseban logor za zene-ibeovce postojao je u Ramskom ritu.Vodio ga je Veselin Popovic, major Udbe zvani Makarenko, a njegov pomocnikbila je Marija Zelic. Ona je organizovala linc Savke Tasic, a zatim i progonupravnika Veselina Popovica, koji je lazno osumnjicen kao staljinista, pobegao uinostranstvo. U Bosni glavno muciliste bilo je u Bileci, gde je cuvar titoizma bioNikola Bugarcic, a glavni batinas razalovani general Branko Kadja Petricevic.

Revolucija u Jugoslaviji jeste jela svoju decu, ali ih je i ponizavala. U zemlji je uvreme Informbiroa bilo najmanje cetrdeset zatvora i logora za staljiniste, ali jesamo Goli otok bio mesto koje je upamceno kao muciliste sa specificnim fizickimi psihickim metodama prevaspitavanja zatvorenika. Sam general Jovo Kapicic je ipriznao da je Goli otok ?prljava stvar? jer je na njemu bilo omogucenoponizavanje ljudi. Miroslav Popovic, pisac i stradalnik se seca da je logorasimataj isti general, zaduzen kod Rankovica za zatvore u Jugoslaviji, 1949. godinedoslovno na Golom otoku rekao:?.... Vi ste pruzili ruku neprijatelju, vi ste kao stetni izdvojeni iz nase drustvenesredine, ovdje izolovani na ovome ostrvu, zbog svog izdajnickog politickog stavai kaznjeni ste mjerom ? drustveno korisnog rada ? do dvije godine. Ali, od svakogvas pojedinacno zavisi, bez obzira na izrecenu kaznu, koliko ce koji ovdje ostati;oni koji ne budu htjeli da uvide svoje greske i da revidiraju svoj politicki stav, tj.koji ne htjednu da se poprave, njima ce i kosti ostati na ovom ostrvu!?Ko je izmislio Goli otok? Na ovo pitanje je tesko odgovoriti, jer zivi svedoci tevlasti, ne zele da priznaju svoje ucesce u policijskom masakru svojih drugova.Mnogi se za zivota nisu javno oglasili, izuzev Svetozara Vukmanovica Tempakoji je rekao da on nije znao za ovu robijasnicu, pa i zaboravnog MilovanaDJilasa, zvanicnika, koji je prilikom posete ostrvu ibeovce nazivao stokom.

SamDJido pise, da je odluku iz opreznosti doneo sam Tito, bez konsultovanja saKardeljom i Rankovicem, i da je on, DJilas, za taj logor cuo tek, negde, u CrnojGori. Njegov partijski drug Vladimir Dedijer, naprotiv, javno je izjavio da je upravoEdvard Kardelj dao ideju o fizickoj izolaciji staljinista, pa cak i o pravu da se uJugoslaviji formiraju koncentracioni logori. Kada ga je Ivan Stevo Krajacic, tadaministar hrvatske policije, upoznao da postoji jedno mermerno ostrvo, koje jevideo sa vajarom Antunom Augustincicem, slovenacki kadrovik Edvard Kardelj jeto saznanje preneo Titu. Krajem cetrdesetih i pocetkom pedesetih godina, glavni ljudi drzavne bezbednosti Jugoslavije bili su Aleksandar Rankovic, SvetislavStefanovic, Veljko Micunovic, Jovo Kapicic. Svi narodni heroji Jugoslavije i to od1953. kada su logori za ibeovce poceli da se gase i zatvaraju. Njihov posao jebio, kako napisa Vuk Trnavski, da ubiju coveka u coveku. Covek koji je bio uprvoj grupi kaznjenika na ostrvu, a zatim godinama u emigraciji, Milinko B.Stojanovic, advokat i predsednik Udruzenja Goli otok, misli da je Jovo Kapasmislio i organizovao kaznionicu na Golom otoku i u Ramskom ritu, jer je pretoga, radio na logoru Buljkesa za grcke emigrante, a da je Ceca idejni tvoracsistema prevaspitavanja, odnosno represije na golootocki nacin.

Sam generalJovo Kapicic u svojim intervjuima, u vise navrata je priznao, da je Goli otoknastao direktnom saradnjom Udbe FNRJ i tajne policije Hrvatske, odnosno da ga je izmislio, niko drugi do Ivan Stevo Krajacic, najdrazi Titov policajac. Istoricar Antun Miletic takvu tezu samo potvrdjuje:?... Jos u staroj Jugoslaviji, ministar policije Korosec, zajedno sa knezom Pavlomrazmatrao je mogucnost otvaranja jednog velikog zatvora na nekom jadranskomostrvu, gde bi u slucaju pokusaja komunistickog prevrata, mogli da smesteuhapsene pobunjenike, a da ne budu blizu istocnih granica, odnosno Moskvi.Kada se dogodila Rezolucija Informbiroa i Tito je poceo tako da razmislja. StevoKrajacic i Edvard Kardelj su mu predlagali prvo da se za ibeovce otvori logor uDoboju. Onda su pomenuli taj kameni usamljeni otok. Vajar Antun Augustincic gase setio po izvrsnom mermeru koga neko treba da preradjuje...

Udba Hrvatske je utvrdila da je otok dobar za cuvanje, da je bezbedan. Odluku ootvaranju ovog logora doneo je Tito, a sproveo Stevo Krajacic zajedno saAleksandrom Rankovicem. Iz citave Hrvatske su dovedeni kaznjenici, cak iosudjene ustase da dizu barake, radionice, kuhinju i bolnicu. Tako je Tito nastaljinizam odgovorio novim, svojim staljinizmom...?Pisac Dragoslav Mihailovic pamti slucaj profesora geologije Luke Marica izZagreba, koji je po nalogu Antuna Augustincica, a za Udbu Hrvatske, praviospecijalni izvestaj i kartu geoloske strukture Golog otoka. Vajar Augustincic jeispred tajne policije Hrvatske i Ivana Steve Krajacica bio clan posebne UdbineKomisije za logore, u kojoj su bili i generali Veljko Drakulic i Jovo Kapicic. Oni sutokom 1948. godine obisli mnoga jadranska ostrva u potrazi za lokacijom buducekaznionice.

Kapicic je cak smatrao da su Pakleni otoci podobni za politicki zatvor,ali su Augustincic i Krajacic odabrali Goli otok, i taj predlog prosledili licno Titu.Konacna odluka je donesena u Zagrebu, smatra Mihailovic, gde se Josip Brozsklonio na petnaestak dana, bas u vreme najzesce Staljinove kampanje protivFNRJ. Titov sekretar Milan Radlovic iz Garde pricao je svojevremeno MilovanuBuricu da su Marsal, Krajacic, DJilas, Kardelj, Rankovic, Sasic i Augustincic jahtom isli tajno u posetu ostrvima da bi licno izvideli teren. Odlucili su se za Goliotok. Mermer sa tog ostrva koristio je Antonu Augustincicu da pravi velelepnespomenike Revoluciji, a generalu Ivanu Krajacicu, zvanom Steva da oblozi svojekupatilo i bazen u Zagrebu i Opatiji. Ima dosta ljudi iz tog vremena koji veruju da je i Goli otok bio komunisticka i zagrebacka zavera protiv Srba u samojHrvatskoj, pa i u Jugoslaviji. Dzordz Alen, americki ambasador takvu tezu potvrdjuje cinjenicom da se iza politicke cistke srpskih komunista u Hrvatskojnalazio licno dr Vladimir Bakaric. Golootocki mucenik Dragoslav Mihailovicprihvata ovakav nacin razmisljanja, jer se seca da je, na primer, Rade Zigicnastradao bez ikakvih razloga.

Njega i Velju Mrdakovica iz Prokuplja u smrt jeposlao upravnik logora Veselin Bulatovic, ali i dodaje, da je sam Josip Broz,osecajuci da takav stav poprima i medjunarodni karakter, u nekoliko navrata javno isticao da obracun sa ibeovcima nije posledica medjunacionalnog sukobaHrvata i Srba. Utoliko je, kaze Mihailovic, citav taj proces bio sumnjiv, cim je Titoimao potrebu da ga glasno demantuje.Ljudi sa Golog otoka bili su zauvek obelezeni. Jednom sedmicno su sve do 1956.godine morali i na slobodi da se javljaju u ispostavu Udbe. Njihovi dosijei su utajnoj policiji bili otvoreni sve do 1980. godine. Na taj nacin ih je Partija prekoUdbe, a zatim preko SDB neprestano progonila i podsecala da su i dalje drzavnineprijatelji vlastitoj otadzbini i narodu. Iako su odsluzili svoje zatvorske kazne,ibeovci nisu bili slobodni ljudi. To mi je iz svog iskustva potvrdio mucenikLjubomir Karadzic:?... Sta sam radio od 1954. godine do 1980. godine? Radio sam svasta, stomogu ljudi koji se bore za opstanak golog zivota. Sluzio sam gradjanima, kopaobaste, nosio, utovarao i istovarao kamione.

A kada su udbasi, kako smo ih miibeovci prozvali, i to oni iz Pljevlja procijenili da ipak nekako zivim, stalnimprogonima i maltretiranjem zagorcavali su mi to malo zivota. Morao sam da sesvakih sedam dana prijavim u Udbu, kod islednika ?Madza? na raport i referisemsta sam i sa kim razgovarao. Kako nijesam ni imao puno susreta sa ljudima,nisam ni imao sta da mu pricam. Prijetnje je bilo na pretek. Ja nijesam htio dabudem provokator. Ni moji ukucani me nisu srdacno prihvatali. Bio sam okruzenspijunima, provokacijama, podsmesima, ruganju. Pobegao sam zato od kuce ipotrazio utociste u selu Palez kod Zabljaka, kod moje dobre strine Milijane P.Karadzic i kod brace od strica, Mila, Radosa i Bora. Otisao sam peske iz Pljevljau Palez, ali sam se sjutri dan prijavio odeljenju Udbe na Zabljaku. U Palezu samnajvise sam cuvao krave i glumio budalu. Povremeno sam glasno razgovarao sakravama, bezciljno gadjao kamenjem u neku zamisljenu metu i slicno. Jedinosam moju glumu povjerio mojoj strini i kazao joj, da ja nijesam lud, vec cu tako daizbjegnem Udbine progone. Po mojem zahtevu, strina se zalila i ukucanima ikomsijama da sam ja senuo. Uhode i provokatore nisam bas uspio da prevarim, jer sam uskoro pozvan na odsluzenje vojnog roka. Predsednik komisije meznacajno pogledao i rekao:

Nijesi ti lud, nego su ludji ovi koje ti zajebavas?. Kadsam u vojsci odbio da mi se prizna moj partizanski staz i vreme u progonstvu, zamalo me nijesu opet uhapsili.Po povratku iz armije, opet su nastavljene ?mucenicke muke?. Opet bez posla,za komad hleba sam radio na istovaru gradje u Pilani ?Velimir Jakic? uPljevljima, pa su me istjerali. Radio sam i u Ciglani, zatim u Komunalnompreduzecu u Pljevljima, radio sam na potkivanju seljackih konja, a ponekad i nazakopavanju uginulih zivotinja. Svi su ti poslovi kratko trajali, a ja sam bez dinara zivio, istina u svojoj kuci, ali u njoj nijesam imao kucnu ljubav. Ovo mucenje mi jedobro ublazio pokojni potpukovnik Dusan Jankovic, koji me primio za fizickogradnika na vojnoj ekonomiji u Pljevljima. A na to mjesto sam zamijenio mojegaoca, koji je dozivljavao slicne progone Udbe. Iz Pljevalja me izbavio moj bratRadule Karadzic, oficir u Varazdinu. Tamo sam se dosta brzo zaposlio, ali kad susaznali moje karakteristike, nastavljen je progon.

Na kraju sam se zaposlio u?Varteksu? Varazdin i tamo radio oko cetiri godine. Najteze mi je bilo onogadana kad mi je otac javio da ce da vrse iskopavanje i prenos kostiju mojepokojne majke, koju sam ja kao decak od 12 godina sahranio. Trazio sam oduprave ?Varteksa? da mi odobre sedam dana odsustva i odmah sam bio odbijen,kad su saznali zasta trazim odsustvo. Obratio sam se u Komitet partije i oni sume odbili, pa sam posao u Kotarski komitet partije i tamo dobio odgovor: ?Tvojamajka nije poginula za slobodu Hrvatske, nego je streljana.? Kad je nacelniksaznao da sam bio na Golom otoku, namrstio se i rekao: ?Pa si dosel kod nas da jedes nas zagorski kruh. Kruh ti mili jebem! Ti si zatroval ne samo tvoju smrdljivuCrnu Goru, nego si zatroval i nasu Horvatsku, pa si sad nasel za potrebno da odnas trazis pomoc. Mars van!? Brzo sam pobjegao i iz Varazdina. Prenos kostijumoje majke nijesam vidio, jer nisam imao novca za put. Uskoro sam se sadiplomom spakovao i otisao u Beograd. U Beogradu sam se preko poznanika Cvorovica Mirasa, a putem ucesca na konkursu za popunu radnih mjesta,zaposlio u preduzece ?Elektrosrbija? u kojem sam radio 20 godina u svojstvureferenta za radne odnose i opste poslove. Vecina radnika pa i dobar dioodgovornih ljudi u preduzecu su me iskreno voljeli i postovali.

Kad sam 1983.preziveo jako teski infarkt, mnogo su me pazili. Posle toga sam kao invalid prvekategorije penzionisan...?Kada sam 1994. godine razgovarao sa jednim bivsim ambasadorom iobavestajcem o Rezoluciji Informbiroa, upitao sam ga otvoreno da li je sukobizmedju Staljina i Tita, zaista, bio moguc na takav nacin. Ambasador mi jeodgovorio da jeste, jer je IB bio samo jedna od mnogih borbi za vlast unutar komunistickog sistema Istocne Evrope, a kada sam posumnjao da je IB samo biopoliticki trik, kojim su Staljin i Tito, gurnuli Jugoslaviju kao komunistickog dzokeraZapadu u zagrljaj, ambasador je odgovorio:? To je vrlo realna teza. Izvesni Marko Strunje, covek visokog Titovog poverenja je jednom cak javno izjavio da je Josip Broz sve smislio, pa cak i iniciraoRezoluciju IB. I Milovan DJilas u knjizi ?Druzenje s Titom? pise da je Josip Brozpripremao sukob sa Moskvom. To su zeleli i Sovjeti. Znaci plan je vec postojao.Uostalom, da je Staljin zaista hteo da ukloni Tita, on je mogao preko svojihspijuna, pa i samog Ivana ? Steve Krajacica da ga ubije. Ali, Staljin to nije ucinio.Staljin i Tito su, mozda, od Jugoslavije napravili Trojanskog konja, koji je prekosrpskih zrtava usao u kapitalisticko drustvo.

Sto je teror Udbe i KOS-a premaibeovcima u zemlji bio veci, to je i uverljivost u konacni raskid Beograda saMoskvom bila veca. Uostalom, u vreme raskida sa Rankovicem na IV plenumuCK SKJ Tito i njegovi kriticari nijednom recju nisu Leki prebacili zloupotrebenjegove sluzbe na Golom otoku i u drugim kaznionicama za staljiniste. Pitajmo se zasto? Verovatno da ne bi dirao SSSR i da ne bi izazvao Rankovica daprogovori. Postavljajuci se zatim kao tampon zona izmedju komunizma ikapitalizma, Jugoslavija je predstavljala ujedno i transformator za dva sasvimrazlicita sistema. Tito je zato bio vladar situacije. Do 1988. godine na ime kreditai pomoci Beograd je od zapadnih drzava dobio oko sto milijardi dolara. Tita jeZapad gurnuo sezdesetih u Treci svet kao lidera nesvrstanih, da bi mu drzaoAziju i Afriku pod kontrolom, podalje od Moskve. Mada je SSSR zeleo da tajTreci svet preko Tita pretvori u novu Kominternu, to mu nije uspelo, pa je zatoMoskva godinama vodila tihi rat protiv Tita i nesvrstanih. Samo cinjenicama idokumentima iz sovjetskih i jugoslovenskih tajnih arhiva ovakve teze mogu da sedokazu. Njih, mozda i ima, ali sigurno je da ih ni Beograd, ni Moskva, zarad daljesaradnje, nikada nece pokazati svetu! A to znaci da nikada necemo ni saznatizasto je, zapravo, tako veliki broj ljudi stradao na jugoslovenskim golimotocima???

Nova klasa
Kraljevska tajna policija hapsila je komunistu Milovana DJilasa jednom, ali je zatokomunisticka drzavna bezbednost to zvanicno cinila cetiri puta. Toliko puta mu jeu Titovoj Jugoslaviji i sudjeno: 1955. 1956. 1957. i 1962. Ne zbog protivnarodneili protivdrzavne akcije, vec politicki zbog suprotstavljanja birokratsko-staljinistickoj praksi KPJ. Popularni DJido je bio ideolog i teoreticar te jugoslovenske partije. Po njegovoj ideji KPJ je postao SKJ. Kada je, medjutim,DJilas postao i prvi javni kriticar te iste Komunisticke partije, zadesio ga je Titov iUdbin gnev. Proglasen je 1953. revizionistom i izbacen iz CK SKJ. Osudjen je,na ukupno, trinaest godina robije. Kaznu je izdrzavao u Sremskoj Mitrovici, uistom zatvoru kao i u Kraljevini Jugoslaviji. Svoje kriticke osvrte na komunizam ititoizam, zbog kojih je proganjan, DJilas je pedesetih i sezdesetih godinaobjavljivao u novinama Borbi, ?Njujork tajmsu?, knjigama ?Nova klasa? i?Susreti sa Staljinom?. Kako je obracun sa Milovanom DJilasom bio, pre svega,politicki, a zatim policijski, pa je u pocetku jugoslovenska tajna sluzba imalarelativno malo posla sa prvim i najvecim jugoslovenskim disidentom. O timsusretima sa tajnim agentima Jugoslavije i Udbom i sam Milovan DJilas je pisaosporadicno:

... Jednog jutra, krajem leta 1957. godine u novinama sam procitao napad namene, povodom objavljivanja ?Nove klase?. Kaznionske vlasti su se uzrujale, jer  je u stranoj stampi bilo objavljeno da sam ja knjigu proturio iz zatvora. Vecsutradan me obisao udbovac Markovic, koji je prema meni, inace, bio korektan.Umirio sam ga ? da je rukopis upucen u inostranstvo, dok sam ja bio na slobodi.Rekao sam mu da cu to potvrditi i na sudu. Uoci sudjenja pozvao me upravnikMilanovic i upitao me ? koliku kaznu ocekujem. Odgovorio sam: ? Deset,dvanaest godina! Na sudjenje su me odvezli rano ujutro, sporednim putevima ?policajci vole da izigravaju budnost i domisljatost, kroz kukuruziste. Osudili su meza ?Novu klasu? na sedam godina. Oduzeli su mi i sve ordene. Iduceg leta,1958. godine, ukinut mi je celijski rezim, sto je bio znak da su policijski vrhovi shvatili da ne mogu da me slome. To je uradjeno na taj nacin sto su u mojeprizemlje dovedeni probrani zatvorenici. Bilo ih je oko trideset i sa svakim supojedinacno ? kako su mi neki od njih poverili ? razgovarali su sef Udbe ili njegovpomocnik  da se prema meni odnose pristojno, ali i da saopstavaju sta kazem ilista cinim... Krajem zime 1960. godine dobio sam napad slepog creva. Odvezli sume u bolnicu. Stefica je svakodnevno dolazila u bolnicu i davala biltene stranojstampi.

Ja to nisam znao, jer sam bio potpuno izolovan: pred vratima su strazarilimilicionari iz kaznione, a sa mnom u sobi je spavao, kao ?pacijent? Raka,pomocnik sefa kaznionske Udbe. Skoro da nismo ni razgovarali... U jesen 1960.komandira zgrade 2. u kojoj sam tamnovao, smenio je zamenik komandira strazeSucak. Prozreo sam da je on to dosao radi mene ? zivkao me sve cesce narazgovor. Poceo je da me nagovara da pisem ?drugovima gore? da me puste izzatvora. Bilo mi je jasno da vrh, Tito i Rankovic, zele da me puste zbog pritiskastrane javnosti, ali ne po cenu svog prestiza. Ali, buduci da sam iz stampe uociorazliku izmedju Rankovica i Kardelja, napisao sam pismo Kardelju. Poslenekoliko dana Sucak mi je saopstio da nije trebalo pisati Kardelju ? nije on za tonadlezan. Napisao sam pismo Rankovicu. Ali odogovora predugo nije bilo.Najzad u decembru, dosao je Vojin Lukic, sekretar unutrasnjih poslova Srbije, ili je zamenjivao sekretara. Navodio me na razgovor, a ja sam bio krajnje suzdrzan.Otisao je, a da se nismo nista dogovorili. Pocetkom januara dosao je SlobodanPenezic, vec predsednik vlade Srbije. Penezica sam dobro poznavao, kao jednog od najsposobnijih funkcionera tajne policije i partije u Srbiji.

Kada sam muu razgovoru prebacio da je potpisao i davanje i ukidanje moje penzije, on jeodvratio: ? Nego sta! Ti bi hteo i penziju i slobodan neprijateljski rad!Penezic mi je podneo da potpisem vec otkucanu molbu. Svakako je Rankovicshvatio da ?vozanju? sa mnom nema kraja. Molba je bila sastavljena vesto ?bezmalo sva iz delova mojih pisama Kardelju i Rankovicu. Jedino mesto koje mise nije svidelo bilo je obecanje da necu ubuduce stampati ?Novu klasu?.Potpisao sam molbu. Ali kada su mi kasnije u celiji dali kopiju molbe, na pocetku je bila recenica koje se nisam secao, a na koju ne bih pristao. Ona glasi: ?Imajuciu vidu da su sama praksa i nas celokupni posleratni razvitak, kako u unutrasnjoj,tako i spoljnoj politici, opovrgli sve ono cime sam izazvao otvaranje krivicnogpostupka i izricanje sudske presude nada mnom, ocekujem da ce Saveznoizvrsno vece pozitivno resiti moj izlazak iz zatvora?.Odmah mi je bilo jasno da ta recenica treba da posluzi vodjstvu i sefovima tajnepolicije kao ucena, odnosno  ukoliko se ne drzim pocudno ? kao dokaz mojekolebljivosti i prevrtljivosti. Ali, bilo je dockan da ista popravim  molba je vec bilaotisla. Nekoliko dana posle Penezicevog dolaska, 20. januara 1961. godine,oslobodjen sam uslovno  ucenjivacki, ponizavajuce. Po povratku u Beograd, useptembru ili oktobru 1961. godine pozvao me Vojin Lukic u SUP Srbije. Postomi je ocitao da se ne pridrzavam uslovnog otpusta, presao je na moje susretanjesa stranim novinarima i zakljucio:  Mi mozemo to, te vase kontakte sastrancima, lako da oformimo u krivicno delo. Skrecem vam paznju da s timprestanete, inace cemo vas vratiti u zatvor.

Ti strani novinari su agenti obavestajnih sluzbi ? ne dolaze oni kod vas sto su vam prijatelji, nego da vaskoriste u svoje svrhe! Mi cemo uz druge mere objaviti i vasu molbu zapomilovanje. Vi se u njoj odricete i kajete...!Vec krajem februara u ?Njujork tajmsu? je izasao stubac Sulzbergera koji jenajavljivao delo ?Razgovori sa Staljinom?. Opet me pozvao Lukic, pa me molioda mu dam tekst knjige. Predomisljao sam se i domisljao: Oni ce tekst i tako itako uskoro dobiti ? ako nikako, a ono na stranim jezicima. Ali, oni sefovi Udbe, unezgodnoj su situaciji pred Titom ? kako to da su prespavali i nisu dosli do teksta?na vreme?? Pomislio sam: pa, ja i nisam u sukobu sa Udbom, ona vrsi posaokoji joj nalazu Tito i Rankovic. Ja sam u sukobu sa Titom, s Centralnimkomitetom ? zbog cega i udbovce da stavljam u nezgodnu situaciju predvrhovnim sefom? Lukic je uzeo sa stola vec otkucani tekst i potvrdu da surukopis primili od mene. Tih dana je Skupstini Jugoslavije podnet novi paragraf Krivicnog zakonika po kome mogu biti sudjena i lica koja odaju drzavnu tajnu izsvog ranijeg rada tj. ako vise nisu funkcioneri. Bilo mi je jasno da je taj paragraf trebalo da bude primenjen na meni. Nekoliko dana posle razgovora sa Lukicempozvao me Slobodan Penezic.

Odmah je kidisao na mene:? Opet si poceo, malo ti je bilo sto si odlezao ? ovog puta neces se izvuci!Povezao si se sa beogradskom reakcijom i stranim spijunima. Ko su ti prijatelji?Veljko Kovacevic i Boja Grol, cisti reakcionari! Nisam te zvao da se s tobomnatezem! Nego da ti povuces tu knjigu, inace... ti ovog puta ne gine desetak,dvadesetak godina robije. Nije ti dosta sto si revizionista, no sad izdajes idrzavne tajne. Ono o Albaniji je nezgodno, veoma nezgodno... Sad mozes ici,cuo si sta treba da znas!Dva-tri dana posle razgovora ugodnog kod Penezica, 7. aprila 1962. godine, umoj stan su dosli agenti i sudija. Sudija je zatrazio ?Razgovore sa Staljinom iostale rukopise. Odveli su me u Centralni zatvor. Sudija je sutradan, vec strog,otpoceo istragu.

Posle nekoliko dana  sudiju je kao islednik zamenio funkcioner Udbe. Shvatio sam to kao pritisak, kao zastrasivanje, mada se udbas ? nasuprotsudiji ? ponasao korektno, ne podmuklo. Dobio sam i advokata Vukovica, ali i on je radio za Udbu. Posle cetiri meseca sudjenje. Tajno kao i dotad. Osudjen samna pet godina, u zbiru sa preostalim kaznama  13 godina. Krajem novembra ilipocetkom decembra 1966. godine su mi instalirali u celiji elektricnu grejalicu.Kakva  takva vajda od pada Rankovica u leto 1966. godine...?Sa DJilasom je u Upravi drzavne bezbednosti Jugoslavije i republika otpocelotraganje za verbalnim deliktima i delinkventima. Bilo je to vreme kada suAleksandar Rankovic i Slobodan Penezic, iako zvanicno visoki politickifunkcioneri Jugoslavije i Srbije, bili i dalje najnadlezniji, posle Tita naravno, za radpolicije, tajne sluzbe, tuzilastva i pravosudja. Udba Srbije je po principuteritorijalne nadleznosti bila zaduzena da ?pokriva? Milovana DJilasa, ali injegovu suprugu Steficu, koja je sve DJidine rukopise ilegalno slala izdavacu Vilijamu Jovanovicu u Njujork.

Stefanija DJilas je, inace, bila Hrvatica, rodjena Karlovcanka, sluzbenica Udbe tokom 1953. godine, a zatim je presla u CK KPJ,gde se i upoznala sa Milovanom. Pod kontrolom su bili i DJilasovi advokati,rodjaci i prijatelji. Srpska tajna policija je imala u DJilasovoj blizini svog saradnikakoji je nosio sifrovano ime ?Avgust?. Bio je to jedan stariji urednik beogradske?Politike?, veliki prijatelj DJidovog brata Akima DJilasa, koji je Udbi svakenedelje dostavljao svoje beleske o DJidu. Evo sta pise o DJilasu u njegovomdosijeu, koji se nalazio u Udbi Jugoslavije:?... DJilas je jako nepoverljiv. Ubedjen je da ga Udba truje ili dopinguje. Setio senedavno saveta koji je jednom dao Rankovicu, da pronadje ? injekcije istine, pada ih daje zatvorenicima, koji nece da priznaju krivicno delo. Sada misli da jeLeka nasao taj serum i da ga daje njemu. DJilasa muce i pare od njegovih knjigau Americi. Njegovi izdavaci nemaju sa njim potpisan ugovor, sve se radi na rec,ali pare ne dolaze.

Amerikanci se boje, ako pare posalju direktno DJidu, dadevize ne dodju u ruke jugoslovenske vlade, zato ce ga isplatiti na neki druginacin. Ne kaze na koji. Tokom godine, DJilasu je dosla posiljka sa knjigama izAmerike, stampanih na srpskom jeziku. Jedna knjiga je namerno poslata i DaniluLekicu, direktoru ?Politike?. Bila je umotana u korice ?Sluzbenog glasnikaSFRJ?. Lekic je mislio da je to neki zakon, a kad je otvorio, video je Anatomiju jednog morala?. Od straha, knjigu je odmah predao policiji. Druga posiljka stigla je Udbi u Novom Sadu direktno iz Nemacke.

DJilas se tome slatko smejao, jer kaze, sada Udba ima knjigu, pa ne mora da je trazi od mene...?Jedan drugi novinar, Dragan Markovic, inace, bivsi radnik bezbednosti, neki kazui veliki ljubimac Slobodana Penezica, sakupljao je sluzbenu gradju o DJilasu kaokomunisti koji trazi gradjansku restauraciju jugoslovenskog drustva. Na osnovuanalize dokumenata Udbe, urednik Dragan Markovic je otkrio, da je u DJilasovom policijskom dosijeu bio zapisan svaki njegov kontakt sa strancima.Za saradnju sa Institutom za Istok u Svajcarskoj, operativci Udbe su napisali da je to bila samo jos jedna ekspozitura CIA u Evropi, ali da to sam DJilas nije znao.Registrovano je i da je DJilas bio zajedno u drustvu sa Viktorom Kravcenkom iOlegom Penkovskim, sovjetskim dezerterima, oficirima koji su prebegli na Zapadi takodje, radili za americku Centralnu informativnu agenciju.

Sam poslovnikontakt sa Vilijamom Jovanovicem, potomkom crnogorskih emigranta i velikimamerickim izdavacem iz Njujorka, Udba je belezila Milovanu DJilasu kao?neprijateljsku delatnost?. Zbog toga je kucni telefon porodice DJilas neprestanoprisluskivan, cime je Udba dolazila do podataka ko sve kontaktira sa Milovanom iSteficom. Ko su njegovi simpatizeri i novi jugoslovenski disidenti? Kako jedisidenata najvise bilo u intelektualnim krugovima Jugoslavije, to je inteligencija,kao politicki protivnik SKJ, postala posebna oblast proucavanja u organimadrzavne bezbednosti. Na taj nacin, Udba je pokazala da je vremenom odpartizanske vojno (kontra)obavestajne i sluzbe drzavne bezbednosti, izrasla uklasicnu politicku policiju.

Politicka policija

Po samoj semantickoj definiciji, politicka policija je bila organizacija koju drzavaangazuje u borbi za ostvarenje iskljucivo klasno-politickih ciljeva. Njen cilj je bioonemogucavanje aktivnosti protivnika vladajuce klase i partije, ali i sakupljanjesvih vrsta obavestenja za vladajucu strukturu, kao i bezbednost politickogestablismenta. Razvijala se zajedno sa jacanjem drzave, pa je stoga politickapolicija od nastanka u sedamnaestom veku, svoju punu snagu dostigla udvadesetom veku. Sto je drzava bila totalitarnija, to je i njena politicka tajnasluzba bila nemilosrdnija. Primera za takvu praksu ima dosta, pocev odGestapoa, preko NKVD, do same Udbe. Ono cime ce Udba da se bavi,odredjivalo je partijsko rukovodstvo, preko celnika Saveznog sekretarijata zaunutrasnje poslove. Tokom 1962. godine, na primer, u SSUP-u je izradjenpravilnik od radu Uprave drzavne bezbednosti, koji je imao cinovnicki naziv?Klasifikator.

U njemu je taksativno bilo navedeno trideset i sedam poslovadrzavne tajne policije: od neizvrsavanja odluka organa samoupravljanja,nenamenskog trosenja sredstava, reagovanja radnika na niske licne dohotke doreagovanja gradjana na partijske kongrese, konferencije, izbore i medjunarodnedogadjaje. Ti Udbini poslovi su organizaciono u Udbi bili razvrstani na referate. Upisanju tih referata, tada je prednjacila beogradska Udba. Imala je nekolikoposebnih referata ?za pracenje negativnih pojava na univerzitetu, u naucnim ikulturnim ustanovama? film, pozoriste, kulturno-umetnicka drustva, radio,televizija, stampa, umetnicke akademije, radio-saobracaj i muzeje i fakultete.Poseban referat je vodjen za Srpsku akademiju nauka. Referat za stampu, naprimer, imao je zadatak da prikuplja informacije iz tekuceg rada redakcija, daanalizira sadrzaj i tiraz zabavne stampe, ukazuje na njihov stetan uticaj, dakoordinira rad sa sluzbama ispostave oko manjih listova i biltena u preduzecima,da odrzava vezu sa saradnicima u novinarstvu, da odabira nova lica za saradnju.

Takvih lica u beogradskim glasilima, bilo je dosta.Najdrasticnije preventivne i represivne mere koje je politicka policija preduzimalaprotiv ?neprijatelja partije i drzave, bile su tajno pracenje i snimanje, cenzurapisama i rukopisa, posredno upozoravanje, ogranicavanje kretanja i putovanja uinostranstvo, zatim hapsenje i saslusavanje, konfiskacija imovine, cak upucivanjeu logor ili zatvor i obavezno javljanje sa slobode organima drzavne bezbednosti.Za to je tajna policija koristila sirok krug svojih spoljnih saradnika, koje jeregrutovala u svima sredinama.

Samo na radnoj akciji ?Bratstvo  jedinstva, u Vranju, prema sluzbenim podacima, Udba je imala 1960. godine, cak 392dousnika. Jaku mrezu svojih spijuna, tajna sluzba je imala, na primer, i nafakultetima Beogradskog univerziteta. Preko njih se dolazilo do saznanja, kako,na primer, jedan student iz Skoplja negoduje sto se filmovi u beogradskimbioskopima ne prikazuju i na makedonskom jeziku, a drugi, iz Crne Gore, sto uJugoslaviji nema posebnih skola za muslimanske djake. Kako izbor dousnikaUdbe nije bio veliki, to se cesto desavalo da su za tajnu policiju kao potkazivaciradili ljudi moralno-problematicnih osobina i nedovoljno skolovani. Takva je, nazalost, pocetkom sezdesetih bila i kvalifikaciona struktura zaposlenih u sluzbi drzavne bezbednosti, jer je svega 3,14 odsto operativaca imalo visoku skolskuspremu. Nista bolja situacija nije bila ni u saradnickoj mrezi.

O tome kako subirani Udbini dousnici, pisala je krajem sezdesetih Tankosava Simic, clanpokrajinske vlade na Kosmetu:?... Pedesetih i pocetkom sezdesetih godina medju saradnicima Udbe nalazio seveci broj lica koja su ranije svojim postupcima vec bila kompromitovana unarodu. Neki od njih su, na primer, svojevremeno bili u balistickim ili cetnickim jedinicama, neki njihovi jataci, neki pak osudjenici za politicke delikte, osobeniskog morala i lica sklona malverzacijama. Oni su imali losu naviku da se javnopokazuju sa operativcima Udbe, tako da su u narodu gradili sliku da su postaliljudi od vlasti. Gradjani su ih ipak cenili i prihvatali kao olos.

Takav izbor saradnika nametali su nam najvisi funkcioneri i rukovodioci Udbe. U udzbenicimaza operativce tajne policije se naglasavalo da za saradnike treba birati?kompromitovana lica?. U Udbi su to shvatali bukvalno, pa su cak takav olos izaposljavali, pod izgovorom ? to je nas covek. Ovakvi saradnici su, najcescekorisceni za ispredanje raznih intriga protiv postenih ljudi, pa i clanova SK.Korisceni su kao lazni svedoci na sudskim procesima ili za vrbovanje novihsaradnika. A preko nekih smo vrsili i ubijanje ljudi...? U Upravi drzavnebezbednosti Jugoslavije, republika i grada Beograda, postojali su pocetkomsezdesetih veliki spiskovi sumnjivih lica, koje je trebalo pratiti, o njima izvestavativisoke drugove ili pak privremeno zatvarati radi obezbedjenja velikih politickihskupova. U Hrvatskoj je pod kontrolom bilo tri stotine hiljada ljudi.

Makedonskatajna policija je u svojim dosijeima sezdesetih godina imala 136.000 gradjana,kosmetska sluzba 22.035, a bosanska Udba cak 172.240 sumnjivih lica.Posebnu paznju jugoslovenska tajna policija posvecivala je partijskim i drzavnimcinovnicima, pa i funkcionerima. Pre njihovog imenovanja, Udba je proveravalanjihove biografije, poreklo, kao i poreklo citave porodice. To se posebnoodnosilo, na primer, na zaposlene u Drzavnom sekretarijatu za inostraneposlove. Udba je imala 3.899 dosijea o ljudima iz DSIP-a. Neki od njih su vodjenina posebnim spiskovima kao ?sumnjivi za saradnju sa stranim obavestajnimsluzbama? ili ?lica sa losom prosloscu? ili ?lica sa partijskim kaznama? ili?idejno-politicki nepouzdani radnici? ili ?ljudi koje treba otpustiti?. Pocetkomsezdesetih zbog tih poostrenih kontrola, a i direktnog uplitanja u rad ministarstvainostranih poslova, pojedini rukovodioci su se zalili Titu, da im se Ceca ?mesa uposao?. Tito je tu zalbu, medjutim, brzo zaboravio.

Medju sumnjivima u arhivama jugoslovenske tajne sluzbe bilo je dosta i drustveno-politickih radnika, jer Tito,Krajacic i Rankovic nisu ni njima dovoljno verovali. Na Kosmetu Udba je imala900 dosijea pokrajinskih aktivista i politicara, dok je u Kartoteci tajne policijeSrbije bilo podataka o 272 clana partijskih komiteta i 122 skupstinska poslanika.Udba glavnog grada imala je u svojoj evidenciji 117 politickih radnika, dvanaestclanova centralnih komiteta i trinaest iz GK SK Beograda. Najduzi spisaksumnjivih osoba u gradskoj tajnoj sluzbi cinila je lista beogradskih pisaca,novinara, naucnika, direktora, i opet funkcionera. Pomenimo samo neka imena:Dobrica Cosic, Dragoslav Mihailovic, Milovan DJilas, Vladimir Dedijer, DragoljubGolubovic, Jovan i Stanka Veselinov, Krste Crvenkovski. U prikupljanju podataka o tim ljudima, u Udbi, uopste, nije postojala nikakva granica. Uzimano je sve stosu operativci i njihovi saradanici donosili. Kako je to radila Udba Beogradasvedoci Milan DJokovic, zvani Pop, tada nacelnik II operativno-obavestajnogodeljenja tajne policije Beograda:... Udba je, prakticno, bila servis Partije. Bili smo dvostruko vezani ? za drzavnui partijsku liniju.

Tako smo i dobijali zadatke. Uz nas glavni posao, otkrivanje igonjenje neprijatelja, morali smo gotovo iz dana u dan, da prikupljamo podatke ipisemo izvestaje o reagovanjima odredjenih sredina u Beogradu na pojedinapoliticka zbivanja u zemlji. Neki visi funkcioneri dolazili su direktno kod Zivotija ?Srbe Savica, nacelnika Udbe Srbije, a zatim sekretara SUP Srbije, ili sutelefonom narucivali, ove ili one informacije, kako bi pouzdano znali sta se zbiva?na terenu?. Obicno se to desavalo pred njihov govor ili prisustvo na nekompartijskom sastanku. Trazili su od Savica i Udbe obicno ono sto bi oni kaofunkcioneri, u okviru svog delokruga rada, trebalo da prate i da znaju. Tako smo,na primer, Milojku Drulovicu dali podatke o bezbednosnom stanju u Beogradu,sto je on koristio u svom razgovoru sa studentima likovne umetnosti u Pariskojulici.

Tokom 1962. godine, Udba Beograda napisala je 153 izvestaja odogadjajima u glavnom gradu. Bili su to raporti tajne policije o reagovanjimanovinara na neslaganja sindikata i drzavne uprave, o pripremi karikaturista zasastanak sa Milentijom Popovicem, o samovolji Slobodana Bosiljcica, glavnogurednika Radio Beograda, o knjizi Milovana DJilasa o Njegosu, o komentarimaTitovog govora u Splitu, o diskusijama na temu ?rotacija?, o kadrovskimpromenama u Televiziji i radu generalnog direktora Dusana Popovica. Narednegodine uradili smo 138 izvestaja za ?narucioce? iz politickog vrha. Najviseinteresovanja pokazali su za zbivanja u kulturnom zivotu Beograda, pa smo ihzato informisali o reagovanjima stranaca na Titov govor u Splitu, o komentarimadodeljivanja Ninove nagrade Miroslavu Krlezi, o kritici proslave Dana mladosti, oreakcijama na Krlezin tekst Srpske teme objavljen u Politici, o raspravamapovodom drame Banovic Strahinja, o neslaganjima oko Oktobarske nagrade,o svadji Josipa DJerdje sa rukovodstvom DSIP-a, o problematicnim mladjimpiscima, o stavovima Dobrice Cosica prema kulturnim kretanjima u svetu, onegativnostima u ?Avala filmu?, o boravku Vladimira Dedijera u Jugoslaviji i onameri rezisera Vojislava Nanovica da emigrira.Mi smo slali visem drzavnom rukovodstvu, a i u CK Srbije i GK Beograda,specijalne biltene sa preciznim opisima dogadjanja u glavnom gradu. Upakovalismo ih u lepe bele korice. Namenjeni strogo za internu upotrebu, bilteni susadrzavali pregled dogadjaja i u neprijateljskim grupacijama, listu antisocijalnihpojava i pregled komentara javnosti o tekucim politickim zbivanjima. To su pisalipismeni ljudi, pa su svi funkcioneri te biltene trazili. Ta praksa zapoceta je odmahposle rata. Ponekad smo od nasih informatora dobijali i podatke o nemoralnomponasanju pojedinih visokih partijskih ili drzavnih funkcionera.

Razgovarao sam otome sa Srbom Savicem i on mi je odobrio da dobro proverene informacije ofunkcionerima unesem u biltene. To su citali najodgovorniji rukovodioci Partije,pa cak i Tito. Krste Crvenkovski je, na primer, zeleznicom iz Beograda u Skoplje samoinicijativno preneo mnostvo umetnickih slika. Nase ministarke su senaprosto takmicile u otkupljivanju od privatnika raznih ?Lujeva?, a direktori su izinostranstva donosili za sebe skupocene poklone, najcesce tehnicku robu. RTB je, na primer, funkcionerima poklonio pedeset televizora, ali su ih natrag vratilisamo Aleksandar Rankovic i Veljko Vlahovic. Ostali su ih zadrzali za sebe. Svedok je Slobodan Penezic bio ziv, ti bilteni, a posebno podaci o losim manirimapoliticara, nisu nikome smetali. Kad je Krcun poginuo, sekretar Srba Savic melepo upozorio da vise nema ko da me brani i da prestanem da pisem te Udbinebiltene... Tako je i bilo. Kad je 1966. dosao slom Udbe, svi ti funkcioneri i svi tibilteni su mi dosli glave...?Celnici jugoslovenske tajne policije su se strogo drzali pricipa da pred politickimrukovodstvom ne smeju da skrivaju nijednu informaciju, ma koliko ona bilanezgodna ili neprijatna, niti ih smeju obradjivati i prilagodjavati necijem ukusu.Preko Udbe, otkrivene su mahinacije i Petra Stambolica, Milosa Minica,Radovana Grkovica, Jovana Veselinova i drugih komunista.

Ivan Stevo Krajacic je, na primer, otkriveno je, imao u Svajcarskoj svoj tajni bankovni racun na koji jepolagao vece sume deviza. Koristeci podatke savezne Udbe, Tito je u Splituodrzao 1962. snazan govor protiv devijacija u jugoslovenskom drustvu. Tajnapolicija je do 1964. godine imala u svojoj nadleznosti i privredni i klasicni kriminal,tako da su svi u Udbi znali sta se mucka po zemlji. Kako se seca Vojin Lukic,negde 1961. godine, kada su se posvadjali Geza Tikvicki, predsednikvojvodjanske vlade i Milos Minic, premijer srpske vlade, Stevan Doronjski jenaredio novosadskoj Udbi, operativcima Cedi Ukropini i Luki Atanackovicu, daprate Cedu Reljica i jos neke pristalice ?te Republike?. Kad su ovi to otkrili, otislisu odmah da se zale Slobodanu Penezicu i Jovanu Veselinovu kako ih tajnapolicija iz Vojvodine spijunira. Pocetkom sezdesetih godina, kako je to Vladimir Bakaric rekao na proslavi dvadesetog rodjendana jugoslovenske policije, Udba jebila jedan od osnovnih stubova nove jugoslovenske drzave?. Pohvalio je njenusistematicnost i upornost, sto je rezultiralo hvatanjem i onemogucavanjem11.000 spijuna i agenata razlicitih obavestajnih sluzbi, ostavljenih u nasoj zemlji,kao i hrabrost i izdrzljivost u likvidiranju 12.000 razlicitih naoruzanih bandita igrupica u zemlji.

Tih godina o sluzbi drzavne bezbednosti u Saveznoj skupstinidoneta su dva zakona o organima unutrasnjih poslova, cime je Udbi i odredjenonjeno zakonsko mesto u Sekretarijatu unutrasnjih poslova. Posle 1963. godine,donet je i zakon o samoupravljanju u Udbi. Te smernice o radu tajne policije,odnosno i svih organa unutrasnjih poslova, potpisao je Edvard Kardelj,predsednik jugoslovenskog parlamenta. Resor drzavne bezbednosti kontrolisalisu zvanicno Savezna skupstina i SIV.U to vreme gradsku tajnu policiju je vodio Slavko Glumac, a njegov zamenik jebio Slobodan Jovovic. Sef Odseka za antisocijalne pojave u kulturi bio je ZvonkoRadosevic. To odeljenje u Udbi Beograda uvedeno je 1961. na zahtev CK SKSrbije i njegove komisije za kulturu. Slicni odseci za kontrolu ljudi i zbivanja ukulturi postojali su vec pri tajnoj policiji u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju,Titogradu, Novom Sadu i vecim jugoslovenskim gradovima. Iz CK SKJ i SSUP-a, medjutim, bilo je ideja da se u Udbi Srbije oformi posebna sluzba za pracenje tihnegativnih pojava u kulturi. Tome su se ostro suprotstavili Vladan Bojanic,rukovodilac sluzbe bezbednosti i Vojin Lukic, tada ministar srpske policije. Zanegativne pojave u privredi, u beogradskoj tajnoj sluzbi, bio je zaduzen VukasinNikolic. Nacelnik tehnicke sluzbe u Udbi Beograda bio je Gvozden Predojevic.

Milan DJokovic ? Pop bio je iskusan obavestajac. Prvoborac, u ratu je najvisevremena proveo u Pratecem bataljonu Vrhovnog staba koji je cuvao Tita. Odatlega je Krcun odveo u Oznu. Bio je sef tajne policije u Kraljevu i Cacku, a zatimoperativac u Novom Sadu. Sezdesete je dosao u Beograd za nacelnika Udbe naopstini Skadarlija. Dve godine kasnije postao je sef beogradskih operativaca.Njegov zamenik bio je Zika Bakocevic.Policijski kadar u beogradskoj Udbi bio je odabran po volji Partije. Bili su topretezno borci iz NOB-a, dok su oni mladji bili probrani skojevci. Njihov velikiproblem vec tada je bio neprestano mesanje savezne tajne sluzbe, posebnonekih nacelnika federalne Udbe, u rad srpske, pa time i beogradske Udbe.Naime, savezna tajna sluzba je smatrala da se samo u njenoj nadleznosti nalazizastita imena, dela i misli predsednika Jugoslavije. Kada je, na primer, 1962. Titouputio ostre kritike modernistima, policija je shodno tom napadu krenula uciscenje kulture od modernista. Na udaru se nasla i grupa stvaralaca okupljenihoko projekta casopisa ?Glas epohe?. U urednistvu su se nalazili Mihailo Lalic,Branko Copic, Desanka Maksimovic, Miodrag Sijakovic i Branko Kitanovic. Kako je ovaj poslednji bio organizator citavog posla, po nalogu Udbe, vojna tajnapolicija ga je uhapsila pred sam kraj odsluzenja vojnog roka 1963. Na teret mu jestavljena izmisljena izjava da je Tito nesposoban rukovodilac koji sluzi Staljinu, ada je nesvrstanost vid svetske prosnje i ponizavanja. Svedoci su bila trojicaoficira KOS-a, a sudija Bajo DJuranovic, brat od strica Veselina DJuranovica.Tajnom sudjenju Branku Kitanovicu za neprijateljsku propagandu, prisustvovalisu nacelnici Udbe Jugoslavije, Srbije i grada Beograda. Izmisljeni napadac naTita dobio je pet godina robije, a casopis ?Glas epohe? nikada nije odstampan.? Pred Brionski plenum, Udba Srbije, a i druge republicke tajne sluzbe,prikupljale su sve podatke o reagovanjima gradjana povodom politickih ikadrovskih postavljenja drzavnih i partijskih rukovodilaca. A posebno oreagovanjima na Titove govore. Toliko se daleko islo u tim informacijama ogradjanima, da smo mi u Udbi morali da referisemo sta domacice misle oposkupljenjima secera i hleba. Sluzba je, u stvari, drzavnom i partijskomrukovodstvu sluzila kao svojevrsni jugoslovenski institut za izucavanje javnogmnjenja. Pojedini politicari su, na primer, vise verovali Udbinim informacijama,nego podacima zvanicnih drzavnih instituta ? seca se Dragan Mitrovic

Akcija Morava
Veliki problem srpske, a i jugoslovenske tajne policije pre tridesetak i vise godinabila je nestasica novca za rad Udbe, ali i u saveznom budzetu. Da bi se ovaj problem nekako resio, Aleksandar Rankovic je odlucio da deo policijskih i vojnihkadrova ubaci u ekonomsko poslovanje sa inostranstvom. Tako je, na primer,biznisom poceo da se bavi Slobodan Bata Todorovic, Ratko Drazovic, VladaVisnjic, Bozo Drezga, Bora Viskic, Steva Opacic, DJordje Nesic, sve iskusnipolicajci i Aca Cizmic, iskusni privrednik. Godine provedene u Udbi su do krajaformirale njihovu licnost. Kao i svi njihovi drugovi iz tog tajnog drustva, a zarazliku od partijskih kadrova, koji su morali pazljivo paziti na svaki svoj korak,udbasima u biznisu je bukvalno sve bilo dozvoljeno. DJordjije Nesic, zvani DJole,na primer, bio je rodjeni Beogradjanin, pre rata segrt. U Oznu je stupio njenimosnivanjem. Ucestvovao je u akciji hvatanja Draze Mihailovica, a zatim uprogonu ibeovaca. Narodni heroj je od 1953. godine. Kada je po naloguRankovica i Krcuna otvoreno spoljno-trgovinsko preduzece ?Progres?, DJordjijeNesic je postao njegov direktor. Kasnije je otisao u diplomatiju i sluzbovao uTorontu i Sofiji. Stari udbas Borivoj Viskic je bio u pocetku zamenik direktoraBoze Drezge u Jugoagentu, da bi zatim dobio da vodi ?Generalturist?, i filijalu Dajnersa u Jugoslaviji. Na svoje ime osnivao je sirom sveta mnoga privatnapreduzeca, ciji je profit zavrsavao kao Udbin crni fond.

Firme kojima sepokrivala Udba, odnosno SDB bile su kasnije i ?Jugoslavijakomerc? i?Jugoslavijapublik?, u kojima su radili Mladen Svejk, Dragan Tanasic, pa i MomaKapor.Ratku Drazovicu je darivan prvo ?General-eksport?, da bi iz Beograda otisao naposao u Ameriku. Sa sobom je poveo i dvojicu obevestajaca iz DSIP-a. Jedan jedotle bio tehnicki direktor Radio-Beograda, Cira Cirovic, a drugi SreckoGizdavcic. On je, na primer, posle oslobodjenja vrsio atentate na ustase u Italiji.Obojicu je, medjutim, prevrbovala americka CIA i, tako, razotkrila njihovu pravuulogu. Drazovic se, naime, bavio prikupljanjem ekonomskih informacija, ali su toAmerikanci protumacili kao industrijsku spijunazu. Ratko Drazovic je iz SADproteran zbog obavestajnog rada u korist jugoslovenske Udbe. Kada se vratiopostao je direktor ?Avala filma? i dobio mogucnost da sa njom napravi pare. Vrlobrzo ovaj srpski avanturista i plejboj postao je veliki svetski producent.Sezdesetih, izgledalo je da se Holivud preselio u Beograd. Za osam Drazovicevihgodina, ?Avala? je snimila 120 inostranih filmova. On je ?kriv? za to sto su?Skupljaci perja? osvojili Kan, Evropu i svet. Ispovedajuci se Milomiru Maricu,pre desetak godina, Ratko Drazovic je priznao da je bio drzavni krijumcar:?...

Predlozio sam Krcunu Penezicu da Izvrsno vece Srbije formira specijalnoodeljenje koje bi se time bavilo. Vlada je predlozila Vladu Visnjica, a Udba mene,da u okviru preduzeca ?Morava?, koje je pocelo neki sverc u Nemackoj,krenemo sa poslom koji ce dovesti do formiranja ?Geneksa?. Savezna Udba jeimala ?Ineks?. Od te ?Morave? preuzeli smo sverc cigareta, toboze pod firmomizvoza trske u Nemacku. U vagone se okolo stavljala trska, a unutra cigarete,koje su preuzimale jevrejske grupe sa kojima smo dobit delili na ravne casti.zatim smo isti takav kanal sa cigaretama uspostavili prema Italiji, odakle sutrgovci dolazili gliserima, da utovare robu na otvorenom moru i odmah je isplatena licu mesta. Zbog toga je doslo do sukoba izmedju nas, Slovenaca i Savezne Udbe oko podele trzista, sto je dovelo do prljavih podmetanja jednih drugima. Naprimer, jedan Italijan iz Trsta, jako bogat svercer, ali je zazirao od trgovinedrogom, bio je nas glavni partner. U saradnji s njim ovladali smo tim trzistem, pa je slovenacka Udba njemu u toku noci skinula gume s auta i napunila ihheroinom. Na granici mu je postavila zasedu, da bi ga uhapsila i strpala u zatvor.Ni kriv ni duzan odlezao je dve godine.Sav drzavni sverc bio je nas. Pare su uglavnom odlazile u zasebni crni fond, koji je bio uredno prijavljen kod Narodne banke. U to vreme su se pravile funte uzlatu: tako pretvorene vredele su 20 odsto vise. Organizovali smo otkup dolarana crno, otkup brilijanata. Ta osiromasena burzoazija bila je prisiljena da prodajeporodicni nakit, zlato. Kada je bilo neophodno, kad je drzavna blagajna do dnabila ispraznjena, pribegavalo se bukvalno organizovanom kriminalu i pljacki pokucama. Odnosene su ikone, slike, zlato, srebro, namestaj, devize iz slamarica.Na taj nacin pribavljena je neophodna materijalna korist i smisljeno je uterivanstrah u kosti u krugovima obelezene reakcije. Imali smo nekog Acu Lekica,Jevrejina, koji je povremeno odlazio na berzu u Amsterdam i to prodavao.
Takosu stvarane prve devizne rezerve i sredstva za minimalno funkcionisanje drzave,policije, obavestajne sluzbe. Prvo smo nas pet-sest u okviru preduzeca ?Moravaeksport-import? formirali zasebnu grupu, ciji smo Vlada Visnjic i ja bilirukovodioci. U medjuvremenu smo poceli da radimo crne poslove na relacijiIstok-Zapad, preko Istocne Nemacke. Tako se prodavao ugalj. Jedan odnajbogatijih ljudi u Svajcarskoj, Vajtnauer, radio je s nama na svercu cigareta. Aon je drzao, zastupao radnju cigareta za ceo svet. Bili smo veliki prijatelji. To je jedna bogata trgovacka kuca, stara preko 150 godina, drzali su je njegov otac injegovi preci. On je toliko zaradjivao na tom svercu cigareta, da iako je dobitdelio sa nama, njemu nije bilo nista da mi, recimo, plati sve moguce troskove,posto se znalo da ja nisam mogao da od ?Genexa? nista ukradem, posto se svetacno znalo.

Cigarete koje smo mi placali, na primer, 100 dolara, prodavali smoza 500 dolara u Nemackoj, tako da nam je cisto ostajalo 400 dolara. Po ugovorudelili smo to pola-pola. Mi smo kupovali preko Vajtnauera cigarete koje sudolazile iz Amerike i bile stacionirane u nekom carinskom skladistu, da ne bimogle da se svercuju. Ono sto je islo za Italiju stajalo je kod nas u Porecu, a zaJugoslaviju i Istok ? u carinskim magacinima u Beogradu. E, tada se moglo desitida sam ja prodao kamenje umesto stofova.?Prvih trista hiljada dolara Drazovic je, pise Maric, zaradio na potpunoneverovatnom poslu. Sa jednom od svercerskih grupa, koje su tih godina haraleEvropom, dogovorio se da kupe deset vagona najboljih engleskih stofova, uvrednosti od 50 hiljada dolara i da ih prodaju Izraelu. Kad je voz prolazio krozJugoslaviju, otkacili su vagone u Mariboru, istovarili ih u Smederevskoj Palanci iliVelikoj Plani i u njih natrpali kamenje. U DJevdjeliji su uspeli da stignukompoziciju i prikace joj nedostajuce vagone. Kada je u Atini otvoren jedanvagon, kamenje je ispalo na kolosek i nastao je medjunarodni skandal.Osiguravajuce drustvo je utvrdilo da kamen potice sa teritorije Jugoslavije. Naosnovu toga je i zakljuceno da je sve to srpsko maslo.

Za razliku od Drazoviceve akcije ?Morava?, jedna druga operacija, sifrovana uUdbi Srbije istim imenom, zavrsila se neslavno. Maja 1963. godine, kada se uOvcar Banji, pojavio emigrant Vladan Popov, sa pricom da zna gde je DrazaMihailovic zakopao svoje zlato i ratnu arhivu, u tajnoj policiji Srbije smisljen jeplan da se Udba prva dokopa tog tovara blaga. Odmah je izdat nalog dakraljevacka Udba uhapsi Popova i od njega, makar i za pare, sazna gde jeDrazino zlato zakopano. To je Ivo Susnjara, nacelnik tajne sluzbe u Kraljevu iucinio, ali od srpskog emigranta nista nije saznao. Vojin Lukic i Muta Novakovicsu zatim Susnjari naredili da Popovu oduzme pasos, ponisti ulaznu vizu i izbaciga iz zemlje. Policijska istraga dosla je saslusavanjem seljaka do podatka, da jeu skrivanju Drazinog blaga ucestvovao Mihailovicev pratilac Ljuba Dzajic izBlaca. Udba je i njega stisla, ne bi li dosla do priznanja gde je blago, ali joj je samDzajic pokvario posao, jer se aprila 1964. godine obesio.

Te godine, u Ovcar Banji pojavio se i Dusan Popov, brat Vladanov, sa istom pricom o Drazinomzlatu. Po nalogu Zivotija Srbe Savica, kraljevacki udbas Ivo Susnjara je stupio upregovore sa Dusanom Popovim. Zbog nesigurnosti po svoj zivot, Popov jetrazio da se razgovori vode u Rimu, pa je Susnjara otputovao u vecni grad.Godinu dana kasnije sreli su se i u Cirihu. Glavni problem u pregovorima je biogarancija Udbe Popovu, da ce mu dati procenat od vrednosti blaga, ali i da ganece prevariti. Nijednog trenutka, medjutim, braca Popov srpskoj tajnoj policijinisu pruzili bilo kakav dokaz da Drazino blago zaista postoji i da njih dvojicazaista znaju gde je sakriveno. I pored toga Udba Srbije je bila ubedjena da cepreko brace Popov doci do cetnickog zlata. Kada je Udba, preko svojih advokatadr Borislava Blagojevica i dr Milana Smiljanica sacinila specijalni ugovor za bracuPopov, obojica su, i Vladan, i Dusan zatrazili avans od 200.000 americkih dolara.Taj novac od drzavnog sverca cigaretama, obezbedio je Slavko Bart, tadasnjiupravnik Golog otoka. Ispostavilo se, medjutim, da braca Popov vise nisu zelelada saradjuju, pa su Vojin Lukic i Ceca Stefanovic u prolece 1965. naredili da seoperacija ?Morava? obustavi. Istovremeno u Udbi Srbije napravljen je novi plan.Na sastanku u Cacku decembra l965. prisustvovali su Srba Savic, Ivo Susnjara,kao i njegovi operativci Mitrovic, Bojovic i Petrovic. Tada je odluceno da se uoperaciju ukljuci Radenko Mandic, ekspert za cetnike i njihove jatake, jedan odnajiskusnijih u Upravi drzavne bezbednosti. Njegov zadatak je bio da pohapsi isaslusa clanove porodice pokojnog Ljube Dzajica. U zatvoru su se vrlo brzo naslizena Ivanka Dzajic, cerka Olga, sin Teodor i komsija DJura Petrovic iz Blaca.Okrivljeni su za krivicno delo spijunaze. Posle njih pohapseni su i Jovan Bozovic,Konstantin Bozovic i Aleksa Boljanovic. Niko od njih, cak i pored batina imucenja, nije imao sta da kaze o navodnom zakopanom zlatu i arhivi DrazeMihailovica, pa je Udba morala da ih jula 1966. godine pusti na slobodu.

Srpska sramota
Brigu o kadrovima srpske tajne policije, pocetkom sezdesetih i dalje je vodio,uglavnom Slobodan Penezic, iako je vec bio predsednik Izvrsnog veca Srbije.Krcun je poginuo u saobracajnoj nesreci 6. novembra 1964. godine zajedno sa svojim vozacem Miloradom Lomicem i kolegom iz Ozne, SvetolikomLazarevicem. Otisao je pravo u legendu.Ako je verovati zvanicnim podacima RSUP-a Srbije objavljenim u casopisu?Bezbednost?, srpska tajna policija nije imala punih dvadeset godinaobrazovane kadrove. Davne 1953. godine, na primer, u drzavnoj bezbednostinajveci broj zaposlenih, njih 88,6 odsto, imao je samo nizu skolsku spremu. Sasrednjom je bilo 10,8 odsto, a sa zavrsenim fakultetom samo 0,60 odstoinspektora tajne sluzbe. Visu skolu nije imao nijedan udbovac. Desetak godinakasnije, 1963. doduse, situacija se popravila, ali ne toliko da bi Krcun biozadovoljan. Visoko obrazovanje imalo je vec 3,l odsto uposlenih, vise cak 22,2odsto radnika. Sa srednjom skolom bio je svaki peti, a sa osnovnom svaki drugioperativac. Njegovi kadrovi su, medjutim, i dalje vodili glavnu rec u jugoslovenskoj i srpskoj policiji. Vojin Lukic je bio 1947. zamenik nacelnikabeogradske tajne policije, a od 1949. pa do 1953. godine sef beogradske Udbe,a zatim punih deset godina srpski ministar policije. Da bi 1963. bio, posle odlaska Svetislava Stefanovica, imenovan za saveznog sekretara unutrasnjih poslova ina toj duznosti bio samo dve godine, jer je postao organizacioni sekretar CK SK Srbije.

Lukic je bio strucnjak za klerikalizam i zagovornik jacanja politicke policijeu Srbiji. Ceca mu je u amanet ostavio dosije DJilas i tajni zapisnik sa sednice IKCK SKJ 1962. godine, ali Lukic, sef sa tim dokumentima u svom kabinetu nikadanije otvorio. Na mestu ministra srpske policije Vojina Lukica je nasledio Milisav ?Misa Lukic, Cacanin, iskusni kontraobavestajac, koji je 1965. imenovan zazamenika Milana Miskovica, saveznog sekretara za unutrasnje poslove. I dok jebio organizacioni sekretar srpske partije, Vojin Lukic je imao obicaj da koristiUdbu za resavanje nekih politickih slucajeva. Posle Brionskog plenuma prvi jeotisao u penziju, a drugi za saveznog cinovnika, a osamdesetih i zaviceguvernera. Vojin Lukic iz tog obracuna, sa tajnom policijom, Srbima iAleksandrom Rankovicem izasao je kao porazeni, a Misa Lukic, koji je sebedozivljavao samo kao vojnika Partije, kao pobednik. Taj obracun pripremio jeIvan Stevo Krajacic, sto je indirektno i priznao dvadesetak godina kasnije, kada je bio samo clan Saveta federacije. U intervjuu ?Vjesniku? 1984. godine, IvanStevo Krajacic je rekao:?... Tri puta sam Rankovicu spominjao kako bi bilo dobro da se oslobodi tepolicijske duznosti, da se rastereti brojnih duznosti. Smatrao sam da nije dobroda pojedinci, koji nisu jako stabilne licnosti, stovise, koji su pod uticajemodredjenih krugova, u ovom konkretnom slucaju velikosrpskih, imaju previsezaduzenja. Kad sam ponovo u Sarajevu to rekao Rankovicu, povodom toga smose zakacili. Nije bilo kako je trebalo i Cetvrti plenum je morao doci. Da bi Cetvrtiplenum mogao biti zavrsen, onako kako jeste, morao se odrzati na Brionima.Nisam se bojao da bi neko mogao nesto napraviti u Beogradu, ali mogao je nekoko nije nas prijatelj da napravi neku psinu. Da bi neko nas zbog Rankovica injegovih ljudi nesto poduzeo, toga se nisam bojao. Nas svet ne bi isao ni u kakvepsine, ali neprijatelj bi mogao. Normalno, na Brione neprijatelj ne moze doci isvaka eventualna psina bi bila uklonjena. I moram kazati da sam bio jako zadovoljan sa redosledom dogadjaja na IV plenumu. Mislio sam da ce biti teze, aono je bilo lakse, nego sto smo pretpostavljali!?Plenum CK SKJ, cetvrti po redu, koji je odrzan 1. jula 1966. godine na Brionima,imao je teske posledice na rad i aktivnost Uprave drzavne bezbednosti i njenuorganizaciju. Najteza je bila, kako tvrdi Antun Duhacek ta, sto jugoslovenskadrzavna bezbednost posle plenuma nije vise bila jugoslovenska sluzba.

Razvuklesu je republike i pokrajine, svaka na svoju stranu. Bio je to zapravo i prvi koraknacionalnih politicara ka stvaranju uslova za jacanje republicke drzavnosti. Ljudikoji su politicki unistili jedinstvenu jugoslovensku tajnu policiju bili su, poDuhaceku, Edvard Kardelj, Vladimir Bakaric, Mijalko Todorovic, KrsteCrvenkovski, Cvijetin Mijatovic, Mika Tripalo, Vlado Popovic, OsmanKarabegovic, Dobrivoje Bobi Radosavljevic i Rato Dugonjic. Sa danasnjedistance, moze se reci da je taj partijski plenum bio zapravo politicko sudjenjeAleksandru Rankovicu, najjacem Srbinu u zemlji, zatim jugoslovenskoj politickojpoliciji i najzad, samoj Srbiji. Optuzbe o ilegalno postavljenim zicama i,navodnom, prisluskivanju Josipa i Jovanke Broz, iako nedokazane, bile su samoalibi za politicki linc. Pored toga sto je plenum pripreman u najvecoj tajnosti, ipaksu prva saznanja o njemu procurela u Udbu, jos sredinom juna 1966. U martu sevec po kuloarima govorilo da se ?Stari i Marko vise ne slazu!? Tokom leta, dr Vladimir Bakaric se pohvalio jednom stranom ambasadoru da ce Aleksandar Rankovic biti uklonjen iz politickog zivota, jer koci demokratizaciju zemlje. To jesavezna tajna sluzba zabelezila.

Te informacije su delovale na ljude kao grom izvedra neba. Na plenumu je utvrdjeno da se Udba stavljala iznad partijskih idrzavnih organa, da je ispoljila profesionalnu deformaciju i zloupotrebe, i da njenirukovodioci nisu prezali da prisluskuju razgovore koje je vodio predsednik Tito.Zakljuceno je da se izvrsi reorganizacija Udbe, prihvati Rankoviceva ostavka uCK SKJ, a Svetislav Stefanovic iskljuci iz CK SKJ i razresi duznosti clana SIV-a.Uvodno izlaganje, odnosno optuznicu, kao i u slucaju DJilas, tako i u slucajuRankovic, izlozio je licno Josip Broz. Kao i kod DJilasa, i kod Rankovica poTitovom nalogu je bila oformljena prava politicka porota, odnosno partijskakomisija, u kojoj su bili Krste Crvenkovski, DJuro Pucar, Blazo Jovanovic,Dobrivoje Radosavljevic, Mika Tripalo i France Popit. Citav tok ovog politickogobracuna sa Aleksandrom Rankovicem, operativac tajne sluzbe Mica Medic jesnimao po sluzbenoj duznosti. Stenogram je skinuo u ukoricio u tri knjige, koje jekasnije poklonio Aleksandru Rankovicu. Ta partijska komisija KrsteCrvenkovskog nijednom nije saslusala Aleksandra Rankovica, ali je zato Brozsvakom clanu posebno govorio kako ga Leka prisluskuje.

Prvi put se, radistvaranja zaverenicke atmosfere, pozalio pocetkom juna meseca SvetozaruVukmanovicu ? Tempu, za koga je znao da ne podnosi Rankovica. Ovoga putaTito je na plenumu nosio naocare za sunce, jer Leki nije smeo da pogleda u oci.?... Sam Tito je znao da se jednom mora odluciti ko ce biti covek broj dva udrzavi. Mislim da on nije mislio da to treba da bude jedan Srbin. Od Srba, Tito jetrpeo u svojoj blizini, samo Petra Stambolica, jer je to bila tipicna ulizica. Markonije bio servilan i ponizan, ali je bio odan do kraja. I mislim da je on bio jedini Titov bliski saradnik, koji je bio spreman da zivot da za njega. Bukvalno. Tito jenapravio najvecu gresku u svojoj politickoj karijeri kada je dozvolio da se smeniRankovic. Ja sam mu, uostalom, to i rekao, iako mu nije bilo drago. Tito je samoodmahnuo rukom? ? izjavio je jednom prilikom Josip Kopinic.Rankovic se na brionskom politickom sudjenju nije branio, jer je na Brionimadobio infarkt, a njegovi prijatelji su cutali, jer su shvatili da se nalaze podoruzanom pratnjom i pretnjom oficira KOS-a.

Svojim ponasanjem, zapisao jeDobrica Cosic, Rankovic je nesrecno na Brionima potvrdio svoju, govoto,religioznu, ritualnu odanost Partiji. Titov biograf Vladimir Dedijer, zato i smatra daRankovic nije ni mislio da se brani, jer Tito je za njega bio idol. A on, LekaRankovic, najverniji Titov saradnik. Cak i kad je Rankovic pao u nemilost, nanjegovoj rodnoj kuci u selu Drazevcu ostala je da stoji spomen ? plocaposvecena Leki, odnosno ?najblizem saradniku druga Tita?.Krunski svedoci Titove optuzbe, koji su videli da ?zice vire iz zida?, sto je sasvimlogicno, bili su njegovi cuvari Ivan Krajacic i Ivan Miskovic. Prvi je iz Zagrebadoveo svoje strucnjake, iz svoje tajne policije, da montiraju mikrofone i zice, adrugi je izvrsio tehnicku kontrolu i sakupio dokaze, koji nikada nisu prezentirani javnosti, a ni politicarima. Krajacic, zvani svojevremeno i Brk, je istovremeno bio i Titov poverljivi covek za vezu sa hrvatskim kadrovima, ali i najveci otvorenihrvatski nacionalista u jugoslovenskom establismentu i najveci nacionalistamedju hrvatskim kadrovima. Te iste 1966. godine, ali treceg jula, na otvaranjuspomenika u Jasenovcu, predsednik hrvatskog Sabora, srpski zet Ivan StevoKrajacic je srpskoj delegaciji otvoreno rekao u lice: ? Malo smo vas ovde pobili!

General Ivan Miskovic, zvani, takodje, Brk, najodgovorniji covek za Titovubezbednost, bio je samo Krajacicev posilni. Uostalom, Dusan Nikolic i ZivoradPaunovic, prvi operativci savezne Udbe okrivljeni za prisluskivanje Tita bili su i?uhapseni? od strane Garde, u Kabinetu predsednika, tamo gde niko nije nimogao da udje bez dozvole vojne policije. To je ucinio licno Andjelko Valter, sef Titove bezbednosti i pukovnik KOS-a, uz asistenciju Milana Miskovica, ministrasavezne policije. Preko njegovog brata Ivana Miskovica vojna tajna sluzba KOSJNA je iskoriscena za politicku igru i manipulaciju, odnosno za obracun sacivilnom jugoslovenskom i srpskom tajnom policijom. Sam Krsto Crvenkovski,predsednik brionske komisije, priznao je u jednom intervjuu da je sukob izmedjuKOS-a i Udbe, zaista, postojao, ali da je bilo velikih duela i izmedju republickihtajnih policija. Nije jedino znao da kaze da li je Leka Rankovic bio zrtva tog tihog ipodmuklog rata tajnih policija u Jugoslaviji. Cinjenica je, da je gotovo preko nocipotpredsednik drzave, organizacioni sekretar Partije od 1940. do 1966. prvipolicajac Jugoslavije od 1944. do 1953. iskljucen je iz SKJ, iz javnog i politickogzivota i oteran u kucni pritvor. Pre nego sto je umro 1983. godine, tajna policijamu je iz stana ukrala sva odlikovanja, pa je Rankovic sahranjen u Aleji velikanasa tudjim ordenjem. Doduse, Leka je imao pravo da se slobodno krece poBeogradu, ali ne sam, vec sa Udbinim pratiocem. Milan Miskovic, savezniministar policije zahtevao je da svakog jutra dobija izvestaj o tome kako je Rankovic proveo prethodni dan. Nije mu bilo milo kada bi procitao da je Lekadocekan u kafani na Terazijama sa muzikom i pesmom ?Mars na Drinu?. Nijemu bilo ni drago, kada je u izvestajima citao da Rankovic nije politicki aktivan, pa je izmisljao njegove tajne susrete sa bivsim politicarima, kako bi Leku pred Titomoklevetao za ?grupasenje?.Zajedno sa Rankovicem stradao je politicki i Svetislav Stefanovic ? Ceca, akrivicno za odavanje drzavne tajne i zloupotrebu sluzbenog polozaja petnaestnacelnika, operativaca i bivsih sefova Udbe. Do razlaza izmedju Tita i Rankovica,po misljenju Vojina Lukica, pocelo je da dolazi pocetkom sezdesetih godina,kada je Marsal dosao pod snazan uticaj Edvarda Kardelja i Vladimira Bakarica, azatim Ivana Krajacica ? Steve i supruge Jovanke Broz. Neprikosnovenipredsednik drzave i partije Tito se suocio tada, zapravo, sa Rankovicevomneposlusnoscu, ali i njegovom odlucnoscu, pa i snagom, kada je ovaj odbio dapoliticki likvidira Lazara Kolisevskog, Edvarda Kardelja, i generala MilanaZezelja.

Politicki rukovodioci iz Slovenije i Hrvatske su shvatili da poredAleksandra Rankovica ne mogu da razvlaste Srbiju, uvedu konfederalizam uSFRJ i unutar nje stvore svoje nacionalne drzave. Kakva je zapravo bilaatmosfera u jugoslovenskom politickom vrhu najbolje svedoce reci DobriceCosica:?... Na Osmom kongresu, 1964. godine se vec nazirao koncept konfederalistickeJugoslavije. I taj je program evolutivno sprovodjen preko likvidacije AleksandraRankovica, Amandmana 1968. sve do Ustava 1974. godine. U sustini iza celogKardeljevog samooupravnog socijalizma stoje regresivna nacionalna svest iideoloska eklektika. Osim Tita, nije bilo coveka u Jugoslaviji koji je imao tolikimandat za buducnost i sudbinu dvadesetak miliona ljudi. Posle likvidacijeRankovica, tih trinaest godina predstavljaju Kardeljevu apsolutnu politickudominaciju na jugoslovenskom tlu. Tu je vazna i uloga Vladimira Bakarica, ali nijebila tako vidna i spektakularna, niti formulatorska koliko je bila Kardeljeva.Sasvim sigurno on je politicki konstruktor brionske Jugoslavije. Razume se, podpatronatom Josipa Broza.?Po recima bivseg ministra federalne policije Vojina Lukica, tvorci scenarija zarusenje Aleksandra Rankovica i tajne policije, za koju se cenilo da mu jenajprivrzenija, bili su upravo Edvard Kardelj, Vladimir Bakaric, ali i PeraStambolic, Boris Krajger, Cvijetin Mijatovic, Jovan Veselinov ? Zarko, KrsteCrvenkovski, Dobrivoje Vidic, zvani Baja.

A izvrsioci Ivan Krajacic, koji je jos1963. poceo da prikuplja materijale protiv Rankovica, a zatim Jovanka Broz, Tito,braca Milan i Ivan Miskovic i Draza Markovic. Sve je zavrseno za samo sesnaestdana. O njima Lukic kaze:?... Marko je bio veoma principijelan i ortodoksan, a katkad i naivan. Licno, covekbez moralnih mrlja, kod mnogih je izazivao strah. Osim toga, upravo Rankovicusu poveravali ispitivanje raznih slucajeva. Pomenucu slucaj Krste Markovskog iSvetozara Vukmanovica ? Tempa. Kad su se pojedinci zalili zbog toga, govorilo se: ? Ma, pusti, znas ti Marka! Slobodan Penezic mu je skretao paznju na te igre,savetujuci ga da se okani ispitivanja slucajeva. No, Rankovic je bio nepopustljiv uprincipijelnim stvarima. U igri protiv Tita, i posebno u uklanjanju Rankovica,Kardelj nije bio usamljen. Neki ljudi iz politickog vrha bili su blizi Kardelju negoTitu, a neki su iz licnih razloga i racuna pristali uz Kardelja. To nije bila nekaoformljena grupa ili frakcija, vec ljudi razlicitih pobuda i motiva, koje je zbliziozajednicki cilj ? ukloniti Rankovica. Odnosno ograniciti moc Tita. Vladimir Bakaricse ni u kom slucaju nije slagao sa Titom i Rankovicem, ni oko jedinstva zemlje, nioko ingerencija Federacije. Krste Crvenkovski je kao prononsirani antisrpskisovinist imao sve referense za ovu prljavu igru. Jovan Veseliniv Zarko je bioispunjen neogranicenom mrznjom prema Rankovicu, Udbi i svima koji susudelovali u otkrivanju afere prisluskivanja njegove zene. Petar Stambolic je uodlasku Rankovica video svoju sansu da bude ?prvi covek Srbije?. Cvijetin Mijatovic je bio trabant Petra Stambolica, koji je iz Sarajeva proturio intrigu da ceLeka naslediti Tita, cime je trebao da prelomi Josipa Broza da se brze obracuna sa Aleksandrom Rankovicem. Boris Krajger je preko svog pulena Ede Brajnika uSSUP-u zapoceo istragu protiv rukovodstva i radnika Udbe...

Edi Brajnik je bio punih dvadeset godina u Ozni i Udbi. Radio je kao obavestajacu Titovom obezbedjenju. Bio je nacelnik tajne sluzbe, podsekretar i zamenikministra federalne policije. Pedesetih godina dobio je specijalni zadatak od Titada u Moskvi pronadje njegovu prvu suprugu Pelagiju Belousovu, sto je Brajnik iuradio. Sredinom sezdesetih napustio je Beograd, da bi u Sloveniji bio imenovanza skupstinskog funkcionera. Iz Ljubljane je Edo Brajnik, na nagovor Krajgera iKrajacica, jos 1965. poslao Titu pismo u kome se zali da je Savezna Udbaprisluskivala njega i jos neke visoke funkcionere. Sumnja se da je on saKardeljom organizovao pompezne doceke Rankovicu po Srbiji, a zatim sirioglasine da Leka hoce da bude drugi Tito. Takav glas stigao je direktno i uMoskvu, gde je Aleksandru Rankovicu nazdravljano kao novom tj. buducempredsedniku Jugoslavije. Tito je i o tome bio diskretno obavesten. Najvise ga jerazljutila vest da francuski predsednik De Gol ne zeli da se susretne sa JosipomBrozom, vec samo sa Aleksandrom Rankovicem. Tito ni to nije mogao daproguta. O Brajnikovoj prljavoj igri svedoci Luka Vucinic, operativac UdbeJugoslavije:?... Do 1964. godine Edi Brajnik je bio covek od velikog poverenja i sa velikimovlascenjima. U vreme Brionskog plenuma bio je slovenacki republickifunkcioner. Medjutim, posle poznatog Titovog govora u Splitu 1962. godine,sticajem okolnosti, dosao sam do zapanjujucih informacija o zloupotrebamasluzbenog polozaja i manipulacijama podacima SDB od strane Edi Brajnika.Izneo sam sve to na sastanku OOSK, gde sam i rekao da su manipulacije vrsenezarad mutnih politickih interesa. Savo Mitrovic, predratni komunista, operativacprislusne sluzbe SDB, posle Titovog govora u Splitu, mi je poverio da raspolazeizvornim dokumentima o ozvucavanju prostorija i prisluskivanju vrhunskihrukovodilaca iz Srbije na celu sa Slobodanom Penezicem Krcunom. Na krajusam rekao da cu Aleksandru Rankovicu uputiti zapisnik i moju diskusiju sa molbom da me primi. Ministar Svetislav Stefanovic je insistirao da me on prvoprimi. Posle tog sastanka Sava Mitrovic je pod hitno penzionisan. Kada samposao kod Cece, on nije bio na poslu, krenuo je na godisnji odmor. Iznerviransvasta sam rekao podsekretaru Pavlu Pekicu, koji je i urucio Mitrovicu resenje zapenzionisanje. Porucio sam mu da moje reci prenese Ceci. Napustio sam tadaSSUP i nekoliko meseci nisam dolazio na posao... Sve sto sam ja tvrdio, kasnije je licno Ceca opovrgao, rekavsi da je to laz. Jefto Sasic je rekao da sam naivan.Penzionisani Mitrovic nikada nije o svojim saznanjima svedocio. Odselio se zaSplit, gde je ziveo i Pavle Pekic...?Luki Vucinicu treba verovati, bio je u Ozni, odnosno Udbi od 1944. do 1971.godine, kada je penzionisan na licni zahtev.

O manipulacijama Edi Brajnika nijevise javno govorio u SSUP-u. Njegova veza u Udbi bio je kasnije StanislavPavlin, stari operativac slovenacke Ozne, koji je u SSUP dosao jos 1947. godine.Mozda je zbog toga, sto ga je Luka Vucinic otkrio 1965. godine, Edi Brajnik inapustio Beograd. Ceca je unapredjen, a podsekretar je postao BrankoDamjanovic. Milan Miskovic je tada bio savezni sekretar za unutrasnje poslove, ageneral Ivan Miskovic je bio nacelnik XII uprave DSNO tj. sluzbe bezbednostiJNA. Ova bukvalno ?bratska? bliskost drzavne i vojne sluzbe bezbednosti, samoznaci da su obe sluzbe bile pod neposrednom kontrolom Steve Krajacica. Da biblokirali Rankovica da ne reaguje na takvo cepanje sluzbe, Ivan Macek ga je javno, povodom Titove kampanje prema Kardelju, optuzio da vodi antislovenackupolitiku u CK SKJ, kao i ?drugim organima federacije?. Aleksandar Rankovic je jos pocetkom sezdesetih osetio da dolazi do cepanja sistema drzavnebezbednosti i do odvajanja Udbe po republickim i pokrajinskim centralama, zbogtoga je, kako svedoci general Ivan Gosnjak, trazio da se formira Saveznokoordinaciono telo svih tajnih sluzbi u Jugoslaviji:?...

Rankovic je mislio da ce jednim saveznim koordinacionim telom eliminisati ilibarem ublaziti te medjusobne deobe i nesuglasice izmedju raznih obavestajnihsluzbi. Mene je pitao za odobrenje da u to telo stavi i vojne obavestajne ikontraobavestajne sluzbe. Bilo je tesko srediti to stanje, jer su mnoge republikepreko svojih kadrova unosile u sluzbu svoje republicke, da ne kazem nacionalneinterese. Rekao sam Marku da ne mislim da je Udba kao telo glavni problem,nego Udba kao jugoslovenska organizacija, zapravo kao jugoslovenskaobavestajna sluzba. Mislim da to Marko nije tada shvatao. On se zacudio kadasam 1962. na plenumu rekao da CK nece i ne moze razresiti nagomilaneprobleme u Udbi. I tada sam imao u vidu republicku i nacionalnu podvojenost uplenumu. Znao sam da ce posle sastanka opet svako vuci na svoju stranu. Meni je Ranko Zec pricao da je 1962. organizovan u Ministarstvu inostranih poslovanapad na tajnu sluzbu od strane Koce Popovica i Veljka Micunovica. Upozoriosam na to i Rankovica. Ni to nije jos uvek ozbiljno shvatio. Tada mi je rekao, neznajuci ko je bio organizator, da je doslo do sastanka izmedju njega, Kardelja iVlahovica, jer su se neki slovenacki ambasadori zalili na obavestajnu sluzbu uMIP-u. Josip Broz je poslao svog sluzbenika iz Marsalata Vjeku Bilica da vodi zapisnik na tom sastanku. Prema tome... zna se ko je inicirao jedan takavsastanak...?Desetak godina kasnije, Petar Stambolic licno je i priznao Dobrici Cosicu: ?Jasam ucestvovao u likvidaciji Zujovca, Neskovica, DJilasa, Rankovica. Iskreno tigovorim, najteze mi pada tvoja likvidacija. Zao mi je. Ali, sta mogu, to zahtevadijalektika klasne borbe!? Kako je nalagao taj princip ?klasne borbe? dakomunisti moraju sami da ciste svoje redove, vrlo brzo se posle IV plenuma CKSKJ oglasio i CK SK Srbije. Na njegovom sestom plenumu, 15. septembra 1966.godine, Cana Babovic je predlozila da se Leka Rankovic iskljuci iz partije. To je iucinjeno, mada Leka nikada nije dobio pisanu odluku o izbacivanju iz Partije.Kada je Tito cuo sta se desava sa Rankovicem, samo je, navodno, procedio: ?Pa, sta ti Srbi rade!? Kako se posle ovog sastanka srpskih komunista pokazaloda deo javnosti ne prihvata osude i kazne izrecene Aleksandru Rankovicu, piseVojin Lukic u svojim memoarima, optuzbe o deformacijama i zloupotrebi Udbeodmah su pocele da se pripisuju svim njegovim simpatizerima. Tako je u politicki,ali i u policijski recnik usao termin ?rankovicevstina? i mnogo cesce korisceni?rankovicevci?. Da bi se dodvorili Titu, srbijanski kadrovi su tako od svojih Srbapravili nove neprijatelje drzave i partije. U Srbiji se punih dvadeset godina zatimcutalo o Aleksandru Rankovicu, a spomenik Slobodanu Penezicu ? Krcunupodizan je citavih petnaest godina. Sam Aleksandar Rankovic i njegova porodicaod tog dana su stavljeni pod strogu kontrolu Sluzbe drzavne bezbednosti, kako jenazvana nova tajna policija, posle ukidanja Udbe. Kako je jednom prilikomnapisao Vladimir Dedijer, Aleksandra Rankovica je, izgleda, i unistio sistem koji je sam i stvorio.Posle tog srpskog plenuma u Srbiji je zavladala manija samooptuzivanja.Dobrivoje Radosavljevic je licno odlucio da je oko 1.500 ljudi iz Udbe visak uSrbiji, a oko 700 ljudi su visak u organima federacije, prevashodno u Beogradu.Samo su Srbijanci optuzivani za devijacije u Udbi, pa su cak birane i komisije saljudima van Srbije, da ispitaju pravo stanje stvari. Partijske komisije su formiranepo svim srezovima Srbije i Kosmeta.

Predsednik te centralne porote bio je DaniloKekic ? Daka, a clanovi Sima Zatezalo, Mirko Popovic, Milojko Drulovic, MirkoTepavac, Rajko DJakovic, Voja Lekovic i Milisav DJuric. U SIV-u je slicnukomisiju vodio Avdo Humo. U toj istraznoj radnoj grupi bili su jos i Fadilj Hodza,Aleksandar Grlickov, Vukasin Micunovic, Franc Hocevar, Milivoj Rukavina, MirkoTepavac i Milan Miskovic. Nadlezni sudski organi u Beogradu poveli su krivicnipostupak protiv Vojina Lukica, bivseg federalnog ministra policije, Zivotija ? SrbeSavica, bivseg republickog ministra policije, Selima Numica, pomocnikasekretara SSUP-a i nacelnika Odeljenja za pratnju i prisluskivanje, Pavla Tepine,direktora Tehnickog instituta SSUP-a, Vojislava Baldzije, njegovog pomocnika,Boze Arnautovica, nacelnika Odeljenja za operativno-tehnicke poslove Udbe,Mirka Trivica, pomocnika nacelnika IV uprave SSUP-a, Zivorada Paunovica,tehnicara SSUP-a, Stanislava Pavline, pomocnika direktora Tehnickog institutaSSUP-a, Velimira DJordjevica, tehnicara IV uprave SSUP-a, AleksandraIgnjatovica, penzionera Udbe, Milana DJokovica ? Popa, nacelnika Odeljenja u Udbi Beograda, Slobodana Jovica, pomocnika nacelnika beogradske Udbe iZvonimira Radosevica, sefa odseka beogradske tajne policije. Jedini od njih koji je ?sve priznao? komisiji bio je Stanislav Pavlin. Najgore je prosao Selim Numic,koji je proveo u zatvorskoj bolnici nekoliko meseci, a da nije ?odao? nikoga odsvojih kolega. Branislav Pendic, operativac federalne tajne sluzbe, veruje da jeovaj musliman spasao obraz Udbi i zivote mnogih inspektora. Da je, naime,Numic dao lazni iskaz svi bi otisli na robiju. Istovremeno je bez posla u saveznojtajnoj policiji ostalo 714 operativaca i rukovodilaca. Kada je postalo ocigledno daovi ljudi nemaju za sta da odgovaraju i da im se krivica na sudu ne mozedokazati, Josip Broz Tito ih je sve pomilovao.U ostalim republikama niko se nije uzrujavao zbog deformacija Udbe, jer ihtamosnje rukovodstvo nije ni registrovalo. Dr Vladimir Bakaric je, na primer, naplenumu CK SKH rekao: ?Ako bi se reklo da je SDB imala uticaja na politiku CKSKH, treba da kazemo da ona na tu politiku nije imala nikakav uticaj i s drugestrane, da CK Hrvatske nju, kao politicku policiju, nije ni upotrebljavao ni u kakvesvrhe?. Cak se i Jovo Ugrcic, nacelnik SDB Hrvatske hvalio da u ?...republicipostoje neki prorankovicevski elementi, o kojima imamo dosijea...? NijazDizdarevic je na plenumu CK SK BiH, takodje, bio kategorican: ?...GrupaIzvrsnog komiteta, koja je ispitivala rad SDB, konstatovala je da u ovoj Republicinije bilo frakcionasko-zaverenicke delatnosti?. Specijalna komisija vladeMakedonije je jednostavno zakljucila da Sluzba drzavne bezbednosti nijeucestvovala u politickoj zaveri frakcionaske grupe Rankovic ? Stefanovic.Plenum CK SK Crne Gore ponovio je isti stav, da crnogorska tajna policija nijeucestvovala u ? podrivackoj i klikaskoj aktivnosti frakcionaske grupe i borbe zavlast, i armija se ogradila od Udbe, jer je Opunomocstvo CK SKJ u JNA donelosledeci stav: ?SDB JNA nije imala nikakve veze sa politickim zloupotrebama izaverenickom delatnoscu u vrhovima Drzavne bezbednosti?. Poruka ovihplenuma je bila jasna ? afera Rankovic je samo srpska stvar. Na taj nacin citava,navodna zavera pripisana je ne samo Aleksandru Rankovicu i SvetislavuStefanovicu, vec i partijskom i politickom vrhu Srbije, pa i Srbima u celini. To jebila nova nacionalna optuzba, nova politicka hipoteka, iz koje se, videcemo,izrodila, i nova nacionalna trauma za Srbiju i njene kadrove. To je, cini se, i biocilj Kardelja i Bakarica, odnosno onih predstavnika SFRJ koje ce VasilTupurkovski dvadeset i dve godine kasnije nazvati ? neprincipijelna koalicija.Cinjenica je da su svi u Srbiji i Jugoslaviji tokom 1966. godine govorili odeformacijama u Udbi, a da niko nije ponudio konkretne cinjenice i analize izrada organa drzavne bezbednosti. Doduse, Edvard Kardelj je oformio jednupoluilegalnu Drzavnu komisiju o Udbi, sa zadatkom da u sto kracem roku, izcitave Jugoslavije sakupi dokaze o zloupotrebi tajne sluzbe. U toj, kako je Kardeljnazivao, komisiji nezavisnih, nalazili su se, uglavnom, novinari iz drzavnih glasila:predsednik Rasa Lazarevic, urednik ?Borbe?, Pero Ivacic, glavni i odgovorniurednik Tanjuga, Sasa Veselinovic, urednik Tanjuga, Milan Jovanovic, novinar Saveznog sekretarijata za informisanje, Pavle Stojanov, saradnik SSUP-a, ObrenRuzic i DJordje Miljevic. Ova radna grupa je delovala po instrukcijama samog Edvarda Kardelja, koji je trazio da se u analizi posebno istakne odgovornostAleksandra Rankovica i ?njegove grupe? za deformacije Udbe.

To je poBevcovom misljenju, bila politicka frakcija i zaverenicka grupa unutar CK SKJ.Komisiji je zato pridodat Milan Miskovic, ministar federalne policije, koji je otvorioarhive Udbe za istrazivanja i koji je od republickih ministarstava policije trazio svepodatke o radu tajne sluzbe i posebno Leke Rankovica. Da bi posao tekao stobrze, sama komisija je radila u zgradi SSUP-a na kraju Ulice Kneza Milosa uBeogradu. Niko, medjutim, iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Skoplja, Titograda,Novog Sada, pa cak i Pristine nije nista poslao od policijskih podataka ovojDrzavnoj komisiji o Udbi. U kakvoj se atmosferi radilo svedoci licno RasaLazarevic:?... Radi se pod jednom teskom psihozom. Hajka protiv tajne policije sepojacava. Novine sve registruju. Drze se plenumi i sednice. Partijsko rukovodstvoSrbije sve priznaje i potvrdjuje. Za to dobija i javna priznanja. Trazimo i od njihizvestaje i dokaze. U drugim republikama ? situacija normalna. Nigde niko, osimu Srbiji i u Beogradu, nije bio povezan sa ? frakcionaskom i zaverenickomgrupom Rankovic ? Stefanovic. Njima ce se suditi. Na zajednickom sastankuDrzavne komisije iznosi se da je Rankovic odbio da i kao svedok ista kaze.Govorice samo ako mu bude sudjeno. Kardelj ne krije razlozni strah: A sta ce bitiako Rankovic progovori, ako bude rekao sve sto zna? Tada je dosao preokret,pomenuta je mogucnost abolicije. Dok cekamo izvestaje iz cele zemlje, listamosve te silne materijale koje nam je na raspolaganje stavio SSUP. Miskovic nasupoznaje da je stigao teleks iz inostranstva, koji glasi:?Obavestavam jugoslovensku vladu da cu izvrsiti atentat na Edvarda Kardelja,ukoliko ne pusti iz zatvora Aleksandra Rankovica, Svetislava Stefanovica, VojinaLukica i Srbu Savica. O tome ce znati ceo svet!? Dobijamo i opsirne informacije opojedinim akcijama koje je Sluzba drzavne bezbednosti vodila ? sa znanjemAleksandra Rankovica. Te informacije su date i saveznom javnom tuziocuFrancu Hocevaru. Prva je akcija oduzimanja oruzja na Kosovu i Metohiji.Zbunjeni smo i akcijom ?Morava?.

I Goli otok na Rankovicevu dusu, pa zatim ta afera oko uvoza 195 elektricnih lokomotiva. Zatrpani smo i materijalima odosijeima. Veliki broj gradjana pod prismotrom. Svacega tu ima. U materijalimakojim smo raspolagali, bilo je znakova da je postojala i Udba u Udbi i da jepostojao i nezvanicni dosije o samom Rankovicu. Iznenadjuje isto tako da je predBrionski plenum, Stevo Krajacic, tada zvanicno predsednik Sabora Hrvatske,mogao tajno, nocu avionom, da posalje u Beograd ? svoje ljude, da bi tikomandosi obavili jednu vaznu operaciju. Iz Hrvatske i Slovenije jos nismo dobilinikakve podatke. Analize su pokazale, kako je primetio Avdo Humo, da sluzbadrzavne bezbednosti nije bila jedinstvena, ni ista u Sloveniji i u Srbiji. I da jefakticki jedna vojna sluzba, KOS JNA, kontrolisala civilnu sluzbu, Udbu Srbije.Pokazalo se i da dokaza o zloupotrebama Udbe nema mnogo, ali da ima opovezanosti tajne policije i politike. Na zajednickoj sednici Drzavne komisije iradne grupe SIV-a, Vukasin Micunovic je izrekao nesto sto se nigde nije smelo javno reci: Postojala je simbioza Udbe i Partije u vrhu! Na to je Avdo Humo rekao da se slaze da razmotrimo i to pitanje, ali radije ne bi ? da Partiju ovdeuvlacimo!?

Siptarsko samaranje

Slicnu komisiju predvodio je u Sloveniji kao predsednik Janko Smole. Njeniclanovi su jos bili Drago Flis i Ratko Mocilnik, obavestajci MIP-a. Njihov rad je,medjutim, stopirao Edvard Kardelj naredjenjem da slovenacka Udba treba dasacuva svoje kadrove. Uzalud je Milos Bartos protestvovao zbog rada komisijasamo u Beogradu i Srbiji, kada njegov predlog da slicne radne grupe buduosnovane i u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, niko nije zeleo da saslusa. ObracunTita i koalicije sa Aleksandrom Rankovicem je zbog toga u Srbiji prerastao vrlobrzo u novu i nemilosrdnu staljinisticku cistku. Nije bilo dovoljno sto je Lekaokrivljen za etatizam i dogmatizam, vec je to pripisivano i hiljadama radnika tajnepolicije Jugoslavije i Srbije. Najveci samar Srbiji i njenoj tajnoj policiji dosao je odsiptarskih kadrova sa Kosmeta. Na Brionima nije bilo ni reci o radu Udbe naKosovu i Metohiji. Srpski kadrovi su ocigledno shvatili to kao manu Titovekomisije, pa su pozurili da pruze sansu Siptarima da napadnu srpsku tajnupoliciju.

Tri dana posle rasprave na Brionima, azurni Izvrsni komitet CK SK Srbijeformirao je posebnu svoju komisiju za utvrdjivanje odgovornosti rukovodilacadrzavne bezbednosti za politicke deformacije i zloupotrebe u ovoj republici.Pored njenog izvestaja na Sestom plenumu CK SK Srbije 14. septembra 1966.godine, pojavila se Informacija PK SK Kosova i Metohije, u kojoj je bilonaglaseno da su Udbine zloupotrebe bile ?izrazito teske? i da su ?stvaralekrupne politicke posledice?. Tu ocenu na samom plenumu, posebno slikovito nasvoj nacin, je obrazlozio Veli Deva:?... U Pokrajini je pracen veliki broj gradjana i clanova Saveza komunista. Bilo jeoko 120.000 dosijea, a od toga samo po liniji Udbe preko 50.000. Od 1960.godine uspostavljeno je vise od 900 dosijea za politicke ljude, od sela, pa prekoclanova PK, clanova CK Srbije i CK Jugoslavije, pa do svih vrsta poslanika, odpokrajinskih do saveznih. Sumnjivi su postali kadrovi koji su se na bilo koji nacinbavili politickim radom.

Posebne mere su preduzimane prema inteligenciji izredova Siptara. U najtezem polozaju bili su nastavnici siptarskog jezika,knjizevnosti i istorije. U jednom nasem gradu krupno pitanje je postalopredavanje o jednom knjizevniku, pesniku iz Albanije, koji pomalo lici na PetraKocica, Ivana Cankara, Vasu Pelagica. Medjutim, on je postao predmet Udbe inije bilo dozvoljeno da se o njemu predaje u skolama. Sve je to ostavilo svojeposledice. Bilo je i raznih insceniranih procesa. Poseban problem za naspredstavljaju zloupotrebe izvrsene nad gradjanima, koje predstavljaju krivicnadela, a vrsene su narocito u 1956. godini, a to se provlaci sve do 1963. godine...Bilo je slucajeva pracenja, gonjenja, maltretiranja. Pravljeni su spiskovi ljudi kojisu praceni sa ciljem kompromitovanja, politickih ucena. To je jako veliki spisak.Oko trideset hiljada ljudi je proslo kroz ruke organa Udbe i milicije. Dobar deoljudi koji su radili u SUP-u bili su iz redova Srba i Crnogoraca. Za Albance tamo nije bilo mesta. Ko zna ko se sve nalazi iz ove sale na tom spisku, alikarakteristicno je tamo to da je to bio frontalan sovinisticki napad...?Bila je to, zapravo, siptarska osveta za sve sto je Udba cinila na Kosmetudvadeset i vise godina. Naime, od oslobodjenja kada je konstituisan sistembezbednosti, ovi organi policije i tajne sluzbe su bili duzni da redovno i vanrednoobavestavaju partijske forume i nadlezne drzavne organe o stanju bezbednostina svojoj teritoriji.

Ova duznost bila je nesto sira pre 1966. godine, ali jeBrionskim odlukama svedena na obavestavanje politickog vrha samo oneprijateljskoj delatnosti kojom se ugrozava ustavni poredak. Ozna i Udba imalisu, na primer, obavezu da povremeno, prilikom znacajnijih partijskih odluka,drzavnih kongresa ili povodom govora istaknutih rukovodilaca, obavestavajupartijski i drzavni vrh Jugoslavije o reagovanjima u javnosti po raznimkategorijama gradjana. Ova aktivnost je sprovodjena zato sto se osecaonedostatak opozicije, pa se zbog toga nije znalo sta misle gradjani o nekompitanju. Zbog toga je Udba prikupljala podatke tajnim putem o komentarisanjugradjana povodom tih dogadjaja ili pojava u drustvu. Bili su retki slucajevi kada jeUdba za podrucje republike ili cele zemlje organizovala tajno anketiranjegradjana i o njenom rezultatu izradila analize koje su dostavljane politickimkorisnicima obavestenja. Na primer, u godisnjem izvestaju Pokrajinskogsekretara za unutrasnje poslove Kosova i Metohije za 1965. godinu, izmedjuostalog stoji:?Smatramo da jedna pojava zasluzuje paznju da bude posebno istaknuta. Radise o pojavi iredentistickih strujanja u Pokrajini.

Ona su toliko opasnija, sto seprilicno dugo manifestuju legalnim formama, cak i kod drustvenih i javnih radnikaiz redova Siptara. Nije redak slucaj da se iredentisticka misljenja provlace krozskole, kroz nastavni plan i program, naucne radove, kroz odnose medju ljudima islicno. Politicki faktori su s vremena na vreme osudjivali ovu pojavu, ali se ipakna terenu, kod siptarskog naroda, oseca izvesna tolerantnost... U osnovnimskolama, srednjim strucnim skolama, gimnazijama, uciteljskim skolama omladinase legalno vaspitava nacionalisticki. DJacima se kroz nastavu uliva nacionalizami raspiruje sovinizam prema ostalim jugoslovenskim narodima. Nastavnicisiptarske nacionalnosti intervenisu u vecem broju jedan kod drugoga daucenicima Siptarima daju prelazne ocene, iako gradivo nisu savladali, a to semotivise potrebom stvaranja sto veceg broja Siptarskog kadra u najkracem roku,kako bi zauzeli rukovodece polozaje... U jednoj analizi ovog Sekretarijata urepublici stoji da su neprijateljski nastrojeni Siptari na Kosovu i Metohiji cinilirazne nedozvoljene radnje i vrsili pritisak za iseljavanje iz Pokrajine srpskog icrnogorskog zivlja...? (Iz knjige ?Sprovodjenje odluka IV sednice CK SKJ naKosovu i Metohiji?, izdanje PK CKJ, Pristina 1966. godine, strana 73 i 74).Prikazani izvestaji predstavljaju u sustini sintezu obavestajnih podatakaprikupljenih na terenu Kosova i Metohije o raspolozenju i reagovanju ljudi na onosto se 1965. dogadja na ovim prostorima. Odlukama Brionskog plenumazabranjeno je SDB da istrazuje i bavi se slicnim poslovima od 1966. godine, pa nadalje, cime su siptarski separatisti dobili fakticki odresene ruke zaantijugoslovensko, i posebno antisrpsko delovanje.Podaci koje je naveo Veli Deva, a koje su kasnije vrteli i ostali siptarskifunkcioneri nisu odgovarali istini. Rajko Vidacic mi je pokazao sluzbene podatkekosmetske Udbe, ciji je bio sef, iz kojih se vidi da je 1965. godine u tajnoj policijipostojala kartoteka za 22.038 lica.

U dosijeima je bilo 15.501 Siptar, 4.447 Srba,1.398 Crnogoraca i 692 ?ostalih?. Sa tom laznom pricom o ugrozavanjuKosmeta i Siptara od strane izabranih Srba i Udbe, kosovski kadrovi su sepojavili i pred Titom. On je naprosto aminovao tu siptarsku optuznicu. Rankovic iSrbi su optuzeni za nacionalizam prema Albancima. Time je Tito omogucioSiptarima da se revansiraju za suzbijanje balistickog pokreta, ali i doprineopolaganju albanskih kukavicjih jaja u Srbiji, na jednoj strani, a na drugoj Tito jedirektno podsticao obracun medju samim Srbima. Siptarski napad na Beogradpodrzali su Ilija Vakic, Jovan Veselinov, Luka Vlahovic, Dobrivoje Radosavljevic,Stevan Doronjski. Suprotstavili su im se samo Jova Sotra, Kadri Raufi i MilosSekulovic, ali su zbog toga brzo partijski kaznjeni. Razlozi za obracun nisu bilipotrebni ni Siptarima, a ni Srbima. Pomenute su akcije oduzimanja oruzja kodSiptara, zatim Prizrenski proces, prisluskivanje ministra suma Mehmeda Hodzezbog sumnje da radi za albansku obavestajnu sluzbu i Ismeta Sacirija,potpredsednika SSRN Srbije okrivljenog za silovanje maloletnice, kao i problemiseljavanja turskog zivlja na Bosfor.

U to vreme nacelnici tajne policije su biliSpasoje DJakovic, zatim Rajko Vidacic, a ministar je bio Mico Mijuskovic. Bili suto iskusni komunisti, prvoborci i policajci. Svi clanovi PK SK Kosova i Metohije.Pod kontrolom Jovana Veselinova i Fadilja Hodze na Kosmetu je formiranaposebna Komisija za ispitivanje deformacije i zloupotreba u radu Udbe, a zatim islicne komisije u Pristini, Kosovskoj Mitrovici, Peci, DJakovici, Prizrenu,Urosevcu i Gnjilanu. Siptarska stampa je pokrenula pravi medijski rat protiv tajnepolicije, milicije i srpskih kadrova. Srbi su okrivljeni za dvadeset i pet sluzbenihubistava u Udbi DJakovice. Kada je politicki vrh Kosmeta poceo da sakupljaargumente za svoju antisrpsku kampanju, komisijama je, navodno, pristiglo 885prijava, od toga 71 anonimna, protiv radnika drzavne bezbednosti. Podnosiociprijava protiv kosmetske tajne policije i njihovih radnika bili su vecinom Siptari iTurci, cak 763. Iz Drenice ? 164, DJakovice ? 114, Pristine ? 112, Prizrena ? 50,Peci ? 44.

Kazem navodno, jer su sve one primljene zdravo za gotovo kaosvojevrsna tuzba protiv srpskih kadrova. Kao zrtve policije navodjeni su samoSiptari. Tako je cak zvucao, kaze Vojin Lukic u svojim memoarima, i podatak da je tih godina u Udbi na Kosmetu bilo zaposleno 58,3 odsto Srba, 28,3 odstoCrnogoraca i 13,3 odsto Siptara. Vrlo brzo je, medjutim, zaboravljena cinjenicada su u tajnoj policiji radili Saban Kajtazi kao pomocnik ministra policije, SaljaRezak kao nacelnik kriminalisticke uprave, a Mazlum Nimani i Misin Sanaja kaosefovi odeljenja u PSUP-u. Vazni kadrovi te iste Udbe nekada su bili i Ali Sukrija,i Dzavid Nimani, i njegov brat Dzevdzet Hamza, Enver Hodza, Memet Malici,Sabit Cazim. Secajuci se tih vremena Rajko Vidacic mi je rekao: ... Sprovodjenje odluka Brionskog plenuma na Kosmetu bilo je jednostrano,kampanjsko i maksimalno politizovano. Odmah je posle partijskih skupovausledila suspenzija svih rukovodecih ljudi, ne samo u sluzbi drzavnebezbednosti, vec i u citavoj sluzbi unutrasnjih poslova na Kosmetu. Mnogi ljudi suizlozeni poruzi i blacenju kao otpadnici svog naroda. Veci broj saradnika Udbezigosan je kao neprijatelji naroda, a manje poznati Srbi ? Dimic, Jankovic,Kujundzic, Vukanic ? su ubijeni pod sumnjom da su bili dousnici Udbe. Nije segledalo da li su ti ljudi gresili, suspenzija je vazila za sve zaposlene. Svi su takookrivljeni da su radili za ?sovinisticku grupu Aleksandra Rankovica. Nijedandokaz za to politicko delovanje ili za teske zloupotrebe sluzbe pojedinacno nijeponudjen. Bilo je, doduse, u sluzbi slabosti. Sitnijih ili krupnijih kradja zaplenjenesvercovane robe, ucena lepih zena, povlastica oko nabavke oruzja, automobila,pa i gradjevinskih materijala. Narocito puno je bilo bancenja i gozbi na racunUdbe, ali, to nisu bila politicka nedela.

Cilj je, zapravo, bio da se u PSUP dovedusasvim novi ljudi. Na poslu su zadrzani samo neaktivni operativci, koji se,navodno, nisu bili zamerili narodu. Veliki broj radnika je iskljucen iz Partije, amnogi su oterani pre vremena u penziju: Mico Mijuskovic, Stanislav Grkovic,Rajko Vidacic, Miroljub Parlic, Petar Cukic, Lazar Magovcevic, nacelnici u UdbiKosova i referenti tajne policije Matija Trkulja, Vlada Vignjevic, Drago Krkeljic,Vlada Siljegovic, Ilija Denic, Veljko Lekic, Mirko Zdravkovic, Aleksandar Nerandzic, Milan Furjanic, Sava Surbatovic, Aca Damjanovic, Voja Canovic, MileVujovic, Danilo Zelenovic i Raif Spahija iz Pristine. Uros Ristic, Pera Papic, AcaSinadinovic, Blagoje Stevanovic, Milorad Babic, DJura Budimir iz Urosevca;Milosav Blagojevic, Jovan Pokusevski, Dragan Vuksanovic, Bogoljub Radic,Milan DJuric, Stanko Cucurovic, Milorad Elezovic, Vjekoslav Savic iz Prizrena i jos cetrdesetak nacelnika i operativaca tajne sluzbe iz citave pokrajine.Vujo Vojvodic, nacelnik policije u Peci osudjen je na pet godina robije iz osvete, jer je hvatao diverzante ubacivane iz Albanije na Kosmet. Mirko Ilic je okrivljen zaubistvo emigranta Redje Dervisa. Golub Doncic, operativac Udbe je ostao bezposla, jer je u stanu drzao sliku svog dede sa Karadjordjevom zvezdom nagrudima. Zajedno sa Srbima oterani su iz Udbe i vredni Siptari, kao sto su, naprimer, bili Serif Balja, sef tajne policije u Peci i Hajri DJota, rukovodilackontraobavestajnog odeljenja u Udbi Kosmeta. Nas Srbe pokrajinskorukovodstvo je u dogovoru sa srpskim, odmah i iselilo iz Pristine. Tako jezapocelo i kadrovsko, ali i etnicko ciscenje i policije, ali i Kosmeta od Srba.Izgovor je bio reorganizacija Udbe i smanjenje broja njenih radnika za cakpedeset odsto. Takav je bio i zvanican zakljucak te komisije. Glavni inspirator likvidacije Udbe na Kosmetu bio je Fadilj Hodza. Jovan Veselinov je vec tada biou Pristini. Pitao je pokrajinsko rukovodstvo da li imaju poverenje u kadrove izpolicije. Ovi su odgovorili da nemaju. Onda ih je upitao koga predlazu za novognacelnika PSUP-a, a i kosovske Udbe. Fadilj Hodza mu je odgovorio da sunajpogodniji Dzevdet Hamza, za pokrajinskog sekretara, a Mehmet Sos zarukovodioca Sluzbe drzavne bezbednosti, jer su vec radili u policiji. Hodza jeprecutao podatak da su i Hamza i Sos u PSUP-u bili kaznjavani zbog sumskihkradja, a i zbog saradnje sa albanskom tajnom sluzbom ?Sigurimi?. Mi zaposleni u PSUP-u nismo prisustvovali tom sastanku. Kada se zavrsio, negde pred ponoc,susreo sam na stepenistu novog pokrajinskog ministra policije Dzevdeta Hamzu.On mi se znacajno obratio recima: ? Razgovarao sam sa Slavkom Zecevicem,dobio si stan u Beogradu. Mozes da ides da ga vidis! I otisao sam, zauvek, zaBeograd.?U glavnom gradu, u to vreme, uhapsena grupa operativaca savezne Udbe,zatvorena u Sarajevskoj ulici, bila je podvrgnuta strogoj istrazi. Zatvor je vodioobavestajac Branko Pavlica, a islednici su bili policajci Luka Scepanovic, ZikaJovanovic, Joakim Sovsa, Branko Damnjanovic, Fehim Halilovic, Marko Forte.Oni su svoje kolege optuzivali za zaveru protiv Tita i Partije. Zaveru su, navodno,kovali u ribnjaku Padinska Skela, gde su se okupljali i policajci i politicari.Zivorada Paunovica i Dusana Nikolica, koji su uhapseni u Marsalatu, saslusavalisu na licu mesta, pod kontrolom KOS-a JNA. Sutradan je doveden ?civilni?islednik Zeljko Galetovic, ali su sa njim bili i ?strucnjaci? za prisluskivanje iozvucavanje iz Slovenije i Hrvatske. Kako su obojica bili izlozeni pritiscima iMilana i Ivana Miskovica, operativci Udbe nisu znali ko ih zapravo saslusava,SSUP ili JNA? Slicna komisija za ispitivanje zloupotreba ne samo u Udbi, vec i ucitavom SSUP-u formirana je i u Beogradu. Njen predsednik je bio ObrenDJordjevic, koji je imao zadatak da utvrdi ko treba da napusti policiju, a ko trebada u njoj ostane. Kako DJordjevic tvrdi, on se odlucio za razgovor za kolegama, inije imao ideoloske pretenzije, vec cisto profesionalne. Posle takvog kadrovskogpretresa jugoslovenska i srpska policija je i fakticki prepolovljena, jer je sa poslaizbaceno 2.500 sluzbenika Udbe i SUP-a. Drugi zadatak koji je poveren ovimkomisijama, bio je da ?preduzmu mere reorganizacije? tajne policije, odnosnonaprave plan i program transformacije Udbe u Sluzbu drzavne bezbednosti ?SDB. Na Kosmetu je komisija tim povodom odrzala cak dvanaest sednica iutvrdila nacrt Zakona o unutrasnjim poslovima, nacrt Zakona o drzavnojbezbednosti, unutrasnju organizaciju i okvire sistematizacije radnih mesta u SDBKosmeta, delokrug i nadleznost policije i tajne sluzbe, resenje kadrovskih pitanjau resoru drzavne bezbednosti. U kosmetskoj Sluzbi drzavne bezbednosti odmah je zaposlen veliki broj Siptara, tako da je njihovo ucesce medju radnicima skocilona citavih 45 odsto.Osnovnim zakonom o unutrasnjim poslovima 1966. godine, utvrdjeno je daposlove bezbednosti na nivou SFRJ, obavljaju samo dve sluzbe javna i tajna.

Sluzba drzavne bezbednosti je tada definisana kao specijalizovana sluzba zaotkrivanje organizovane i tajne delatnosti pojedinaca, grupa i organizacija, kao istranih obavestajnih sluzbi, koje su usmerene na podrivanje ili rusenje ustavomutvrdjenog poretka. Posebno su navedena ogranicenja ovlascenja SDB, ali iuvedena kontrola tajne sluzbe preko posebnih komisija savezne i republickihskupstina. Prvi ljudi drzavne bezbednosti u Srbiji, od 1946. do IV Plenuma CKSKJ bili su i Milorad Milatovic, general, pedesetih godina Vladan Bojanic,profesionalac, Srecko Milosevic, policajac, kadrovik poreklom iz Cacka isezdesetih Dragoslav Novakovic, zvani Muta, predjasnji ministar policije naKosmetu. Dok su u beogradskoj upravi Udbe nacelnici bili Milos Minic, Veljko Micunovic, Jovo Kapicic, Svetolik Lazarevic, Vojin Lukic, Zivotije Srba Savic iSlavko Glumac. Jugoslovensku tajnu policiju od 1946. do 1966. godine vodili suSvetislav Ceca Stefanovic, Veljko Micunovic, Edi Brajnik, Misa Lukic.Posle Brionskog plenuma u Srbiji su glavne pozicije u Drzavnoj bezbednostidobili ljudi koji su sedeli u komisijama i sudili operativcima i rukovodiocima Udbe.Branko Damjanovic je ostao u SDB Jugoslavije, a Rajko DJakovic je odmahpostavljen za nacelnika SDB Srbije. Podrsku mu je dao Dobrivoje BobiRadosavljevic, predsednik CK SK Srbije.

DJakovic nije bio profesionalnipolicajac, vec profesionalni politicar. Rodjen je 1922. u Vojnicu kod Karlovca.Prvoborac, clan Partije od 1944. Posle rata sekretar OK SK u Cukarici, Paracinu,Kragujevacu, Trsteniku i Boru do 1959. godine, zatim predsednik Organizacionekomisije CK SK Srbije, odakle odlazi na mesto nacelnika srpske tajne policije. Zazamenika je postavljen Milorad Bisic, dok je Milisav DJuric imenovan za prvogcoveka beogradske Sluzbe drzavne bezbednosti. Novi ministar srpske policijepostao je Slavko Zecevic. Novopostavljeni sefovi nastavili su da prate,saslusavaju i gone penzionisane radnike Udbe. Sam Rajko DJakovic bio jeubedjen da je Aleksandar Rankovic odgovoran za izrastanje Udbe u centar mociiznad drustva. U tome je on video razloge narodnog zaziranja i od Udbe, ali i odsamih Srba, s obzirom da su oni drzali kljucne pozicije u saveznoj tajnoj sluzbi.Tim merama, koje su predlozene republickoj komisiji i usvojene, pocetkom 1967.godine je nacinjen prvi korak ka decentralizaciji, odnosno ka republikanizaciji ipokrajinizaciji sistema bezbednosti u SFRJ. Reorganizacija Udbe 1966. godine iposledice politicke kampanje koje su vodjene u drustvu protiv nje imala je,videcemo, kasnije kobne posledice po bezbednost nase zemlje.

4. CRVENI TEROR

Po samoj prirodi svog posla Ozna, odnosno i kasnije Udba, je bila represivni organ vlasti. U obracunu sa drzavnim neprijateljima, cesto iza rata, ova politicka policija se koristila i naoruzanim jedinicima milicije i Knoja (Korpus narodne odbrane) koji je postojao sve do 1953. godine. Do te godine pripadnici jugoslovenske tajne i politicke policije nosili su uniforme i imali vojne cinove, sto znaci da su zapravo i bili vojna formacija. Sam Knoj su cinile jedinice za ciscenje terena od pripadnika tzv. kontrarevolucionarnih snaga. U narodu, taj krvavi posao je jos nazvan "crveni teror". Komunisti su tu vrstu odmazde nad svojimideoloskim protivnicima zapoceli jos januara 1942. godine u Crnoj Gori. Tada jeizdata naredba: Isterati gubu iz torine!? Nju je na Durmitoru potpisao licnoMilovan Djilas. Sam Djilas je u Crnoj Gori okrivljen, vise puta od gradjana, da jelikvidirao oko 600 Crnogoraca. To je Djido u novinama pocetkom devedesetih javno demantovao. Beogradski profesor dr Aleksandar Draskovic, dobar poznavalac prilika u Crnoj Gori, tvrdi da je u to vreme, umesto Djida, zalikvidatora antikomunista bio zaduzen Ivan Milutinovic-Milutin.

Njegov pretpostavljeni je bio Mosa Pijade. Odluku o odmazdi i teroru nad ljudima kojinisu podrzavali NOP, doneo je, kaze dr Draskovic, licno Tito 7. decembra 1941.To se dogodilo u selu Drenovi kod Prijepolja, na sastanku najuzeg vodjstva KPJ iNOB-a, u sklopu razmatranja tzv. druge faze revolucije u Jugoslaviji. Josip Broz je tada savetovao Milovanu Djilasu da strelja svakog, pa makar i clanaPokrajinskog komiteta, ako se koleba ili pokazuje nedostatak discipline. Tito jeimao obicaj da izdaje naredjenja o smrtnoj kazni, ali bez potpisa. Svojerucno jepotpisivao samo pomilovanja. Tragove smrti ostavljao je drugima. Crnogorcipamte Djilasova ?pasja groblja? koja su bila, zapravo, stratista i mnogihneduznih ljudi. I danas postoje uspomene na Sakovicke jame, bunare i krecanekod Savnika, Jaruge kod Zabljaka, Kunovo prisoje kod Cetinja i kanjon Komarice.Za cetrdeset devet dana vladavine Mose Pijade u Kolasinu, u zimu 1942. godine,ubijeno je 373 ljudi. Niko vatrenim oruzjem. U ?Knjizi zlocina?, koju je sastavioBranko Glogovac, upisana su stradanja zitelja Beranskog sreza. Na posebnoj listismrti, vidi se da je u selu Polica, na primer, likvidirano 200 dusa, u Sekularu ?100, Bucu ? 68, Budimlju ? 48.

Porodica Zirojevica iz sela Brajevici pamti Velikusrijedu, odnosno 4. april 1942. godine kao dan kada je tzv. Udarni bataljonNOVJ, po kratkom postupku, usmrtio dvanaestoro ljudi. Medju njima i sedamZirojevica. Kada je streljanje izvrseno komandant bataljona je naredio: ?Pjesmanad bandom!? i vojnici su zapevali: ?Nasa borba zahtijeva...?Vojvodjanski istoricari, na primer, tvrde da su partizanske jedinice, po naredjenjuJosipa Rukavine, komandanta Vojne oblasti za Backu i Baranju, prilikom ulaskau Novi Sad 23. oktobra 1944. godine, uhapsile i streljale grupu vidjenijih Srba iMadjara u Rajinoj sumi. Zivi svedoci iz Subotice tvrde da je Ozna u ovom gradulikvidirala oko 300 ?Njilasa?, madjarskih fasista i njihovih simpatizera. MnogiValjevcani se secaju da je nova vlast vrsila odmazdu u gradu i po selima nadnepodobnim stanovnistvom od oktobra 1944. do maja 1945. godine. Stratista subila na brdu Krusik, ispod kasarne V puka i u zvekarama, odnosno sibljacima. Ovim masakrom, u kome je stradalo vise od hiljadu ljudi, rukovodila je Ozna,odnosno njen major Dragan Djuric, a sprovodio je Knoj. Svedok SlavenRadovanovic u svom letopisu je zapisao imena i nekih egzekutora: brace Dudic,Stanka Paunovica, Obrada Jovanovica, Bore Vujica i Mice Jeremica. Njegovaknjiga ?Grgur Icanovic? je zbog svedocenja o ovom masakru Srba dugo bilazabranjena u Valjevu, a pisac Slaven Radovanovic izlozen progonu od straneUdbe.

Penzioner Slavko Tomasevic, koji je u poratnim godinama radio kaogrobar u Cacku, seca se, da je dok je opsluzivao Oznu, svojim rukama zatrpaonajmanje 150 ljudi. Tomasevic tvrdi da je likvidacijama rukovodio Ratko Drazevic,sef Ozne u Cacku, koji je svakog dana Slobodanu Penezicu ? Krcunu slaoizvestaje o streljanjima i liste o uhapsenim Srbima. Samog Krcuna pripadnicinacionalnih snaga okrivljuju za smrt Andrije Mirkovica, ratnog predsednikaopstine u Uzicu, Tihomira Ljubojevica, sefa policije, i nekog Tomovica, kao irukovodilaca Zeleznicke stanice i Zeleznicke radionice. Narod pamti da jeporodica Penezic pokusavala da zastiti Mirkovica, ali je on stradao jer mu je zetbio folksdojcer. Goran Lazovic, publicista iz uzickog kraja, na osnovu svedocenjaVidana Micica, tvrdi da su i Krcun i Rankovic organizovali streljanje starogkomuniste Zivojina Pavlovica, poznatog po nadimku Zika Zdrebe. Pre likvidacije,Pavlovica su saslusavali i pendrekom tukli Petar Stambolic, Vladimir Dedijer,Slobodan Penezic i Aleksandar Rankovic. Streljacki vod mu je pucao u srce, dok je vecini drugih izdajnika pucano u potiljak. Titu je samo javljeno da je ?... posaoobavljen...? Vidan Micic, partizanski likvidator, seca se da je pod komandomKrcuna Penezica i Petra Stambolica, u Uzicu usmrtio cak cetiri stotine ljudi. Nisusvi poginuli od metka, neke je ovaj egzekutor ubijao i maljem.

Cetnici su u Uzicu iokolini, usmrtili 903 osobe, dok su zarobljenog Krcunovog rodjenog brataDragana, predali Nemcima da ga streljaju. Povlaceci se iz Uzicke republike,Slobodan Penezic je obecao svim palim partizanima da ce ih osvetiti!Za Krusevac, kazu stari Carapani, da je bio posle oslobodjenja 14. oktobra 1944.grad sa najvise zatvora u Srbiji. Pripadnici cetnika Dragutina Keserovica, ali imnogi sumnjivi gradjani bili su zatoceni u Realnoj gimnaziji, Starom zatvoru,Nacelstvu, Kaznenom domu, kuci inzinjera Z. Cvetkovica, podrumu Zivanovica iNegulicevoj kuci. Partizani su streljali 1.200 ljudi kao domace izdajnike. Tulikvidaciju izvrsila je I jugoslovenska brigada, koju je vodio Marko Mesic, bratStipe Mesica, Hrvata koji je, kako sam kaze, 1991. godine srusio SFRJ. Marko jeu Krusevcu imao i jednu ulicu, doduse, sa pogresnim imenom: Ulica MirkaMesica. Pored njega, u ovom teroru ucestvovali su i clanovi Prekog suda, tajnepolicije, Knoja, oficiri Milan Lukovic, Rasa Lepenac, Desimir Milosavljevic, VladaBajcevic i Miodrag Tripkovic ? Madza. Covek koji je istrazivao ta streljanja,vrsena u koritu Zapadne Morave, pod Bagdalom, Garskom potoku, u Slobodistu,Globoderu i srpskim zupama, Branislav Markovic, procenjuje da je crveni teror uKrusevcu odneo vise od 5.000 srpskih dusa.?Najvece stratiste u Pozarevcu nalazilo se na starom Petrovackom putu, madasu egzekucije vrsene i u koritu Velike Morave i u selu Smoljinac. Streljanja suvrsena, uglavnom, nocu. Mnogi gradjani su stradali i u zgradi Ozne, koja se nalazila u danasnjoj Nemanjinoj ulici.

Za veci broj Pozarevljana se, ni dan danas,ne zna kako su zavrsili zivot. Bozidara Nikolica su nocu odveli islednici Ozne ivise ga niko nije video. Ni grob mu se ne zna, zna se samo da ga je izdaladevojka. Sve pridosle Knoj je streljao po kratkom postupku. Majke mobilisanih ihapsenih mladica su prosto opsedale zgradu Ozne, ali ih cak ni Ludi Mane nijemogao oterati. Ovaj Mane se u Pozarevcu proslavio tako sto je u Ozni mnogimalomio kosti, jer nisu hteli da priznaju kome su za vreme rata bili jataci. Od Oznineruke stradali su divni ljudi Zivojin Mladenovic-Kapetance i profesor Igor Venstajn.Njemu je licno presudio Sima Karovic... Ozna je, posebno u pozarevackom kraju,vrsila odmazde i nad srpskim vojnicima koji su bili u zarobljenistvu...? ? zapisao je u svojim beleskama novinar Rade Roncevic. U seriji napisa o tim srpskimstratistima, punim dramaticnih svedocanstava, kragujevacki list ?Pogledi? jetokom 1991. godine, objavio podatke da je toj partizanskoj i komunistickojodmazdi, na primer, u Cacku stradalo 1.500, u Pozarevcu likvidirano 2.800 ljudi,u Uzicu 3.000, u Arandjelovcu 3.600, u Nisu, cak 12.000 Srba. Bilo je to, doduse,u vreme kada se u Srbiji tragalo za dokazima komunisticke odmazde nadsrpskim narodom i kada se vise verovalo pukim kazivanjima ljudi, negoistorijskim dokumentima i dokazima, kakvih je, bilo i danas ima, vrlo malo. Premanepotpunim, ali i nedovoljno proverenim podacima autora i sagovornikakragujevackog lista ?Pogledi?, Oznin teror je u Srbiji odneo 50.000 zivota. ...

Mi nismo dosli u Oznu, odnosno Udbu da hapsimo i terorisemo narod, vec dapomognemo ljudima da ne budu pogresno osudjeni, da ih ne pogodi ? macrevolucije. Postojali su, medjutim, u Ozni i Udbi ljudi koji su se svetili, pa je zato unasoj sluzbi i bilo katastrofalnih gresaka. Prve greske koje smo pocinili, desile suse onda kada smo, na primer, sve ljude koji su sluzili u aparatu Milana Nedica naodrzavanju javnog reda i mira u okupiranoj Srbiji, proglasili neprijateljima, inaroda, i Partije, i revolucije. Nedicevska uniforma bila je dovoljan dokaz datakve ljude treba likvidirati. Zbog toga je hiljade nevinih Srba otislo pod zemlju.Stradali su naivni zandari, cinovnici, ljudi koji nikome zla nisu naneli. Nije stradaoonaj ko se sklonio i sacekao da pocne da deluje pravna drzava, pa se uz pomocadvokata branio na sudu. Nekadasnji nacelnik Specijalne policije u Beogradu,Milivoje Jovanovic, koji je bio i predsednik Komisije za kategorizaciju zarobljenikana Banjici, niti je streljan, niti je ostro kaznjen. Odlezao je svoju robiju i postaoobican gradjanin. Umro je kao penzioner nove Jugoslavije... priznao mi je jednom prilikom Milan Tresnjic, stari ?oznas? i ?udbovac?.Crveni teror je, trajao sve do 25. decembra 1944. godine, kada je po naredjenju Slobodana Penezica Krcuna i ukinut.

Ta naredba je glasila: ?Nema ubijanjaprotivnika bez sudjenja!? Koliko je u tom teroru ljudi stradalo, niko tacno ne zna,pa su i brojke koje su se pojavljivale u novinama proizvoljne. To mi je potvrdio dr Obren Djordjevic, nekadasnji inspektor Udbe i nacelnik SDB Srbije. Ima svedokakoji tvrde da su oslobodioci Beograda ubili oko sedam hiljada ljudi osumnjicenihza saradnju sa okupatorima i domacim izdajnicima. Dr Djordjevic, medjutim,precizira da je obicno u svakom oslobodjenom mestu, Ozna likvidirala podesetak mestana radi osvete izdajnicima, ali i radi opomene stanovnistvu. Praksa je, medjutim, bila drugacija. Bez suda i na licu mesta jugoslovenska tajna policijai armija likvidirale su, ne samo pripadnike nacionalnih snaga, razne odmetnike,pa i kriminalce, vec i imucne i ugledne gradjane i seljake. Za to je bila dovoljnasamo sumnja, da su to ljudi koji ideoloski nisu prihvatali novu komunisticku vlast inisu podrzavali njene masovne akcije.

Crveni teror je danas tesko dokazati, jer onjemu nema pisanih tragova, ali jos ima svedoka te drzavne odmazde, koja je,po slobodnim procenama ugrozila zivote, najmanje 100.000 ljudi u Jugoslaviji.Ima ljudi, poput Bate Tomasevica, koji danas o tome javno govore:?... Nikad necu zaboraviti kako smo Raka Mugosa i ja uletali u razne kuce upotrazi za neprijateljima kao neki komandosi iz akcionih filmova. On je bio mali,zdepast, ali cudovisno snazan. Kad bi ramenom udario u neka vrata, ili biprovaljivao kroz njih ili bi ih sa sarki skidao. Onda bi ispalio rafal, nista nikoga nepitajuci. Moj brat je zaklan od cetnika, a otac, majka i sestoro brace i sestra, svismo bili u partizanima. U Beogradu sam se nasao u januaru 1945. sa RakomMugosom, koji je bio moj komandir i u Crnoj Gori. Beograd je jos bio punneprijatelja, skrivenih po nekakvim rupama, i mi smo imali zadatak da ocistimoBeograd. Moram priznati da je streljanja uvek bilo kad se udje u neki grad.Nekakav spisak kako se ko drzao pod okupacijom su nam dostavili ilegalci iz toggrada. Na Cetinju je streljano 11, u Beogradu ne znam koliko... Ja sam bioprisutan kad je general Milan Nedic skocio kroz prozor zgrade Ozne naObilicevom vencu u Beogradu. Vodio ga je jedan od kurira iz pratece cete.Sedeo je Nedic naizgled mirno u hodniku pored prozora i cekao na saslusanje.Medjutim, iskoristio je priliku kad je kurir izasao i skocio kroz prozor. Nedic je paokroz svetlarnik dole.

Nije bilo razloga da ga bilo ko gurne, baci, jer nije bilo ni lakoproci kroz taj prolaz. Zato su mene spustili konopcem kroz taj svetlarnik da gavezem i da ga podignem na cetvrti sprat. Jos je krkljao, jos je bio ziv dok sam gaopasivao uzetom.? Drzava Jugoslavija nikada javno nije progovorila o crvenomteroru, ali Srpska pravoslavna crkva i grupe gradjana, jesu. Svestenici cacanskecrkve su u jesen 1993. godine na fudbalskom igralistu FK ?Borac?, sluzili pomenstradalnicima u crvenom teroru, cije su kosti lezale tu na obali Morave. MitropolitAmfilohije i vladika Atanasije su novembra 1994. u Grahovu, odrzali parastos i polozili kamen temeljac za pravoslavni hram u spomen postradalima u odmazdipartizana nad 548 Srba, dvadeset drugog oktobra 1944. godine. Prezivelih sastreljanja i masovnih likvidacija ima. Tuzilastvu u Cacku, podneta je krivicnaprijava protiv bivsih partizana Obrada Savkovica, Mijolka Todorovica-Plavog iPantelije Vasovica za delo ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva (cl. 142 KZSFRJ). Tuzilastvo je tu prijavu, medjutim, odbacilo kao neosnovanu. U imeDemokratske stranke, dr Vladan Vasilijevic je jos 1990. godine, Tuzilastvu Srbijepodneo zahtev za obnovu krivicnog postupka u svim slucajevima crvenog terorau Republici od 1944. do 1953. godine. Proces je vodjen protiv nekoliko desetinahiljada gradjana optuzenih za krivicna dela protiv naroda i drzave, izazivanjanacionalne, rasne i verske mrznje, nedopustene trgovine, spekulacije i privrednesabotaze. Republicko javno tuzilastvo Srbije je uzelo ovaj zahtev demokrata urazmatranje, ali do proleca 1995. godine nije o njemu donelo bilo kakvo resenje.

Krvavo prolece

Sve do 1952. godine, kada je u FNRJ ubijen i poslednji pripadnik cetnickih jedinica, trajao je obracun Udbe i sa ostacima nacionalnih snaga u Jugoslaviji.Gro te vojske pobijen je na Kocevju u prolece 1945. godine, kada su Britanci iAmerikanci vratili iz Austrije Titu prebegle ustase, cetnike, belu gardu i baliste, aon ih pobio. Britanski lord Nikolas Betel, svedok i analiticar zbivanja u poratnojAustriji, tvrdi da je London izrucivanje prebeglica iz Jugoslavije partizanima,ucinio da bi zaustavio vojno nadiranje Titove armije na Zapad i da bi pruzio rukusaradnje Beogradu. Vida Tomsic i Edvard Kardelj su javno od Britanaca traziliKorusku, da udje u sastav nove Slovenije. Englezi su to zajedno sa Titom zelelida sprece. Istovremeno, Cercil je uspeo da nagovori, tacnije da primora kraljaPetra II Karadjordjevica da prizna Titovu prevlast u Jugoslaviji. Dokaz togpriznanja, bio je i apel kralja Petra II cetnicima u Bosni i Crnoj Gori, u prolece1945. godine, da se predaju partizanima i predju na Titovu stranu.

Zbog nepristajanja na pogodbu, Britanci su punih pedeset dana drzali kralja Petra II upodrumskom pritvoru, dok nije pristao na saradnju sa komunistima. Ovaj cinbritanske i monarhijske izdaje tesko su podneli pripadnici nacionalnih snaga,kako cetnici, ljoticevci i nedicevci sebe nazivaju. Mnogi su se predali, neki cakizvrsili samoubistvo, a vecina je krenula preko granice u Italiju i Austriju. Prednaletom partizana maja 1945. godine, u Austriju su se povukla tri puka Srpskogdobrovoljackog korpusa, koji je predvodio Radoslav Tatalovic, cetnici PavlaDjurisica, koje je vodio major Vaso Vukcevic, slovenacki domobranci sakomandantom generalom Francom Krenerom, tridesetak hiljada izbeglica izSlovenije, koje je vodio biskup Rozman. Njih su progonile jedinice pet divizija IIIarmije, pet divizija II armije i dve divizije I armije, kao i formacije IV operativnezone Slovenije. Medju likvidatorima bio je Bosko Siljegovic, Pero Brajovic,generali Hocevar, Kosta Nadj, Petar Drapsin, Mitja Ribicic i Zdenko Zavadlov izslovenacke Ozne, Sima Dubajic, Milan Basta, ali i Milka Planinc, dok je politickikomesar bio Relja Savovic. U Sloveniji su tada bili i Tito, Rankovic, pa i Krcun.?Komandovao sam u Kocevskom rogu ? izjavio je prvi put za javnost SimoDubajic u listu ?Svet? jula 1990. godine ? Ucestvovao sam u likvidaciji ljudi ponaredjenju.

To danas govorim, jer sam shvatio da je savest jaca od pobede.Kada sam 25. maja 1944. godine dosao u Ljubljanu, referisao sam Titu ozarobljavanju ustasa, fon Lera i zapleni zlata. Pre toga sam trinaestog majadobio od Tita depesu da niko ne sme dirati nijednog zarobljenika. Mi tada nismoznali da ce ti zarobljenici biti pobijeni. Govorilo se da ih treba vratiti u Sloveniju,da bi im se sudilo po medjunarodnim konvencijama. Ja sam imao tu Titovudepesu, imali su je i svi ostali komandanti... Onda sam iznenada dobio nalog dase 30.000 tih domacih izdajnika pobije u Kocevskom rogu. Naredjenje su izdaliIvan Matija-Macek, Maks Bace i Jovo Kapicic. Sve Rankovicevi pomocnici.Takvu odluku niko nije mogao doneti, sem Tito. Samo je on mogao da opozovesvoju raniju depesu. Bio sam sef i kontrolisao da se to izvrsi do kraja. Taj masakr  je izvrsila XI dalmatinska brigada u kojoj je komesar bila Milka Planinc. Ona je zastreljanje trazila dobrovoljce i najpoverljivije komuniste. Bilo ih je 85 ili 90, ali vise od 100 nije. Strojem je komandovao drug po imenu Perisa. Zvali smo ga josDinko i Ljubo. Sedeo sam ispred jedne krcme i pio ?Bakarsku vodicu?. Imao samdvadeset i jednu godinu. I vojnici su bili mladi. Dolazili su kod mene, potezali izflase, povracali i padali u nesvest. Bio sam pijan, pa nije iskljuceno da sam bas jadao naredjenje da se posle streljanja baci eksploziv u te jame, kako neko ne bi iznjih izasao ziv. Za te jame u Kocevskom rogu rekao nam je Ivan Macek, ministar slovenacke policije. On je poznavao taj kraj, tu se, uostalom, tokom rata skrivaoGlavni stab Slovenije.

Svedoci iz emigracije tvrde da je tada ubijeno oko 250.000 ljudi. U britanskimarhivima postoje dokumenta, i o predaji prebeglica, a i o likvidacijama, koje sunad njima nacinili partizani. Svedocanstva su dali i preziveli pripadnicinacionalnih snaga Branislav Todorovic, Todor Miletic, Stevan Brasevic, Velimir Golubovic, Milivoje Slavkovic, Joze Korosec. U Cercilovom dnevniku, takomunisticka odmazda opisana je u poglavlju pod nazivom ?Incident Basovice?,po imenu jedne od kraskih jama, na italijanskoj strani. Deset godina kasnije, zbogstratista u Sloveniji, izbile su svadje u CK KPS, jer su se seljaci zalili da ne moguda oru svoje njive, zbog leseva koji izlaze iz zemlje. ?Kao da zemlja dise?govorili su seljaci. Slovenci su ih, medjutim, primirili visokim novcanimobestecenjima i kreditima za podizanje kuca. Pocetkom pedesetih i sam EdvardKardelj je sprecio otvaranje istrage o posleratnim zlocinima u Sloveniji. SamiEnglezi, medjutim, skrivali su ove istorijske cinjenice od svoje i jugoslovenske javnosti, sve do kraja osamdesetih godina, kada ih je grof Nikolaj Tolstoj objavio.Zbog knjige ?Ministar i masakr?, odnosno svedocenja o Titovoj i britanskojodmazdi, grof je bio i sudski gonjen u Londonu.

O masakru u slovenackim sumama Borivoje Karapandzic, ljoticevski emigrant izKlivlenda napisao je knjigu "Titovo krvavo prolece". Englezi su od 24. do 29.maja 1945. godine, na prevaru, pod izgovorom da ih salju u Italiju, izrucili Titusve prebeglice. Prevozili su ih, prvo kamionima do Vilaha i Jesenica, a zatimvozovima u logor Sent Vid kod Ljubljane. U Mariboru ih je docekivao ZdenkoZavadlov, oficir Ozne. Zarobljenike je cuvala Vojska drzavne sigurnosti Slovenije,a njen put iz Austrije je kontrolisala Pokrajinska Ozna za Stajersku i Korusku.Zavadlov se seca da je i Tito dolazio u Maribor,da se susretne sa ruskimmarsalom Tolbuhinom. Tek posle tog susreta donesena je odluka o likvidacijiljudi iz transporta. U Maribor je dovezeno 8.000 slovenackih domobrana i 6.000 Srba. Tu ih je posetio Slobodan Penezic ? Krcun, u svojstvu predsednikaKomisije DFJ za amnestiju. Borivoje Karapandzic tvrdi da je Penezic zapravodoneo Titovo naredjenje za likvidaciju prebeglica, koje su i poslate na stratiste uKocevje. Jos prilikom transporta, cetrdesetak dobro naoruzanih partizanapretreslo je konvoj, a kako Karapandzic svedoci citirajuci reci prezivelih Srba, aneke izbeglice i opljackali. Najveca masovna streljanja Titovi oruznici su, poKarapandzicevim podacima, izvrsili na sledecim mestima: na planini Pohorje i oko Maribora, u tzv. marsu smrti streljano je oko 200.000 Hrvata, koji su doterani iz Pliberka (Blajburga);

u sumama oko Kocevja, narocito u Kocevskom rogu ubijeno je 12.000 Slovenaca, domobrana, oko 3.000 srpskih dobrovoljaca, oko 1.000 crnogorskih cetnika, oko 1.000 hrvatskih domobrana i 1.000 ruskih belogardejaca. Oni su predati partizanima iz logora Vetrinje kod Celovca. Kod Zidanog Mosta streljano je oko 6.000 Crnogoraca, na celu sa mitropolitomcrnogorsko-primorskim Joanikijem i 70 srpskih pravoslavnih svestenika iz CrneGore.

Na padinama Pohorja unisteni su zivoti i 8.000 cetnika vojvode Pavla Djurisica, koji su vraceni iz Pliberka. Kod Teharja je ubijeno jos tri hiljade izbeglihSlovenaca, na prevoju Ljubelj i hiljade ranjenih i bolesnih dobrovoljaca,domobrana, izbeglica, medju kojima je bilo dosta Srba. Pedeset godina kasnije,1995. kada se nasao pred Parlamentarnom komisijom Slovenije, koja istrazujezlocine pocinjene posle zavrsetka II svetskog rata, nekadasnji nacelnik tajnepolicije u dezeli Mitja Ribicic, da bi oprao ruke i obraz, javno je izjavio ?... daslovenacka Ozna nije znala, niti je imala nalog da ubija zarobljene... Vrh JA naredio likvidacije u Kocevju... mimo Titovog znanja!

Mitja Ribicic, je rodjen 1919. godine u Trstu. Studirao je prava u Ljubljani, kada je pristupio komunistickom pokretu. Ucesnik je rata od 1941. godine. Prvo je bio organizator partijske tehnike, zatim pokretac obavestajnih aktivnosti, a zatim politicki funkcioner. U zvanicnim biografijama precutkuje svoju delatnost u tajnoj policiji Jugoslavije i Slovenije. Drug Ciril, kako se ilegalno zvao, koji je u Moskvi zavrsio Akademiju NKVD "Feliks Djerzinski" i tako postao skolovani tajni policajac, ocigledno ne zeli da preuzme, u ime Slovenaca, odgovornost za masakre u Kocevju i Pohorju. Ribicica je na najbolji nacin demantovao bivsi partizan Albert Svetina - Erno, koji je u leto 1944. godine postao prvi pomocnik nacelnika slovenacke Ozne, generala Ivana Maceka - Matije:"... Bio sam u Partijskoj skoli u Kocevskom rogu, kada je, maja 1944. CK KPS poslao po mene kurira sa naredbom da se javim drugu Maceku. Otisao sam u centar Ozne na Straznjem Vrhu, gde me je Macek imenovao za svog pomocnika. O njemu sam vec slusao da je bio surov i primitivan. Macek se upravo vratio iz Drvara, sa sastanka Vrhovnog staba. Na tom skupu bili su i Aleksandar Rankovic, Ceco Jovanovic, Edvard Kardelj. Razgovaralo se o kraju rata izakljuceno je, na osnovu ruskog iskustva, da treba zapoceti obracun sapripadnicima nacionalnih snaga, saradnicima okupatora i kvislinzima: ?Likvidirajte, sto pre i sto vise, dok traju borbe za oslobadjanje zemlje  rekao nam je Macek"

To su culi svi slovenacki oznasi ? Brilej, Zore, Stadler, Ivanusa, Silih,Stjenka i ja. Macek nam je naredio da napravimo poseban spisak slovenackihkolaboracionista. Registraciju je vodio Branko Ivanusa, jer je on u Ozni Slovenijebio sef Odseka za evidenciju neprijatelja. Likvidacije su na teritoriji Slovenijetrajale sve do 1953. godine. Za njih je Mitja Ribicic znao, cak je i sam praviospiskove za streljanje. To mi je rekla moja bivsa zena Cveta Zimic, koja je bilaRibiciceva sekretarica u leto 1946. godine. Ja sam u to vreme bio nacelnik Ozneza Primorsko...?Likvidacijama u Blajburgu i Kocevju nije zavrsen jugoslovenski gradjanski rat. Usamom Becu, sa dozvolom saveznickih vlasti, Jugoslavija je otvorila Misiju zahvatanje ratnih zlocinaca. Na njenom celu se nalazio prvo pukovnik Pavle Milic, a zatim major Stanimir Dincic. Njihov zadatak je bio, da sa jos dvadeset jugoslovenskih oficira, na osnovu spiska Ozne od dve hiljade ratnih begunaca,pronadju sto vise ljudi i privedu ih u Beograd. U ruke im je pao Tanasije TasaDinic, ministar policije u Nedicevoj vladi, zatim Franc Nojhauzen, ministar Hitlerove ratne privrede i jos stotinak ratnih zlocinaca. Dr Ante Pavelic im jeumakao u Juznu Ameriku. Ustase procenjuju da je do 1951. godine, Udbalikvidirala i oko hiljadu katolickih svestenika, simpatizera Alojzija Stepinca.

Dr Obren Djordjevic procenjuje da je Ozna, tj. Knoj, u obracunu sa sedam hiljadacetnika u Bosni, hiljadu ubila samo u kanjonu Sutjeske. Kada je, medjutim, naprostoru Jugoslavije taj unutrasnji rat zavrsen, specijalne jedinice Udbe iz Srbije iBosne tragale su za ostacima cetnickih grupa da bi ih likvidirale. Najuspesnijiegzekutor tog doba bio je dr Milan Dragutinovic iz Novog Sada, koji i danas kaotrofej cuva pistolj cuvenog odmetnika Srpka Medenice. Mit o Udbi i njenim tajnimubistvima, poceo je da se stvara odmah iza rata. Tome su, na primer, dostadoprineli neki nerazjasnjeni slucajevi iz samog politickog vrha. Publicista DjuricaLabovic tvrdi, na primer, da je Udba ubila Titovu miljenicu Davorjanku Paunovic, jer se toliko osilila da je pocela da se ponasa kao marsalica. Drugo ubistvo koje je ostalo sakriveno od javnosti je bilo ono Nikole Kalabica u njegovombeogradskom stanu. Posle izdaje Draze Mihailovca, ovaj cetnicki komandant jeziveo slobodno u Beogradu. Hranio ga je Josif Cvetkovic, Krcunov licni sofer.Njegov licni telohranitelj bio je oficir Ozne Josip Petrovic, koji ga je vodao nocupo Beogradu.

Nikola Kalabic je ?dobijen? na rec Slobodana Penezica. Obecanomu je da ce biti potpuno slobodan covek kada oda cetnickog Cicu. Iza togobecanja stajali su i Tito i Rankovic. Nikola je verovao Krcunu, jer su se znali izuzickih kafana od pre rata. U slobodnom Beogradu, a zatim i u Tuzli, gde jeKalabic prebacen, njegov telohranitelj ga je najcesce vodio u bioskop i malopoznate kafane. Nikola se, medjutim, propio i poceo da se, obrijan i ugladjenhvali, da je on cuveni Kalabic.U Udbi je planirano, cak, da se Kalabic prebaci u inostranstvo, negde uemigraciju, ali se od toga odustalo zbog njegove plahovitosti i hvalisavosti. Onda je Krcun odlucio i naredio da se likvidira. Po svedocenju Slobodana Krstica-Uce,oficira Udbe, Nikola Kalabic je jedne noci zadavljen u stanu u Kosovskoj ulici,broj 43. Bio je tada u drustvu sa Miletom Mijatovicem, Slobodanom Krsticem-Ucom i Vladanom Bojanicem iz Udbe, sa kojima se dogovarao da ide na susret isuocenje sa Drazom. Kalabic je trazio da bude obmotan zavojem, kako bi Ciciizgledao izmuceno i jadno. Prilikom previjanja zavoja, u sobu su usli operativcitajne policije i udavili ga tim zavojima. Telo Nikole Kalabica je zatim prebacenona Adu Ciganliju i tamo sahranjeno bez nadgrobne ploce. Naredjenje zalikvidaciju Nikole Kalabica, preneo je ?odozgo? Mile Milatovic,

Rankovicev zamenik, kada se i Leka slozio sa Krcunovim naredjenjem. Ubistvo su pocinilatrojica radnika Udbe, ljudi u uniformama i sva trojica su, kako mi je rekao dr Obren Djordjevic, bili i u streljackom vodu koji je na Adi usmrtio DrazuMihailovica. Cica je, po nalogu Aleksandra Rankovica, streljan u raci, sa grupomosudjenika. Pre likvidacije je djeneral Mihailovic i obrijan, kako ga u slucaju otkopavanja, neko ne bi prepoznao. Jedan od likvidatora Nikole Kalabica i Draze Mihailovica i danas zivi u Beogradu, ostali su preminuli.

Srpski Vajat Erp
O velikom broju anonimusa, cija je familija stradala u cistkama posle rata,progovorilo se tek pedesetak godina kasnije. Jos se ne zna koliko je ljudi, presvega Srba i Crnogoraca stradalo zbog Rezolucije Informbiroa. Udba je krajemcetrdesetih i pocetkom pedesetih bila politicka masina za unistavanje ljudi. U tojmasini dr Milan Dragutinovic, profesionalni Udbin ubica i covek sa deset imena jebio samo jedan sraf:?Iz rata sam izasao kao partizanski borac i rezervni porucnik. Nastavio samstudije medicine koje je rat prekinuo. Kao obavestajac bio sam mitrovacki robijas,rudar, miner, svestenik, reakcionar i lekar. Jednom sam cak glumio i kraljevogizaslanika. Tada sam se zvao Jovan Markovic, a vise puta sam koristio imenaMilan Kojic, Obren Vidacic, Mile Popovic, Sasa Nenadic ili jednostavno Mile, Aca,Predrag, Stanko, Bata i Sasa. Za moje najblize saradnike bio sam samo?Doktor?. U dosijeu Ozne vodio sam se pod sifrom ?M ? 34?, pricao je dr Dragutinovic novinarima posle izlaska njegove knjige ?Oci u oci saodmetnicima?. Milan Dragutinovic, rodjeni Dorcolac, posle rata ziveo je samajkom na Slaviji. Izbacivan je iz SKOJ-a, proglasavan reakcionarom, a Udba ga je i vise puta gonila po zadatku. Tako je stvaran njegov imidz ?neposlusnogoficira?, reakcionara koji je voleo kralja i Drazu. Takav glas je vrlo brzo stigao ido cetnika odbeglih u sume. Oni su mislili da je ?Doktor? covek koji ima dobreveze sa ?bracom van domovine?. Na poslovima likvidacije odmetnika, ?Doktor? je direktno saradjivao sa oficirom drzavne bezbednosti i narodnim herojemPanetom Djukicem, kao i sa Miroslavom Sandicem, Zivkom Trninicem-Zucom,Ivom Sarovicem i Dragoljubom Malesevim.Jednoga dana, preko nekog jataka, dr Dragutinovic je uspostavio veze sacetnicima sa Lima. Bilo je to 1946. godine. Parola Ozne je, inace, bila: ?Ako imas jatake u ruci, drzaces i odmetnike za gusu!?. Predstavljajuci se kao covek izinostranstva, koji ce preostale cetnike prevesti preko granice, Dragutinovic jedosao i do komandanta Radoslava Minica, zvanog ?Gorska azdaja?. Koliko jeovaj imao poverenja u njega govori i cinjenica da je pristao da se zajedno slikaju.Cini se, medjutim, da su odmetnici za Oznu bili laka meta,jer su ziveli u sumiizolovani, bez pravih informacija o dogadjanjima u zemlji i svetu. Cim mu seukazala prva prilika, Milan Dragutinovic je udario pistoljem Minica u glavu. Visok isnazan, covek od 120 kilograma, Radoslav Minic mu se oteo i izvadio bombu.Nastalo je gusanje, koje je prekinuo cetnicki jatak sa jednim metkom. Gadjajucioficira Udbe, on je pogodio ?Gorsku azdaju? pravo u celo.?Ja sam pre podne bio student medicine, a vikendom ili kada mi se ukaze prilikaza teren, bio sam pod kontrolom specijalnih ekipa drzavne bezbednosti. Nafakultetu sam ucio da rukujem skalpelom, a u sumi da pucam iz pistolja. To je bilo vrlo vazno, jer mi je zivot zavisio od moje preciznosti. Kod cetnika je uvekbilo pravilo da, kada se cuje prvi pucanj, u kuci odmah gasi petrolejka. Trebalo jetada u mraku pogoditi metu. Kad sam lovio Srpka Medenicu, pucao sam u mrakui ubio Ivana Sljukica, a tesko ranio Dusana Radjenovica?, seca se ?Doktor? koji je bio brz na oruzju kao Vajat Erp. U akcije likvidacija isao je sa pistoljem irevolverom. Pucao je iz dve ruke, unakrst.Da bi se priblizio cetnicima, dr Dragutinovic je naucio sve njihove pesme, cak iDrazinu himnu. Kako se predstavljao i kao pop znao je i ?Oce nas? napamet.Molitvenik je uvek nosio sa sobom, ali i pistolj pored njega. Predstavljajuci se kaoveza sa svetom, Dragutinovic je, da bi izradio lazne pasose, uspeo da fotografisevecinu svojih zrtava, pa cak i opreznog i lukavog Srpka Medenicu. Pored njega,dr Milan Dragutinovic je likvidirao i Milana Matovica, Vladu Sipcanina, SlobodanaPopovica, kao i dvojicu balista, poznatih u narodu samo po imenima Hamdija iHusnija. Kada je pre dvadesetak godina, objavljeno ko je tajanstveni ?Doktor?,koji je uspeo da likvidira sve ove ?gorske azdaje? i koji je svojim ocima gledaohvatanje Draze Mihailovica, ovaj Udbin likvidator se nasao na meti napadastotine ljudi iz dijaspore i zemlje. Stizala su mu neprijatna pisma iz zemlje, ali viseiz inostranstva, puna pretnje i sa porukama da ce visiti na novosadskoj katedrali.Medjutim, neki ljudi na ulicama Novog Sada su mu cestitali, hvaleci njegovuhrabrost. Mada tvrdi da je taj deo svoje proslosti zakopao, ?Doktor? se, prilikompromocije svoje knjige, pohvalio da je sacuvao ne samo sluzbene beleske izOzne, tj. Udbe, vec i da ima kod kuce pistolj Srpka Medenice, koji je ovaj dobiona dar od Draze Mihailovica. To je Dragutinovicev ratni plen i trofej.Ni sam dr Milan Dragutinovic, medjutim, ne zna koliko je odmetnika ubijeno poslerata na tlu Jugoslavije. U tom gradjanskom ratu, kaze dr Milan Dragutinovic,izginulo je i hiljade radnika drzavne bezbednosti, milicije i vojske, a i neduznihcivila. Narocito po Sandzaku. Intenzitet borbi protiv odmetnika zavisio je odnjihove brojnosti i aktivnosti, strategijskom znacaju prostora po kojem se krecu iudaljenosti fronta protiv snaga okupatora. Stepen aktivnosti Ozne, tj. Udbe, nijese odnosio na jedno isto podrucje, vec se to stalno menjao zavisno od potrebaborbe. Dok je trajala ta borba, uvek je strategijska i takticka inicijativa bila nastrani snaga koje vrse progon.Na teritoriji Srbije, u cetiri podrucja, bilo je ostataka razlicitih vojnih formacijanacionalnih snaga. Podrucje okruga: uzickog, cacanskog, kragujevackog,moravskog (Jagodina), krusevackog, valjevskog, sabackog, beogradskog, gradBeograd, pozarevackog, krajinskog, zajecarskog, niskog, pirotskog, toplickog,leskovackog i vranjskog drzali su, na primer, cetnici odnosno, pripadniciJugoslovenske vojske u otadzbini. Na teritoriji okruga sremsko-mitrovackog,pancevackog, zrenjaninskog, vrsackog, novosadskog bili su na terenu cetnici,dok je na terenu Srema bio jedan manji broj ustasa. Kosovo i Metohiju opsedalesu jedinice balista (vulnetara), i u manjem broju grupe cetnickih formacija. Naprostoru Sandzaka bilo je ostataka muslimanske milicije, nesto balista i manjibroj bivsih cetnika. Sve njih, politicka policija je nazivala jednim imenom ? odmetnici. U Beogradu, Sremu, Banatu i Backoj krajem 1944. i pocetkom 1945.godine, zbog saradnje sa okupatorom i sluzenju u njegovim oruzanimformacijama, najvisi organ vlasti, Predsednistvo AVNOJ-a, donelo je resenje, dase svi folksdojceri i madjarske porodice, koji su posle 6. aprila 1941. godine doslina teritoriju Jugoslavije, zajedno sa okupatorom, budu pokupljeni od jedinicaNarodnooslobodilacke vojske Jugoslavije i Korpusa narodne odbrane Jugoslavijei stavljeni u logor. Tom prilikom je uhapseno, na primer, oko 100.000 folksdojcerai 50.565 Madjara, koji su odmah proterani u Nemacku, odnosno Madjarsku. Ovamera organa vlasti bila je neophodna, jer je bilo potrebno da se uklone sa terenapripadnici nemackog i madjarskog naroda, koji su predstavljali siroku bazuneprijatelja, i to u pozadini nasih jedinica koje su se nalazile na frontu.

Kosovska pobuna
Na Kosovu i Metohiji, krajem 1944. i pocetkom 1945. godine, izbila je pobunabalista sirih razmera. Tom prilikom odmetnici su pokusali da zauzmu tekoslobodjene gradove. Kosmet je, kako je rekao Blagoje Neskovic, 8. maja 1945.godine, u svom referatu na osnivackom I kongresu KP Srbije, imao jos 1.200odmetnika, i cetnika i balista, i oko hiljadu dezertera. Kako su se oni kretali uvecim grupama, u obracunu sa njima koriscene su, uglavnom, vojne jedinice.Juna meseca, 42. divizija JNA preduzela je na planini Zegovac siroku akcijuciscenja terena od pripadnika grupa Cazima Lugadzije i Isena Trpeze. Svaka odtih grupa imala je po pedesetak odmetnika. Kako je na Kosovu i Metohiji tokom1946. godine bilo jos 55 balistickih grupa, razlicite jacine, Udba je otpocelapripreme i za definitivan obracun sa njima. Balisti su prvo detaljno obavestajnoistrazivani. U Udbi su intenzivno prikupljani podaci o svakoj grupi i pravljeniplanovi preko kojih ljudi moze da se vrsi uticaj na siptarske odmetnike. Pokazaose korisnim rad Udbe preko dzamija i hodza, jer su imali veliki uticaj na baliste uodmetnistvu. U drugoj fazi ove operacije odredjivane su operativne grupe koje suformirane od boraca 3. brigade 6. divizije Knoja, pripadnika Narodne milicije i dvaoperativna radnika Udbe. Oni su imali zadatak da gone baliste do njihovelikvidacije. Te godine ubijeno je na Kosmetu sedam odmetnika, a 25 uhvaceno iosudjeno na kazne zatvora. Na terenu je razvijana vrlo ziva propaganda protivbalista, sto je stvorilo povoljnu klimu za ucesce i albanskog stanovnistva uprogonu odmetnika na Kosovu i Metohiji. Gradjani su cak sami isli po nekolikodana u poteru za balistima. To je dalo dobre rezultate, jer je broj balistaprepolovljen, pa ih je pocetkom 1947. godine bilo 395. Tokom 1946. godine nateritoriji Srbije, po zvanicnim podacima Udbe za Srbiju, ubijeno je 355, uhvaceno138, a predao se 41 odmetnik. Za razliku od 1945. godine, kada su odmetnicistradali u direktnoj i surovoj oruzanoj borbi, po oceni Udbe, te 1946. mnogicetnici i balisti likvidirani su dobro osmisljenom i izvedenom operativnomkombinacijom.Istovremeno na podrucju vranjanskog okruga, doslo je do pobune u Bosiljgradu,kada su pobunjenici razoruzali jedinice NOV-e i odbili poslusnost Glavnom stabuNOV i PO Srbije. Borba nove komunisticke vlasti odvijala se prvo, uz pomoc vojske, i tajne policije, od kraja 1944. do jeseni 1945. godine, a zatim, od jeseni1945. do l952. samo uz pomoc Udbe. Zato je u pocetku ovog tajnog gradjanskograta, Ozna saradjivala sa jedinicama JA i Knoja, koji je pratio, otkrivao i lociraopolozaje odmetnika i o tome informisao vojsku, dok je u drugoj fazi obracuna,Udba bila direktni nosilac poslova progona odmetnika. Politicka policijaJugoslavije je svojim operativnim kombinacijama uspesno, kako je ocenjivaoKPJ, vodila borbu sa odmetnicima. Bio je to njen sud bez suda.Borbena aktivnost jedinica Jugoslovenske armije, Posadnih bataljona komandipodrucja, Posadnih ceta komandi mesta, Partizanskih strazi kao i jedinicaKorpusa narodne odbrane Jugoslavije i Narodne milicije protiv odmetnika, trajala je uglavnom do sredine 1945. godine, a jedinica Knoja do kraja 1947. godine.Tom borbom, do sredine 1945. godine, rukovodio je Glavni stab NOV i PO uSrbiji. Njegovo Obavestajno odeljenje pratilo je i registrovalo situaciju na terenupreko izvestaja podrucnih vojnih organa i preko svojih desetodnevnih izvestajaobavestavalo stabove potcinjenih jedinica angazovanih na ovome zadatku.Glavnom stabu su bile na raspolaganju, osim Posadnih jedinica i Partizanskihstraza, i jedinice iz 24. i 47. srpske divizije. Pomenute jedinice zaposele suprostor centralne i juzne Srbije, formirale poterna odeljenja koja su se bavila,posle povratka sa fronta, progonom cetnika i dezertera. Naime, one su svojeizvidjacke jedinice preimenovale u poterna odeljenja, koja su tragala po terenu inailaskom na cetnike i dezertere pristupala njihovom progonu. Tako, na primer, jedinice 24. srpske divizije, pored ostalog, ubile su 6. januara 1945. godine uokolini Brusa, cetnickog pukovnika Dragomira Zikica i kapetana Strahinju Jovica iuhvatile vise dezertera. Vojne jedinice posebno su bili angazovane na progonucetnickih grupa u kopaonickom srezu. Tu je bio formiran Operativni stab za srezkopaonicki, u koji su usli predstavnici: 3. brigade 5. divizije Knoja, Narodnemilicije okruga toplickog i 24. srpske divizije, koji je rukovodio i koordiniraooperacijom progona. U jesen 1945. godine na teren zapadne Srbije dislociranesu jedinice 4. krajiske udarne divizije i 1. jugoslovenske brigade, koja je uzelaucesca u progonu odmetnika u dragacevskom i racanskom srezu. Ova brigada jeuspela da unisti odmetnicku grupu porucnika Novice Cogoljevica u kojoj je bilopreko 30 odmetnika. U ovim akcijama ucestvovale su i druge jediniceJugoslovenske brigade, kao sto su delovi II proleterske, 31. srpske brigade idruge. Na gusenju pobune u bosiljgradskom srezu bila je angazovana 3. brigada5. divizije Knoja. Naime, jedan bataljon ove brigade zaveo je red u Bosiljgradu nenailazeci na bilo kakav otpor pobunjenika u redovima JA.Najupornije i najzesce borbe protiv odmetnika bile su one koje su vodile jediniceNOV-e protiv glavnine cetnickih snaga, koje je predvodio Draza Mihailovic. Ovagrupacija, koju je cinilo od 5.000 do 7.000 cetnika, stigla je iz okoline Modrice upredeo Zelengore sa namerom da forsiraju Drinu i tako udju u Srbiju. Njih suprogonile jedinice 3. korpusa NOV-e, bataljoni i brigade bosansko-hercegovackedivizije Knoja, a zatim 37. sandzacka udarna divizija, 2. brigada 6. divizije i 2.brigada 5. divizije Knoja. U ovim borbama uzelo je ucesce i ratnovazduhoplovstvo, koje je bombardovalo, mitraljiralo, i bacalo letke kojima se preziveli cetnici pozivaju na predaju, jer su opkoljeni. Izmedju 12. i 13. maja1945. godine, ova cetnicka vojska je unistena, jer vise stotina njih se predalo, jedan broj je uspeo da se izvuce, dok su drugi poginuli. U ovom napadu Knojadesetkovani su korpus Gorske garde NJ. V. kralja pod komandom potpukovnikaNikole M. Kalabica, deo pozeskog korpusa, jedinice iz Posavine i crnogorsko-zlatiborskog sreza. Pukovnik Dragutin Keserovic komandovao je ostacimatoplickog, rasinskog i dela pozeskog korpusa; potpukovnik Dusan Smiljanickomandovao je ostacima I i II sumadijskog i timockog korpusa; pukovnikRadoslav Racic komandovao je ostacima cerskog i majevickog korpusa; major Nesko Nedic bio je komandant ostataka posavsko-tamnavskog i juznomoravskogkorpusa; potpukovnik Sveta Trifkovic komandovao je jedinicama bivsegbeogradskog i smederevskog korpusa. Prema kazivanju na zapisnik, okrivljenogpukovnika Dragutina Keserovica, od juna 1945. godine, kada je stigla na obronkeZelengore, Gorska garda je imala u svom sastavu oko 1.000 ljudi. Sest grupa jepredvodio Draza Mihailovic, tako da je u sastavu Jugoslovenske Vojske uotadzbini bilo oko 5.000 ljudi. Posle borbi na Zelengori prestala je da postojiJugoslovenska vojska u otadzbini, jer se raspala na manje ili vece grupicecetnika. Po operacijskom planu 5. srpska divizija Knoja imala je zadatak daspreci prodiranje razbijenih cetnickih grupa preko Drine do Srbije. U ovimborbama ucestvovali su delovi 2. brigade 5. srpske divizije i jedinice 37.sandzacke udarne divizije. Slicna situacija je bila sa cetnicima koji su se kretali ugranicnoj zoni prema susednoj Rumuniji. Oni su se pred opasnoscu da ce bitipohvatani, sklanjali u Rumuniju. Bezali su kod rodjaka ili prijatelja iz redovasrpske nacionalne manjine, sve dok je postojala opasnost od progona na nasojteritoriji. Tako se i cetnicki vojvoda Vojislav Tribrosanin sklonio u Rumuniju svedok nije otkriven i naveden na teren Velikog Gradista, gde je u borbi sa jedinicama Posadne cete komande mesta, poginuo. Takvu sudbinu je imao iDusan Petrovic, zvani Boro, koji se kretao po Staroj Planini.

Lov na ljude
Jedinice Knoja i Ozne u borbi protiv odmetnika, pokusavale su da sa sto manjezrtava urade svoj drzavni posao. Za gonice je vazilo pravilo da je bolje da seuhvati jedan zivi odmetnik, nego vise desetina da se ubije, jer od zivog covekapripadnici Ozne mogu da dobiju vrlo vazne podatke o drugim odmetnicima.Samo 7. divizija Knoja je od decembra 1944. godine do oktobra 1946. ubila 421odmetnika na teritoriji citave Jugoslavije: 26 ustasa, 25 cetnika, 69 Nemaca, 12ratnih zarobljenika, tri dezertera, 14 krizara, 78 ilegalaca, 11 pripadnika ?zelenogkadra?, 64 logorasa, 113 svercera i 4 kriminalca. Ranila je 57 odmetnika,uhapsila 1.298 jataka, spijuna i sumnjivih lica, dok je zarobila gotovo 20.000pripadnika okupatorskih i nacionalnih snaga, kao i dezertera. Kakva je bila snagaove jedinice Knoja, ili preciznije, kakva je nesrazmera bila u tom obracunuizmedju dve strane, vidi se po cinjenicu da su ?knojevci? imali 29 poginulih i 28ranjenih u toj borbi. Ozna je prilikom progona ostataka nacionalnih snaga koristilavise metoda, ali je princip bio da se nikada isti metod nije upotrebljavao dva putau istom kraju i protiv iste grupe odmetnika. Taktika ubacivanja operativaca Ozne u jatacke, a zatim i cetnicke redove, primenjivana je, na primer, u periodumasovnog dezerterstva, od proleca 1945. do kraja 1946. godine. Metod primenespecijalne grupe pripadnika Ozne i aktivista, sacinjene od proverenih Frontovacai demobilisanih boraca NOV-e, na celu sa dva operativna radnika Ozne, koristiose vesto postavljenim zamkama i zasedama za odmetnike u drugoj polovini1945. i celu 1946. godinu. U tom periodu desavalo se da je Ozna, a i Udbauspevala da pridobije ponekog cetnika da radi zajedno sa njenim operativcem,uz jake garancije da ce cetnik iskreno da radi za politicku policiju i da ce odatisvoje bivse saborce. Ove kombinacije bile su u upotrebi do kraja 1946. godine.Udba je, zatim pocela da koristi taktiku laznog emigrantskog predstavnika izinostranstva, kakva je, na primer, koriscena u hvatanju Kalabica. Ovaj nacinhvatanja i likvidacije cetnika bio je dosta komplikovan. Zahtevao je ucesce vecegbroja operativaca, trazio je odredjena i velika sredstva, a iznad svega i velikostrpljenje. Primenjivan je u malom broju slucajeva, od kraja 1945. do 1953.godine. Dosta redje korisceni su i agenti Udbe koji su imali direktne veze sa jatacima i odmetnicima, a zatim i saradnici tajne policije, koji su iz odmetnickihredova radili za politicku policiju. Kako se broj odmetnika smanjivao, tako su imetodi Udbe sve manje bili nasilni i oruzani, a sve cesce informativne iobavestajne prirode, za sta su se, na primer, koristili prijatelji, pa i srodniciodmetnika. Po tvrdjenju dr Obrena Djordjevica, sasvim slucajno, tajna policija jepronasla i uhvatila veci broj cetnika, ljoticevaca, nedicevaca i balista. Na teritorijiBosne i Srbije za njih su otvoreni i posebni logori u Tuzli i Sapcu. Od 1944. do1954. godine, srpska tajna policija je u Beogradu ubila 86, a uhvatila 68pripadnika nacionalnih snaga, dok je u Valjevu ubila 238. Valjevo je bilo medjuprvima oslobodjeno, pa su se partizani tu najvise i svetili pripadnicimaNedicevske Srbije. U Smederevu je likvidirano 129 ljudi, u Nisu ? 109, Kraljevu ?254 i Uzicu ? 312. U celoj Vojvodini likvidirano je samo 38 odmetnika za tih desetgodina crvenog terora. Neki Somborci su po zlu najvise upamtili kao batinasa idzelata ucitelja Franju Nadja. Kako je to izgledalo u Cacku 1944. godine,svedocio je u kragujevackim ?Pogledima? seljak Slavko Tomasevic:?... Zatvorenici u gradskoj Ozni su bili svih starosnih doba. Dezerteri saSremskog fronta, seljaci, osumnjiceni za reakcionarno delovanje. Uglavnommladici, izvodjeni su danju da kopaju rake. Nocu, su ljudi u manjim ili vecimgrupama ubijani. Bilo je dosta onih koje sam poznavao ? David Marsunovic,opstinski delovodja, Bosko Jestrovic, svestenik Tucovic... Domacini, ljudi bezkrivice. Secam se da se glavni dzelat prezivao Spasic. Cacanin, po zanimanjunastavnik. Jedan od njih Midula Topalovic iz Preljine, najvise je voleo da ubijamaljem. Imao je obicaj da kaze ? Steta je na koljace trositi kursum! Dzelat je bio iObrad Savkovic, a medju glavnim naredbodavcima bili su oficiri Pasic i Delic.Jedan od njih je i Pantelija Vasovic, tadasnja krupna riba u Udbi. Za cetrdeset ipet dana, koliko sam proveo u tom haosu, izlazio sam dvadesetak puta sagrupom od petoro, sestoro ljudi da kopam rake danju, a nocu da zakopavamleseve...?
U toku 1945. i 1946. godine, Ozna tj. Udba je imala obicaj da javno izlozi leslikvidiranog odmetnika i to onog koji je znacio nesto za Ravnogorski cetnickipokret. Telo ubijenog je izlagano obicno u sreskom mestu i tu je ostavljano dastoji 24 casa, a zatim je sahranjivano. Pored cetnika, Ozna je izlagala i ostaledrzavne neprijatelje koji su bili poznati u javnosti po svojim nedelima za vremerata ili posle rata. Srpska tajna policija je to radila da bi se gradjani uverili da togaodmetnika vise nema i da se pokaze, da ce isto tako proci svi oni koji su seodmetnuli od vlasti. Naime, posle unistavanja formacija JVUO i snaga IIPrizrenske Lige, tokom 1945. odmetnici su se razmileli po svim krajevima Srbije.U leto te godine u Srbiji je bilo preko 8.000 odmetnika, vecinom cetnika. Oni suizvrsili 1945. cak 516 teroristickih akcija ? napada na narodne odbore, pljackanjezadruga, rusenje komunikacija,ubistva istaknutih aktivista. Samo tokom juna1945. u Podrinju je Ozna tragala za 1.500 osoba, u Jadru za preko 450, uRadjevini za 300, Azbukovici za 400 i Macvi za isto toliko lica, za koja sepretpostavljalo da su medju odmetnicima ili dezerterima, odnosno, u bandi, kakose govorilo u politickom i policijskom zargonu. U Bosni i Hercegovini, tokom letabilo je osam hiljada, uglavnom cetnickih, odmetnika, svrstanih u prvo vreme ugrupe koje su brojale od 15 do 30 ljudi. Kako je borba protiv odmetnika dobijala uzamahu tako su se ove grupe smanjivale, pa su brojale od 5 do 10 ljudi. Istina,ostaci nacionalnih snaga pokusavali su da se grupisu, da deluju organizovano ipod rukovodstvom svojih komandanata kao oruzana kontrarevolucija. Tako je,barem, procenjivano u Ozni. Zbog takve teznje odmetnika, Ozna je poostrilanjihov progon iako su borbe protiv okupatora u Sremu i Backoj tek zavrsene. Utakvoj situaciji rukovodstvo Odeljenja zastite naroda za Srbiju zakljucuje, da semora pristupiti jos organizovanijoj i planskoj likvidaciji odmetnika. Da bi se ovajzadatak izvrsio, donesena je odluka da se moraju prvo unistavati centri iz kojihse komanduje svim odmetnicima u Srbiji, pa tek onda grupu po grupu. Jedan brojcetnickih oficira ubijen je ili zarobljen jos prilikom borbi na Zelengori ili kasnije uSrbiji: pukovnik Dragutin Keserovic, uhvacen je na Drini, zatim potpukovnikVladimir Komarcevic, potpukovnik Dusan Smiljanic, potpukovnik Radomir Cvetic,major Marko Muzikravic. U toku ove 1945. godine, ubijeni su i komandanti grupakorpusa potpukovnik Aleksandar Mihailovic, zvani Sasa, a zatim major MilosRadosavljevic. Tom prilikom zaplenjen je jedan puskomitraljez i 340. 000 dinara,pisalo je u Dnevnom izvestaju Ozne za Srbiju 26. juna 1945. godine.U toku meseca aprila 1945. u akcijama JA, Knoja i Ozne likvidirana je grupa koju je Drazi Mihailovicu uputila nemacka obavestajna sluzba, a koju je predvodiokapetan Branko M. Gasparevic, zatim je unistena grupa komandosa koje suuputili Nemci na Kopaonik i okolinu, od ukupno 30 ljudi. Uhvaceno je i sudjeno odVojnog suda 14 terorista, jedan je poginuo prilikom prizemljenja, a 12 je ubijeno uborbi do juna meseca. Radoslav Pavlovic, Radovan Bralovic i Miloje Jankovic, suse spasili i prikljucili cetnicima i ubijeni su kasnije 1947. godine. Da je rec o zaistaopasnom protivniku, vidi se i iz spiska opreme bacene iz nemackog aviona, nocu23. i 24. marta 1945. godine u selima Velika Reka i Bradas: 5 puskomitraljeza,500 metaka za puskomitraljez, 4 nemacke puske, 50 metaka za pusku, 76komada raznih eksploziva, 150 metara fitilja za paljenje eksploziva, 2 nizaca za puskomitraljez, 4 vojnicka asovcica, 240 kutija cibuka, 20 kutija biskvita, 20 kutijamalih, 6 satorskih krila, 4 para cokula, jedna torbica sa sanitetskim materijalom,18 malih cokolada, tri vece cokolade.Plan u Ozni za Srbiju poceo je 1945. godine, dobro i postepeno da se realizuje.Operativnim radom je otkriveno da se, na primer, pukovnik Dragoslav D. Racickomandant i njegov zamenik potpukovnik Nikola M. Kalabic, kriju u ZapadnojSrbiji. Zatim je utvrdjeno, na osnovu dojava saradnika Ozne, da je krajemseptembra dosao na prostor Srbije, iz Istocne Bosne i armijski djeneral DragoljubMihailovic. Ozna za Srbiju usmerila je paznju na ovu trojicu cetnickihkomandanata sa uverenjem da njihovom likvidacijom prakticno prestaje dapostoji cetnicko komandovanje. Ozna je prvo povela akciju za likvidaciju Racica.Ovaj posao bio je poveren Misku Pavicu, sefu Ozne u Ljuboviji, porucniku JankuCavicu ? Cavki, Radetu Jezdicu i Nenadu Jokicu, pomocnicima u OpunomocstvuOzne. Kada je dobijeno provereno obavestenje, od Raciceve svalerke, da se neskriva u selu Savkovicu, jedinica Narodne odbrane, u zoru 27. novembra 1945.godine, pronasla je Racica u stogu sase, gde su ga zajedno sa njegova dvapratioca izresetali kursumi iz puskomitraljeza. Potpukovnika Nikolu Kalabicauhvatila je Ozna u slozenijoj operativnoj kombinaciji, kada je zajedno sa svojimpratiocem Dragoslavom Milosavljevicem, poznatim pod nadimkom ?Cercil?,doveden u Beograd, nocu izmedju 5. i 6. decembra 1945. godine, gde jerazoruzan i uhapsen od Ozne za Srbiju. Celni ljudi Ozne, prvo Aleksandar Rankovic, zatim Slobodan Penezic ? Krcun i Blagoje ? Blasko Neskovic, prvicovek srpske partije, ubedjivali su i ubedili Kalabica da im pomogne u hvatanjuDragoljuba Draze Mihailovica. Za uzvrat obecan mu je zivot u Jugoslaviji iliinostranstvu. Narednih dvadeset dana Kalabic je slao pisma- naredbe kapetanuMilicu Boskovicu da mu se pridruze i drugi odmetnici. Tako su u Beograddoputovale tri ? cetiri grupe cetnika i to u kamionu koji je prevozio drva odValjeva do Beograda. Prevezeno je dvadeset i osam uglavnom, cetnickih oficira.Od toga momenta zapocela je i operativna kombinacija dovodjenja DrazeMihailovica u Beograd. Naredjenje su izdali Rankovic i Krcun: ?Draza nam trebaziv!?Najznacajniji dogadjaj u 1946. godini u Srbiji i Jugoslaviji za Oznu i KPJ bilo jehatanje Draze Mijailovica, sa kojim je likvidirano rukovodece jezgro cetnika uSrbiji. U toj operativnoj kombinaciji ucestvovalo je 12 oficira Ozne, odnosnoUdbe, pa cak dva puta na terenu i sam Slobodan Penezic ? Krcun. Sve podatke,koji su dolazili iz JA, Ozne i saradnika slivali su se u Ozni Srbije, u II odsek, kodreferenta za banditizam kapetana Milovana Pejanovica. Nacelnik grupe, tj.provizornog staba Nikole Kalabica i grupe za hvatanje, bio je major SvetolikLazarevic. Dana 13. marta 1946. godine, posle kraceg obracuna u kome supoginuli cetnici Dragisa Vasiljevic, Blagoje Kovac i Nikola Majstorovic, armijskidjeneral Draza Mihailovic, nacelnik staba Vrhovne komande JVUO je uhapsen idoveden u Beograd. Ta vest, kada ju je 24. marta 1946. u skupstini objavioAleksandar Rankovic, obisla je zemaljsku kuglu i porazavajuce delovala na sveprotivnike i neprijatelje vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. Sudjenje cetnickom djeneralu u Beogradu pretvoreno je u antifasisticku-politicku predstavu, o kojoj su izvestavalii americki i britanski novinari. Dragoljub Mihailovic ? Draza osudjen je na smrtstreljanjem, zajedno sa jos dvadeset i pet osudjenika, 15. jula 1946. godine. Cica je streljan na Adi Ciganliji u grupnoj grobnici, za koju se smatra da ju jevremenom odnela savska voda. Profesor Dimitrije Djordjevic, tvrdi da je telostreljanog djenerala poliveno krecom i tako spaljeno. Iz te rake, pre streljanja, uposlednjem trenutku, odlukom Slobodana Penezica Krcuna, Slobodan Krstic ?Uca izvadio je Dragog Jovanovica, zato da bi ovaj predratni i ratni sef policije,odao jugoslovenskoj tajnoj policiji kompletnu obavestajnu mrezu u Jugoslaviji,sve obavestajce, ali i sve komuniste, koje je hapsio i nacin njihovog drzanja.U toj akciji ucestvovali su visoki oficiri Ozne Srbije, i to: Slobodan Krstic ? Uca,sef treceg odseka, Rasa Nesovanovic, Radenko Mandic, Djordje Nesic,Dragoljub Vasovic, Zivan ? Ziva Ciklovan, Svetolik Lazarevic, tada sef IV odsekai rukovodilac referata Ozne Srbije za banditizam, Milovan Pejanovic, VojaColovic, Savo Predja, Janko Dimic, Mile Bulajic, Mane Trkulja,Vladan Bojanic,Zvonko Sitaric, Djuro Serbedzija, Nikola Miscevic i sam Krcun, preobucen kao?cetnik Nikola?. Njih je sam Nikola Kalabic obucavao kako da postanu cetnici. Zanjegovog adjutanta postavljen je major Ozne Dragoljub Vasovic, a za licnepratioce Radenko Mandic i Bole Nesic. Koordinator na terenu Bosne, na radio ?stanici bio je pukovnik Jovo Kapicic. Draza Mihailovic je uhapsen 13. marta 1946.godine u brdima kod Visegrada. Tek 24. marta 1946. godine Aleksandar Rankovic ? Leka, ministar unutrasnjih poslova FNRJ, je u Narodnoj skupstiniobavestio delegate i javnost da se Draza Mihailovic nalazi u rukama narodnevlasti:?Drugovi, dozvolite da ovog puta kazem nekoliko reci o Odeljenju za zastitunaroda, o jednoj od najlepsih tekovina nase NOB-e, nasih naroda. Ja znam daovako lepo ne misle svi o Ozni, ali, mislim da cete se sloziti i ako kazem da bibilo zaista pravo cudo kada bi svi ovako mislili o takvom jednom organu nasenarodne vlasti... Ustaske banditske grupe, sastavljene u ogromnoj vecini odkoljaca, naisle su na punu potporu vrhova katolickog klera i pokusale da sereorganizuju na, toboze, verskoj bazi tzv. krizarskog pokreta. U cetnickimbanditskim grupama ostali su jos mnogi oficiri-komandanti, ispunjeni nadom dasu jos u stanju da prosire svoje redove i dizu oruzani ustanak protiv novog redastvari. Ostao je u zemlji njihov glavni vodj Draza Mihailovic. Razliciti dogadjaji unasem susedstvu i povoljne vesti o njihovoj sabraci preko granice, davali su imnadu da ce uzivati stranu pomoc. Bilo je, pa cak ima i danas, njima prijateljskihglasova u stranoj reakcionarnoj stampi, koji su njihove snage preuvelicavali iproricali ustanak, narocito vojske generala Mihailovica, prvo za proslo prolece, aonda opet, za ovu godinu! ?Kad olista i ozeleni gora?. Ja mogu da izjavim da suse sve nade domace i strane reakcije u snagu cetnicke organizacije i njenusposobnost da ma u kom kraju nase drzave podignu narod protiv narodne vlasti,u potpunosti i konacno izjalovile. Ja sam danas u mogucnosti, drugovi poslanici,da pred vama izjavim da je izdajnik Draza Mihailovic od 13. ovog meseca urukama organa narodne vlasti!? Svi akteri ove uspesne akcije, tada vec Udbe,
izuzev jednog koji je drzavnu tajnu odao ljubomornoj zeni, dobili su od Titaordenje 21. aprila 1946. kada su njihova imena i objavljena u ?Borbi?, ali ne ipodatak da su to ljudi koji su uhvatili Drazu. Sam Cica je tokom istrage priznaoda je Ozna to uradila ?majstorski, majstorski?. Slobodan Krstic ? Uca, jedinipartizan i komunista koji se ikada za vreme rata poljubio sa Drazom, je o toj akciji jos sredinom sezdesetih napisao rukopis knjige, odnosno feljton za ?Vecernjenovosti?, ali je on drzan pod embargom punih dvadeset godina. MilovanPejanovic, koji je u raznim feljtonima predstavljan kao Ljuba Popovic, takodje, jenapisao knjigu, po kojoj je tek krajem osamdesetih napravljena i tv drama ohvatanju djenerala Draze Mihailovica. Sve do tada, SDB je skrivala pricu o ovomsvom obavestajnom podvigu.

Partizanske odmazde
U toku meseca marta, aprila i maja 1945. u akcijama Ozne i Knoja unisteno jekomandujuce jezgro kraljevskih komandosa koji su se nalazili u Beogradu i kojisu izveli niz diverzantskih akcija u glavnom gradu Jugoslavije. U 1945. godini,ubijen je u Srbiji od strane Ozne i Knoja najveci broj cetnika ? 617 i balista ? 762.U samom Beogradu ubijeno 39, a uhapseno cetrdesetak pripadnika nacionalnihsnaga. Kada je u avgustu 1945. Predsednistvo AVNOJa proglasilo amnestiju zasve odmetnike na teritoriji Demokratske Federativne Jugoslavije, tada sevlastima prijavio 241 cetnik, dok ih je uhvaceno od strane Ozne jos ? 379.Partizanski komesar Ratko Drazovic iz Raske o tome je, sa puno detalja, govorioza beogradsku ?Dugu?:?... Najjacu komunisticku celiju imali smo u cetnickom korpusu. Naime, KrcunRadulovic otisao je u Javorski cetnicki korpus i postao glavna licnost. Zato smokod njega mogli da ubacimo grupu partizana koji su se bili razasuli po terenu,tako da smo 1943. godine imali partijsku organizaciju od dvadeset ljudi u tomcetnickom korpusu. Cetnike smo vise mrzeli od Nemaca. Racunali smo ? Nemcice kad-tad otici, ali sta da radimo sa cetnicima, nedicevcima, ljoticevcima, kad serat zavrsi? Zato smo zurili da ih sto pre i sto vise pobijemo, da se ne bismo snjima morali natezati. Sa Nemcima smo vrlo malo vodili borbe. Cetnici su usli uistoriju po svojim klanjima, mada treba priznati da smo i mi partizani klali. Prvosmo to radili iz nuzde, kad recimo zarobis neprijatelja, a ne smes da pucas da neprivuces na sebe paznju. Cetnike smo najvise klali iz osvete: kao da smo setakmicili ko ce biti vece zveri. Posle su partizanski borci u tome ogrezli i jedva sucekali da ima nekog da ubiju, ali ne da bi, recimo, skinuli cizme ili kaput saubijenog, toga je manje bilo, vec iz cistog zadovoljstva. Takvi ljudi su i predolaska u partizane bili primitivci, zlocinci i delinkventi...Drugi su to cinili samo radi odmazde. Jednom kad su nas cetnici opkolili, ubili sumog brata od strica. Posle smo mi na Kopaoniku 1944. godine, uhvatili bas togsto je ubio mog brata. Crnogorci su na mene navalili da ja treba da ga licnoubijem. Nisam mogao i verovatno bih to bio prisiljen da ucinim samo da sam biosam i da nije bilo nikoga drugog ko bi to uradio... Mi srbijanski partizani patili smo od nekog mozda naivnog, suludog i divljeg asketizma. U celoj cetvorogodisnjojborbi ili u partizanskoj karijeri, kao sekretar Komiteta i zamenik komandanta,zamenik politickog komesara, u stvari zamenik partijskog sekretara u odredu, iliposle sekretar Okruznog komiteta, ne znam ni za jedan slucaj neke nase pljacke.Sloboda me je zatekla u Vrnjackoj Banji, gde smo formirali novi Okruzni komitetKPJ za Kraljevo. Bilo je jako interesantno: Milinko Djurovic, komesar Drugeproleterske divizije i Sredoje Urosevic, komandant, goste se i svadjaju oko nekihzena u vili Tokarovica u Vrnjackoj Banji... Ne bi se moglo reci da smo pravili nekespiskove, ali zatvarani su odmah oni sto ih je neko prijavio, za koje se znalo dasu saradjivali sa okupatorom ili sa cetnicima, ali, na zalost, stradali su i oni koji suse drzali potpuno po strani i nisu nam pomagali. Dovoljno je bilo da je neko odnasih bacio oko na njihovu kucu, zenu ili cerku. Ja sam svoju Rasku ocistio takosto sam streljao samo pet ljudi. Ipak, to je bila grozna situacija. Mi smo streljali uzimsko doba u podrumu Ozne u Kraljevu. Nismo mogli nigde da ih vucemo, pasmo ih, jednog preko drugog, redjali u jednom sklonistu, a ono hladnoca, cicazima, tela im se smrznula. Kad smo napunili to skloniste, bacili smo bombe, dapadnu drveni nosaci i sve zatrpamo i zauvek predamo zaboravu. Dan-danas u tojzgradi zivi nekih 500-600 ljudi, a niko i ne zna koliko je nevinih ljudi, iskrenihdemokrata, ugradjeno u njene temelje, samo sto nisu bili po ukusu naskomunista...?Pored problema koje je Ozna imala sa odmetnistvom, tokom 1945. bio jeaktuelan problem dezertera. Njih je bilo u svim srezovima na teritoriji Srbije, unekom manje, a u nekom vise. Maja 1945. u Srbiji se nije odazvalo mobilizaciji uJA oko 2.500 mladica, a jos oko 7.000 su napustili svoje jedinice u JA. Ostacinacionalnih snaga su ih vrbovali za sebe kao kurire ili rezervni sastav, ali ne uvelikom broju. Tako je, na primer, u niskom srezu 20 dezertera stupilo u cetnike,u racanskom 6, takovskom 3, a u sokobanjskom 6 dezertera, dok je u drugimsrezovima ova pojava bila manje izrazena.Prioritetni zadatak Ozne, odnosno Udbe 1946. godine, bila je likvidacija onihcetnickih grupa koje su svojom delatnoscu zadavale najvecu brigu organimavlasti na terenu. Samo u tuzlanskom kraju, na primer, cetnici su u avgustu tegodine, ubili 21 osobu, ranili devet i izvrsili osam pljacki, a vec u septembru ubilisu 27 i ranili jos 7 civila. Jednu od tih odmetnickih grupa, koje su delovale uSrbiji, predvodio je porucnik Milorad Vasic. Ona se kretala u okolini Kraljeva,uglavnom na planini Gledicu. Vasiceva grupa je namamljena na desnu obaluZapadne Morave, gde je i razbijena kod groblja u selu Stanisincima, dok je samVasic nateran da izvrsi samoubistvo na kraljevackom groblju. Zarobljena je icetnicka grupa kapetana Dusana Petrovica zvanog Boros, bivseg komandantaPrvog nisavskog korpusa. Operativnom kombinacijom Udbe ubijen je kapetanVojislav Tufegdzic, zamenik komandanta cerske grupe korpusa. Na ovom slucajunajvise je radio oficir bezbednosti Miloje Savic ? Vihor iz Bogatica, ciji jepretpostavljeni bio Jovan Dolnic zvani Teca, bivsi ucitelj i partizan. U akcijilikvidacije citave grupe Boze i Voje Tufegdzica ucestvovali su i major VeljkoJovanovic ? Sirac iz, tada vec Udbe Srbije, Petar Zaric ? Zare, nacelnik Udbe u Sapcu, sa Veljkom Mihajlovicem ? Hrabrim, Lukom Pajicem, MiloradomBlagojevicem, Dragoljubom Djuricem, poznatijem kao Skeledzija, TozomCupicem sa nadimkom Svileni, Jovicom Pavicem ? Jakim, Momom Sekulicem ?Minerom, Zarkom Cekicem, zvanim Malj, Slobodanom Knezevicem ? Zicarom,Jankom Pericem, zvanim Dzin, Bozom Savicem ? Crnim, Lazarom Jaksicem iVasom Bojicem, pukovnikom Knoja, koji je rukovodio zasedom. Poslednjiodmetnici u Posavotamnavi bila su cetiri brata Miloje, Mirko, Gligorije i Branimir Kovacevic iz Koceljeve. Poteru za njima vodili su Zoran Radic ? Uca, oficir Udbeiz Vladimiraca, zajedno sa Djordjom Popovicem zvanim Djoka iz Koceljeve.Prema rezultatima istrazivanja dr Obrena Djordjevica po srpskim opstinama, te1946. godine, u Beogradu je ubijeno 32, a uhapseno 16 odmetnika, dok je, naprimer, u Zajecaru ubijeno 11, u Valjevu 83, Kragujevcu 21, Smederevu 42, Nisu43, Kraljevu 72, Uzicu 41, i citavoj Vojvodini samo jedan drzavni neprijatelj.U Bosni i Hercegovini, gde je, takodje, bilo dosta srpskih odmetnika, Udba je tegodine tragala za grupom Laze Tesanovica. Akciju je vodio mladi oficir GojkoBaskot iz Opunomocstva Udbe za Kotor Varos, koji je prilikom likvidacijedvanaest cetnika poginuo januara meseca. Tesanovicev zamenik Mirko Dzombaizvukao se iz obruca Udbe i na planini Cemernici formirao baze za svoje cetirigrupe, koje su predvodili Boza Beric, Mitar Stolic, Dane Bubic i Marinko Ivanovic.Za njim je tragala i Udba Banjaluke, ali i oko sest hiljada pripadnika Narodnemilicije i Knoja. Kada se prikrio u selima na Cemernici, Dzomba je izdao posebnonaredjenje o tome kako cetnici treba da se ponasaju prema pripadnicima Udbe:?Da bi nasa sigurnost bila jos veca, treba jos vise raditi na otkrivanju i likvidiranjuspijuna i saradnika Udbe. Ne nasedajte lukavim oficirima Udbe i izbegavajtedirektne sukobe sa njima. Medju jatacima ima onih koji su pristali da rade zaracun Udbe. Takve treba odmah streljati, kao i njihove najblize. Treba im oduzetiili unistiti imovinu. Posebno se treba cuvati zena, jer one najvise podlezu Udbi irade za Udbu. Otkrivene spijune Udbe streljati pred ocima rodbine, kao primer drugima. Streljanje treba da vrse oni koje rodbina i mestani ne poznaju. Sveslucajeve streljanja spijuna, treba prikazati i zakamuflirati tako da izgleda kaodelo Udbe, koja svoja nedela hoce da svali na nas racun. Nakon streljanja,paljenja imovine i drugih slicnih akcija, grupa koja je to izvrsila treba da se odmahpovuce i to sto necujnije, jer je to jedan od najboljih nacina da se Udbi zavaratrag!?Dzombina grupa, iako je prebegla u Slavoniju, nije uspela da zaturi svoj trag, jer ih je, po povratku u Bosnu, Udba otkrila i likvidirala. U 1947. godini, likvidirani suodmetnici koji su zauzimali odgovornije duznosti za vreme rata u cetnickompokretu i to: kapetan Aleksandar Videnovic, zvani Eugen, bivsi komandant IInisavskog korpusa; potpukovnik Branislav Petrovic, komandant moravske ?Z?zone Kraljevskih komandosa; porucnik Rasa Radosavljevic, komandant ljubickogsreza; kapetan Radisa Cekovic, komandant ljubicke grupe brigada; kapetanDragomir S. Popovic, komandant jurisne sumadijske brigade; kapetan Vladimir Martinovic iz ljubickog sreza, kapetan Miodrag Rajic, nacelnik staba temnicke
brigade; porucnik Petar Simic, nacelnik staba mlavske brigade; Spasoje Jerinic idrugi. Na Kosovu i Metohiji je zavrsena operacija progona odmetnika koja jezapoceta krajem 1946. godine. Unisten je stab ?Ibarske divizije?, na celu saAhmetom Seljansijem i Jusufom Boljetinijem. Pored njih likvidirana je grupa AjetGrgur, Dzon Seredzi, Osman Bunjaku, Uk Sadik, Cazim Barjaktari, Ajet Kosovicai drugi. Od 365 balista, koliko je bilo pocetkom 1947. godine, ostalo je na terenu48 balista. Kako u Vojvodini nije bilo odmetnistva, nije bilo ni tako ostre borbeprotiv ostataka nacionalnih snaga. Na terenu odzackog, a delimicno i na prostorunovosadskog sreza, kretala se cetnicka grupa Lazara Vidica zvanog Cice.Energicnom Udbinom akcijom Vidic je ubijen, a kasnije i pojedinci iz njegovegrupe. Likvidirani su i cetnici iz grupe Radivoja Dobrica, koja se kretala u okoliniStare Pazove. Na terenu Vojvodine ubijeno je 13, uhvaceno 15, a predao se jedan odmetnik. Na prostoru Banjaluke u prolece 1945. godine, Ozna je uhapsilaDragisu Vasica, knjizevnika i pripadnika Ravnogorskog pokreta, sa namerom daga preda centrali u Sarajevu. U hapsenju je, tvrdi Anton Duhacek, ucestvovaooperativac Ozne Nebojsa Grebenar, koji je kasnije postao obavestajac SID-a.Kako tvrdi Vasiceva cerka Tatjana, pozivajuci se, upravo na kazivanje NebojseGrebenara, nacelnika Ozne u Banjaluci, po naredjenju Djure Pucara ? Starog,zarobljeni Dragisa Vasic je streljan u ovom gradu. Najstrozu kaznu mu je izrekaovojni sud. Grebenar je 1948. bio u bileckom logoru islednik, zaduzen za VladuDapcevica. Sezdesetih godina je sluzbovao u Moskvi kao savetnik u ambasadi,odnosno obavestajac. Tu je, kako tvrdi Dapcevic i otisao pod led kaorankovicevac.

Zavrsne borbe
Poseban problem za Udbu te godine u Srbiji, bile su osvetnicke cetnicke grupekoje su se isticale u vrsenju zlocina prema neduznom narodu. Takve su bile, naprimer, grupe cetnika Mose Deljanina u kosaonickom srezu, Svete Milovanovicau gruzanskom srezu, Jordana Cavica u toplickom srezu, Mise Dunjca utrstenickom srezu, Zike Vesica u rasinskom srezu, Cede Ignjatovica, PredragaNikolica zvanog Geba u takovskom srezu, Rajka Stefanovica u ljubicko-trnavskom srezu, Miroljuba Mitrovica zvanog Pican u crnogorskom i racanskom iKornila Milovanovica u valjevskom srezu, koje su takodje likvidirane. U ovojgodini bilo je 30 novoodmetnutih cetnika, seljaka-jataka, kao i dezertera.Odmetnici su u Srbiji 1947. godine izvrsili ukupno 308 akcija, ali je zato Udba uSrbiji onesposobila ukupno 648 odmetnika: ubijeno je 238 cetnika, uhvaceno192, a predalo se 218 odmetnika. Zbog slabih aktivnosti organa drzavnebezbednosti u Crnoj Gori krajem 1946. i pocetkom 1947. godine, ojacale sucetnicke grupe na cak 400 vojnika. Odmetnici su tada ubili brata VeljkaVlahovica, komandanta brigade nekog Masanovica i, po Rankovicevoj proceni,cak zapretili da uzmu vlast. Zato je ministar jugoslovenske policije drug Marko,naredio generalu Jovi Kapicicu da u Titogradu preuzme Ministarstvo unutrasnjihposlova i ostane tamo sve dok ne ?... istrebis bandu...? Kako je u medjuvremenuBlazo Jovanovic pohapsio silan narod, uglavnom, jatake, novi ministar je odmahdoneo odluku da te ljude pusti kucama, verujuci da ce da shvate da im je bolje da
gledaju svoja posla, nego da pomazu cetnike. Tako je i bilo, veliki broj odmetnikase predao. Po Kapicicevom priznanju, likvidirani su samo Krsto Popovic, nekolikoljudi iz Krnje Jele na Sinjavinama, jedan u Grblju. Ostao mu je jedino BozoBjelica, ali je on preko Sandzaka utekao u Srbiju.Borbu Udbe protiv odmetnika u Srbiji u 1948. godini, karakterise nastavak fizickelikvidacije cetnickih grupa koje su prestale da zagovaraju ostvarenje idejaRavnogorskog cetnickog pokreta, a prestali su i njihovi pokusaji grupisanja.Jedan od zaostalih cetnickih oficira bio je u Srbiji, na primer, kapetan VukKalaitovic, komandant milesevskog korpusa, koji se kretao na terenimazlatarskog, sjenickog, milesevskog, ariljskog i moravickog sreza, gde je ilikvidiran. U Srbiji su u to vreme na terenu postojale jos i grupe: Stanoja Senicicau zickom srezu sa 5 odmetnika; brace Bulatovica i Vlahovica u jablanickom sa 5cetnika; Branislava Raketica zvanog Gembez u studenickom i desevskom;Milana Stefanovica zvanog Zandar u ljubicko-trnavskom srezu sa 5 cetnika;Milomira Cebica u valjevskom i crnogorskom sa 4 cetnika; Stanoja Zdravkovica urasinskom i krusevackom sa 3 cetnika; Milana Lopuzica sa 4 cetnika; OstojeOstojica u valjevskom i racanskom sa 3 cetnika; Milana Milanceta Petrovica uparacinskom srezu sa 4 cetnika i drugi pojedinci. Dakle ukupno na teritoriji Srbijebila je 21 cetnicka grupa. U toku godine od strane pripadnika Udbe ubijeno je117, uhvaceno 64, predalo se 30 odmetnika, dok je jedan cetnik umro uodmetnistvu prirodnom smrcu. Cetnici u sumi, izvrsili su 62 akcije i cak 16ubistava gradjana Srbije.U to vreme na tromedji izmedju Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije ostalo jenelikvidirano nekoliko cetnickih grupica. Zbog toga se pojavila potreba zaobjedinjavanjem i koordinacijom operativne aktivnosti organa gonjenja. Udba zaJugoslaviju preuzela je ulogu rukovodjenja svim akcijama na likvidaciji cetnika naovom prostoru. Na teritoriji Srbije pretezno su boravile grupe pod komandomBoze Bjelice i Srpka Medenice. Ovaj prvi se neko vreme skrivao u selima okoProkuplja. Toliko je bio drzak, da je jedne noci upao u kucu Draga Stikovica,nacelnika gradske Udbe i ukrao mu pistolj i masinku. Za Bjelicom i Medenicomsu angazovane znatne snage Udbe i Narodne milicije, koje su trebalo da izvrseovaj zadatak. Pored intenzivnog stvaranja obavestajne mreze radi uspesnogotkrivanja pojedinaca koji pruzaju pomoc odmetnicima i samih odmetnika, poredoficira iz mesnih Opunomocstava, na teren su poslati i oficiri Udbe za Srbiju.Novodosli oficiri su rasporedjeni u milesevskom, pribojskom, zlatarskom,zlatiborskom, racanskom i uzickom srezu. U toku i do kraja 1951. godine ubijenisu Bozidar Milic ? Bjelica i Srpko Medenica i njihove grupe cetnika. U ovojoperaciji bilo je angazovano oko trideset operativnih oficira,a medju njimanajistaknutiji je bio dr Milan Dragutinovic. Te godine, na primer, u Vojvodini jeubijen samo jedan odmetnik, kao i u Nisu, Kraljevu i Uzicu, dok ih je u Valjevustradalo jedanaest, a u Zajecaru cetvorica. Poslednji odmetnik medju cetnicimaBjelice i Medenice bio je Vladimir Sipcic, koji je ubijen 29. jula 1957. godine odorgana unutrasnjih poslova u Bijelom Polju u Crnoj Gori. Krajem gradjanskograta u Srbiji, po svedocenju dr Obrena Djordjevica, Udba, odnosno organi gonjenja primenjivali su razlicite mere radi stvaranja povoljnih uslova zalikvidaciju odmetnika kao sto su: pretresi terena, pretresi odredjenog prostora,kombinovano sa postavljanjem zaseda na tom terenu, masovne potere u kojima je ucestvovalo vise desetina aktivista sa terena, hapsenje odmetnickih prijatelja ionih koji su im pruzali utociste, izolovanje odredjenih osoba sa odredjenogpodrucja, ogranicenje kretanja sumnjivim licima, zabrana snabdevanjaodredjenim porodicama iz prodavnica zemljoradnickih zadruga. Vrsena je civilnamobilizacija stanovnistva na ugrozenom podrucju. Represivne mere su, narocito,primenjivane na podrucju kosaonickog sreza, a delimicno i na prostorumilesevskog, zlatarskog i pribojskog sreza. Koliko je, medjutim, Ozna, a kasnijeUdba bila efikasna na terenu u hvatanju odmetnika, toliko je mnogo slabostiiskazala u samoj obradi podataka o ostacima nacionalnih snaga u Jugoslaviji.Jugoslovenska tajna policija nije se drzala zlatnog pravila da dobra evidencijazavrsava pola posla, i to narocito kada se radilo o uhvacenim, zarobljenim,predatim i ubijenim odmetnicima. U pocetku borbe protiv odmetnika ili bandi,kako su govorili jugoslovenski politicari, a pre svih sam Tito, nije vodjena o tomeskoro nikakva evidencija. Ono sto se moralo, a to je da se ustanovi ko je jos usumi, radjeno je po secanju. Medjutim, ni secanje nije moglo da pomogne umnogim slucajevima. Tako se dogodilo, na primer, da kada su u prolece 1945.godine unistene formacije cetnika, u Ozni se nije moglo ustanoviti koliko jepripadnika Jugoslovenske kraljevske vojske u otadzbini ubijeno, a koliko je njihuspelo da napusti bojiste, jer su nastradali cetnici jednostavno zatrpavani na licumesta. Identifikacija nastradalih protivnika retko je vrsena. Posle tog obracuna iRankovic i Penezic su postavljali pitanje koliko odmetnika ima po srpskim i jugoslovenskim srezovima, a koliko u Srbiji. Niko od nacelnika u Ozni nije znaotaj podatak, jer im je jedini indikator bio koliko se cetnika pojavilo na terenu. Onimodmetnicima koji se nisu pojavljivali na terenu, nije se znalo uopste da i postoje ida li su zivi. Zbog toga su Rankovic i Penezic tek pocetkom 1947. godine,naredili ustanovljenje evidencije u Udbi, koja je od tada i uredno vodjena. Taevidencija je nastajala na osnovu saznanja dobijenih iz Udbinih opunomocstavasreza, ali su i ona, kako priznaje dr Obren Djordjevic, cesto bila nepotpuna. To jenateralo rukovodstvo u Udbi da u kartoteci ustanovi novu kategoriju drzavnihneprijatelja, odnosno ?odmetnika za koje se sumnja da su na terenu?. Samioperativci Udbe su na terenu, jureci odmetnike, cinili profesionalne greske. Jednaod njih je bila, na primer, nesigurna agenturna mreza, a druga, improvizovanje inesigurnost u radu. Desavalo se cak da agenti Udbe prevarene cetnike dovedu usvoju kucu i tu ih likvidiraju, cime iskompromituju citavu porodicu i sebe.Sigurno najslabija tacka jugoslovenske tajne policije tokom unutrasnjeg rata saostacima nacionalnih snaga, bili su Oznini i Udbini zatvori. Jedinice NOV-e, kojesu oslobodile gradove, na primer, u Srbiji nisu imale strucne ljude koji bi preuzeliduznost upravnika ili komandira zatvora. Svim rukovodiocima JA, Ozne a zatimUdbe prakticno poslednja ili skoro poslednja briga, bili su zatvori u novoj drzavi.Zatvora i strazara je bilo malo, a zatvorenika jako mnogo. Bilo je zato i visepokusaja bekstva. Iz uzickog zatvora u noci izmedju 14. i 15. novembra 1945.godine u 9 casova, pobegli su zatvorenici: Antonije Milicic, bivsi cetnicki komandant II racanske brigade; Mladomir Grujovic, bivsi policijski agent, MiladinMehandzic, bivsi cetnicki dzelat. Na primer, kapetan Vladimir Martinovic dva puta je bezao iz cacanskog zatvora, a takodje i narednik Zivan Obradovic koji je pobekstvu, bio vodja cetnicke grupe u okolini Kraljeva. Iz arandjelovackog zatvorabezao je dva puta potporucnik Radisa Tomic.

Obavezan otkup
Druga vrsta terora Udbe bili su progoni seljaka zbog obaveznog otkupa, koji jeintenzivno trajao od 1946. do 1947. godine, a zatim produzavan i do 1953.najvise u Srbiji, odnosno Vojvodini, a u Hrvatskoj samo u Slavoniji. Jos u vremedonosenja zakona o zadrugarstvu i otkupu u Skupstini FNRJ vodja levihzemljoradnika, dr Dragoljub Jovanovic javno je istupio protiv donosenja propisakojima se ukida seljacka autonomija. Licno Josip Broz Tito je, po secanjuMilovana Djilasa, naredio da se Jovanovic uhapsi i osudi. Kada je Aleksandar Rankovic primetio da je tesko naci krivicu za Jovanovica, Tito se obrecnuo inaredio da krivicu treba stvoriti, ako je nema. Bilo je kako je Tito rekao. Akcijaobaveznog otkupa je u sustini bila politicka i odbornicka akcija kolektivizacije isocijalizacije sela, koja je sprovodjena koriscenjem i drzavne prinude, pa su jojse seljaci i oruzjem suprotstavljali. Samo u jednoj kampanji skupljanja razreza odseljaka u Vojvodini, zapisano je u arhivi CK KPJ, bilo je 94 slucajeva maltretiranjai prebijanja zemljoradnika. Posledice ove, nezgrapno vodjene politicko-policijskeakcije je bilo vise ubistava seljaka, ali i odbornika i aktivista, kao i pljacki koje suvrsili odmetnici po nagovoru seljaka iz sredina koje su bile pogodjene ovimmerama. Jednog dana sredinom cetrdesetih, dok je Komisija za razrez poreza iotkupa zasedala u Bezaniji kod Beograda, neko je prisao iz mraka i kroz prozor mesne zajednice osuo paljbu iz masinke. Svi clanovi komisije su pobijeni.Slobodan Penezic je hitno naredio istragu, koja je utvrdila da je na poreznikepucao najbogatiji seljak iz Bezanije, samo zato jer je dobio preveliki razrez. Ubelickom srezu, na primer, jedna grupa imucnih seljaka uporno je zahtevala odcetnika da ubiju odbornike MNOO-a, a koji su se narocito isticali u akciji otkupapoljoprivrednih proizvoda. Slicnih slucajeva bilo je u dobrickom i trnavskomsrezu. Kada je sef Ozne u Krupnju pohapsio desetak seljaka zato ?... sto nisuhteli u zadrugu...?, da bi sprecio krvoprolice, Slobodan Penezic je naredio da senacelnik politicke policije smeni, a pohapseni ljudi oslobode. U razgovorima sanovinarom Slavom Djukicem pisac Dobrica Cosic je izneo jedno svoje neprijatnoiskustvo:?... Strasan period, zaista. Danas apsolutno neshvatljivog drzavnog terora nadseljastvom, u stvari, nad svojim narodom. Ne samo sto je davan razrez na otkupzita i mesa, nego i vune, perja, cak i tursije. Mnogi seljaci su morali da lutaju pozemlji i da pozajmljenim parama dokupljuju zito, da bi ispunili razrezani namet. Uprvom petogodisnjem planu, gotovo smo posekli sume u Srbiji. Stvarnost je bila unepodnosljivom sudaru sa nasom ideoloskom fikcijom. Nasa partizanskaobecanja narodu, malo u cemu su bila saglasna sa nasom praksom. Hapsene supartizanske pristalice samo zato sto nisu mogle da ispune nametnutu i nepravednu obavezu. U mom trstenickom srezu, kako sam naknadno cuo, u todoba otkupa hapseno je ili saslusavano oko devet hiljada ljudi. Sramoceni su ivodjeni u zatvor najugledniji domacini, upravo oni ljudi koji su partizanskeilegalce cuvali, zrtvujuci svoje porodice cetnickim odmazdama. Uplasena lica,moji seljaci i ratni saradnici, pitali su me: ? Zar i ovo dozivesmo od vas i tebeDobrice??Progon seljaka bio je narocito izrazen u Vojvodini. Kontrolu sprovodjenja ovedrzavne akcije preuzela je jugoslovenska, odnosno srpska i hrvatska Ozna tj.Udba. U toj akciji je stradalo, u samoj Srbiji, oko 40.000 seljaka. U Vojvodini je,prema podacima Prvoslava Marica, autora dokumentarnog filma o prinudnomotkupu, konfiskovana imovina oko 13.000 domacinstava. To je, medjutim, bilagreska, i KPJ, i Ozne tj. Udbe, a i KOS-a, jer ti ljudi nisu pocinili nikakvo krivicnodelo. Njima je sudjeno na licu mesta iz politickih razloga, zato sto nisu prihvataliosnivanje zadruga, staljinistickih kolektiva, koji nikada nisu zaziveli. Rukovodstvou srpskoj Udbi se, kaze dr Obren Djordjevic, sa tim nije slagalo. Kako o tomesrpska tajna policija nije ni odlucivala, Penezic i rukovodstvo Srbije moralo je daradi sto mu je naredjeno, jer je generalnu odluku o otkupu, tacnije oduzimanjuhrane sa sela, doneo partijski i drzavni vrh. Celokupni sistem otkupa bio jecentralizovan i organizovan odozgo nadole. Centralni organi su razrezivalikolicine stoke, zitarica i vune po republikama, ove su razrez slale u okruge, aokruzi su uzimali od seljaka, i to imucnijih, po selima sve sto su nasli na imanju.Na pocetku 1947. godine ta akcija je vodjena sa parolom: ?Mi radnicima zito,radnici nama industrijske proizvode!?Zakonski otkup je regulisan, te godine, dvema uredbama vlade FNRJ, koje supredvidjale mogucnost da seljak prodaje svoje robne viskove, da za njih dobijatackice, kojima moze da pazari industrijsku robu u drzavnim prodavnicama. Tajekonomski model Boris Kidric je 1947. godine obrazlozio u nekoliko reci: ?To je jedan ispravan nacin da se srecu kupovna snaga seljaka i kupovna snagaradnog naroda po gradovima, sto je sasvim moguce i planirati.?U citavoj Jugoslaviji bilo je predvidjeno da se te godine otkupi 633.240 vagonazita, i to najvise u Srbiji ? 481.180, odnosno Vojvodini ? 303.421 vagon. Hrvatska je trebalo da proizvede samo 108.250 vagona, a Makedonija samo 23.280vagona zitarica. Kako kupovna snaga radnog naroda u gradovima nije postojala,i kako seljak nije imao mogucnosti da kupi nepostojecu industrijsku robu, to seovakav sistem otkupa pretvorio neminovno u drzavni harac iz koga se hranilo, poplanu Privrednog saveta FNRJ, najmanje pet miliona gradjana. Zbog toga jecitava akcija prerasla u politicku borbu protiv ?kulaka?, cime je dobijen ideoloski isocijalni alibi za nasilje nad seljacima. Seljacke pobune izbile su, prvo u Dolovu,pa u Knezici kod Banjaluke, a zatim je u Vrbasu doslo do velikih demonstracija.Taj drzavni harac bio je najjace izrazen upravo u vreme sukoba Beograda iMoskve 1948. kada je Jugoslavija naglim uvodjenjem kolektivizacije sela, htelada dokaze SSSR-u da je i dalje drzava Staljinovog tipa. O tome je na Trecemplenumu CK KPJ javno govorio Jovan Veselinov 30. decembra 1949. godine: ... Stalno zakasnjavanje u sprovodjenju potrebnih mera otkupa i kolektivizacijedoveli su nas dotle da smo poceli sa konfiskacijom. U Vojvodini je izvrseno okohiljadu konfiskacija, od toga 160 totalnih i to prema ljudima koji nisu mogli izvrsitisvoje obaveze. To je prosto bila politika raskulacenja. Mi smo to cinili da bismoizvrsili plan, a tako je i moralo. No bilo je tu i gresaka, ljudi su gubili nerve,samarali, vukli za brkove...?Tito, predsedavajuci, je seretski dobacio: ?Nekome malo stavljali i pistolj uusta...? Zbog otkupa, u svakom srezu sedeo je po jedan oficir Udbe da kontroliseprikupljanje zita. To se, medjutim, pokazalo kao slabo sredstvo u otvorenom ratuprotiv seljaka. Mnogo kasnije, pojedini politicki policajci razocarali su se u Udbu idrzavu, kada su saznali da je hrana koju su seljacima otimali od usta, slata kaobratska pomoc Albaniji, Grckoj, Rumuniji. Udba je, medjutim, bila rigorozna.Kada je u selu Lolovo kod Panceva, gde su se seljaci pobunili, pala je i krv, MileMilatovic, pomocnik nacelnika srpske tajne policije nalozio je Slobodanu ? UciKrsticu da odmah ode u to selo i sredi situaciju. Kako se pobuna nije smirivala,opunomocenik Udbe za Pancevo je izvadio revolver, ali su mu ga seljaci oteli. Nato je i sekretar Komiteta potegao oruzje i ubio trojicu. Ova tragedija politicarimanije znacila nista. ?Odozgo? je i dalje vrsen pritisak i na partijske aktiviste, ali i naradnike Udbe, da su neki od njih, u nemogucnosti da izvrse predvidjeni otkup,izvrsili samoubistvo. Velike probleme sa otkupom, imali su i vojnikontraobavestajci, o cemu svedoci i iskaz Svetozara Vukmanovica ? Tempa:?... Prvo sam odredjen za nacelnika Politickog odeljenja GS. Jedno vreme je iKOS presao kod mene. Prvi izvestaj koji sam dobio, bio je onaj gde mi seukazuje ? ovaj je neprijatelj, ovaj nije, ovaj jeste ? a sve borci iz 1941. godine. Jakazem kontraobavestajcima da malo pogledaju uslove u kojima su komunistigovorili da je neko pljackas i slicno. Ne secam se imena tih prvoboraca koji suosumnjiceni da su neprijatelji, ali pamtim da je medju njima bila masa ljudi izSrema. To je bilo vreme one rekvizicije, pa su borci iz 41. reagovali vrlo burno.Bio je to obavezni otkup, pa se moglo uzeti i kao obicna pljacka. Uzimala seljudima i poslednja krava i zrno psenice. Prisustvovao sam jednom sastanku,kada je Kidric pokupio sve svinje po selima. Secam se, tada Kidric napadneVeselinova sto nema zita, kaze mu ? ne uzimas dovoljno, stitis seljake. Veselinovse zaplaka, kaze ? dnevno mi gine po pedeset ljudi i to samo zbog otkupa...?Srpski seljaci i danas pamte ko im je oteo zemlju i imovinu, a posebno ko ih jenocu odvodio na saslusanja i tukao. Represalije, koje su sprovodili mesniaktivisti, zajedno sa inspektorima Udbe i milicije, bile su surove i, gotovo,monstruozne. U selu Ratkovo ?kulake? su drzali za noge na vrhu crkvenog tornjai pretili im da ce ih ispustiti, ako ne potpisu da sve imanje i kucu predaju zadruzi.Perica Novakovic, Mile Obreski, Sava Vojnovic su, po secanju MaksimaKereckog, u Batajnici zatvarali paore u tesnu kancelariju i toliko lozili furunu, dokljudi nisu popadali u nesvest od vrucine. Aktivista Panta Kikos iz backog Kovilja,vitlao je seljacima punim pistoljem oko glave i vikao: ?Bog, Tito, pa ja! Daj ruku, upisi se u seljacku radnu zadrugu, pa neces imati obaveze, ako neces, oteracute na robiju, konfiskovati sve, pa cak i ono najmilije!?Njegov zastitnik je bio major Udbe Steva Strbac iz Zablja, koji je precutno gledaokako trojica milicionara seljaku Miki Paunovicu, starini od sedamdeset godina,cupaju brkove. U selu Ba, vrseni su nocni upadi i simulirana tajna streljanja ljudi,samo da bi se seljani zaplasili i naterali da ulaskom u zadrugu dokazu da nisu uzDrazu i Staljina vec uz Tita, priseca se seljak Momcilo Popovic. Zbog pretnji ipaljevina letine i stale, ovaj seljak se zalio i Miletu Milatovicu u Udbi Srbije, mada je hteo da ide i kod Tita, a ovaj ga vrati u Opunomocstvo srpske tajne policije uLjig, gde ga saceka razrezivac obaveza Radisa Matic. Tako se Popovic uverio dase otkup vrsio u tom krugu izmedju mesne vlasti i Udbe. Planski otkup u Ljigu jeobuhvatio sve zivo i nezivo: zitarice, meso, pasulj, mleko, stoku, stvari, vunu.Uzimana je poslednja saka brasna i poslednja kasika masti, cak i ekseri sa zida.Predavalo se, na primer, drzavi kilo vune po ovci. Sve sto si imao, bilo jekontrolisano i javno i tajno. Ovce su nam brojane i danju, ali i nocu. Tako se jednom desilo da je neki aktivista kod Budimira Djirjanovica brojao ovce nocu, paizbrojao i jednu kozu kao ovna. Sutradan je domacinu sa 11 ovaca i kozom bilorazrezano da preda 12 kila vune. Nije aktivista hteo da prizna da je pogresio,lakse je bilo naterati Djirjanovica da nabavi jos kilo vune. Tada je i nastalaseljacka vrabac-pesmica ?Ide kulak i drzavu kune, sto na kozu uze kilo vune!?Slobodan Krstic ? Uca, jedan od bliskih Krcunovih saradnika, iskreno je biozaprepascen idejom o seoskim zadrugama. Neko vreme je uspevao da togapostedi svoje rodno mesto Jarmenovce, izgovarajuci se pred pretpostavljenimada u tom planinskom kraju ne postoje elementarni uslovi za primenu novihtehnickih dostignuca, pa kolektivizacija nema nikakvog smisla. Medjutim, generalRadivoje Jovanovic Bradonja, naterao je Ucinog oca i brata da, zbog njega, udjuu seljacku radnu zadrugu ?Novi zivot?! Kad je sve propalo, pitao ih je podrugljivokoliko ih je kostao taj Bradonjin ?Novi zivot?. Otac i brat su mu odgovorili:?Dobro prosli, izgubili smo samo dve krave i nekoliko ovaca!?

Cazinska buna
Kada je krajem aprila 1950. godine, Udba u Banjaluci dobila dojavu od saradnikasa terena, da se u Cazinu priprema ?ustanak seljaka?, citava politicka i policijskagarnitura Bosne i Hercegovine se digla na noge. Opasnost od seljacke pobunezbog nasilnog uclanjivanja u drzavne zadruge, procenjena je kao?neprijateljska?, jer su se seljaci potajno naoruzavali, spremali za ustanak sestogmaja i jer su ih vodili, prvenstveno Srbi sumnjivog politickog opredeljenja. Kaokolovodju Udba je registrovala prvoborca Milana Bozica, zemljoradnika iz selaTrzac kraj Cazina i njegovog sina Nikolu, koji je bio zaduzen za obavestavanjeseljaka u Cazinskoj krajini. Plan im je bio, kako je to Udba rekonstruisala, dapobunjeni seljaci iz okolnih mesta, zauzmu grad Cazin i ucenom od vlasti uBeogradu zatraze oslobadjanje od obaveze stupanja u drzavne zadruge.?Ustanici? su, medjutim, uspeli da zauzmu samo selo Trzac i u njemu stanicumilicije. Na tu seljacku bunu, Udba iz Banjaluke je odgovorila slanjem, naoruzane do zuba, jedinice Knoja, pod komandom Ostoje Mijica i specijalnog poverenikaRatka Ilica. Zadatak Udbe je bio da se seljaci milom vrate u svoja sela ili silompohapse, zatvore, osude i oteraju na robiju. Zaplaseni silnom vojskom seljaci suse brzo predali, dok su njihove vodje otac Milan i sin Nikola Bozic pobegli usumu. Udbin oficir Ratko Ilic zauzeo je kucu Bozica, zarobio majku i zenuMilanovu, pa je on sa sinom morao da se preda, da mu porodica ne strada.Pored svih uveravanja Udbe da se Milanu i Nikoli nece nista dogoditi, Udba ih jeposle hapsenja predala Armiji. Vojni sud u Cazinu je radi opomene izastrasivanja seljaka, osudio Milana Bozica i njegovog pomocnika Aliju Mujkicana smrt, a ostale srpske seljake na kazne zatvora. Dr Darko Bekic, zagrebackinaucnik, istrazujuci po americkim arhivima tek 1986. godine je objavio podatakda je u seljackim pobunama u Cazinu i Smederevu tajna policija i milicija oduzeladvadeset i sedam zivota. Odslikavajuci lik ?isterivaca Boga?, knjizevnik MladenMarkov je dao sledeci opis:?... Isterivac otkupa bio je obicno bezosecajan covek. Bio je privilegovan. Imao je jezovite ideje o tome kako da postigne najbolji ucinak. Revolver je bio njegovalat. Oni od kojih je uzimao otkup, kulaci i klasni neprijatelji, bili su kundaceni u jarugama i bestragijama, odvodjeni u zatvore. Ako ne izmire obavezu, u lanacmuka i ponizenja. Isterivac im je cupao brkove i vodio na groblje da kopajusopstvene rake.?Bilo je to vreme kada su seljaci tretirani u partijskom i drzavnom vrhu kaokapitalisticki elementi, kako je rekao sam Veselinov. Vladimir Bakaric je priznaoda je u borbama sa seljacima u Hrvatskoj, odnosno Slavoniji palo i pedesetglava. Seljackih. Zbog ?kulaka? u FNRJ je tih godina aktiviran kompletanrepresivni sistem, od drzavnog vrha, preko pravosudja i Udbe do mesnih odbora istanica milicije. Dok se seca tih teskih dana, tezak Milan Djurkovic iz sela Dubljana sarkastican seljacki nacin rece: ?To je bila prava vlast. Za dvadeset cetiri satadonese i zakon, i presudu, i izvrsenje. Nemas sta da cekas!??. Njemu je drzavaoduzela 40 hektara zemlje i sume i pet godina zivota. U samoj Vojvodini do maja1947. godine zbog neizvrsenog otkupa, sto se tretiralo kao sabotaza drzavneakcije, kroz zatvore je proslo 8.821 lice, od cega je samo 720 bilo osudjeno.Robijasnice u Srbiji, medjutim, proslo je 10.082 seljaka. Njih 1.224 je kaznjenosudski zbog privredne sabotaze, ostali su slani na prisilni rad. Kako je NovicaRadivojcic iz Ljiga svojevremeno svedocio novinaru Dragisi Bozicu, njemu jesudski proces montirao islednik Udbe Svetislav Nikolic, koji je doveo laznesvedoke da ga terete, ne samo za kasnjenje isporuke zita, vec za ?razbojnickupropagandu protiv seljacke radne zadruge?. Zato je ovaj seljak osudjen nagodinu dana zatvora sa popravnim radom i potpunom konfiskacijom imovine.Zatvorske kazne, u Vojvodini i Srbiji, za seljacku privrednu sabotazu iznosile su,u proseku, od sest meseci do pet godina, a novcane do 300.000 dinara.Istovremeno je, na primer, u Sloveniji bilo osudjeno samo 93 lica, u BiH 272, i tosa blagim kaznama. U zatvor se islo i zbog pesmica i viceva, koje su ?kulaci?govorili o Titu i Partiji: ?Druze Tito, ti si s nama, tebi zito nama slama!?

Da su srpski seljaci najvise bili izlozeni progonu, vidi se i po cinjenici da je zatvor Zabela kod Pozarevca, uvek bio pun neposlusnih zemljoradnika. Po secanju AceStevanovica iz Barajeva, u Zabeli je bilo zatvoreno najmanje 20.000 ?zitara?,kako su ih udbasi nazivali, mahom Banacana. Zbog pretrpanosti u srpskimrobijasnicama 1946. godine je u Visokim Decanima podignuto sedam baraka zakulake. U tom logoru sa bodljikavom zicom, koji je mogao da primi tri hiljadeseljaka, komandovali su pravi kriminalci, seca se Jovan Davidovic iz okolineKragujevca. Dnevno sledovanje hrane bilo je parce proje, a nekad i kasa odrepe. Zatvorenici su gradili rukama kameni put prema Albaniji. Zbog teskogfizickog rada i slabe ishrane, nekoliko stotina zatvorenika je i umrlo. Oni susahranjivani uz zidine manastira Visoki Decani, bez krstace ili bilo kakvog drugogobelezja. Onim porodicama, koje su uspevale da saznaju za smrt svojih u logoru,cesto nisu uspevale da ih preuzmu pod licemernim objasnjenjem da ?... nisuodlezali kaznu do kraja...?U to vreme svi ti zatvori i ovaj logor bili su pod direktnom kontrolom Udbe Srbije.Kada se sredinom pedesetih godina proculo za Goli otok, gde su lezali ibeovci,logor u Decanima su sami zemljoradnici nazvali ? seljacki Goli otok.Cilj prinudnog otkupa bio je ideolosko lomljenje seljaka da udju u drzavnezadruge, odnosno u kolektiv koji je bio nespojiv sa njihovim domacinskimmentalitetom i individualnom proizvodnjom. Diktat je bio unistiti seljaka kaoglavnog neprijatelja komunizma u novoj Jugoslaviji. Bio je to surov nacin da sekroz novi teror, stvori i novi covek na selu. Seljaci se nisu odupirali davanjuhrane, svedoce Prvoslav Maric i Mladen Markov, autori koji su osamdesetih prvinaceli ovaj tabu, ali su bas zato imucnim seljacima i protivnicima kolektivizacije,nametani duplo veci razrezi od realnih mogucnosti, da bi se pronasao alibi zadrzavni progon, a cesto i za pljacku licne imovine. Da paradoks bude veci,goniocima, odnosno aktivistima sa sela, koji su, takodje, imali imanja, drzava nijetrazila ni razreze, a ni poreze, cime su bili placeni za svoje nasilje nadkomsijama. U ovom obracunu vlasti sa svojim narodom, nije bio problematicanpoliticki razlog, pa ni sam tzv. neprijatelj, jer je on sa aspekta vlasti bio objasnjiv,vec je sporna politika progona i likvidacije ljudi bez suda i ljudskog prava naodbranu. Inzinjer Stevan Rackov, koji je kao kulak pocetkom pedesetih robijao uZabeli, tvrdi da je radeci cinovnicke poslove u zgradi uprave, video dokumenta sacifrom od 86.000 seljaka, koji su zbog otkupa prosli kroz ovaj pozarevacki zatvor.Te 1950. godine, seca se Rackov, i sam Slobodan Penezic ? Krcun, ministar srpske policije, posetio je dve hiljade zatocenih seljaka i pretecim glasom ihubedjivao da se upisu u radne zadruge. Mnogi su to glasno odbili. Kada je seljakDragomir Milic iz Grivca kod Kragujevca izveo 150 domacina na protestni marsza Beograd, na njega su 1951. godine opstinske vlasti izvele cetu udbasa,armijski vod i dva tenka. Tek sredinom 1950. godine, Jovan Veselinov je nasednici Privrednog saveta Srbije javno priznao da je drzava pogresila:?Prosta je istina da zita nema. A mi hocemo da ga seljaci ni iz cega stvore. Zatosmo isli u pravi rat sa njima. Na hiljade seljaka je uhapseno i osudjeno. Ima i mrtvih. Ljudi sekirama brane malo zita sto je rodilo. Ima tu i kulaka, ali to suvecinom nasi ljudi. U NOB-u su bili na nasoj strani, a sada su postali neprijatelji.Ne zbog toga sto su kulaci, nego zato sto je odredjen previsok otkup. Nasiaktivisti koji isteruju otkup, odvojili su se od naroda. To su isti ljudi, koji su bili utoku rata najpopularniji, a sada su najomrznutiji. Mislim da to ne bi smelo da sedogadja.?Rodoljub Colakovic je cak trazio da se povodom ovih zloupotreba formiraposebna komisija CK KPJ, ali to nije prihvaceno, pa je samokritika JovanaVeselinova jednostavno zaboravljena. Zajedno sa propascu seljackih radnihzadruga i kolektivizacije na selu, propala je i odgovornost drzave, partije i Udbeza progon neduznih ljudi. Ostaje samo upamcena izjava Mose Pijade u Saveznojskupstini Jugoslavije 1953. godine, kada je u svom ekspozeu naglasio da je od1945. do 1953. godine u zemlji policija pohapsila 171.731 osobu, a ?... mnogebez ikakvog veceg razloga...? Kada sam sa Draganom Mitrovicem, bivsimnacelnikom SDB Srbije razgovarao o tome kako je tajna srpska policija progonilavlastiti srpski narod, on se u nacelu nije slozio sa ovom tezom:?Pogresno je zakljucivati da je srpska sluzba drzavne bezbednosti, i pre, i posleBrionskog plenuma udarala na sopstveni narod. Nije ona to nikada namernocinila. Nije tajna policija kriva sto su je srpski politicari, zarad ocuvanja vlastitihpozicija i vlasti, gurali protiv svog naroda. Policija nije nikada politicki, na primer,etiketirala ljude, niti izmisljala nove kategorije neprijatelja. To su radili politicari.Lepeza neprijatelja je bila zaista siroka ? izdajnici, ratni zlocinci, saradniciokupatora, informbirovci, rankovicevci, liberali, anarho- liberali, gradjanskadesnica, levi i desni nacionalisti. Mi u tajnoj sluzbi smo se tome cudili, a cesto ismejali. Mnogi od nas nisu ni znali sta znace sve te kvalifikacije, ali one su bileugradjivane u partijska i politicka dokumenta, iz kojih su proisticala kasnijenaredjenja za rad sluze drzavne bezbednosti. Na zalost, srpski politicari su uvekinsistirali samo na podacima o svojim neprijateljima iz Srbije, a nikada i o onimaiz Jugoslavije, dok su sve ostale sluzbe u zemlji prioritet davale, opet, samoprotivnicima drzave i partije iz Srbije i Beograda. Glavni grad Jugoslavije bio jepedeset godina centar federalne, republicke, vojne i gradske vlasti, sto znaci dasu u njemu radile, najmanje cetiri, a nekada i svih osam tajnih sluzbi uJugoslaviji. Mnoge od njih su, takodje, radile direktno protiv Srba i protiv Srbije,ali su im to nasi srpski politicari dugo tolerisali. Vrhunac takvog zrtvovanja Srbijedostignut je osamdesetih godina, kada je srpskim kadrovima u Federaciji i samojRepublici Srbiji bilo vaznije sta kazu Dolanc, Mikulic, Culafic, Vrhovec, negosrpski narod i srpska tajna policija. U takvoj situaciji, Sluzba drzavne bezbednostiSrbije bila je samo politicki zrtveni jarac, dezurni krivac za sve promasaje iposebno represivne poteze srpskog rukovodstva, i pre i posle AleksandraRankovica. Nijedan rukovodilac srpske tajne policije, od Apisa do mene, nijeotisao u zasluzenu penziju, svi su bili nasilno politicki sklonjeni, a i zato jer nismohteli da idemo do kraja u politickoj direktivi da Srbin udara na Srbina. Na Srbe jeudarao politicki i partijski sistem druge Jugoslavije, a ne srpska tajna policija!?

5. DRZAVA BEZ POLICIJE
Vec u toku 1968. godine, usvojeni su amandmani na Ustav SFRJ iz 1963. premakojima je pokrajinama Vojvodini i Kosovu i Metohiji, do tada u sastavu RepublikeSrbije, dato pravo da budu konstitutivni elementi Federacije, odnosno odvojene jedinice od Srbije. Time je prvo Srbija svedena na prostor koji je imala preBalkanske federacije, a drugo stavljena pod politicki patronat pokrajina, jer suVojvodina i Kosmet dobile pravo glasanja i nadglasavanja Srbije u saveznomparlamentu i svim ostalim federalnim forumima. Takva politicka destabilizacijaSrbije, izvrsena posle samo dve godine od smaknuca Aleksandra Rankovica irazbijanja Udbe, pokazala je pravu svrhu Brionskog plenuma. Leku je trebaloskloniti da ne bi kocio suzavanje srpske drzavnosti i jacanje, pored zivog Tita,republickih i pokrajinskih drzava u SFRJ. U takvoj drzavi Edvard Kardelj jeplanirao da bude covek broj jedan, sto je i postao kada ga je pocetkomsedamdesetih, Tito postavio za koordinatora politickog vrha Jugoslavije.Usvajanjem novih amandmana 1971. godine, udareni su temelji novog konceptatog jugoslovenskog federalizma, odnosno pocela je, kako tvrde dr BoskoTodorovic i Dusan Vilic, demontaza druge Jugoslavije. Konacno je izvrsena idecentralizacija sistema i sluzbi bezbednosti, jer je iz iskljucive nadleznostiFederacije, prebacena u nadleznost republika i pokrajina. Savezni sekretarijat zaunutrasnje poslove pretvoren je u koordinirajuce i kontrolno telo jugoslovenskepolicije, dok je Sluzba drzavne bezbednosti suzila prostor svog delovanja naBeograd, granice Jugoslavije i inostranstvo. Tako podeljena SDB je postalanesposobna, tvrde Todorovic i Vilic, za energicno suprotstavljanje stranimobavestajnim sluzbama i borbi protiv organizovanog nastupa unutrasnjegneprijatelja. Punih dvadeset godina SDB SSUP-a nije otkrila nijednog stranogagenta. Nije zato cudno sto su bas posle Brionskog plenuma, odnosnofederalizacije SFRJ, poceli masovni istupi nacionalista svih boja u Jugoslaviji, presvega, u Hrvatskoj, Sloveniji i na Kosmetu. Taktikom izbora sto losijih kadrova ufederalne organe, pa i u javnu i tajnu policiju, republicki centri su sedamdesetihgodina otpoceli unutrasnje miniranje Federacije. Jugoslovensku tajnu policijuposle 1966. godine, vodili su Borce Samonikov iz Prilepa, Silvio Gorenc izKrskog, Mitja Krajger iz Ljubljane, Srdan Andrejevic iz Beograda, ZdravkoMustac iz Zagreba, Pjer Misovic iz Titograda, Dragisa Ristivojevic iz Beograda,Mihalj Braca Kertes iz Beograda i sadasnji Miljan Lalovic iz Titograda.Umesto Udbe, 1966. godine formirana je, pri Saveznom sekretarijatu zaunutrasnje poslove, Sluzba drzavne bezbednosti (SDB) kao ?instrumentsamoupravnih, socijalistickih revolucionarnih potreba radnicke klase i narodaJugoslavije?. Sluzba drzavne bezbednosti SSUP-a SFRJ bavila se otkrivanjem iprogonom spoljnjeg i unutrasnjeg neprijatelja. Nadleznost i zadaci SDB propisanizakonom bili su:? borba protiv unutrasnjeg neprijatelja, kontraobavestajna zastita teritorije SFRJ,objekata i struktura od delovanja stranih obavestajnih sluzbi,  suprotstavljanje subverzivnoj i drugoj delatnosti ekstremnih i fasistickih grupa iorganizacija neprijateljske emigracije,? neposredno angazovanje u obezbedjivanju drustveno-politickih radnika,? kontraobavestajno sticenje stabova i jedinica Teritorijalne odbrane i objekataod posebnog drustvenog znacaja,? krivicni progon po nalogu tuzilastva, lica okrivljenih za dela protiv osnovasocijalistickog samoupravljanja i bezbednosti SFRJ i slozenijih dela ugrozavanjaekonomske osnovice drustva,? obavestavanje subjekata drustvene samozastite o pojavama neprijateljskedelatnosti, radi njihovom suprotstavljanju.U njenom sastavu je zato bilo sedam uprava: Kontraobavestajna, Unutrasnja,Emigrantska, Funkcionerska, Teritorijalne odbrane, Krivicna i Obavestajna.Organi SDB postojali su i u republikama i pokrajinama, pri tamosnjimministarstvima policije, kao i u velikim gradovima, dok su u manjim mestimafunkcionisali samo poverenici vojne tajne sluzbe. Sama Sluzba drzavnebezbednosti Jugoslavije, kako pise dr Obren Djordjevic, odnosno njenaorganizacija i nadleznost su u okviru SSUP-a tako bili postavljeni, da je SDBSFRJ fakticki vrsila poslove ?usmeravanja, koordinacije i uskladjivanja radaorgana SDB na celoj teritoriji Jugoslavije?, u borbi protiv unutrasnjeg i spoljnjegneprijatelja. Posle Brionskog plenuma i u SDB Jugoslavije, tzv. unutrasnjineprijatelj svrstan je strucno u jedanaest kategorija: ostaci klasnih struktura;klerikalna grupacija: pravoslavna, katolicka, islamska crkva i male verskezajednice; nacionalisticka grupacija; informbirovska grupacija; liberalistickagrupacija; anarholiberalisticka grupacija; birokratsko-dogmatska grupacija;grupacija gradjanske desnice; alternativni pokreti: mirovni pokret, ekoloski pokret,feministicki pokret i pokret za socijalna kretanja.Od spoljnih neprijatelja, u udzbeniku za operativce tajne policije navodi sedvanaest kategorija tzv. jugoslovenske politicke emigracije, a zatim sledi lista odtridesetak stranih obavestajnih sluzbi, od CIA i DIA, preko MI-5 do Mosada iSigurimija.Posle Brionskog plenuma, SDB Jugoslavije preuzeo je makedonski kadar BorceSamonikov, profesionalni kontraobavestajac. Zavrsio je skolu Udbe naTopcideru, ali se ponasao kao birokrata. U samoj Sluzbi, kako je zovu operativcidrzavne bezbednosti, medjutim, posle Brionskog plenuma osetio se odmah idrugaciji odnos prema zadacima i uopste, drugacije rezonovanje. Videlo se da jetaj plenum otvorio oci mnogim tajnim policajcima. Naime, oni su zadatke dobijaneod sefova SDB prihvatali, ali se i desavalo da se njihovo izvrsenje dovodi, izraznih razloga u pitanje. Operativci su poceli da razmisljaju o svom poslu, o onome sta rade u svakom konkretnom slucaju, procenjivali su njegove posledicei trazili argumente da li slucaj zasluzuje toliku paznju, koliko je predvidjenotretmanom SDB. Drugi su operativci, na primer, jednostavno izbegavali da rade ida preduzimaju potrebne mere u nekim slucajevima. Tako se, na primer,dogodilo da je inspektor SDB Milan Naumovic, posle visemesecne istrage nad jednim profesorom Beogradskog univerziteta, jednostavno sam zakljucio daprofesorova naucna aktivnost nije antidrzavna, a samim tim i da je njegov posaopracenja profesora besmislen. Naumovic je zato dao otkaz u SDB Srbije i izdrzavne bezbednosti, presao na rad u resor javne bezbednosti, gde je doguraodo mesta nacelnika Uprave za strance i pogranicne poslove RSUP-a Srbije.Kako je taj proces preobracanja i SDB, ali i operativaca tajne policije trajaoveoma dugo, SDB je postepeno i sve vise postajala skup profesionalaca, amanje partijskih radnika i politickih policajaca. Zadaci u SDB Srbije, na primer, suu komplikovanim slucajevima, kao sto je bilo hapsenje clanova tzv. Slobodnoguniverziteta, prihvatani i izvrsavani, ali sa zahtevom inspektora da nalozi za rad,odnosno hapsenje intelektualaca budu potpisani. To je za radnike SDB Srbijebilo, makar formalno pokrice za svaku radnju ili meru koju su preduzeli protivosumnjicenih osoba za antidrzavnu aktivnost. Retko su, posebno tokomsedamdesetih i osamdesetih godina, radnici SDB Srbije pristajali da urade nesto,a da prethodno nije napisan zahtev sa obrazlozenjem. Drugo, u SDB-u Srbijeradili su kadrovi koji znaju zakone i sve odredbe u kojima su preciziranaovlascenja SDB i drugih represivnih organa u republici i drzavi Jugoslaviji.Dobra strana IV plenuma i reorganizacije Udbe, po misljenju samih rukovodilacaSDB, bila je i u tome sto je u tajnoj policiji Jugoslavije i posebno Srbije,sukcesivno vrsena zamena kadrova i sto se pazilo da u sluzbu moze doci samopojedinac sa visokoskolskom diplomom, a izuzetno sa visom skolom. Tako jeSDB sve vise predstavljala skup fakultetski obrazovanih ljudi, koji ni po cemu nelici na Udbu, odnosno policijsku ustanovu polupismenih ljudi. Time je postepeno imenjana javna slika o jugoslovenskoj i srpskoj tajnoj policiji. Naime, ako su Oznai Udba u toku 1953. godine bile popunjene pretezno sa radnicima sa nizomspremom (88,56%), delimicno srednjom (10,84%) i visokom (0,60%), ta slika sevremenom menjala. U 1963. godini u Udbi je bilo zaposlenih sa srednjom skolom19,56%, visom 22,25% i fakultetom samo 3,14%. U 1973. godini SDB je uradnom odnosu imala operativce sa srednjom skolskom spremom ? samo36,76%, sa visom 27,70% i visokom cak 28,68 odsto. Tokom 1982. godine uSDB Srbije, sa srednjom skolom bilo je 31,97% ljudstva, a sa visom skolom34,93%, fakultetom 27,68%, i sa naucnim stepenom 0,04%. Tih osamdesetihgodina u Sluzbu drzavne bezbednosti, i Jugoslavije, ali i Srbije primani su samoljudi sa visokom skolskom spremom. Kadrovi za tajnu policiju su prvo skolovanina Visoj skoli Udbe, koja je radila od 1952. do 1967. godine u Beogradu. U tojskoli Edo Brajnik je, na primer, bio profesor i predsednik Komisije za polaganje izpredmeta ?drzavna bezbednost?. Operativci su se zatim skolovali i uzagrebackoj Skoli MUP-a, koja je pocela sa radom krajem sezdesetih godina.Posle nje otvorena je Visa skola unutrasnjih poslova u Zemunu, da bi krajemsedamdesetih u Skoplju proradio Fakultet bezbednosti. Kako ove ustanove nisu mogle da zadovolje potrebe SFRJ za inspektorima i operativcima tajne policije,njihova selekcija je vrsena jos i na mnogim fakultetima drustvenog smera. Pritom je obavljana i politicko-krivicna provera njihovih roditelja. Tako odabranistudenti su dobijali posebne drzavne stipendije, ali uz obavezu da poslediplomiranja rade u drzavnoj bezbednosti. Na Fakultetu politickih nauka uBeogradu, na primer, asistent Miroslav Radojcic je animirao studente da primestipendiju SSUP-a, odnosno SDB Jugoslavije. U Sluzbi drzavne bezbednostipostojali su spiskovi proverenih studenata sa pravnog, ekonomskog, filozofskog,filoloskog i FPN, koje je trebalo pridobiti da postanu kandidati za buduceoperativce. Autor ove knjige je takvu ponudu dobio 1975. godine od SDB SSUP-a, ali sam je odbio, sa obrazlozenjem da je dovoljno sto je vec moj otac policajacu familiji. Tu stipendiju, koja je bila tri puta veca od redovne republicke i privilegijuda ne sluze vojni rok, dobili su moje kolege Ramiz Hadzibegovic i TomaTrajkovski, koji su radili u SDB Jugoslavije kao kontraobavestajci. Pocetkomdevedesetih otisli su sa cetrdeset godina zivota u penziju. Bozo Vukovic je kaostipendista SDB SFRJ bio referent za kulturu, a zatim cak i sef kabineta ministrafederalne policije Petra Gracanina. Miroslav Radojcic je radio neko vreme uInstitutu bezbednosti, a sada je na Kosmetu poverenik SDB Srbije.

Kidnapovanje pukovnika
Jugoslovenska tajna policija bavila se svim metodama predvidjenim u radu svih (kontra)obavestajnih sluzbi sveta, kao sto su, na primer: tajno ugradjivanjeagenta u redove protivnika; tajno snimanje i prisluskivanje; prikriveno anketiranje;prikriveno pracenje i posmatranje; maskirano naucno istrazivanje; ispitivanjeizbeglica, dezertera i emigranata; izvidjanje; prikupljanje podataka prekoprivrednih, diplomatskih i novinarskih predstavnika. U udzbenicima drzavnebezbednosti za buduce operativce pominju se i nasilni metodi rada, ali kao?neobavestajna dejstva obavestajne sluzbe?: psiholoska dejstva; propaganda;spijunaza; diverzija; sabotaza; izazivanje kriznih situacija; prevrati i pucevi;terorizam; ubacivanje naoruzanih grupa; specijalne operacije. Kidnapovanja ilikvidacije drzavnih neprijatelja se ne pominju, a upravo to su, gotovo, tridesetgodina, bili karakteristicni metodi jugoslovenske tajne policije.U inostranstvu su, na primer, kidnapovani Vlado Dapcevic, Mileta Perovic,Slobodan Bata Todorovic i Krunoslav Draganovic i dovedeni u SFRJ da im sesudi. Pukovnik JA, ibeovac iz logora u Bileci, emigrant u SSSR-u i Belgiji, VladoDapcevic je 1975. godine boravio u Bukurestu. Bio je zajedno sa svojimtelohraniteljem Djokom Stojanovicem, jer je vec imao najava da ce ga SDBJugoslavije kidnapovati. To se i dogodilo 8. avgusta 1975. kako se seca samVlado Dapcevic:?... Posljednje vece nas je Aleksandar Opojevic pozvao kod sebe na veceru. Bilonas je cetvorica: domacin, Djordje Markusev, Stojanovic i ja. Oko jedanaest satikrenuli smo u hotel. Sa Markusevim smo se prije toga oprostili. Cim smo krenuli,primjetio sam da nas prati jedan bijeli automobil. Skrenusmo u neku sporednu ulicu ? on za nama, skrenusmo ponovo u glavnu ? on za nama. Kad smo stigli uhotel ?Derebenti?, oko onih liftova je stajalo dvadesetak ljudi. Na recepciji ?nema naseg kljuca. Opojevic rece: ? To su sigurno ovi iz rumunske policije isli dati pretresu sobu, pa su, vjerovatno, zaboravili da vrate kljuc! Dali su nam rezervnikljuc. Ostavio sam ovu dvojicu nasred onog hola i krenuo sam do recepcije dazakazem budjenje. Kad sam se okrenuo njih dvojice nije bilo. Udjoh u lift, udje zamnom i gomila onih koji su cekali pred liftom. Niko ni rijeci ne progovori. Kakosam izasao iz lifta i krenuo ka sobi, na mene se obrusilo ko zna koliko ljudi.Pljustali su po meni udarci sa svih strana. Onda sam dobio udarac od kojeg sampoceo da gubim svijest. Prvi put sam se osvijestio na podu izmedju prednjeg izadnjeg sedista nekog automobila. Bile su mi vezane i noge i ruke ? kao paket!Jedan od njih mi je drzao onu palicu duboko u ustima. Umalo se nijesam ugusio.To je kratka palica, obmotana gazom i sluzi da te onemoguci da vices. Odvezlisu me u neku vilu okruzenu bastom. Cetvorica su me iznijeli iz kola. Kroztrepavice sam vidio da nose i Stojanovica i Opojevica. Prvo su mene bacili napod. Probudio sam se sjutradan uvece u beogradskom Centralnom zatvoru, u jednoj celiji u suterenu...?Vlado Dapcevic je kasnije prebacen u vojni zatvor na Vozdovcu, gde su gaposetili sef odeljenja jugoslovenske drzavne bezbednosti Cetkovic sapomocnicima Djerkovicem i Zikom Jovanovicem. Na prvom saslusanju Dapcevic je shvatio da SDB zna sve o njemu. Na sudjenju kao krunski svedok pojavio seemigrant Lala Ivanovic, a doveli su i nekog ibeovca koji je, kaze Dapcevic, radioza Sluzbu drzavne bezbednosti Jugoslavije. Sudjenje, vojno, je trajalo pet-sestdana. Odlukom suda Vladimir Dapcevic je osudjen na smrt streljanjem. Kaznanije izvrsena, jer je zamenjena sa dvadeset godina robije, od cega je Dapcevic upozarevackoj ?Zabeli?, kao civilno lice, odlezao dvanaest godina. Na slobodi senasao 1988. odnosno trinaest godina manje dva meseca, od trenutka kada jekidnapovan u Bukurestu. Sam Dapcevic veruje da su kidnapovanje organizovalisefovi jugoslovenske Sluzbe drzavne bezbednosti i rumunske Sekuritatee, uzsaglasnost politickih rukovodilaca SFRJ i Rumunije. Pocetkom sedamdesetih, uvreme dok je Vlado Dapcevic ziveo u Briselu, tajna sluzba Vojvodine je slala uBelgiju operativca Slobodana Mirtica, zvanog Bob Karate da se otkrije gde i kakozivi ovaj bivsi jugoslovenski general.Kako je pisao u svojim memoarima rumunski general Jon Pacepa, dogovor osaradnji jugoslovenske i rumunske tajne policije postignut je pocetkomsedamdesetih godina, prilikom Causeskuove posete Titu. Tom prilikom saPacepom su razgovarali Luka Banovic, tadasnji ministar savezne policije i SilvioGorenjc, rukovodilac u SDB Jugoslavije. On je upozorio Pacepu, a time i NikolaeCauseskua da Vlada Dapcevic lider ibeovaca radi Titu o glavi, dok njegov bratPeko Dapcevic, istovremeno, radi kod Josipa Broza u Marsalatu. Tito je odCauseskua, svedoci Pacepa, licno zatrazio da namami Vladu Dapcevica uRumuniju, uhapsi ga i izruci Sluzbi drzavne bezbednosti Jugoslavije. ZauzvratSDB ce namamiti rumunskog emigranta Fausta Bradeskua u Beograd, uhvatitiga i izruciti Bukurestu. Causesku je odgovorio da ce namamiti Dapcevica, ali da ne zeli sa njime da prlja ruke! Vec 30. jula 1975. Bukurest su posetili DraskoJurisic i Silvio Gorenjc da organizuju Vladino kidnapovanje. Tada je ministar  jugoslovenske policije vec bio general Franjo Herljevic. Posao je na sebepreuzela Sekuritatea, rumunska tajna sluzba. Zbog obilne kise, pise Pacepa,otmica je obavljena u hotelu. Tom prilikom Markusev je smrtno ranjen u glavupreminuo, a Djordje Stojanovic je tesko ranjen i sa Vladom Dapcevicem predatJugoslovenima. U otmici je ucestvovao i operativac SDB Nikola Nikolic. Zbognemara u zbrinjavanju ranjenog Stojanovica, doslo je do iskrvavljenja i on jepreminuo u beogradskom zatvoru, odmah cim je dovezen. Sahranjen je tajno nazrenjaninskom groblju. Posao skrivanja Stojanoviceve sudbine od javnosti, a i odnjegove najblize rodbine obavili su Zoran Martinov, sef vojvodjanske tajne policijei Obrad Grkovic, nacelnik SDB Zrenjanin. Tanjug je tek 25. decembra 1975. javioda je Vlado Dapcevic uhapsen na ?jugoslovenskoj teritoriji, gde je obavljaoneprijateljske aktivnosti?. Stane Dolanc se sepurio po novinama da je uhvatio jednog od organizatora Barskog kongresa KPJ, odrzanog u vili pristinskogprofesora istorije dr Branislava Boskovica 6. aprila 1974. godine, na kome suibeovci osnivali novu komunisticku partiju u Jugoslaviji. O smrti AleksandraOpojevica i Djordja Stojanovica, Dolanc nije nista izjavio. Kako se za sudbinusvog brata jako zainteresovao, Ivan Stojanovic, tajna policija SFRJ je pocela daga prati, sa dve devojke ? agentima i da ga prisluskuje preko telefona. Ni desetakgodina kasnije, kada je obio sve politicke i pravosudne pragove u Jugoslaviji,Ivan Stojanovic nije dobio odgovor na pitanje gde je njegov brat DjordjeStojanovic. Policija i drzava su cutale. I jos cute. Luka Banovic i Silvio Gorenjc su javno demantovali memoare i generala Jona Pacepua i generala VladaDapcevica. U SDB Jugoslavije odeljenje za ibeovce neko vreme vodio je MehoMujagic. Ni on nikada o tome nije progovorio.Od pet hiljada ibeovaca, koji su emigrirali iz Jugoslavije, njih dve stotine su biliaktivni i tokom sedamdesetih godina. U SDB Jugoslavije se smatralo da su onisamo produzena ruka KGB i ostalih tajnih sluzbi iz socijalistickih, ali i nekihkapitalistickih zemalja. Zahvaljujuci saradnji sa tim sluzbama, a i dousnicima kojisu se nalazili medju ibeovcima, SDB je pedantno pratila njihov rad, a posebnopokusaje uspostavljanja veze sa staljinistima u samoj Jugoslaviji. Takvihgrupacija je pocetkom sedamdesetih vec bilo u Beogradu, Zagrebu, Splitu,Bosanskoj Dubici, Budvi, Ljubljani, Skoplju, Sremskim Karlovcima.Jugoslovenska tajna policija ih je neprestano pratila i snimala. Najaktivniji medjunjima je bio ?Koordinacioni odbor za osnivanje nove KPJ?, formiran 1971. zatimTuzlanska grupa i Barska grupa, nastale 1974. Obe su vodjene spolja, izinostranstva, a razbijane iznutra, iz Jugoslavije. Jedan od ibeovaca MiloradTodorovic je, na primer, pao u ruke SDB tako sto je na slavi kod svog zetaizjavio: ?Ako Staljin nije 1948. uspeo da srusi Tita, srusice ga sada Rusi.?Todorovic je zaboravio da je njegov zet nekada radio u Udbi. Prijavio ga je tajnojpoliciji, a ona je uhapsila Milorada Todorovica. Prilikom pretresa njegovog stanapronadjene su staljinisticke knjige ?Crveni apostol?, ?Kritika antimarksizma?,?Prilog ideji o obnovi KPJ?. Zbog neprijateljske propagande Todorovic je osudjenna pet godina robije. Kada je u noci sedmog aprila 1974. Peti kongres KPJ zapoceo rad u privatnoj vili u Baru, tajna policija je pohapsila sve njegoveorganizatore i rasturila ovu ibeovsku organizaciju. Sami operativci SDB danasgovore da je taj kongres bio namesten od strane Sluzbe drzavne bezbednosti dabi se uhvatio Vlada Dapcevic i da bi likvidacija informbirovaca mogla lakse da seizvede. U Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj nova potera za ibeovcima jekoriscena radi novog obracuna sa srpskim nacionalno opredeljenimintelektualcima. U Banjaluci je, na primer, dve godine kasnije Sluzba drzavnebezbednosti izvela na sud dr Perka Vojinovica, Srboslava Celebica i ZdravkaMarijanca pod optuzbom da su zeleli da sruse ustavni poredak SFRJ. Sudjenje jemontirano uz pomoc cetiri lazna svedoka SDB BiH. Jaka Jugoslavija imala jetada i u svim policijama sveta svoje dobre saradnike. KGB je posle kongresa uBaru upozorio sve jugoslovenske ibeovce da ce ih pohapsiti i proterati ako bududelovali protiv Tita i Jugoslavije. Predsednik nove KPJ Mileta Perovic uspeo je dabezanjem iz Moskve u Francusku, izbegne hapsenje od strane KGB i SDB SFRJ.Napustio je SSSR 1975. godine i presao u Pariz. Odatle je proteran onogtrenutka kada se proculo da ce Dzemal Bijedic, jugoslovenski premijer posetitiFrancusku. Perovica zatim put vodi u Bugarsku, Finsku, Svedsku, Veliku Britanijui Izrael. U to vreme neprestano mu se kao saradnica i saputnica jos iz Kijeva,nudila Mirkana Obrenovic, becka bogatasica. Zivela je u Luganu sa svojimkominternovskim uspomenama na Tita, Djilasa i Staljina. Nekako je uspela daubedi Perovica da odu na izlet u italijanski grad Paradizo. Tu je Mileta Perovickidnapovan od strane, navodno mladih fasista, koji su za njega trazili otkup od200.000 americkih dolara. Taj posao su, medjutim, italijanski mafijasi uradili za jugoslovensku tajnu sluzbu. Citavom operacijom, koja je imala sifrovani naziv?Generalni sekretar?, u Paradizu, rukovodila je Sveta Kunc, operativacslovenacke Sluzbe drzavne bezbednosti, koja je kod Mirkane Obrenovic bilazaposlena kao sluzavka. Otmica je mafiji iz Milana placena 150.000 maraka iztajnog fonda SDB Jugoslavije. Mileta Perovic je vezan u automobilu, na drzavnojmedji kod Nove Gorice, prebacen u Jugoslaviju, gde je, po zvanicnom izvestajupolicije i uhapsen. Iz Slovenije je prebacen specijalnim avionom, koji je zbogPerovica pristigao iz Beograda. Na ulazu u avion, kako se seca Mileta Perovic,pozdravio se sa Nikolom Nikolicem, nacelnikom u SDB Jugoslavije. Uhapsenik jeu Beogradu bio smesten u luksuznom stanu kod glavne zeleznicke stanice.Osudjen je na tajnom procesu u Beogradu na dvadeset godina robije. Kaznu jeizdrzavao u Sremskoj Mitrovici, jer je tamosnji zatvor bio namenjen politickimdelinkventima iz Srbije i inostranstva. Mirkanu Obrenovic i Svetu Kunc lider noveKPJ Mileta Perovic, nikada vise u zivotu nije video. Ova prva pojavljivala se, kazuneki ljudi, krajem osamdesetih u Vojvodini pod imenom Mirjana Zelen Maksa.Mileta Perovic je na slobodu izasao za Novu 1988. godinu.Realna opasnost od povratka staljinista u SFRJ nije postojala, ali je Titu ipolitickom vrhu zemlje bio potreban jos jedan politicko-policijski obracun, radiucvrscivanja sopstvene vlasti i demonstracije svoje snage i Istoku i Zapadu. SamMilovan Djilas je tih godina pisao da je Josip Broz, opiruci se rastucem uticajuSKJ i JNA, koje je 1971. godine, ocistio od nacionalista, ponovo uzeo pod svojukontrolu jugoslovensku tajnu policiju, jer mu je bila potrebna za nove politicke obracune. Time je i SDB dobijala na snazi i moci, a njeni rukovodioci velikupolicijsku i politicku moc. Kako, medjutim, Tito vise nije mogao da sesuprotstavlja uticaju Edvarda Kardelja, to su se u jugoslovenskoj tajnoj policijiskoncentrisali sedamdesetih godina, uglavnom, slovenacki kadrovi, koji supostepeno preuzimali potpunu kontrolu nad Sluzbom drzavne bezbednosti.Covek koji je tada sebe dozivljavao kao prvog policajca Jugoslavije, bio je StaneDolanc. O njemu je Dobrica Cosic lepo rekao da je bio najmocniji covek brionskemonarhije: ?... Kardelj je bio mozak titoizma, Dolanc njegova pesnica deceniju ipo. On je vladavini, od starosti onemocalog Tita, davao energiju alpiniste iokrutnost lovca na sitne zveri. Tito je sa Dolancom nadoknadjivao upravo onemoci koje su mu smalaksavale i bez kojih njegova despotija ne bi funkcionisala, ato su lukavstvo, beskrupuloznost, upornost u naopakoj politici. Kardeljevasamoupravna destrukcija Srbije i utvrdjivanje hrvatsko-slovenacke hegemonije,bez Dolanca, njegove autoritarne volje i energije, ne verujem da bi se takouspesno odrzala!?

Velika slovenacka podvala
Pocetkom 1992. godine, posle otkrica 120 tona krijumcarenog oruzja u Mariboru, slovenacki ministar odbrane Janez Jansa, gotovo da se javno hvalio da njegova dezela trguje dugim cevima i municijom. Nekada je to bila strogo cuvana, nesamo slovenacka, vec i jugoslovenska drzavna tajna. Naime, Slovenija u tom prljavom poslu ucestvuje vec pedesetak godina sa znanjem, a nekada bezodobrenja, nekadasnjeg politickog vrha Jugoslavije. Jedan covek iz Beograda, medjunarodni trgovac, Slobodan Bata Todorovic, otkrio je krajem sezdesetih sve o toj ilegalnoj trgovini oruzjem, pa se uz saglasnost JNA, u nju i ukljucio. Sredinom sedamdesetih Todorovic je osudjen na dvadeset godina robije, ali ne zbog oruzja, vec zbog mahinacija u deviznom poslovanju. Svedoci tog vremena i ljudi koji su imali prilike da cuju Todorovicevu ispovest, tvrde da je sudjenje bilo drzavna osveta zbog lose preprodaje domaceg naoruzanja i opreme. Tako tvrdi beogradski advokat Sava Andjelkovic: Kada je sredinom osamdesetih moj klijent Bata Todorovic, iz Zabele dosao u Beograd na operaciju prostate, predosecajuci da ne moze da pobedi rak, ispricaomi je svoju najvecu privatnu tajnu. Februara 1975. kidnapovan je i zatvoren u ljubljanski Dom milicije, gde su ga islednici slovenacke Udbe optuzili za izdaju zemlje i spijunazu u korist Mosada, odnosno Izraela. Kao dokaz za to, pokazali su mu dokumente o preprodaji jugoslovenskog naoruzanja ruskog porekla, koja je obavljena preko firmi Bate Todorovica. Tu prodaju od Todorovica je narucio licno Nikola Ljubicic, general i ministar, da bi JNA rasteretio zastarelog oruzja. Najbolju ponudu za tu robu dali su Italijani i oruzje je uz pomoc Transpeda otislo za Trst. Ugovorom izmedju prodavca i kupca, medjutim, nije bilo naznaceno da Italijani nemaju pravo da preprodaju to naoruzanje nekim zemljama koje su u ratu, pa je citav kontingent, dovoljan da se opremi jedna armija, za dobre pare prodat Izraelu. Tim jugoslovenskim oruzjem ruskog porekla i uz pomoc svojih vestih komandanata, Izraelci su zaratili sa Egipcanima i
vojnicki ih porazili. Kako Kairo to nije mogao da otrpi, zalio se Moskvi. Vrlo brzoiz Moskve je u Beograd stigao Breznjevljev prekor Titu zato sto naoruzava?neprijateljsku stranu?. Tu u Titovom kabinetu pocelo je da se odmotava klupko.Otkriveno je da je glavni posrednik u prodaji bio Bata Todorovic, ali je precutanoda JNA nije naznacila zabranu prodaje Izraelu, na sta je imala pravo, a da bi seta greska sakrila, sva krivica je prebacena na Todorovica. Bata se u Ljubljani,dok je trajala tajna istraga, branio da poseduje kopiju Ljubicicevog naredjenja oprodaji ruskog oruzja, u kome pise da se ono ne sme preprodavati zaracenimstranama. Islednici SDB Slovenije i SSUP-a su nasli generalovo pismo, priznaomi je Bata, ali nisu prestali da ga optuzuju, jer je Titu, a i Ljubicicu bio potrebankrivac, da bi se Breznjev nekako umirio.?Todorovic je bio covek sa jakim vezama u Narodnoj banci Jugoslavije. Imao jedobre veze i u jugoslovenskoj diplomatiji. Milan Tresnjic, nekadasnji konzul uNemackoj, tvrdi da je sef konzularnog odeljenja u Ambasadi SFRJ u Becu,Mihailo Jurman poslovao sa Batom Todorovicem i zato bio na sudu. Iskusni bivsikontraobavestajac Tresnjic, priznaje da je Todorovic bio u stalnom kontaktu i saEdom Brajnikom i njegovim ljudima u saveznoj Udbi. Egon Konradi, nekadasnjidirektor ?Kompasa?, vodio je u Udbi zapadni sektor i stalno gurao BatuTodorovica da osniva spoljnotrgovinske firme napolju, ne bi li se kroz njih bavili iekonomskom spijunazom. Udba, a kasnije i SDB je sa Batom Todorovicem imalavelike kombinacije i poslove. Bile su sve to mutne radnje, toboze, u korist jugoslovenske obavestajne sluzbe, a u stvari, na stetu SFRJ, a pre svega srpskeprivrede. Zna se, na primer, da je Todorovic italijanskim trgovcima isporucivao ponekoliko hladnjaca ?bebi bifa?, sa rokom placanja do 90 dana. Za to vreme,doticni Italijani bi ugasili svoje firme, ciji je osnivacki kapital obicno bio mali, panasa preduzeca iz Vojvodine nisu imala od koga da naplate to najkvalitetnijemlado junece meso. Kako su sudski troskovi bili skupi, a sudovi spori, nasiproizvodjaci bi od svega dizali ruke, cutali i skrivali svoju sramotu. Italijani suznali da ce se to dogoditi, jer je sa njima i postignuta takva ?spijunska pogodba?.Novac je deljen na tri dela trgovcima, Bati Todorovicu i Edi Brajniku, odnosnoUdbi. Takve i slicne trgovacke trikove Todorovic je izvodio najcesce saSlovencima, koji su se u ?ime drzave SFRJ?, a za racun svoje dezele, bavili caki velikim svercom novca, deviza posebno, pa i robe. U tim poslovima su imaliucesce cak i slovenacki ministri u saveznoj vladi. Pokrice su imali u jugoslovenskom politickom vrhu, najvise kod Edvarda Kardelja. Kako bi, inace,Slovenija godinama mogla da izvozi tri puta vise nego sto je bila njenaproizvodnja? Nisu je Hrvati uzalud zvali ?jugoslovenska primadona?. Slovenci sucak i cuvenu srpsku sljivovicu pakovali u zelene flase i prodavali je kao ?Slovin ?eksklusiv brandy?, a ta rakija je tocena, kako tvrdi Milan Tresnjic, u Levacu.Slobodan Bata Todorovic je sa Slovencima usao i u lanac trgovine oruzjem, kaonajunosnijim poslom. Za Slovence je on tu bio posebno velika konkurencija i zatosu resili da ga uklone. Jednog zimskog dana, pocetkom 1975. godine, dvaautomobila su na alpskom prelazu Brener, iz Austrije u Italiju, sacekala reno 15 ukome je bio Todorovic na putu za Milano. Tu su ga kidnapovali, uspavali
injekcijom i u specijalnoj hladnjaci prebacili za Ljubljanu. Bata Todorovic jesmesten u jednu vec pripremljenu prostoriju Doma milicije. Tu je drzan u strogojtajnosti, pod istragom, punih sest meseci. Njegovi andjeli cuvari su bili AntunZagar i Boris Stupar, alijas Lemai, operativci SDB Slovenije, a islednik sepredstavio kao Mladen Ratkovic. Pretpostavlja se da je nakon saslusanjapridobijen, odnosno prevaspitan na policijski nacin, ustupio svoje trgovacke vezei tajne kanale oruzja slovenackim kolegama. Ko zna sta se tacno desavalo u tomspecijalnom zatvoru. U Beogradu, u medjuvremenu, niko nije ni znao da je BataTodorovic uhapsen. Pojavio se iznenada te godine u Kopru, gde je opet, ali javnouhapsen, a zatim sproveden nadleznim organima gonjenja u glavni grad, koji suza njim bili raspisali poternicu. Bata Todorovic je jos u Ljubljani slovenackoj SDB,tj. Janezu Zemljaricu dao rec da nikada nece prozboriti o svom boravku uzatvorskoj sobi Doma milicije. Slovenacki islednici nisu tukli Todorovica u Domumilicije, ali su mu pretili da ce ga izruciti Italijanima, koji su ga trazili da mu sudezbog vojne spijunaze. Ucenjivali su ga da ce objaviti u stampi da je po zadatkusavezne SDB spijunirao i cinkario penzionisanog Aleksandra Rankovica, sakojim se, navodno Bata Todorovic privatno vidjao u Dubrovniku, i da ce gaoptuziti javno da je finansirao cetnicke organizacije u Nemackoj i Francuskoj.Pod takvim pritiscima Bata Todorovic je prihvatio predlog Janeza Zemljarica,nacelnika SDB RSUP-a Slovenije da mu se javno sudi, ali za mahinacije uprivredi. Za slovenacko politicko i vojno rukovodstvo Slobodan Todorovic,veletrgovac i srpski obavestajac, bio je vrlo opasan covek. Naime, Bata je medjuprvima otkrio da se Slovenci u medjugranicnom prometu, masovno bavesvercom raznih roba, pa i oruzjem. Saznao je, na primer, da su delovi zatenkove, kupovani u Pragu, prodavani direktno Izraelcima. Taj posao je vodioEgon Konradi, nacelnik u SDB SSUP-a, koji je odrzavao vezu sa Mosadom.Najgore od svega je bilo sto je Bata Todorovic saznao da Slovenci kupuju oruzjeza TO Slovenije i da se tajno naoruzavaju. Tim poslom rukovodili su StaneDolanc i Milos Ogrizek. Iz straha da ce biti otkriven, Ogrizek, koji je bio ministar policije, pa nacelnik TO Slovenije, emigrirao je u Austriju. Odatle ga je uSloveniju vratio tek pocekom osamdesetih Janez Zemljaric, tada saveznifunkcioner. Do tih podataka Bata je dosao preko svog kolege Djoke Andjelkovicaiz Beca. Istim kanalima je otkrio i kako Slovenci iznose devize iz zemlje prekofirme ?Kredeks?, koja je bila zapravo filijala ?Ljubljanske banke? u inostranstvu.Ovakve tvrdnje pojavile su se i u memoarima Franca Setinca, ali i u ?Zelenojknjizi o tajnoj trgovini oruzjem?, koja se nalazi u arhivi SDB SSUP-a. Slovenci suinformisali predsednika Jugoslavije na svoj nacin, pa je Tito nasao za shodno da javno napadne Batu Todorovica. Titov napad na Batu Todorovica bila je,zapravo, prozivka Beograda i Srbije i pritajeni napad na Drazu Markovica. Prvogfebruara 1976. godine zagrebacki ?Vjesnik? je objavio razgovor novinarke DareJanekovic sa predsednikom Jugoslavije i CK SKJ pod naslovom ?Komunistimoraju stvarati etiku samoupravnog socijalistickog poretka?. Bio je to treci poredu susret ove novinarke sa Josipom Brozom i prvi intervju u kome je Tito,uopste, pomenuo ime neke licnosti. Ocigledno da mu je bilo stalo da apostrofirabas Batu Todorovica. U odgovoru na pitanje o ljudima kojima nije mesto u SK,Tito je, izmedju ostalog, naglasio: ... Komunisti nisu bili trgovci. Dosli su, dakle, bivsi trgovci i to je za neke bioEldorado. Oni su znali kako se trguje da bi se zaradjivalo, oni su odgajali iclanove Partije koji su radili sa njima. Neki su nadmasili svoje ucitelje, postali sugori od njih. Evo, sad imamo mnogo uhapsenih. Uskoro ce poceti veliki procesonima koji su napravili goleme stete, u milijardama, nasoj spoljnoj trgovini. Krivcice biti ostro kaznjeni... Uzmite slucaj tog Bate Todorovica: banke su imali vani, aradili su sa nekim nasim bankama zajedno! Mi smo pohapsili dosta ljudi, onih kojisu bili povezani s raznim spekulantima izvana i koji su nam pravili velike stete...?Ko je, zapravo, bio Slobodan Bata Todorovic? Rodjen je januara 1925. uSmederevu, u porodici Dragoljuba i Adrijane, rodjene Matic. Zavrsio je Pravnifakultet u Beogradu, ali je prvi posao dobio u zagrebackom ?Merkuru?. Vojskunije sluzio. Zenio se dva puta, Radmilom, sa kojom je dobio kcerku Vesnu iLjiljanom, koja mu je rodila Adrijanu, Dejanu i Ana-Mariju. U Beogradu je dugobio zamenik direktora spoljnotrgovinskog preduzeca ?Progres?. Kako su takvapreduzeca formirana pod kontrolom Udbe, to se pretpostavlja, da je i BataTodorovic kao direktor, bio saradnik srpske politicke policije. Prvi veci posao biomu je da otkupi sezdesetak americkih brodova kao ?staro gvozdje? zaslovenacku zelezaru Store. Medjutim, Todorovic je te celicne ladje ?poklonio?Sloveniji i Crnoj Gori da ih koriste kao morsku flotilu. Ti brodovi su kupljeni uperiodu od 1954. do 1959. godine. Kada su Amerikanci culi da nisu iseceni ustaro gvozdje, protestovali su diplomatskim putem. Slovenci su to iskoristili, jer sunaculi da se Tito naljutio na ?Progres? zbog toga, pa je njihov delegat uSaveznoj skupstini Augustin Papic, napao ovo preduzece. Posle toga suinspektori SDK i Savezne devizne inspekcije citavih godinu dana kontrolisali rad?Progresa?. Kako nisu nadjeni dokazi o mahinacijama, uhapsen je zamenikdirektora Bata Todorovic i optuzen za preprodaju tri automobila. Istraga je trajalapuna cetiri meseca, pa je posle presude od sest meseci zatvora, brzo pustenkuci. Tuzilac se zalio, pa je visi sud osudio Todorovica uslovno na dve godinezatvora. U medjuvremenu, Bata Todorovic je napustio ?Progres? i presao u?Interkomerc? iz Umaga. Odatle je sa porodicom ilegalno otisao u Italiju. Za vrlokratko vreme, od 1965. do 1970. godine, Todorovic je u Italiji, iz koje je proteran,a zatim i u Nemackoj, osnovao cak dvadeset i pet trgovackih firmi. Sve su radileza Jugoslaviju. Postao je cuven po uvozu deset miliona zileta. Njegove kolege izSDB tvrde da je to radio po nalogu srpske tajne policije, jer su firme bile i filijaleza spijuniranje. Jugoslavija je u svetu imala tri stotine takvih ?kompanija od jednog coveka?, ciji su se direktori, medjutim ?otcepili? od domovine i SDB, paim je zato bio strogo zabranjen rad sa nasim preduzecima. To je vazilo i za BatuTodorovica, ali se on te zabrane nije drzao, a i kako bi, kada ga je licno ministar odbrane Nikola Ljubicic angazovao da proda staro naoruzanje JNA ruskogporekla. Bata Todorovic je bio sposoban, pa zato i imucan covek. Imao je kucu uDubrovniku, Beogradu, Orebicu, Minhenu, po kome je voleo da se vozi u fijakeru.Pre odlaska iz Beograda, nudjeno mu je da bude direktor ?Jugobanke?, ali je onto odbio. U Nemackoj je okupio oko sebe policajce stradale 1966. godine naBrionskom plenumu i pomogao im da udju u biznis. Neki od njih poricali su da jeto Bata radio po zadatku SDB SSUP-a, koja je dirigovala operacijom ?XI? ciji je cilj bio pracenje penzionisanih ?udbasa?, a posebno Leke Rankovica. ORankovicu, medjutim, Bata Todorovic nije napisao nijedan izvestaj!

Akcija Vrh
Sedamdesetih godina, pojavom tzv. GG preduzeca (grupe gradjana),privatizacija je pocela da ulazi na siroka vrata u SFRJ. Partija i drzava su na toodgovorile odlukama 10. sednice CK SKJ da se formiraju posebne komisije zaborbu protiv kriminala u privredi i za kontrolu porekla imovine. Prvi predsednik tekomisije je bio Rato Dugonjic, a poslednji Jure Bilic. Ta politicka bitka zapocela jebas sa Batom Todorovicem i cetrdesetak njegovih saradnika. Zbog ideoloskogkaraktera ova akcija, umesto organima javne bezbednosti, poverena je Sluzbidrzavne bezbednosti SSUP-a, koja joj je dala tajni naziv ?Vrh?. Cilj je, naime, bioda se otkrije sprega privrednih kriminalaca sa politicarima i time ovo ?zlo?sasece u korenu. Republicke sluzbe su zato dobile direktivu da formiraju svojeoperativne grupe za borbu protiv kriminala u privredi. Srpska je bila najbrojnija.Njen sef u SDB je bio Vidosav Zlatic. Advokat Sava Andjelkovic mi je rekao da otome postoji arhiva CK SKJ i SDB Jugoslavije.?Sudjenje Bati Todorovicu je bilo politicki proces. On je okrivljen da je ostetioJugoslaviju za oko 800 miliona dinara. Pare koje je doneo drzavi SFRJ bile sumnogo vece, ali se o tome cutalo, kao sto se i cutalo o direktorima iz Slovenije iHrvatske, koji su se, takodje, bavili ?korisnim malverzacijama?. U Srbiji je zbogtoga posle Bate Todorovica smenjeno 150 direktora, a u Sloveniji nikome nijefalila dlaka na glavi. Za ovo sudjenje direktno su bili zainteresovani Josip BrozTito, Vladimir Bakaric i Draza Markovic. Kidnapovanje i prebacivanje BateTodorovica u Beograd i sudjenje, organizovao je ministar savezne policijegeneral Franjo Herljevic. Za sudiju je doveden ?udbas? Dragoljub Nikolic izObrenovca, koga je Herljevic, posle drakonske presude Bati Todorovicu oddvadeset godina robije, castio pistoljem. Proces Todorovicu je odrzan u vremerasprave o novom ustavu, cijim je donosenjem ozvaniceno pravo nadecentralizaciju SFRJ. U ovom slucaju Slovenija je htela, ne samo da sakrijesvoje tajne poslove, vec i da srusi jedinstven devizni sistem, kako bi moglaslobodnije da trguje devizama.Posle sudjenja u Beogradu, tadasnji Savezni devizni zakon je i promenjen, jer jedokazana, navodna, veza privrednih kriminalaca sa Narodnom bankomJugoslavije. Po misljenju pojedinih advokata, proces Todorovicu i joscetrdesetorici, pa i smena direktora predstavljaju novi srpski Goli otok. Najvece jezlo bilo, izgleda, u tome sto su tadasnji lideri Srbije sami pristali na tu slovenackupodvalu. Da bi se pravda koliko-toliko ispravila, zahtevao sam obnavljanjeprocesa, i rehabilitaciju ovog beogradskog veletrgovca. Takav zahtev podneli suSaveznom sudu i Saveznom javnom tuzilastvu i advokati ostalih osudjenihdirektora, jer i oni veruju da pravda mora da bude zadovoljena. Uostalom, i samBata Todorovic svojevremeno u pismu Mitji Ribicicu i Milki Planinc, priznao jeotvoreno: ? Kaznjen sam, ne zato sto sam kriv, vec zato sto je to koristilo za druge ciljeve!? Da je slucaj Todorovic bio Srbima namesten i to na Brionima,posvedocio je licno i Dragoslav Draza Markovic u svojim memoarima ?Zivot ipolitika?. Srpski lider je na dva mesta pisao o tome kako mu je savetovano stada radi sa Batom.Na strani 155. stav 6. (knjiga druga), Draza Markovic je zapisao: ?Imao samozbiljan razgovor sa Bakaricem oko sudjenja grupi Bate Todorovica. Herljevic,savezni sekretar za unutrasnje poslove, zahtevao je da se sudi celoj grupi uBeogradu. Mi nismo upoznati s rezultatima istrage, koja je vodjena u Ljubljani,gde je on i uhapsen. Nismo to hteli prihvatiti. Bakaric se slozio. Bice sada spora iguzve s Herljevicem. No, neka bude.?Na strani 159. memoara ?Zivot i politika? (knjiga druga), nalazi se jos jednabeleska Draze Markovica o slucaju Bate Todorovica: ?8. oktobra leteli smo Tica,Zivan i ja na Brione. Tamo nam se pridruzio i P. Stambolic. Bili smo narazgovorima kod druga Tita... Kroz razgovor smo dobili potvrdu i za naseopredeljenje u pogledu nekih konkretnih pitanja (sudjenje Todorovicu...)?.Ako se zna da je Todorovicu i jos cetrdesetorici lica sudjeno bas u Beogradu,onda je sasvim jasno da su Tihomir Vlaskalic, Zivan Vasiljevic, Petar Stambolic iDraza Markovic pristali da na Brionima budu nagovoreni od Tita i Bakarica da sesudjenje odrzi u glavnom gradu Srbije i SFRJ, a ne u Sloveniji, gde je Todorovicuhapsen, saslusavan i isledjivan. Izvrsena je zamena teza, umesto da seSlovenci okrive za kupovinu oruzja i naoruzavanje, Srbi su okrivljeni da prekoSDB ilegalno trguju jugoslovenskim oruzjem. Na taj nacin stvoren je jos jedanslucaj u Srbiji, a ne u Sloveniji. Operativci Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije kojisu radili na slucaju Bate Todorovica, upozorili su na vreme politicki vrh Srbije okakvoj se namestaljki iz Ljubljane radi, ali Draza Markovic i Petar Stambolic nisuzeleli da poveruju u informacije svojih tajnih policajaca. U federalnoj tajnoj sluzbi,slucaj Bate Todorovica vodio je Jerko Bradvica, policajac iz Bosne i Hercegovine,Hrvat sa zavrsenim semenistem u Sirokom Brijegu. Pri Sluzbi drzavnebezbednosti Srbije, bila je formirana posebna mesovita radna grupa za BatuTodorovica, sastavljena od operativaca iz SDB Jugoslavije i SDB Srbije. U njojsu bili Slobodan Stevic, Negosav Pantelic i Milan Labus. Sef grupe je bio VidosavZlatic. Kada je ova radna grupa ugasena, a operativci penzionisani, jer su otkrilida se Slovenci naoruzavaju preko Bate Todorovica, formirana je druga grupa, ukojoj su bili Obren Djordjevic i Dragan Mitrovic. Sam Djordjevic je licno isao uMinhen na razgovore sa Batom Todorovicem, pre njegovog hapsenja, kada jedoslo do saznanja da Slovenci trguju oruzjem i naoruzavaju Teritorijalnuodbranu. U takvoj misiji je bio i Milorad-Mika Bisic, nacelnik u SDB Srbije, ali otom saznanju nije smeo da ?uznemirava? politicki vrh SFRJ. Uz to, otkriveno jeda je Bata Todorovic radio i za SDB Slovenije. Da se vidjao cak i sa EdvardomKardeljom, a da je imao i dobre veze sa Egonom Konradijem, nacelnikom udrzavnoj bezbednosti Slovenije, a zatim i SDB Jugoslavije. Oni su poslovalipreko ?Ljubljanske banke? i kompanije ?Kredeks?. O tome su SDB obavestavalinjeni dousnici Radovan-Raca Mitic i Igor Polaniscak, inace Batini bliski saradnici. Kako, medjutim, srpski politicari, pre svih, Slavko Zecevic, ministar policije, nisureagovali na informacije SDB Srbije, operativci su, predvodjeni SlobodanomStevicem o tome upozorili saveznog ministra Franju Herljevica, koji je upravo1974. godine stupio na duznost. Herljevic je podrzao zalbu Slobodana Stevica ipreneo je Stanetu Dolancu, ali ju je ovaj lukavo vratio u Srbiju, prvom covekusrpske partije Tihomiru Vlaskalicu, koji je odneo na sto ministra policije SlavkaZecevica. Iz osvete, Zecevic je operativca Slobodana Stevica izbacio iz SKJ i izSDB Srbije i oterao ga na ulicu.

Poslednja Titova prevara
U Beogradu, 8. maja 1980. godine, sahranjen je Josip Broz Tito, tadasnjipredsednik, tadasnje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. Sahranjen je u cvecnjaku svog vrta, Kuci cveca u Uzickoj broj 15. Nije naodmet podsetiti, dasu tih dana u mimohodu, odale poslednju postu Josipu Brozu stotine hiljadaBeogradjana i ljudi iz svih krajeva Jugoslavije. Tog dana, u Beogradu su se naslipredstavnici zemalja za koje mnogi nisu ni culi. Naslo se na jednom mestuukupno 209 delegacija iz 127 zemalja: 122 drzavne delegacije, 68 delegacijapartija, cetiri delegacije oslobodilackih pokreta, devet delegacija medjunarodnihorganizacija i sest ostalih delegacija. Na celu drzavnih delegacija bilo je 38sefova drzava, pa su se tu nasli, izmedju ostalih, i Leonid Iljic Breznjev, IndiraGandi, Margaret Tacer, Sandro Pertini, Kenet Kaunda, Sadam Husein, HelmutSmit, Hans Ditrih Genser, Todor Zivkov, Nikolae Causesku, majka DzimijaKartera i mnogi drugi. Cetiri kralja dosla su takodje da odaju poslednju pocastJosipu Brozu, izmedju ostalih svedski kralj Gustav XVI, norveski kralj Olaf V,princevi i clanovi kraljevskih porodica. Doslo je sedam potpredsednika republika,sest sefova nacionalnih parlamenata, 10 predsednika vlada, tri potpredsednikavlada, ministri inostranih poslova, 20 clanova vlada i 22 drzavna funkcionera.Nasli su se tu i delegati partijskih delegacija iz 103 zemlje. Vatikan je poslaotakodje svoja dva delegata koji su dosli u Beograd na ispracaj. Medjunarodneorganizacije i udruzenja nisu zaostajali sa ucescem na poslednjem ispracaju Tita,pa su tu bili delegati Evropskog saveta, Izvrsnog saveta EZ u Briselu, Uneska,Ujedinjenih nacija, OECD-a, parlamenta, Komonvelta, Arapske lige i mnogi drugi.Tada je, izmedju ostalog, Vladimir Bakaric rekao: ?... Jos za zivota legenda, Titosada prelazi u legendu historije, medju njene vrhove... Hvala Ti, druze Tito, nanasledju koje si nam ostavio. Cuvat cemo ga kao zjenicu oka svoga...?, da biposle njega Stevan Doronjski u oprostaju, u svom govoru, rekao: ?... Mi smo saTitom dovoljno sazreli i ocvrsnuli u svesti da mozemo opstati kao cvrsta imonolitna zemlja, samo kao ravnopravna socijalisticka zajednica svih nasihnaroda i narodnosti...? Mnogi politicari i funkcioneri tadasnje Jugoslavije, a i dugoposle Titove smrti, imali su svoje poslednje slovo u ime naroda, nad odromJosipa Broza Tita. Sahrana Josipa Broza Tita bila je svetski dogadjaj, ali i velikiispit za jugoslovenski sistem bezbednosti i tajne sluzbe, jer je trebaloobezbedjivati sest stotina uvazenih gostiju. Neki od njih su sa sobom povelivlastite telohranitelje. Svaki od jugoslovenskih operativaca angazovan na ovoj sahrani bio je zaduzen da prati po jednog stranog drzavnika. Neka tajnasaznanja kazuju da je na Titovoj sahrani, ipak, sve bilo mnogo drugacije.Moj sagovornik je covek pod zakletvom o cutanju. Dr Obren Djordjevic je cetiridecenije proveo kao profesionalac u organima bezbednosti. Bio je oficir Ozne,Udbe i nacelnik SDB, prvo u beogradskoj upravi, a zatim od 1978. do 1985.godine u srpskoj tajnoj policiji. Istovremeno, baveci se naucnim radom dr Djordjevic je napisao cuveni ?Leksikon bezbednosti? i jos nekolicinu knjiga iudzbenika. Mada je vec godinama u penziji, dr Obren Djordjevic je i dalje covekcije ime svi policajci, ali i gradjani koji ga poznaju, izgovaraju sa postovanjem.Zato je i njegovo svedocenje o tajnim sluzbama uvek prihvatano sauvazavanjem. O samoj Titovoj sahrani dr Obren Djordjevic mi je ispricao gotovo,neverovatnu pricu:?Mi iz Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije tada smo imali zadatak da rivamo
Beograd spolja. Jovanku Broz i sest stotina stranih drzavnika cuvali suradnici SDB SSUP-a, KOS-a i agenti stranih sluzbi bezbednosti. Beograd je tadabio centar sveta, tu je pored predsednika drzava i vlada, kraljeva i princeva, bilo istotinak stranih obavestajnih sluzbi od CIA, KGB, Mosada, preko BND do japanske sluzbe bezbednosti! Kada je Josip Broz umro pojedini clanoviPredsednistva SFRJ, pre svega Stevan Doronjski i Stane Dolanc, zeleli su da gabalsamuju i stave u mauzolej, kakav ima Lenjin na Crvenom trgu. Titovo telo,medjutim, bilo je puno raznih lekova i medikamenata, pa je pocelo prerano da seraspada i da siri oko sebe neugodan miris. Iz medicinskih i higijenskih razloga,pre svega, Dolanc, Mikulic i Doronjski odlucili su da se javna sahrana izvrsi bezTitovog tela. Tako se i dogodilo da su za praznim kovcegom isli Jovanka Broz,mnogi svetski drzavnici i nasi gradjani. Tito je naknadno sahranjen u Kuci cveca.O tome niko nista nije znao, sem Stevana Doronjskog, Staneta Dolanca i ljudi izTitovog najuzeg obezbedjenja. Bila je to poslednja Titova prevara. A i Bog je,kaze narod, zbog te prevare kaznio Doronjskog. Umro je odmah posle Titovesahrane! Ima, doduse, ljudi koji tvrde da je ta sahrana tako izvedena, jer jetadasnji sef SDB SSUP- a Mitja Krajger strepeo od moguce diverzije emigracijena samoj sahrani Josipa Broza. Tvrdi se da je zapravo iza svega stajao ministar policije Stane Dolanc, samo zato jer se spremao da nasledi Tita. Medjutim,kombinacija oko Titovog naslednika bila je malo drugacija. Kada su krajemsedamdesetih za sefa savezne Udbe, zatim za nacelnika Generalstaba i sefaVojne obavestajne sluzbe dovedeni Mitja Krajger, nekadasnji pukovnik KOS-a,Stane Brovet, vojni obavestajac i general Potocar izvrsene su pripreme zapromociju Edvarda Kardelja za novog Tita. U pozadini tog politickog puca stajao je Stane Dolanc, koji je bio izuzetno mocan covek. Toliko je bio jak da je, naprimer, generalu Franju Herljevicu, koji je na jednom kongresu SKJ zeleo dareferise Titu, Dolanc jednostavno rekao: ?Ne moze!? Ta kombinacija sadolaskom Kardelja na celo drzave je, medjutim, propala, jer je Bevc 1976.iznenada umro od raka. U jugoslovenskom politickom vrhu je uvek bilo dostabivsih obavestajaca i policajaca. Stane Dolanc je bio major KOS-a. Neki kazucak i dupli agent CIA i KGB. Tako velika koncentracija bivsih agenata i policajaca u vlasti moze se objasniti cinjenicom da je druga Jugoslavija nastala iz rata, tj. izrevolucije. U njoj su novi lideri bili ili vojskovodje ili clanovi organa bezbednosti.Mi smo jos od 1944. godine, u Moskvi i Lenjingradu skolovali mlade borce uAkademiji KGB za poslove bezbednosti. Imam kod sebe fotografiju na kojoj suMitja Ribicic, Josip Manolic, Cedo Grbic, Koca Koncic, Misa Lukic i RadivojeRadovic u uniformama CEKE slikani u vreme kada su bili djaci buduceg KGB-a.Neki od njih su kasnije, kao Manolic i Ribicic postali ljuti protivnici SDB i KOS-a,mada su u njima i penziju zaradili!Sluzba drzavne bezbednosti je kao produzena ruka SKJ bila neka vrsta njenogpolitickog stita. Gonili smo samo one politicke protivnike koji su nanosili velikustetu SK. Ono sto se, na primer, 1974. godine desavalo na Pravnom fakultetuinicirala je i zavrsila Partija. SDB Srbije sa tim nema veze i sasvim je nevina. Stose tice ?Slucaja osmorice?, mi u SDB smo smatrali da taj tzv. Otvoreniuniverzitet nije opasan za Srbiju.U Predsednistvu Srbije, medjutim, je naredjeno da se taj univerzitet ugasi. Caksmo se i posvadjali oko toga. SDB je svesno uleteo u tu akciju sa rizikom.Gurnuli smo politicare napred, jer smo znali da je sve bilo zakuvano u CK SKJkod Staneta Dolanca. Prica se da je i afera Memorandum delo Staneta Dolanca, jer je navodno uz pomoc radnika SDB SSUP-a taj rukopis SANU podmetnut?Vecernjim novostima?, kako bi Srbiju okrivio za nacionalizam. Ne znam detalje,ali znam da i u moje vreme Stane Dolanc nije imao prodju u SDB Srbije, ali jeimao izvesne veze i uticaje na GSUP Beograda! Kada je pred sednicu KEBS-a uBeogradu trebalo da ih ?neutralisemo?, ja sam ih pozvao i zamolio da budukorektni i mirni u vreme odrzavanja te konferencije. Oni su obecali da ce sve bitiu redu i tako je i bilo...?

Svi Dolancevi ljudi
Glavni problem SDB Jugoslavije je bio losa saradnja izmedju centrale uBeogradu i sluzbi na terenu, po republikama i pokrajinama. Vec tada,sedamdesetih godina, rukovodioci SDB u republikama i pokrajinama su tolikoprekrajali i frizirali poverljive informacije, da SDB Jugoslavije nije imao realnusliku o zbivanjima u zemlji. Zbog republickih, a cesto i licnih interesa napusteno je sveto operativno pravilo da se centrali dostavljaju sve informacije, direktno ibez obrade. Fakticki SDB Jugoslavije, koja je imala oko 150 operativaca irukovodilaca, je obmanjivana od republicko-pokrajinskog rukovodstva i politickepolicije. General Franjo Herljevic, savezni ministar policije radio je narazvodnjavanju funkcija bezbednosti u SSUP-u i SDB-u Jugoslavije. Dobripoznavaoci ovog Hrvata iz sela Stupara kod Tuzle, koji je pre rata bio bravar,secaju se, da ga je krajem 1973. godine Tito pozvao u Bugojno i jednostavnosaopstio da treba da ide u SSUP za ministra i da tamo ?... ocisti one Augijevestale u policiji...? General Franjo Herljevic je Marsalu hrabro odgovorio da se nerazume u policijski posao, ali da ceni, postuje i voli druga Tita. Josip Broz mu jetada naredio: ?Ides za ministra policije, bas zato sto me volis!? Preko generala Franje Herljevica u federalnoj policiji i SDBJ, prvi covek SFRJ i ljudi koji su gaokruzivali sprovodili su novu cistku srpskih kadrova, namecuci im sindrom IVplenuma. Najvise su stradali skolovani policijski kadrovi, iskusni profesionalci,koje su u operativni rad uveli kontraobavestajci i obavestajci tzv. ratne generacijekao sto su bili, na primer, Nikola Banicevic i Nikola Nikolic. Novi ministar saveznepolicije umesto srpskih kadrova u Sluzbu drzavne bezbednosti Jugoslavije poceo je da dovodi, na nagovor generala Ivana Miskovica, vojne kadrove. Tako je, naprimer, general Jovo Popovic usao u SSUP i vrlo brzo postao covek odpoverenja generala Franje Herljevica. Novi ministar i novi kadrovi iz SSUP-a iSDBJ cak su vrsili i pritisak, prvo na srpske kadrove u SSUP-u, a zatim i naRSUP Srbije da se prva i najsurovije obracunava sa drzavnim neprijateljima. Nanagovor Branka Mikulica, general Herljevic je, na primer, u vreme odrzavanjaKEBS-a u Beogradu predlagao da se izvedu policijski tenkovi na ulice radiocuvanja bezbednosti od unutrasnjeg neprijatelja. Srbija je jedva uspela daspreci ovu bruku. Naime, posle Brionskog plenuma, maspoka i liberala napoliticku scenu je stupila nova garnitura antisrpski raspolozenih politicara, koje jepredvodio mladi i agilni Stane Dolanc. Za njim su isli Branko Mikulic, Jure Bilic,Josip Vrhovec, novi Titovi ljubimci. Dolanc je samo nastavio posao FranjeHerljevica. Vec 1981. godine, na primer, Dolanc je uspeo da na PredsednistvuSFRJ izdejstvuje odluku da se Arhiva SDB Jugoslavije podeli po republikama ipokrajinama. Tako su mnoga tajna dokumenta iz Beograda otisla po principu:Bosancima bosansko, Hrvatima hrvatsko, Slovencima slovenacko, Srbimasrbijansko. Dolaskom Staneta Dolanca i novih Hrvata u SSUP i Sluzbu drzavnebezbednosti, republika Srbija i Srbi su u oblasti drzavne i vojne bezbednostiostali fakticki bez svojih ljudi. Novi Krcun i novi Rankovic nikada se nisu pojavili uSrbiji. Preko lova i kafanskih stolova ovaj slovenacki vojni kontraobavestajac ipoliticar umeo je da se priblizi pojedinim srpskim operativcima i rukovodiocimaSDB. Njegovi veliki prijatelji su bili i Srdan Andrejevic i Dusan Stupar. StaneDolanc je postao prvi covek bezbednosti SFRJ. On je bio taj koji je neprestanotrazio srpske glave na stolu. Najcesce je od SDB Srbije zahtevao da sekontrolise i pritvara Milovan Djilas:?... Djilas je imao dosije u Udbi Srbije jos od 1952. godine. Mi smo ga ponaredjenjima iz politickog vrha drzave cesto kontaktirali i on se vrlo brzo navikaona nas. Ponasao se korektno, pa i nismo imali potrebu da ga stalno pratimo, nitida nekog od inspektora zaduzujemo da radi posebno na Djilasu. Negde 1979.godine, mi smo mu oduzeli trofejno i ratno oruzje iz stana, jer je to nalagalabezbednosna situacija. Djilas je dosao kod nas u SDB i zatrazio da mu oruzjevratimo, jer je to bio licni poklon ruskog marsala Konjeva iz rata. Tada nam je usali rekao: ?Hapsite me malo cesce, kako bi se moje knjige u inostranstvu boljeprodavale!? U vreme kada se odrzavao onaj kongres Partije u hali ?Pionir?, jasam bio sef Staba bezbednosti. Dobio sam naredjenje iz CK SKJ da Djilasa?uklonim?. Kako mi naredjenje nije bilo jasno otisao sam kod Staneta Dolanca ipitao sta zeli da uradim sa Djilasom. Da ga hapsimo? Za to mi treba pismenonaredjenje tj. resenje. Dolanc je bio lukav, nije zeleo nista da potpisuje, pa sammu ja predlozio da Djilasa posaljemo na sedam dana u Arandjelovac o trosku Sluzbe drzavne bezbednosti. I Dolanc je to oberucke prihvatio...? ? seca se dr Obren Djordjevic.Stane Dolanc je, po misljenju njegovog prijatelja generala Jove Popovica, bioposlednji pravi titoist. U svim njegovim govorima pojavljivale su se politickefloksule o drzavnim neprijateljima, kakve je upotrebljavao i Josip Broz. Umeo je javno da govori kako je sistem bezbednosti i sluzba bezbednosti Federacije,republika i pokrajina jedinstven mehanizam sa visokim stepenom funkcionalnog jedinstva, mada je i sam znao da to nije istina. Drug Stane je imitirajuci Titagovorio o neposlusnim intelektualcima, o otvorenom antikomunizmu, o peticijamavisokim funkcionerima, o srpskom i albanskom nacionalizmu zajedno, o crkvamai dzamijama, takodje, zajedno, mada se znalo da islamski verski objekti nicu uSFRJ deset puta brze nego pravoslavni, o otkrivenom terorizmu, o privrednomkriminalu i stranim spijunima. Kako je SDB u njegovo vreme radila, rekao je sam,1983. kada je istakao da je broj prijavljenih politickih delinkvenata narastao u1982. godini na 861 lice. Dolanc je bio ministar jugoslovenske policije od 1980.do 1984. godine, a zatim odgovorno lice u Predsednistvu SFRJ za bezbednostzemlje. To je i koristio da se za sve pita i da sve u Jugoslaviji kontrolise. Dok jebio clan Predsednistva SFRJ, nije bilo policijskog skupa u zemlji, a da na njemuDolanc nije bio pocasni gost. Zbog Dolanca su se cak ti skupovi odrzavali naBledu ili u Kranjskoj gori. Dok je Dolanc bio ministar, SDB Jugoslavije je vodioprvo Srdan Andrejevic, koji je pod uticajem ovog Slovenca preko noci postaolovac. Stane Dolanc i Draza Markovic imali su jos jednog kandidata za tufunkciju, Obrena Djordjevica, ali se nisu odlucili za njega, jer je bio isuviseozbiljan profesionalac. Srdan Andrejevic im je mnogo vise odgovarao. Bio je toprovereni Oznin kadar, kontraobavestajac u beogradskoj upravi tajne policije.Kada je dosla 1966. bio je sef engleskog referata u sektoru Zapad. Jedan je odretkih sefova koji je pregrmeo Brionski plenum. Tada je imenovan za nacelnikaanalitike u SDB grada Beograda, a kasnije, u vreme ministra policije SlavkaZecevica i za analiticara SDB Srbije. Odatle je i otisao u federalnu tajnu policiju.Pre njega, nacelnik tajne sluzbe SFRJ je bio Mitja Krajger iz Slovenije, a posle jeiz Hrvatske dosao Zdravko Mustac. Iza ovog zagrebackog kontraobavestajca uSDB Jugoslavije nastupio je period v.d. stanja. Njen prvi sef bio je, takodje,Dolancev covek, Pjer Misovic iz Crne Gore. Stigao je u SSUP kao policijskiamater, prevodilac za francuski jezik, a uspeo da postane sef Odeljenja zainformacije i dezinformacije i nacelnik SDB SSUP-a. U to vreme je bio ipredsednik Komisije za koordinaciju sluzbi drzavne bezbednosti Jugoslavije priSSUP-u, odnosno glavni covek tajne policije na Kosmetu.Sluzba drzavne bezbednosti SFRJ je u Dolancevo vreme imala deset uprava. Unjima su radili, na primer, Nikola Banicevic u I kontraobavestajnoj upravi, vodio jedrugi sektor za emigraciju. Banicevic je bio i strucnjak za CIA. Nasledio ga jeNikola Nikolic, strucnjak za BND. Posle njega nacelnik za emigraciju je bio MickoDesnica. Trecu upravu, unutrasnju, predvodio je Luka Ivanovic, bivsi nacelniktajne policije u Bjelovaru. U analitici i dokumentacionom centru bili su dr VidanMarkovic i Ivan Nahtigal. Vucina Cagorovic je u petoj upravi bio zaduzen za bezbedjenje jugoslovenskih funkcionera, sto je krajem osamdesetih preuzeoDragan Pajovic. Sedmu upravu tehnike u Institutu bezbednosti drzao je DraganMojsovski, a Roko Dodik je bio sef X uprave za pracenje diplomatskih i stranihprivrednih predstavnistava. Bio je ekspert za nemacku tajnu sluzbu BND. Danas izivi u Nemackoj. Najbolji poznavalac nemacke tajne policije, kazu samioperativci, bio je Ilija Svilar, koga su Nemci kao obavestajca i uhapsili. ?Pao? jeposle izdaje kolege Joze Perkovica iz Osijeka, koji je radio za BND. Svilar jekasnije 1978. godine razmenjen. Milutin Jankovic je u Sluzbi drzavnebezbednosti Jugoslavije, kao kontraobavestajac pratio engleski MI5. FehimHalilovic je vodio Operativni centar SDBJ. Bili su to ljudi lojalni svom ministru,poslusni do te mere da nisu stizali da razmisljaju o vlastitoj sudbini i sudbini svognaroda. Vecina njih, posebno onih srpskog porekla, pala je na ispitu iz drzavnebezbednosti na kosmetskom pitanju. Kada je, naime, Rahman Morina postao prvicovek kosmetske tajne policije, imao je naviku da se aktivno druzi sa StanetomDolancom, ali ne i da dobro radi. Morina je svoje izvestaje o radu SDB Kosova iMetohije redovno slao u SDB SSUP-a, ali ne i u SDB RSUP-a Srbije.Rukovodioci u tajnoj sluzbi Srbije mogli su te raporte da vide samo kada su, jednom godisnje dolazili na koordinacioni sastanak svih jugoslovenskih nacelnikai zamenika u SDB Jugoslavije. Na jednom od takvih sastanaka, predstavnici SDBSrbije su stavili primedbu da su izvestaji Rahmana Morine nepismeni i netacni.Sutradan je na sto, Srdan Andrejevic doneo drugi izvestaj SDB Kosmeta. Vrlobrzo se, medjutim, otkrilo da je taj raport napisao Luka Ivanovic, nacelnik treceuprave SDBJ, na sta je SDB Srbije i sam RSUP preko ministra SvetislavaLalovica urucio zvanican protest SSUP-u. Da bi se problem izgladio, narednegodine Dolanc je poslao zajedno Zdravka Mustaca i Dragana Mitrovica da poseteSDB Kosmeta. Posle te inspekcije, Mustac je dao pozitivnu ocenu RahmanuMorini i kosmetskoj tajnoj sluzbi, a negativnu ocenu dobio je SDB Srbije.Medju policajcima, Dolanc je upamcen kao funkcioner koji je uspeo da kao Tito,admiral Mamula i predsednik Raif Dizdarevic, sebi stvori privatnu tajnu sluzbu.Dolanc je imao svoje ljude u SDB Beograda, SDB Srbije, SDB Vojvodine i SDBKosova i Metohije. Upamcen je i kao ministar policije koji je do maksimumarazvio saradnju SDB sa kriminalcima u zemlji i mafijom u svetu. Po recima jednog inspektora, cak sto pedeset delinkvenata je radilo za SSUP. Saveznatajna policija Jugoslavije tih godina bavila se i svercom duvana i cigareta, kako bidosla do sredstava za svoje specijalne i ilegalne akcije. Oko toga SDB Srbije jesa SDB Jugoslavije vodila tihi rat, jer je plenila federalne svercerske kamione sacigaretama. Na vrhuncu Dolanceve moci, njegov sin Igor Dolanc dobio je uRSUP-u Slovenije mesto nacelnika za kontraspijunazu, a nesto kasnije, krajemosamdesetih je postao i sef Sluzbe drzavne bezbednosti Slovenije. Interesantno je, da kako je rastao politicki rejting Staneta Dolanca od sredine sedamdesetihgodina u Federaciji, tako se povecavalo i prisustvo slovenackih kadrova u tajnimsluzbama Jugoslavije. Kljucni ljudi u SDB SSUP-a, a zatim i SID-a SSIP-a postalisu Silvio Gorenc, Egon Konradi, Martin Kosir, Mitja Krajger, Boris Zore, IvanErzan. Nisu to bili neki veliki (kontra)obavestajci, naprotiv, Slovenija je u Beogradslala svoje najgore kadrove, ali dovoljno spretne da se bave muckama. Kada je,
na primer, beogradski kosarkaski klub ?Partizan? sredinom osamdesetih,naprosto, kidnapovao Vlada Divca iz kraljevacke ?Sloge?, Ivan Erzan je aktiviraoSDB Jugoslavije, po nalogu Staneta Dolanca, da pronadje Divca i ?pretera? ga uljubljansku ?Olimpiju?. Srecom, obavestajci zaposleni u ?Partizanu? bili su vecimangupi od ?debejaca? iz ?Olimpije?. Vecina ovih slovenackih ljudi poticala je izOK SK i iz slovenacke privrede. Zato su se partiji i privredi posle isteka mandatau tajnoj policji i vracali. Silvio Gorenc je, na primer, bio pre dolaska u SSUP,predsednik opstine u Krskom, a Martin Kosir sekretar komiteta u Kranju. Kada jenapustio Beograd, nacelnik Silvio Gorenc je dobio da vodi nuklearnu elektranuKrsko, a zatim fabriku papira ?Djuro Salaj?. Posle njega, na mesto sefa SDBdosao je Dimitrije Mitja Krajger, penzionisani pukovnik JNA, koga je reaktiviraogeneral Franjo Herljevic, od 1974. novi ministar federalne policije. Krajger je biodva mandata po cetiri godine u Beogradu, prvo u SDB-u, a zatim u SID-u. EgonKonradi je bio obavestajac sa osamnaest godina u VOS-u. U Ministarstvounutrasnjih poslova Slovenije usao je 1956. Ozenio se tada jednom Bosankom.Pocetkom sezdesetih postao je nacelnik slovenacke Udbe, a 1968. i ministar policije. Odatle je na kratko bio u SDB Jugoslavije, vodio je sektor Zapad uKontraobavestajnom odeljenju, da bi po povratku u Ljubljanu postao direktor slovenackog ?Kompasa?. To mu je ujedno i bilo pokrice za obavestajni rad zaSDB Jugoslavije, ali i za CIA i Mosad, kako su utvrdili operativci KOS-a JNA.Gorenc i Konradi zajedno su sezdesetih radili u slovenackoj policiji, ali su zbogslucaja Kavcic doziveli razlicitu policijsku sudbinu. Silvio Gorenc je unapredjen usefa u SDB Jugoslavije, a Konradi je poslat u privredu.Najslabija tacka u policijskoj karijeri Staneta Dolanca bili su intelektualci. On je,naime kao oficir i bezbednjak KOS-a imao kompleks nize vrednosti, pa je zaziraood pametnih ljudi, koji su drugacije mislili. Taj sindrom, uopste, pratio je organedrzavne bezbednosti Jugoslavije punih pedeset godina. Razumljivo je onda stosu intelektualci povremeno dolazili u sukob sa vrhovima vladajuce stranke. Sobzirom da je postojala identicnost partije i drzave, to su cinjene mnogezloupotrebe, kojima je svako ko je kritikovao postojeci sistem vlasti ilifunkcionisanje njegovih delova, smatran neprijateljem, a svaki takav istup kaoneprijateljski akt. Krajem sezdesetih godina, pod uticajem evropskih kretanja ustudentskom pokretu, dolazi do poznatih demonstracija 1968. godine nauniverzitetima i u nasoj zemlji. Posle demonstracija u Beogradu, nastajeneformalna grupa intelektualaca koji se povremeno sastaju po privatnimstanovima i tom prilikom polemisu o stanju u nasem drustvu i drustvenimkretanjima u svetu. U tom smislu tvrdili su da najvece zlo u nasem drustvu donosibirokratizovana partija i njeni vrhovi, da je razvoj radnickog samoupravljanjanespojiv sa postojanjem jedne avangardne organizacije sa vodecom iusmeravajucom ulogom u drustvu. Tvrdili su da ce istoricari naci dovoljno snageda najzad pristupe reviziji slike o razvoju KPJ i nase revolucije. Govorili su dazahvatiti u korene nase situacije, znaci zahvatiti vladajucu komunistickuorganizaciju, da u nasem drustvu ne moze biti stvarne demokratije sve dokpostoji vladajuca partija. Posebno su tvrdili da u zemlji pocinje borba zaelementarna ljudska prava i slobode gradjana. Na osnovu podataka o grupi koju je sacinjavalo nastavno osoblje Beogradskog univerziteta, vise puta jeraspravljano na plenumima CK SKJ i Srbije i ocenjeno je da ona predstavlja zaSK i nasu drzavu veliku opasnost, kao potencijalni izvor buducih nemira naUniverzitetu, pa je zato zauzet stav da se oni uklone iz nastave. U tom pravcu,na osnovu merila moralno-politicke podobnosti, oni su premesteni u drugeustanove u kojima nemaju dodira sa studentima. Drugi primer, desava sepocetkom sedamdesetih godina, kada su donoseni amandmani na savezni ustavi povodom toga su odrzavani sastanci i naucni skupovi na kojima su istaknutistrucnjaci ustavnog prava trebalo da govore o prednostima koje donosi noviustav SFRJ nasem drustvu. Medjutim, dogodilo se nepredvidjeno. Grupaprofesora Pravnog fakulteta svojim izlaganjima je dokazala da SR Srbija ovimustavnim promenama nista ne dobija, vec je stavljena u podredjeni polozaj uodnosu na svoje dve pokrajine, koje osim toga postaju tutori SR Srbije iistovremeno dobijaju status federalne jedinice koji do tada nisu imale. Cak sudobile da samostalno obavljaju poslove narodne odbrane i drzavne bezbednosti.Pored ostalog konstatovano je, da ova prava pokrajine nemaju nigde u svetu uustrojstvu drzave. Ovakav zavrsetak skupa na Pravnom fakultetu izazvao jereakciju partijskih foruma koji su ocenili ovaj skup kao delo velikosrpskihnacionalista, zakletog neprijatelja revolucije u Jugoslaviji i direktno upereno protivbratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i narodnosti u nasoj zemlji. Posto suocenjeni kao neprijatelji revolucije, treba ih zbog toga eliminisati iz nastave da netruju studentske mase. Kao protivnici vladajuce partije, ucesnici u ovoj diskusijisu oglaseni kao neprijatelji naroda i zbog toga je jedan od njih, profesor dr Mihailo Djuric bio osudjen. Drugi su poslati u penziju, treci su razmesteni naradna mesta van nastave, a jedan broj je ostao bez posla. O takvim politicko-pravosudno-policijskim sudjenjima u Jugoslaviji osamdesetih godina, advokat dr Rajko Danilovic kaze:?... Kriminalizirajuci misljenje, jednopartijska drzava je posegla za najmocnijimsredstvom eliminacije politickih neistomisljenika. Jedini kriterijum koji seproklamovao bio je ? ko je za, a ko protiv vladajuceg i zvanicnog misljenjapartijske oligarhije. Nigde nisu tako revnosno korisceni organi za progon,politicka policija, tuzilastvo i sud, nego u progonu politickih neistomisljenika, inijedno drugo sredstvo politickog obracuna u SFRJ nije dalo toliko rezultata kaoprogon neistomisljenika. Taj proces licio je na stanje neobjavljenog gradjanskograta u Jugoslaviji, a od netrpeljivosti prema drugacijem misljenju samo je korakdo neprijatelja. Od smrti Josipa Broza Tita 1980. godisnje je bilo nesto vise odpet stotina slucajeva policijskog i sudskog progona neistomisljenika. Ti ljudi suobicno optuzivani za politicki kriminal, za tzv. verbalni delikt, odnosno dela kojasu kriminalizovala drugacije misljenje ? ucestvovanje u neprijateljskoj delatnosti;udruzivanje radi neprijateljske delatnosti; neprijateljska propaganda; ugrozavanjelicnosti i dela Josipa Broza Tita. Inkriminacija misljenja najpreciznije je definisanau clanu 133. Krivicnog zakona SFRJ recima ? ko napisom, letkom, crtezom,govorom ili na drugi nacin poziva ili podstice na obaranje vlasti radnicke klase iradnih ljudi, na protivustavnu promenu socijalistickog samoupravnog drustvenoguredjenja, na razbijanje bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i narodnosti, na svrgavanje organa drustvenog samoupravljanja ili vlasti ili njihovih izvrsnihorgana, na otpor prema odlukama nadleznih organa vlasti i samoupravljanja kojesu od znacaja za zastitu i razvoj socijalistickih samoupravnih odnosa,bezbednost ili odbranu zemlje, ili zlonamerno i neistinito prikazivanje drustveno-politickih prilika u zemlji ? kaznice se od jedne do deset godina. Takav progonpreziveli su advokat Srdja M. Popovic, Milan Vujin, radnik Manojlo Bojat, Vladimir Dapcevic, Milija Gojak, Momcilo Selic, Zoran Gluscevic, Bozidar Jaksic, MiroslavMandic, Mihajlo Djuric, pop Nedeljko Janjic, dr Vojislav Seselj, Milan Nikolic,Miodrag Milic, Ivan Ivanovic, Gojko Djogo i mnogi drugi Srbi. Za organizatorapolitickog sudskog procesa, najsuptilniji zadatak je bio izabrati sudiju, koji cepredsedavati sudskim vecem. Sam izbor se vrsi po principu da Srbin sudi Srbinu,musliman muslimanu, Albanac Albancu, Crnogorac Crnogorcu, Hrvat Hrvatu.Time se postize privid objektivnosti suda i dokazuje lojalnost te etnicke skupinesamoj vlasti. Najpouzdaniji je sudija onaj koji je saradnik politicke policije. To vazii za svedoke. Ima danas u pravosudju i advokaturi dosta ljudi koji su nekada i bilipoliticki policajci. Sudbina politicke policije, tuzilastva, dobrim delom i sudstva,zavisi od sudbine politickih vlastodrzaca, jer oni su samo njihova egzekutiva. Utom sluzenju politickoj oligarhiji u tajnoj policiji, tuzilastvu i sudu uvek se prespe imalo od moci te oligarhije... sto ovi cesto svojim ponasanjem i pokazuju... Progonpolitickih neistomisljenika bio je od zavrsetka rata do nedavno, najostriji u Bosni iHercegovini, prvenstveno zbog nacionalne i verske sarolikosti, ali i osecanjanesigurnosti vlastodrzaca.?Kritika intelektualaca u opoziciji zbog upotrebe verbalnog delikta za obracun saonima koji drugacije misle, najvise su pogadjale drzavne funkcionere. Ministar federalne policije Dobrosav Culafic je, na primer, odgovarajuci takvim kriticarima,izjavio da je u SFRJ od 1981. do 1985. godine, registrovano 1.652 politickakriminalca. Od toga po tom famoznom clanu 133. KZ osudjeno je 522 lica.Culafic je naglasio da je to bila posledica obracuna drzave sa kontrarevolucijomna Kosmetu i nacionalizmom u citavoj zemlji. Skidanje instituta verbalnog deliktaiz Krivicnog zakona, ministar policije Jugoslavije je poistovetio sa pozivom nabratoubilacki rat. Na Veliki petak 20. aprila 1984. godine, u stanu DragomiraOlujica, Ulica Knez Milentijeva, Beograd, uhapseni su polaznici tzv. Slobodnoguniverizteta: Milan Nikolic, Pavlusko Imsirovic, Vladimir Mijanovic, Miodrag Milic,Gordan Jovanovic, Dragomir Olujic, Milovan Djilas, Vojislav Seselj. Hapsenje sumnogi izbegli, a medju njima i Dobrica Cosic, Ljubomir Tadic i Svetozar Stojanovic, jer nisu dosli na predavanje. Ova neformalna intelektualna tribinazivela je u Beogradu vise od osam godina, kada su vlasti, predvodjene PetromStambolicem i Drazom Markovicem, odlucile da je zatvore. Nalog je izdao basStane Dolanc, prvi policajac Jugoslavije, cuvar drzavnog poretka, koji je samodan ranije obisao GSUP Beograda, sa zeljom da proveri da li su policajci spremniza akciju. Sluzba drzavne bezbednosti Srbije je odbijala da pravi slucaj tamo gdega nema, ali su i Dolanc i Draza, a posebno Borislav Srebric bili uporni uzahtevima da uhapse Djilasa i Cosica zajedno. Zato je akcija poverena tajnojpoliciji grada Beograda. Veselin Djuranovic, predsednik Jugoslavije i NikolaLjubicic, clan kolektivnog sefa drzave su pozdravili uspeh drzavne bezbednosti i zatrazili sudjenje drzavnim neprijateljima. Sudija je bio Zoran Stojkovic, asudjenje je vrlo brzo poprimilo medjunarodne razmere, sto je jos vise stiskalovlast da ga zavrsi svojim uspehom. Kako za to nije bilo dovoljno dokaza, sudija jeprvo odustao od optuznica za jedan broj okrivljenih, a zatim je za Nikolica, Milicai Olujica delo udruzivanje radi neprijateljskog delovanja prekvalifikovao u obicnuneprijateljsku propagandu. Prvog dana u februaru 1985. Milan Milic je osudjen nadve, Milan Nikolic na jednu i po, a Dragomir Olujic na godinu dana zatvora.Vojislav Seselj je nastradao tek kada se vratio kuci u Sarajevo, kada ga je DuskoZgonjanin uhvatio i izveo na sud. Krunski svedoci su bili Seseljev neobjavljenitekst ?Sta da se radi? i podmetnuti saradnici SDB, novinar Nebojsa Tosic,izvesni Slobodan Cvoro i pukovnik Dragoljub Cuckovic. SDB BiH je za Seselja,na pritisak Branka Mikulica i Staneta Dolanca, trazila kaznu od osam godinazatvora. Dr Obren Djordjevic je u to vreme predvodio srpsku tajnu policiju:?... Sluzba drzavne bezbednosti je kao produzena ruka SKJ, bila i osamdesetihgodina neka vrsta njenog politickog stita. Gonili smo samo one politickeprotivnike koji su nanosili veliku stetu SK. Oni ljudi koje je SDB Srbije tadaaktivno pratila nisu vise aktivni u politickom zivotu. Na primer, to su bili VladaMijanovic poznatiji kao ?Vlada Revolucija? i reziser Lazar Stojanovic. Kada jepred sednicu KEBS-a u Beogradu trebalo da ih ?neutralisemo?, ja sam ih pozvaona kafu i zamolio da budu korektni i mirni u vreme odrzavanja te konferencije.Oni su obecali da ce sve biti u redu. I tako je i bilo. Ono sto se, 1974. godinedesavalo na Pravnom fakultetu inicirala je i zavrsila Partija. SDB Srbije sa timnema veze i sasvim je nevina. Sto se tice slucaja ?osmorice?, mi u SDB smosmatrali da Otvoreni univerzitet nije opasan za Srbiju. Gurnuli smo politicarenapred, jer smo znali da je sve bilo zakuvano u CK SKJ kod Staneta Dolanca.Sto se tice pesnika Radomira Radovica, mogu da kazem da je taj covek biosamo jednom ?obradjivan? u SDB Srbije. Kod nas je bio na informativnomrazgovoru. Upozoren je da se ne petlja sa disidentima. To je bilo sve. Posle smoculi da je nadjen mrtav u nekoj vikendici pored Obrenovca. Dosije o tom slucajuima GSUP Beograda. SDB Srbije tu nije ni luk jeo, ni luk mirisao! I drugo, sto jevrlo vazno reci, srpska tajna policija se nikada nije bavila ubistvima!?Najveci politicki cuvari Tita bili su SSRNJ, SUBNOR Jugoslavije i naravno SKJ.Cak i u vreme kada je demokratizacija sa pojavom politickog pluralizma 1989-1990. zahvatila Jugoslaviju, ovi politicki forumi proganjali su komunistickeneistomisljenike koji su pominjali Titovo ime. Oni su i tada, kada je odsamoupravljanja ostala samo forma, govorili da je napad na Tita, napad naRevoluciju i socijalisticko samoupravljanje. Zadatak politicke policije je bio datakve osobe pronalazi, hapsi, isledjuje i izvodi na sud. U samom Beogradu podpaskom SDB glavnog grada nasli su se, na primer, Aleksandar Mandic, reziser iTihomir Arsic, glumac, odnosno tvorac i izvodjac monodrame ?Tako je govorioBroz?. Dokle je u svom progonu ljudi koji su drugacije mislili isla politickabirokratizovana vrhuska Jugoslavije, koja je i naredjivala SDB sta da radi,najbolje pokazuje sastanak Predsednistva SFRJ i Predsednistva SKJ odrzan 12.novembra 1986. na kome su doneti zakljucci ?Ocene i stavovi o osnovnim karakteristikama politicko-bezbednosne situacije u zemlji sa posebnim osvrtomna aktivnost gradjanske desnice i drugih antikomunistickih snaga?. Umesto daoceni sta su pravi uzroci postojece bezbednosne situacije i nezadovoljstva udrustvu koje svakim danom postaje zabrinjavajuce, pogotovu ekonomskasituacija u zemlji, birokratizovana vrhuska vidi izlaz iz postojeceg stanja u josdubljem dovodjenju zemlje do krize. Zato zahteva mere drzavnih i drugih organada se ovome suprotstavi. U zakljuccima sa toga sastanka na dvadeset stranica,posto se govori sta sve treba preduzeti, sledi i ovaj tekst: ?... S obzirom daaktivnost gradjanske desnice i drugih antisocijalistickih snaga postaje sveotvorenija i agresivnija sprega i da se na toj osnovi vrsi uticaj u pojedinim vaznimsegmentima naseg drustva sa krajnjim kontrarevolucionarnim ciljevima. Takvojdelatnosti moraju se organizovano, koordinirano i energicno suprotstavljati svesubjektivne snage naseg drustva. Potrebno je oceniti i neophodnost odredjenihizmena i dopuna i zakonskom regulisanju pojedinih oblasti (izdavacke,informativne i filmske delatnosti, udruzenja gradjana i slicno).?

Tajni agent Ban
Zivot u Bosni naucnio je ljude da izbegavaju nevolje. On im je dugo porucivao:?Ne pjevaj u Sarajevu, ne trguj u Visokom, ne pametuj u Travniku!?. NovoDjurkic, zvani Djurica ili Motorzage, planinac, bivsi gastarbajter, majstor zapopravke testera, nije se mnogo drzao ovog pravila. Poceo je 1987. godine dapametuje po Travniku i vlast ga je, kaze, najurila. Odselio se ? pod pritiskombosanske tajne policije ? u Petrovaradin. U Travniku je ostavio praznu kucu odpet stotina kvadrata, sa radionicom i garazom, jer od njega niko nije zeleo da jekupi. Djurkic i danas zivi u srcu Vojvodine, u kuci od brezovih polovica. O svomzivotu u Bosni kaze:?Na Dan bezbednosti 1987. godine pobegao sam iz Travnika. Na taj cin sam sedugo pripremao zajedno sa mojom zenom Ljubinkom. Nikome o tome nismopricali. Oklevali smo neko vreme, jer mi je posao dobro isao, ali, cim sam osetioda ce me policija uhapsiti, mi smo se odselili. U to vreme ja sam poceo pokafanama da pricam kako radi Sluzba drzavne bezbednosti u Travniku i njenacentrala iz Zenice. Na taj nacin slao sam poruke ljudima iz SDB za koje samnekada radio kao spoljni saradnik, a koji nisu hteli da prihvate moj otkaz.Ubedjivali su me, a kada su culi da sam se zalio SSUP-u i da sam trazio zastituod SDB Jugoslavije, poceli su i da mi prete. Morao sam bezanjem da spasavamzivu glavu. Punih sedam godina radio sam za Sluzbu drzavne bezbednosti uTravniku. Pocetkom osamdesetih, jedne veceri otisao sam sa Kemom Kondicemu lokal na pice. Unutra grupa ljudi, meni nepoznatih, jer sam ja u Travniku bionov. U tom, neko viknu: ?Zivio Ante Pavelic?. Ja, iznerviran, na to viknem: ?Jebote on!?. Odjednom, zavlada neka neprijatna tisina. Vidim bice belaja i krenemkuci. Za mnom izadje jedan covek i rece mi: ?Ko si ti, ja sam musliman. Hocesda te Plasna proguta?? Sutradan odem u kafic kod Alena Nuzica i pitam ga da li je on video i cuo sta je sinoc bilo. Nije, kaze. Pitam i Kondica, ni on se ne seca.Obavestim o tome dvojicu milicionara Mensura Siljka i Stanoja Jankovica, a oni mi rekose da mi ne mogu pomoci. Na kraju mi kolega Dragan Radovanovic rece:?Znam coveka. Doci ce za pet minuta?. I dodje covek u restoran ?Plava voda?.Sedosmo u separe. Vidim nosi kolt, ali i magnetofon. Kaze, zove se IvanNedoklan i radi u SDB Travnik. Sve sam mu redom ispricao. Posle deset dana,eto ga drugi, Enes Kadric. Kaze: ?Dodji sutra u SDB?. I ja odem!?Novo Djurkic je toga dana u tajnoj policiji Travnika potpisao svoju izjavu odogadjaju u kaficu, ali i svedocenje da je njegov poznanik Jovo Cvijic, kako se pogradu pricalo, politicki opasan. Radnici SDB Travnik su ga brzo ubedili da imdojavljuje slicne informacije. Pismom, preko kurirke. Konspiracije radi, dobio je itajno ime ? Ban. Kad su se bolje upoznali, Ivan Nedoklan ga je oslovljavao saStari, a Enes Kadric mu je dozvoljavao da dolazi u prostorije SDB. Na drugi spratzgrade travnickog SUP-a dolazile su, kao spoljni saradnici politicke policije, josneke zanatlije: jedan mesar, jedan piljar, jedan tv-mehanicar, jedan kafedzija. Osvojim motivima da postane policijski dousnik Novo Djurkic kaze:?Ja sam saradnju sa SDB u Travniku, prihvatio kao patriotsku obavezu igradjansku duznost. Vaspitan sam tako da vlastima prijavljujem sve sto vidim dase ne radi po zakonu, sto nije posteno. Naravno, kao saradnik tajne policijeosecao sam se sigurnijim nego obican covek, jer sam znao da ima ko da me vadiako i ja nesto zabrljam u zivotu. Nisam iz te saradnje imao nikakve koristi, iakosu mi operativci SDB nudili novac, cak i mogucnost da ne placam porez. Prvizadatak mi je bio da u kafanama slusam sta ljudi pricaju o Titu, o Drazi, oPavelicu, o drzavi, o nasim visokim funkcionerima. Zatim sam dobio zadatak daidem u pravoslavnu crkvu, da slusam na srpskim slavama i Bozicu sta ljudipevaju, pricaju, psuju i da o tome izvestim Ivana Nedoklana, Enesa Kadrica, akasnije i novog operativca, Salka Bebu. Izvestaje sam im prenosio usmeno,tokom voznje u njihovim kolima. Salko je koristio golfa, a nekad smo se i tajnosastajali u ribljem restoranu u Pucarevu ili u kafani ?Most? u Vitezu...?Zbog Djurkicevog cinkarenja, probleme su imali Jovo Cvijic, penzioner, DragoKajic, kafedzija, Savo Bilic, komandir milicije, Mica Nenadovic iz vojne poste imilicionar Zarko Pejic. Ovaj poslednji je u kasapnici uzeo dva kilograma mesa,nije ih platio i zbog toga ostao bez posla. U slucaju Jove Cvijica, okrivljenog zaraspirivanje nacionalne netrpeljivosti, tajni agent Ban koriscen je od strane SDBTravnik kao svedok na sudu. Kao vojni kurir, rezervista Djurkic je imao zadatakda nocu deli pozive za vojnu vezbu. Usput je, priznaje, belezio imena ljudi iprijavljivao ih SDB, zato jer su psovali Titovu vojsku ili govorili da nece da derucipele za Branka Mamulu i JNA. Djurkic se, kaze, svog posla nije stideo:?Moj rezon je bio da ja radim za drzavnu sluzbu, po zakonu i Ustavu SFRJ. Ali,kada sam video kako se ta sluzba u Travniku i Zenici zloupotrebljava, odluciosam da vise ne radim za nju. Dobio sam 1985. godine, na primer, specijalnizadatak da pratim pravoslavnog popa Jovu, jer se sumnjalo da on po srpskimselima siri sovinizam. Receno mi je da razgovaram sa njim, da se sprijateljimo,da vidim da li deli letke, sta govori ljudima. Ja sam to i radio. Kada sam zavrsio
kucu, pozvao sam ga da je osveti. Cak sam sa njim isao i na Bozic u Donji Vakuf.Moras mu nesto naci, rekao mi je Salko Beba, operativac SDB. Nisam covekunista nasao. Prateci ga i raspitujuci se o njemu, saznao sam od ljudi ? i Srba, iHrvata, i muslimana ? da je dobar covek. Devedesetih, medjutim, poceo je da gapo opstini goni njegov komsija zato sto je pop, navodno podigao kucu nanjegovoj zemlji. Istrazujuci popov zivot, otkrio sam da muslimani zele daproteraju ovog pravoslavnog svestenika sa placa koji se nalazi tik pored zgradeSUP-a. Tada sam shvatio da sam uvucen u prljavu rabotu. Mnoge stvari su mipostale jasne, a najbitnija je istina da sam koriscen za borbu protiv Srba!?U travnickoj Sluzbi drzavne bezbednosti, krajem osamdesetih nije radio, gotovo,nijedan Srbin. U samoj miliciji ih je bilo vrlo malo. Toliko da su bili nemocni da seobracunaju sa prekrsiocima zakona, koje su lokalni funkcioneri stitili. NovoDjurkic je to jako dobro znao, jer je neke od tih prekrsilaca licno prijavio IvanuNedoklanu, Enesu Kadricu i Salku Bebu, ali krivcima nije falila ni dlaka sa glave.Jedan saobracajac je u selu Komari, na primer, pretio javno da ce pobiti sve Srbeu Travniku, jedan opstinski rukovodilac je kao mladic, bio u ustasama. Jedansofer u RO ?Borac? je krao za sebe i rukovodioce, drugi saobracajac je u Dolcu,u kafani ?Dva goluba?, pevao ustaske pesme. I, nikom nista. Za boljepoznavaoce prilika u Travniku to nije bilo nista neobicno. Pojedinci su se u ovomgradu, cak po kafanama, hvalili cinjenicom da je tokom rata Travnik dao 1.300ustasa, a samo 1.100 partizana i da je oslobodjen posle Beograda. Sta je tohvalisanje pripitih Travnicana zapravo znacilo, Novo Djurkic, doskolovanizanatlija, shvatio je 1985. godine kada je Travnik docekao ponoc isaran kukastimkrstovima. Dve godine je tajna sluzba BiH tragala za crtacima ovih krstova. Okoosam stotina ljudi je saslusavano zbog toga, ali delinkventi nikada nisupronadjeni. SDB je znao bas sve sto se desavalo na njegovom rejonu doPucareva i Viteza. Jedan operativac iz Zenice se cak hvalio Djurkicu da SDB imakompletan film o kukastim krstovima, ali da politicari ne zele od toga da praveaferu. Umesto da gone krsioce zakona, clanovi SDB u Travniku i Zenici su prekosvojih dousnika pritiskali ljude kojima politicari u BiH nisu bili zadovoljni. Djurkicsumnja da su iza takve taktike politicke policije stajali njen sef Mladen Antic izZenice i politicki ?staresina? iz Sarajeva Hamdija Pozderac. Kao primer Djurkicmi je naveo slucaj javnog tuzioca Rajka Mihajlovica, koji je od Milanka Renovicetrazio pomoc za razresenje nekih situacija u Travniku, ali je to njegovo pismodoslo na sto Hamdije Pozderca. Javni tuzilac, Srbin je morao da se iseli uVojvodinu. Zivot je, nazalost, pokazao da su u tim akcijama politickog ciscenjaterena u BiH, umesto ustasa i fundamentalista, najcesce stradali Srbi. Zbog toga je Novo Djurkic i napustio tajnu sluzbu u Travniku:?Sve sam ja to rekao u lice sefovima i operativcima Sluzbe drzavne bezbednostiu Travniku i Zenici. Mnogo puta su mi savetovali da cutim, jer ce vrag odneti imene i njih. Zato sam im i rekao da oni ne stite ni Ustav SFRJ, ni zakon i dazapravo nista ne rade. Odbio sam dalju saradnju, ali mi oni taj otkaz nisuprihvatili. Posebno kada su saznali da sam se zalio SSUP-u i da sam bio uBeogradu i razgovarao sa nekim ljudima iz SDB Jugoslavije. Tek kada su osetili da im SDB SFRJ nece nista, prestali su da mi prete, ali su nastavili saubedjivanjima da ostanem njihov saradnik. Jer, Ban je njima bio dragocen.Narocito u toj borbi gde treba da ide Srbin na Srbina.?Sta se, zapravo, dogadjalo u SDB BiH?Osamdesetih godina, jacanjem Srbije kroz njenu borbu za drzavnost, koja je bilaugrozena na Kosmetu i u Vojvodini, doslo je do narastanja srpske nacionalnesvesti i kod Srba van Srbije, a posebno u Bosni i Hercegovini, odakle je zbograznih vrsta pritisaka, od rata iseljeno oko 350.000 Srba. Bojeci sehomogenizacije Srba u BiH njeni politicki vladari, Hrvat Branko Mikulic imuslimani braca Pozderci, Hamdija i Hakija, nalozili su partiji, ali i policijipojacavanje pritiska na bosanske Srbe i sprecavanja svih njihovih veza samaticom Srbijom i Beogradom. To je bila politicka borba protiv bauka VelikeSrbije, odnosno protiv samog jacanja i povratka drzavnosti Srbiji unutar SFRJ.Sinhronizovano 1985. godine, na primer, u Zvorniku je SDB BiH iscenirala slucaj?cetnicke trojke?, u kojoj su bili Bogdan Antic, Obren Jovic i Jovan Nikolic, a uBanjaluci je za srpski nacionalizam i pripadnosti gradjanskoj desnici okrivljenJovan B. Dusanic. Epilog te vrste progona je poznat, svi oni su se sa porodicamaiselili u Srbiju. Tako surovu upotrebu tajne policije u Bosni i Hercegovini,proterani knjizevnik Vojislav Lubarda, tumaci samo cinjenicom da su, gotovo, svisarajevski politicki celnici, na ovaj ili onaj nacin, tokom svoje karijere prosli krozrazne skole i organe drzavne bezbednosti. Od stare garde bila su to braca Nijaz iRaif Dizdarevic, od srednje generacije sam Dzemal Bijedic, a od mladjih HasanGrapcanovic i Mate Andric. Po njihovim nalozima Sluzba drzavne bezbednosti jevrbovala i Srbe, ali i muslimane, lokalne funkcionere da prate i cinkare srpskeintelektualce i aktiviste. Posle talasa progona srpskih intelektualaca u Bosni iHercegovini, sto je kulminiralo osamdesetih godina policijsko-politickom hajkomna dr Vojislava Seselja i Vuka Draskovica, bosanski celnici Branko Mikulic iHamdija Pozderac su samoinicijativno zakljucili da ce Srbi krenuti u kontraakciju.Prema laznim podacima Sluzbe drzavne bezbednosti Bosne i Hercegovine srpskinacionalisti su pripremali prepade na hrvatske i muslimanske nacionaliste. Posaona sprecavanju bosanskih Srba poveren je, takodje, Srbinu, policajcu DuskuZgonjaninu, i njegovim denuncijantima Ratku Kovacu, Manojlu Cerovini, MiloraduVlajcicu, Nenadu Guzini, Marku Zirojevicu i Slobodanu Samardzicu. Srbi koji suodbili da ucestvuju u progonu neduznih Srba nestali su jednostavno iz bosanskepolicije ? Dragan Vujisic, Miodrag Simovic, Srecko Zulj, Drago Vukovic, VitoZepinic. Radi politicke simetrije sa prognanim muslimanskim fundamentalistima,koje je vodio Alija Izetbegovic, sarajevski celnici i tajna policija, koju je vodioRasid Music su izmislili cetnike na Ilidzi. Operacija njihovog hvatanja i likvidiranja je u SDB BiH nosila sifrovani naziv ?Golub 86?. Pokrenuta je naredjenjem DuskaZgonjanina, ministra bosanske policije licno, koji je rekao: Necu da znam da naIlidzi nema neprijatelja! Ima da ih ima!!!

Desetorica sa Ilidze
Tragajuci za cetnicima-pocetnicima u Sarajevu, Sluzba drzavne bezbednosti BiHse 1986. godine okomila na ?neprijateljsku? grupu Srba sa Ilidze. U njoj su bili:Radomir Kovacevic, sluzbenik, Sveto Petkovic, privatni ugostitelj, VukasinKoprivica, ekonomista, Ljubo Bosiljcic, advokat, Ratko Curic, profesor fizike,Milorad Babelj, komercijalista, Zdravko Miseljic, advokat, Budimir Djuric,ugostitelj, Elez Vlado, ekonomista i Branko Kapular, penzioner. Da bi sedokazala politicka nepodobnost Srba sa Ilidze, u glavnom gradu BiH saslusano je cak dve stotine ljudi. Taj posao je obavljala Sluzba drzavne bezbednostiSarajeva, koju je vodio Slobodan Skipina. Sarajevske novine, posebno ?As?,zajedno su sa tajnom policijom krenule u juris na te ?cetnike?. Kako niko nistalose nije rekao o njima, SDB je sama tako nespretno montirala politicki proces,pa je za cetnistvo okrivljen i jedan Hrvat, Branko Kapular. Tako je nastao slucajIlidzanci. Hapsenja i saslusanja su vrsili Boro Djurica, Dragan Medjovic, BaneBlagovcanin, Mirko Kurilic i Mirko Subotic, inspektori SDB BiH. Ovo je prica jednog od stradalnika, advokata Zdravka Miseljica, poznatijeg na Ilidzi kao Braco:?Rodjen sam 17. maja 1937. godine, kao drugo dijete u porodici. Kao pravnikucen sam da je sveta duznost coveka borba za istinu i slobodu. Vjerovao ljudima,cijenio prijateljstvo, ljudstvo, komsijske, kolegijalne odnose. To su bili moji kriterijiza druzenje sa ljudima. Medjutim, posle privodjenja i ?obrade? u Centar drzavnebezbednosti Sarajevo od 1. i 2. aprila 1986. godine sve se to u meni srusilo.Zena me je probudila 1. aprila 1986. oko 6,15 i saopstila da me traze neki ljudi.Sisao sam u hodnik, gdje sam zatekao trojicu u civilu i jednog uniformisanogmilicionara. Pruzio sam ruku da dohvatim farmerke da se obucem, a tajuniformisani je kao panter skocio jedno cetiri metra i iz mojih ruku iscupaopantalone, vrlo pazljivo pretresao dzepove, i posle toga mi ih dodao. Ispred kucepostoji ?ligustrum? ziva ograda preko koje sam vidio krov od dva automobila, aprimjetio sam jedno sedam do osam ljudi ukupno u dvoristu. Pokazan mi je nalogza pretres, i pri tome saopsteno da ce mi se uzeti kao olaksavajuca okolnost priizricanju kazne, ako odmah predam sav ?inkriminirajuci? materijal. Porodici jezabranjeno da se krecu po kuci. Mene su fotografisali u nekoliko poza sabratovim oruzjem, i u jednoj pozi sa mojim pistoljem za koji sam imao dozvolu zanabavku, a ne i na drzanje i nosenje. Nakon sto sam im predao svoje i bratovooruzje, trazen je i drugi materijal, no ja sam rekao da drugo nista nemam. Oni sutrazili letke, a ja sam rekao neka traze. zatim su me odveli u SDB negdje okosedam sati. Kada sam ja poveden za Sarajevo, poneseno je oruzje moga brata imoje i jedan lovacki noz sa posvetom ?Bracu od Luke?.Pretresli su u prisustvu dva svjedoka kucu, tavan, supu, stalu, garazu, i to vrlodetaljno. U to vrijeme sam imao oko dve tone stocne hrane zvana ?mlinskapljeva?, pa kada su tu hrpu ugledali prokomentarisali su rijecima ?ako se doktor dobro naoruzao, jos se bolje obezbjedio sa brasnom?. Moja zena je na to dodaladrsko ?mi to jos uvijek ne jedemo?. Uzeli su jednu praznu vrecu, i poceli dadrijese pune vrece i da pretresaju trazeci da li ima nesto u njima sakriveno, iako
je na vecini vreca bila etiketa ?25 maj? Sarajevo, gdje sam tu stocnu hranukupio. Pretresen je bio i tavan sa vrecama u kojim drzim psenicu. S obzirom da je bila strpana u vrece od 50 ? 75 kilograma valjda im je bilo to tesko pretresati,pa su samo drijesili vrece i zavlacili ruke u njih koliko su mogli. Na stali su vilamaokretali sijeno, a mojoj majci od 76 godina nisu dali pomusti kravu u stali beznjihovog prisustva. Nakon toga zena, svjedoci i inspektori otisli su u radnju naIlidzi, Mala aleja br. 6. Nastavljen je pretres radnje, okretanjem svakog papira unjoj. Na nalogu za pretres radnje pise da sam nastanjen na Ilidzi, a ne da je toadvokatska kancelarija. Advokatska kancelarija se moze pretresati samo kada seprethodno donese rjesenje o otvaranju istrage protiv advokata, jer je advokatura javna, a ne privatna sluzba. Pri tome pretresu odneseno je iz kuce navodnooruzje, lovacki noz, pisaca masina ?Olimpija?, pasos, jedan stari rokovnik ukome su bili telefonski brojevi za tu godinu. A iz radnje mala Unisova pisacamasina i list hartije koji je meni bio potsjetnik da sam Savi Lukicu dao dvije knjigeDobrice Cosica ?Vrijeme smrti? i ?Stvarno i moguce?. To je bio sav?inkriminirajuci? materijal koji je pronadjen u kuci.Doveden sam u Sluzbu drzavne bezbednosti Sarajeva, u kancelariju na III sprat.Tu sam cekao negdje do 10 sati kada je dosao jedan od inspektora koji je poceosa mnom razgovor pitanjima: koga imam u inostranstvu, koga imam od prijatelja,ko su mi klijenti itd. Nisam imao nikakve potrebe da bilo sta slazem od onoga stosam bio pitan, pa sam iskreno odgovarao. Medjutim, odmah sam primjetio dainspektoru uopste ne odgovaraju moji odgovori. Objasnjavao sam da imam uselu prijatelje Sutele, Martice, Tomice, koji su Hrvati po nacionalnosti iDzankovica koji je musliman, zatim poslovne prijatelje, advokate, EduBecirbegovica, Ljubovic Nijaza, Erski Ivana, Blaza Tomica. Ni to se inspektorunije dopalo, jer je ocito po njemu to bilo nemoguce, pa je valjda mislio da lazem.Treca vrsta prijatelja su bili moji kafanski drugovi Ratko Kovac, Ratko Cucilo,Korup Fadil, te drugi, koji su, saznacu kasnije, bili isto tako saslusavani imaltretirani kao i ja. Posle je usledilo pitanje: ?Sa kojim sam klerikalnimklubovima povezan u zemlji, a sa kojim u inostranstvu?? Odgovor ? vodio samdvije privatne parnice za svestenika Djuru Ilica iz Blazuja i to je sve. Zatimpitanje: ?Sa kojim advokatima izvan Sarajeva sam povezan po pitanju razmjenepravnih stanovista sudova za politicke delikte??. A znali su da sam ja kao pravnikcivilista. Video sam da me ne okrivljuju i da sam dobio ulogu svjedoka. Zato sammorao odgovarati na brojna pitanja pretpostavljene krivice Budimira Djurica,moga poznanika i prijatelja. Ono sto mi je bilo poznato, to njima nije trebalo, onosto su oni trazili, ja nisam znao. To je tako trajalo devet i po sati. Posle toga jedonesen komad papira i postavljena pitanja na koje sam ja trebao dati odgovore.Svaki je od tih papira sa pitanjima pocijepan na moje oci zbog nezadovoljstva saodgovorom. Trazili su da im kazem Budino misljenje o privrednom sistemu, opolitickom sistemu, o Josipu Brozu, Hamdiji Pozdercu, Branku Mikulicu, RaifuDizdarevicu, ZUR-u, samoupravljanju kao sistemu odlucivanja, o delegatskomsistemu i narocito gdje su njegove pare? Ispitivanje se prvog dana zavrsilo oko15,30 sati, ali mi je naredjeno da dodjem sutra 2. aprila u 7 sati. Ja sam se javiona vrijeme, ali sam na recepciji sacekao do 11 sati, dok ?drugovi inspektori? nisu malo odspavali. Taj drugi dan saslusanja poceo je njihovom konstatacijom,pricom: ?Juce si ti nas saslusavao citav dan, a sada je doslo vrijeme da i misaslusamo tebe?. Poturen mi je pod nos neki papir na kome je jasno stajaopotpis profesora Ratka Cucila. Datum ? necitak, mjesec ? decembar 1985.godine. Tekst otprilike govori da sam ja u kafani kod Bude, u slobodnomizlaganju, vrlo kriticki se osvrnuo na disidente bilo koje vrste, kojima je maloslobode i demokratije u Bosni, pa se presele u Beograd, odakle se bore zaBosnu. I u tom pravcu iznio misljenje da niti njima valja sto odu iz Bosne, nitibeogradskoj carsiji sto ih objerucke primi. To je bilo moje misljenje, ja ga ni tadanisam promjenio. Medjutim, tome misljenju je dodata uzrecica: ?Jer u Srbiji jelako Srbin biti!? I takva mi ubacena u usta. To je bio ?doprinos? Ratka Cucila za?rasvjetljavanje istine? o mom neprijateljstvu. Njemu je bar dobro poznato da janikada nisam ?srbovao? i da sam sto puta rekao da bih radije bio i Roman iGerman kad bih mogao, nego Srbin. To je jedna od tacki optuzbe protiv mene.Druga se sastojala u sledecem: Od istog dostavljaca informacija ? Ratka Cucila ?zapisana je jedna dogodovstina iz Splita. Relativno cesto sam isao na sud u Spliti sporio se sa ?Poduzecem za izgradnju Splita? i tako upoznao njihovogpravnika. Posle jedne rasprave pozvao me je na kafu u kafe bistro kodpravosudne palate, sto sam prihvatio, i u vrijeme pauze za dorucak jedva smonasli dva prazna mjesta za sankom. Taj kolega mi je postavljao izuzetnovrijedjajuca pitanja: koji je vezir bio u Travniku kada je Dubrovnik imaoRepubliku, i gdje su nas u to vrijeme hvatali na uzad, kada je Dioklecijan praviopalatu u Splitu? Po povratku iz Splita ja sam to ispricao i Ratku Kovacu i RatkuCucilu u kontekstu jedne nekolegijalnosti, jedne neprijatnosti. Osim ta dvaslucaja, meni nista drugo nije imputirano, niti sam saslusavan. Posle toga samvracen ponovo na razgovor o Budi Djuricu. Inspektori tajne policije su sesmenjivali. Obecavane su nam kazne zatvora od 126 godina za nas desetoricu.Dakle, broj okrivljenih je bio odredjen u SDB Sarajeva mnogo ranije. Iz susjednekancelarije culo se strasno udaranje po nekome. Da li je to bio zvuk sa trake iliizravno nije mi poznato. Jedini od inspektora koji se tog drugog dana predstaviobio je Mirko Kurilic. On mi je objasnjavao da mi ne gine teska robija, jer krivicnodjelo poreske utaje moze da preraste u krivicno djelo protiv naroda i drzave, kaoekonomsko podrivanje zemlje.Kada je inspektor SDB Kurilic vidio da ja na te pravne meditacije ?ne trzam?,onda mi je skrenuo paznju na njihov podatak, da emigracija racuna na mene, i daoni to znaju. Te prijetnje upucene izravno meni nisu me moralno slomile, i oni suto vidjeli, pa su poceli sa drugim pitanjima. Sta mislim da li mi je majka ziva, jer kad su mene odveli primjetili su na njoj crvene tufne na licu? Zatim, da li semladja kcerkica vec raspituje gde joj je ?tajo?, hoce li starija kcerkica popustiti uucenju? Iza toga su uslijedila obecanja da ce upropastiti i porodicu moga brata.Naime, inspektori su znali da su djeca moga brata meni jako privrzena. Da starijisin Davor ide u avijaticarsku skolu u Vrscu, i da je pilotiranje jedini posao koji jeodabrao i koji bi sa voljom radio. Znali su takodje da ga jako volim, i onda supocela pitanja: Mislim li ja da ce moj brat zavrsiti taj svoj mandat u SSSR-u?Mislim li ja da ce Dado zavrsiti pilotsku skolu? Medjutim, prijetnja da ce zbog mene upropastiti zivotni poziv bratovog djeteta, totalno me je izbacila iz takta.Nije me bilo vise strah. Postao sam odsutan duhom, suze su same tekle.Vjerovatno i zbog gubitka tecnosti pomjerio mi se kamen u bubregu, tako da sampoceo dobijati i vrlo jake bolove. Pod tim bolovima bio sam jos jedno dva sata ikada su vidjeli da mokrim krv, otpustili su me kuci sa pozdravom: ?Mars kucidjubre jedno neprijateljsko i da nisi nikud makao od kuce ili otputovao.?Ilidzom je zavladao strah. Ljudi, Srbi koji imaju baste, cistili su ih. Poneki od njihsu pred noc, na te vatre na kojima je gorjelo staro granje bacali srpske knjige itako da bi ih se vatrom oslobadjali. Neke su zavrsavale u kontejnerima. Jedan odsmetlara me je pitao da li te knjige sta vrijede, jer su bile skoro nove. Prvaodozgo bila je knjiga ?Gresnik?. Ja sam se prepao covjeka, posumnjavsi odmahda se radi o podmetnutom ?cistacu?, rekao sam da se u to ne razumijem, iudaljio se sto prije. Bojao sam se bosanske tajne sluzbe, jer je njene inspektorezanimalo sve osim istine. Oni su imali neku svoju ?istinu? koju je mi trebalo dapotvrdimo. Neki od nas da bi sebi iole olaksali, potvrdili su sve njihove lazi, da bikasnije na sudu mijenjali iskaze. Zakljucak da smo kao neprijatelji nekom bilipotrebni, sam od sebe se namece. I pored toga sto se desilo, tesko mi je 1986.bilo vjerovati da ta vrsta politicke policije nije makla ni za dlaku od metoda NKVDza pripremu montiranih procesa. Tri mjeseca i vise nisam se mogao osloboditistraha. Sve se promjenilo, proruznjalo, sve sam omrzao, cak i Malu aleju krozkoju prolazim svaki dan dva puta. Sve ono sto mi je ranije bilo vrlo skupo, kaodrugarstvo, prijateljstvo, sve se pretvorilo u svoju suprotnost, zahvaljujuci vrlopovjerljivim ljudima SDB Ratku Kovacu, Ratku Cucilu, Radi Pindzo, i donekleFadilu Korupu. Revnosnost kojom je Ratko Kovac radio meni o glavi, dostojna jedivljenja. Tako revnosno sa toliko energije, ja ne bih mogao raditi ni najhumanijiposao. On me nije pustao iz ruku. Svakog petka mi je bio u radnji, to se znalo dace doci na ?lozu? ili ?gemist?. Drzao sam ga za prijatelja, tako se predstavio,tako sam ga prihvatio, i tako dozivio. Iz tih razloga sto sam ja njega drzao zapravog prijatelja, a on mene kao objekt za posmatranje i otkrivanje u menineprijatelja, zamrzio sam i sam termin ?prijateljstvo?. Isto mi se desilo, ali samkasnije saznao sa Ratkom Cucilom. Kovac je stalno vozio auto pijan, i stalno sumu oduzimane vozacke dozvole. Prilican broj puta je uporno insistirao da mevozi kuci, pa ga je saobracajna milicija zaustavljala i dok sam ja bio u autu. On bise kao dobar saradnik SDB i s njima bahato ponasao. Nikada ga nisu iskljucivaliiz saobracaja, a jednom prilikom, kada je njegova svjesna cenzura popustilaobratio mi se rijecima: ?Supci misle da ce mi naskoditi, a ne znaju da ce minjihov komandir ujutro morati donijeti vozacku na sto?. Kako porazno zvucisaznanje da saradnja izmedju politicke i saobracajne policije dozvoljava pravodousniku, denuncijantu, spijunu, da moze biti u saobracaju totalno pijan. I bezikakvih posledica proci, jer je ?na zadatku?. A to sto time moze povrijediti ili ubitineko neduzno lice, to nije nista u odnosu na vaznost njegovog zadatka. Do 3.aprila 1986. godine bili smo dakle prijatelji. Tokom saslusanja mi je nesto postalo jasno, Kovac me je posjetio u radnji tih dana. Odbio sam da s njim razgovaram,glumio mi je pijana covjeka, i posle se nismo vidjali.
Jos je trajao april 1986. godine kad je OK SK Ilidza objelodanio dopunu procjenepoliticko bezbjednosne situacije na opstini. Tom dopunom OK SK napravio jegrupu od deset ljudi. Proglasio ih je srpskom, cetnickom, nacionalistickom grupom, a da se ti ljudi izmedju sebe nisu uopste poznavali. Jednostavno, bili susamo Srbi i to je Komitetu i tajnoj policiji bilo dovoljno. Taj slucaj je trebalo zapravo da bude opomena Srbiji, a i Srbima u Bosni i Hercegovini da ne srbuju previse. Ja sa nekim od tih ljudi nisam stajao nikako. Sa Ljubom Bosiljcicem ?advokatom razisao sam se jos u studentskim danima na pitanju nekeelementarne ljudske etike. A 1986. samo sam jednom sjedio za istim stolom snjim, Budom, Smailom Sokolovicem, i Ratkom Cucilom, a povod je bio mojamolba da me zamijeni na sudu u Kiseljaku. Branka Kapulara sam poznavao, alimi se nije svidjao. Svetu Petkovica, sam znao odavno. Kako je on vrlo snazancovjek, mjerili smo snagu ruku preko stola. Misu Koprivicu sam samo jednomvidio u gostima kod Svete kad je doveo neku delegaciju na rucak, i konobar mi jerekao da je to Miso. Upoznali smo se onoga dana kada smo posli u CK SK BiH,u ?Expres restoranu? na Ilidzi. Nekog Eleza ? trgovackog putnika niti sam dotada vidio niti znao. Misu Babalja sam znao iz vidjenja. On je vecinom bio udrustvu sa Nezifom Leticem, Jelic Radom i Ljubom Bosiljcicem. Dakle, znali smose, ali nismo bili drustvo jedan drugom.?Odvazni drugovi? Srbi, drugovi komitetski, drugovi sa zavidnom partijskomnadgradnjom, Rade Vasiljevic, Milan Banjac, Stefko Bilic ? Markulj, dobili susvaki za sebe partijske zadatke, koje su disciplinovano izvrsavali. Tako i treba.Sa drzavnim neprijateljem nema sale, a budni cuvari tekovina Revolucije, ihigijenicari politickog duha i misli na Ilidzi, pokazali su se u akciji. Milan Banjac,sa kojim sam se godinama znao, zajedno bili i pili, kada je u ime Komiteta odrzaonekrolog nije mogao da ne pusti suzu ocajnicu nad sudbinom nase zemlje, tolikomu je tesko pala obaveza da obavjesti partijsko clanstvo kako se u srcu Ilidze,rodnom mjestu M. Muharemovica, Rave Jankovic ? Glise zakopitila cetnickaorganizacija. Znao je Milan Banjac da je to laz, ali mu je valjda trebala jos nekanedobijena zvjezdica na epoleti. Takvi i trebaju Komitetima. Oni su poslusni ipodobni i sposobni. U hotelu ?Terme? izvjestac u ime Komiteta, nakon sto jecuvana informacija procitana skrenuo je paznju prisutnima da je politicki zadataktrenutka totalni bojkot radnji Svete P. i Bude Djurica, a da se sa advokatimaprekine svaki kontakt. Ni na ulici da se ne pita za pravni savjet, a kamo li da seudje u radnju. U jednoj od teritorijalnih OOSK-a u Hrasnici izvjestac je bio cuvenikadar sa Stupa, komunista Sefko Bilic Markulj, koji je zatrazio spisak clanova,izvrsio proziv, procitao informaciju, a zatim pozivao jednog po jednog da seizjasne, da li su za informaciju ili protiv nje. Kada je dosao na red da se izjasnineki sezdesetogodisnjak, koji je malo upamtio 1948. godine i izjasnjavanje,spetljao se, nije znao o cemu se radi, molio da se on izjasni sjutradan, i zatimpoceo plakati, dok mu nije ideolog objasnio da se treba prihvatiti informacija itime dobiti na stepenu politicke svijesti budnosti. U jednoj proizvodnoj OOSK-a javio se jedan radnik iz neposredne proizvodnje, koji se mene sjeca kao pravnikaiz Famosa sa otprilike sledecim opservacijama: ?Ja iz ove grupe znam samoZdravka Miseljica, a za njega mogu reci da je on nekvarljiva roba. Ako su ti drugi ljudi kao on, onda je to samo sudar politicke birokratije sa slobodnim covjekom,koji niotkoga ne ovisi i nikoga ne zarezuje?. Radnik je i dodao je da on ne vjerujeinformaciji sto se mene tice. Na istom sastanku pala je opklada po pitanju da li cetaj radnik sutra doci na posao ili ce Udba doci po njega. Jer, kada se Komitet sapolitickom moci, zaogrne republickom SDB kao policijskom moci, onda na ovimpodnebljima BiH nema sta protiv toga da se kaze, iz razloga bojazni za vlastitubezbjednost. Informacija OK SK Ilidza je postigla pun pogodak. Od 1. aprila do31. decembra 1986. godine kroz moju kancelariju su prosla samo cetiri klijenta.Kako ja radim vise za privredu, a bavim se poljoprivredom, ja sam tu godinu, kaoi posle prezivio, dok je je Ljubo Bosiljcic morao zatvoriti advokatsku kancelarijuzbog instrukcija Komiteta. Budo je prestruktuirao objekt, umjesto restorana, u kojiniko nije smio uci, sagradio je piceriju za mladji svijet. Ratko Cucilo je dobijaoplatu za neki drugi posao. Miso Babalj je ostao bez posla. Dalji potezi OOSKIlidza su, takodje, bili usmjereni na bojkotovanje u drugim oblastima u kojima jebilo ko od nas imao ugled ili funkciju. Tako je naredjenje Podruznicamaudruzenja SRVS-a da nas poizbacuju iz udruzenja, sto je vrlo disciplinovanouradjeno. Svi smo poizbacivani. A u MZ Otes gdje sam ja bio organizacionopovezan, niti su me zvali na sastanak, niti su mi dostavili odluku, vec su samoodluku kao dokaz vojnopoliticke lojalnosti Komitetu, dostavili Sekretarijatu za NOIlidza. Dana 9. oktobra 1987. godine dok sam cekao tramvaj kod banke vidio me je Mirko Kuralic i zatrazio da s njim odem u zgradu SDB, sto sam bez pogovora iuradio. Nije me nista pitao, odveo me je u jednu malu prostoriju, koja izgleda kaoneki prirucni magacin, i predao u jednoj kartonskoj kutiji, obje pisace masine,knjigu ?Gresnik? i stari rokovnik. Ja masine nisam htio da uzmem, jer sam vecbio nabavio druge dvije. Ali mi je prisutni inspektor vrlo ostrim tonom naredio daiznesem to ?djubre? i da ja bacim gdje hocu, a da zapisnik potpisem, sto samnaravno i uradio. Tako sam posle tacno 18 mjeseci i 10 dana ponovo dobio svojemasine. Lovacki noz nisam nikada dobio...?

Raifova namestaljka
Novi politicko-policijski udar na Srbe u Bosni i Hercegovini usledio je krajemosamdesetih godina, posebno sa pojavom Slobodana Milosevica na politickojsceni. Okrivljujuci ga za bujanje srpskog nacionalizma, bosanski kadrovi uFederaciji, ali i u BiH nasli su sebi politicki alibi za obracun sa srpskimpredstavnicima u lokalnoj i republickoj vlasti. Sirom BiH siren je strah od Srbije iod Srba. O tome na svoj nacin govori i slucaj Mosevac, gde je 1989. godinebosanska policija pretukla muslimanske seljake, jer su se zbog terora lokalnihcinovnika zalili Beogradu. Pravi stradalnici su bili aktivisti Dzevad Galijasevic iHasan Delic, koji su i znali pozadinu citavog ovog slucaja. Sam Delic kaze dakoreni sukoba poticu bas iz te zlokobne 1985. godine:?... Zasto su Mosevljani tuceni shvatio sam kada mi je Kasim Falan, sef kabinetaKazimira Jalcica, predsednika SSRN BiH rekao da je u Sarajevu davno odlucenoda muslimani ne smeju praviti nikakvu guzvu u republici, posebno ako je onadirigovana iz Beograda. Mi kao muslimani morali smo da mislimo na Sarajevo, a ne na Beograd. I taj se nalog u BiH morao postovati. Kako i zasto shvatio samkada sam se prisetio jednog susreta pre nekoliko godina u Maglaju. U bastirestorana ?Centar? u Maglaju sedeo sam sa operativcima drzavne bezbednostiPredragom Radulovicem, zvanim Pile, Omerom Grahicem i Ilijazom Hasanicem.Pricali smo puno o politici, pa su poceli i da me obradjuju pricama da sam dobar momak, da sam svestan da dolazi opasnost iz Srbije i da ja kao muslimanmoram o tome da mislim. Radulovic mi je predlagao da radim za SDB, da ce midati posao i para koliko mi treba. Najbolje bi bilo, za pocetak da otputujem zaBeograd, da pratim sta se tamo zbiva, jer ? SDB BiH igra veliku igru u Srbiji, a zato u Beogradu nema pravog coveka. Ukratko, zeleli su da po nalogu iz Sarajevabudem njihova veza u Srbiji. Ilijaz Hasanic mi je iz torbe pruzio 800 milionadinara, da trosim po Beogradu, ali da pazim sta radim. Dzevadu Galijasevisu suotvoreno nudili da radi za SDB BiH. Meni su to isto kasnije ponudli i inspektoriBrezonjic, Nikolic i Hrnjadovic iz Sluzbe drzavne bezbednosti Doboj. Njihovaveza sa Sarajevom bio je nacelnik Milan Krnjajic. Kada smo sve te ponude odbili,krenula je hajka na mene i Dzevada. Preko svojih veza u SDB Jugoslavije, tajnapolicija BiH, tacnije Dizdarevic, Mikulic i Pozderac raspisali su crvenu poternicuprotiv nas, jer su mislili da se skrivamo u Beogradu. Zelja im je bila da nasimhvatanjem u Beogradu obrukaju Srbiju, ali smo ih mi nadmudrili, jer smo sesklonili bas u Sarajevo...?U to vreme kljucni ljudi u Sluzbi drzavne bezbednosti Bosne i Hercegovine bili suprvo Rasid Music, kome je dugo obecavano mesto ministra bosanske policijeiskliznulo iz ruku, pa se povukao iz politike. Njegovu funkciju preuzeo je SredojeNovic, koji se kao poslusni Srbin nije libio da proganja vlastite sunarodnike. Bilisu to pouzdani kadrovi legendarnog bosanskog policajca Duska Zgonjanina,Srbina iz sela Grabasnice kod Novog Grada, u opstini Prijedor. Krajemosamdesetih, naime, drzavna bezbednost BiH je bila uredno pociscena odsrpskih profesionalnih kadrova. Progon Srba iz bosanske Udbe zapoceo je jospedesetih godina, tako sto su profesionalci iz Sarajeva slati na sluzbu uprovinciju, a na njihova mesta dovodjeni polupismeni policajci Hrvati i muslimani.To je bila politicka namera Osmana Karabegovica, Hajre Kapetanovica i AvdaHume. Do 1966. godine, nacelnici Udbe, odnosno zamenici ministara bosanskepolicije bili su Bosko Baskot, Ratko Bajic, Vojo Colovic, Brana Sekaric, VojinBobar, Jeremija ? Jesa Peric i Mirko Miojlic. Jedan broj njihovih bosanskihoperativaca je prebacen u saveznu Udbu, a zatim iz nje u SID. Takva sudbina jezadesila, na primer, Marka Kosina, Vesu Popovica i Ivicu Kojica. Posle Brionskogplenuma ciscenje bosanske tajne sluzbe od Srba je nastavljano jos vecomzestinom. Umesto Ratka Bajica, Mirka Miojlica i Voje Colovica, policijskihprofesionalaca iz politickih struktura BiH poceli su da pristizu hrvatski imuslimanski kadrovi ili poslusni Srbi. Ante Miljas je, na primer, bio ministar policije. Nasledio ga je Vaso Gacic. Mate Andric je postao sef SDB. To je covekkoji je zajedno sa Franjom Herljevicem 1972. godine ?pustio? hrvatske teroristena Radusu, jer je naivno verovao da su ustase bezopasne. Zbog njihovenesmotrenosti i neznanja u obracunu sa ustasama poginuli su Milos Popovic,Branko Blecic, Luka Bosnjak, Kasim Alijagic, Marijan Bradic, Milan Sabljic, Ismet Colic, Ahmet Galic, Stjepan Radic i Franjo Ivanda. Andricev pomocnik u tajnojpoliciji BiH postao je Jerko Bradvica, koji je doveden iz Mostara. Tamo jenacelnik tajne policije bio Osman Cimic. On je rodjeni brat profesora EsadaCimica, koji je svoje disertacije o kleru i pisao na osnovu dokumenata SDB BiH.Popularni Cima je dugo godina bio saradnik ?Glasa koncila? i obavestajaczagrebackog Kaptola, sto su svi Srbi u SDB BiH znali. Smajo Jursic je u SDB BiHpristigao iz Cazina. Udbu BiH je napustilo dvadesetak rukovodilaca srpskogporekla. Colovic je delegiran u CK SK BiH, a Bajic i Miojlic su penzionisani. Time je nacionalni sastav Udbe BiH, koji je 75 odsto bio srpski, promenjen, pa je SDBBiH postala muslimansko-hrvatska policija. U njoj su Dusko Zgonjanin i VasoGacic bili najmanje Srbi, ali veliki Bosanci i veliki Jugosloveni. Tacnije velikiprogonitelji Srba u Bosni i Hercegovini. Zgonjanin je, na primer, telefonom uBanjaluci 1968. penzionisao sve srpske policajce. Te godine na listi progonjenihu SDB BiH nasli su se i srpski knjizevnici Radovan Karadzic, Dusko Trifunovic iRajko Petrov Nogo. Podatke o njima sakupljao je na univerzitetu operativacMiroslav Sredanovic, koji je kasnije otisao u SID, a zatim bio konzul u Parizu. On je te informacije dobijao od svog saradnika profesora Brane Jankovica saPravnog fakulteta. Radovan Karadzic tada, a ni kasnije, nije imao nikakve vezesa Sluzbom drzavne bezbednosti u Sarajevu. Sef referata za kulturu, MicaJapundza, je skinuo ove mlade pisce sa spiska SDB Sarajevo za hapsenje(ukupno petnaest lica), jer je verovao u njihovu nevinost. Zbog toga je, medjutim,protiv Japundze pokrenut disciplinski postupak, jer ga je kolega Bahrudin Bijedic,zvani Buri prijavio da stiti srpske nacionaliste. Kasnije je taj Bijedic postaopomocnik ministra policije BiH, obavestajac SID-a i konzul u Cikagu, gde jeuhvacen zbog ilegalne trgovine oruzjem. Kada je Dusko Zgonjanin umro 1994. u68. godini zivota, u beogradskoj stampi je to zabelezeno kao zalostan slucaj.Umro je covek koji je prvi poceo da progoni muslimanske nacionaliste, zapisalesu srpske novine, ali su zaboravile da napomenu da je Dusko Zgonjanin prvoprogonio bosanske Srbe i u BiH, ali i u samoj Srbiji, tacnije u Beogradu. On je biokadar Mate Andrica, clana CK SK BiH. Karijeru tajnog policajca zapoceo je uDoboju kao operativac i nacelnik Udbe. Kasnije je sluzbovao u Banjaluci, odakle,posle kraceg kursa u SSUP-u odlazi za sefa SDB Sarajevo i tajne policije BiH.Zahvaljujuci Andricu, po nacionalnom kljucu, Dusko Zgonjanin osamdesetihgodina postaje i bosanski ministar policije. Bas u njegovom mandatu dogodile suse u Bosni i Hercegovini najvece privredne, politicke i policijske afere. Jedna odnjih, afera ?Agrokomerc? dosla mu je glave, jer je okrenuo muslimane protivSarajeva. Nacionalne podele u tajnoj policiji i RSUP-u BiH pratilo je i republickoodvajanje od federativne sluzbe, opet na nacionalnoj osnovi. Kako, naime,Dizdarevic, Pozderac, Mikulic nisu verovali svojim srpskim kadrovima u SDBSSUP-a i Sluzbi dokumentacije i informacija u SSIP-u, vazne policijske i politickedepese nisu slali sifrovano teleksom u ova ministarstva, vec rucno po kuririma.Posao kurira je bio da poruke preda, ne ovlascenim saveznim funkcionerima vecnjihovim bosanskim kadrovima, Hrvatima i muslimanima u SSUP-u ili SSIP-u. USluzbi drzavne bezbednosti bosanski dzokeri su bili Josip Bukovac i VladoSersic, licni sef kabineta generala Franje Herljevica, a zatim konzul u Spaniji. Tupraksu je posebno razvio Raif Dizdarevic kada je postao ministar inostranih
poslova Jugoslavije, a zatim clan i prvi covek kolektivnog sefa drzave. Njegovnajvazniji kurir jedno vreme bio je konzul Milenko Ostojic, koji je sve poruke zaRaifa Dizdarevica, tada predsednika Predsednistva SFRJ, slao iz Svajcarskepreko SDB Sarajevo, samo da bi zaobisao SDB Jugoslavije. Na taj nacin subosanski rukovodioci, a posebno Raif Dizdarevic, stvarali svoju licnu tajnusluzbu, mimo SDB SFRJ i SID SSIP-a, pa i KOS JNA. Samo na taj nacin Raif Dizdarevic je mogao da izmanipulise Predsednistvo SFRJ, Savezni savet zazastitu ustavnog poretka, prvog policajca Jugoslavije Staneta Dolanca, SDBJugoslavije, Srbe u BiH i jugoslovensku javnost i stvori slucaj Kecmanovic.Dogodilo se to u prolece 1989. godine onoga trenutka kada je sarajevskimfunkcionerima postalo jasno da Kecmanovic ima mnogo vise izgleda od dr Zdravka Grebe da ode u Beograd. Da bi se takva inauguracija jednog Srbina izBosne i Hercegovine sprecila, samo Predsednistvo BiH je izaslo sa saopstenjemu kome se, prema detaljnim podacima SDB BiH, ali i tajne sluzbe SFRJ, tvrdiloda je dr Nenad Kecmanovic odrzavao kontakte sa stranim diplomatama, sa ?...nekim stranim licnostima medju kojima su utvrdjeni i obavestajci...? Celnicibosanske tajne sluzbe, da bi potkrepili svoje dokaze, jos su naglasili da je dr Kecmanovic zbog sumnji da saradjuje sa stranim obavestajcima pracen iprisluskivan jos od 1982. godine. Takvo saopstenje podrzali su odmah mnogibosanski politicari, medju kojima je najagilniji bio Muhamed Berberovic. On je caktvrdio da je dr Kecmanovic dobio poziv od direktora Americkog kulturnog centrada poseti SAD i bude gost americke vlade, gde je ?... mogao biti zavrbovan...?Tadasnji ministar bosanske policije Muhamed Besic i sef tajne policije SredojeNovic, javno su saopstili da su oni upozoravali dr Nenada Kecmanovica da sedruzi sa stranim obavestajcima i da o tome postoji informacija koja je dostavljenaSDB SSUP-a. Stane Dolanc, potpredsednik Predsednistva SFRJ i predsednikSaveznog saveta za zastitu ustavnog poretka Jugoslavije, kao najodgovornijicovek u zemlji za bezbednost, takvu laz nije mogao da proguta, pa jedemantovao RSUP i SDB BiH recima da u Federaciji nikada i niko ?... nije dobiobilo kakvu zvanicnu informaciju o dr Kecmanovicu, niti se o tome ikadaraspravljalo...? Dolanc je jos mnogo toga rekao novinarima lista ?Osmica?, alisnimci tih izjava nisu objavljeni, jer potpredsednik Predsednistva SFRJ nije tadazeleo da siri vatru. Objavljujem samo isecak iz tog zabranjenog dela intervjuaStaneta Dolanca:?Tacno sam znao kada je Dizdarevic zatrazio od Zgonjanina da skupi u Sarajevusve sto moze kompromitujuce o Kecmanovicu, posalje u savezni SUP, a zatimzatrazi natrag i distribuira sa pecatom Beograda. Materijal mu je stajao u fioci.Izbegavao je da sa tim upozna Predsednistvo SFRJ i mene kao predsednikaSaveznog saveta za zastitu ustavnog poretka ? drzavnog tela koje objedinjujesve sluzbe drzavne bezbednosti. Znao je da kod ostalih, a i kod mene, tanjegova naivna konstrukcija o Kecmanovicu ne bi mogla da prodje. Medjutim, uSarajevu, stvar je lako prosla. Tamo su sedeli Mikulic, Filipovic, Mutapcic,Karavdic, Uzelac. Oni se nisu bas podnosili, ali ih je objedinila zelja da rusecimene, otvore sebi novu priliku u ponovnom izboru za Predsednistvo SFRJ. U to vreme savezna Udba bila je nesto kao banka podataka, bez vlastite operative, ukojoj su se sticali podaci iz, od Cetrvtog plenuma osamostaljenih republickihcentara. Na zahtev BiH, SSUP je vratio materijal o Kecmanovicu koji je dobio izSarajeva, ali sada je na njemu bio i federalni pecat i memorandum. Amateri uSarajevu su naseli na to, pokusali da dokument objave kao da ga je pisala SDBSFRJ, a ne SDB BiH i tako se nasankali. Tacnije, ja sam nasankao RaifaDizdarevica. Meni je to bilo dovoljno, pa je Raif ostao u Predsednistvu SFRJ, dokmu nije istekao mandat.?Ministar policije Dobrosav Culafic, medjutim, povodom podvala iz SDB BiH jesamo javno izjavio da ?... ja sa tim nemam apsolutno nikakve veze...? JozeSusmelj, predsednik savezne Komisije za kontrolu SDB, kadar Staneta Dolanca,Slovenac, izjavio je da se oseca iz BiH ?... izvestan atak na Sluzbu drzavnebezbednosti Jugoslavije...? i izvesna prekoracenja primene Zakona o drzavnojbezbednosti u Sarajevu. Naime, Susmelj je smatrao da su rukovodioci izSarajeva prekoracili ovlascenja po clanu 24, time sto su funkcionerima drzavnebezbednosti dali preveliku mogucnost da odlucuju sta je opasno po zemlju, a stanije. Na taj demanti, Predsednistvo BiH je odgovorilo replikom da je, ipak,informisalo politicki vrh SFRJ, odnosno direktno i pisanim putem predsednikaPredsednistva Jugoslavije 27. marta 1989. godine, dakle dva meseca kasnije odkada je SDB BiH obavestilo republicke rukovodioce o spijunskoj aktivnosti dr Nenada Kecmanovica. Samim tim u javnosti je stvoren zeljeni utisak da jeKecmanovic strani spijun, a time nepodoban za ozbiljnu funkciju clanaPredsednistva SFRJ. Mada je sam Kecmanovic, oklevetan i osramocen,povukao svoju kandidaturu, istovremeno su je povukli i delegati svih foruma BiH.Jugoslovenska javnost se tim povodom zapitala da li ce nam tajna policija i daljebirati sefa drzave? Po Kecmanovicevom misljenju to je sve bilo maslo RaifaDizdarevica:?... Rijec je, prije svega, o Raifu Dizdarevicu i njegovoj, kako bih rekao, ljudski ipoliticki sasvim razumljivoj zelji da ostane u Predsednistvu SFRJ. U politickomvrhu BiH za njega u izbornom poluvremenu nije bilo kadrovskog prostora, a uBeogradu, u saveznim organima ? takodje. Za njega prihvatljive, najvise funkcijebile su popunjene, a on, uprkos godinama, jos uvijek zdrav, vitalan, ambiciozan ipri tome nekvalifikovan za bilo kakav, sem za funkcionerski posao. Alternativa jebila ? ostati ili otici u penziju. On je, sjecate se, prije toga nasledio HamdijuPozderca, koji zbog afere ?Agrokomerc? nije izdrzao cijeli mandat. Pokadrovskim pravilima u Bosni, taj mandat odradio je politicar iste nacionalnosti, asljedeci je trebalo da predje u ruke Srbina. No, Raifu se taman bilo osladilo... Netreba zaboraviti da ni uhapsiti Azema Vlasija, ni proglasiti vanredno stanje naKosovu, nije mogao nijedan republicki funkcioner, nego samo sef saveznedrzave. Prakticno to je moglo odluciti samo Predsjednistvo SFRJ na celu saRaifom Dizdarevicem ? i on je to ucinio kao musliman, pa je to u Sarajevu visevrijedelo. Ovog puta nije bilo tako. Na celu saveznog SSUP-a nalazio sesrbijanski kadar general Petar Gracanin, pa je prica o mojoj spijunazi djelovala jos uvjerljivije, ali, dodatni je elemenat bio to sto je na moju stranu stao i Stane Dolanc. Zbunio je sve u Bosni, pa i mene samog. Naknadno sam otkrio da jemotiv njegovog istupa, bio ne meni u prilog, vec protiv Raifa Dizdarevica i protivBeograda... Na naknadnom kandidovanju u Sarajevu, pobedio je BogicBogicevic, samo igrac iz Raifove ekipe, iako je Dragan Kalinic imao viseglasova...?Godinu dana kasnije, dr Nenadu Kecmanovicu je uskracena i kandidatura zarektora Sarajevskog univerziteta, iako nije bilo dokaza da je strani spijun. Kada jeizbio gradjanski rat u SFRJ, dr Kecmanovic se, ipak, iz Sarajeva preselio uBeograd. Tada je u Predsednistvu SFRJ sedeo jedan drugi Srbin, za koga severuje da je Srbiju i Jugoslaviju mnogo kostao, Bogic Bogicevic. ClanPredsednistva SFRJ, clan Saveznog saveta za zastitu ustavnog poretka, BogicBogicevic je bio tipicni poslusnik svojih naredbodavaca iz Bosne i Hercegovine.On je zajedno sa Raifom Dizdarevicem i Brankom Mikulicem 1989. godine, u jesen, pokrenuo politicku hajku na Srbiju, optuzujuci je da ubacuje svoje agente uBosnu i Hercegovinu. Te godine, pred jednu sednicu kolektivnog sefa drzave,Bogicevic je naglaseno trazio od dr Borisava Jovica da preduzme nesto protivsrpskih nacionalista u Srbiji. Pominjao je Dobricu Cosica, stanje na Kosmetu i uBeogradu. Doktor Jovic mu na ovo nije ostao duzan, pa je Bogicu Bogicevicuurucio zvanicnu Informaciju o iseljavanju pod pritiskom Srba iz istocne Bosne.Bio je to dokument SDB Srbije namenjen funkcionerima Republike Srbije i clanuPredsednistva SFRJ. Podaci sadrzani u ovom podnesku srpske tajne policijedobijeni su od bosanskih Srba, koji su se u Ljuboviji, Bajinoj Basti, Banji Koviljacii Uzicu zalili operativcima SDB na pritiske koje dozivljavaju u BiH. Zitelji Zvornika,Srebrenice i Bratunca su svoje pisane predstavke dali, na primer, policajcimaJakovu Sokicu i Miloradu Kovacevicu iz Uzica. U operativnoj dokumentaciji naslasu se i pisma Zorana Mijatovica iz Bajine Baste i Nikole Boskovica iz Zvornika.Prvo je imalo dve strane, a drugo sedam gusto kucanih. U prvom je otacPredraga Mijatovica, ucenika skole u Bratuncu svedocio o napadima muslimanana njegovog sina, a drugi o svakodnevnim posetama bosanskih policajacanjegovoj porodici. Predragu Mijatovicu su odrasli muslimani otimali torbu, psovalimu srpsku majku i terali ga da ide u Srbiju, dok su operativci SDB BiH profesoruBoskovicu pokupili iz stana sve srpske knjige, novine, video i audio trake,pasose. Trazili su da svedoci protiv ?cetnicke trojke u Zvorniku?, a kada je odbio,pretili su mu da ce se i on naci u zatvoru. U fabrici ?Birac? po nalogu tajnepolicije Nikola Boskovic je ostao bez posla, cime je podstaknuta njegovaporodicna seoba u Srbiju. Dokument o proterivanju Srba iz istocne Bosnepotpisao je Dragan Mitrovic, tada nacelnik SDB Srbije i imao je oznaku ?strogopoverljivo?. Bogic Bogicevic je tu informaciju istog dana prosledio u Sarajevo,odakle je krenuo novi politicki napad na Srbiju. Prvo je Ljuba Ninkovic, sekretar Predsednistva RK SSRN BiH izjavio da ?... pojedini drzavni organi iz drugihrepublika vrse analize u BiH o iseljavanju Srba iz ove republike...? Ivan Cvitkovic,sekretar Predsednistva CK SK BiH je rekao da su ?...u Sluzbi drzavnebezbednosti Srbije pribegli nedopustivom bavljenju politickim ocenama stanja uBiH i portretisanja njenih najvisih rukovodilaca...? Po nalogu Edine Residovic,prve zene socijalistickog saveza novinar Senad Avdic je u zagrebackom
?Vjesniku?, a zatim Vlasta Mijovic u listu ?Danas? objavio vest da su agentiSrbije upadali u Bosnu, a zatim i ?strogo poverljivu? Informaciju SDB Srbije. Tusenzacionalnu informaciju o ?upadu srpskih bezbjednjaka? odmah su prenelesve sarajevske novine i pored jasnog saopstenja Branka Ekerta, clanaPredsednistva BiH i predsednika Saveta za zastitu ustavnog poretka BiH da ?RSUP SR Srbije nije djelovao na teritoriji RS BiH! Cak je i Obrad Piljak,predsednik Predsednistva SR BiH javno tvrdio da je ?... neprihvatljivo da SDBRSUP-a Srbije deluje na podrucju SR BiH bez prethodnog kontakta i saradnje saSDB RSUP BiH...?, mada tog delovanja uopste nije bilo, a dobro je znano da jeSDB BiH delovala u Srbiji, odnosno po Beogradu, mimo znanja SDB Srbije. Tacinjenica je u Sarajevu precutkivana. Vesto smisljena zamena teza u Sarajevu,da se umesto iseljavanjem, bave radom SDB Srbije, imala je za cilj indirektninapad na Slobodana Milosevica, koji je navodno zeleo da ?kosovizuje? BiH ikompromitovanje Srbije na najvisem jugoslovenskom nivou. Na politickom nivouova afera je zavrsena obostranim ucutkivanjem. Srbija je bila zadovoljna sto jeproblem iseljavanja Srba iz istocne Bosne javno otvoren, a BiH sto je imalapovoda da jos jednom napadne srpsko rukovodstvo.Kako su se 1991. godine, muslimanski nacionalisti na izborima dokopali vlasti uBosni i Hercegovini, odmah je smenjen Avdo Hebib, nacelnik milicije MUP-a BiH,a na njegovo mesto Alija Izetbegovic je doveo drugog muslimana Jusufa Pusinu,nekadasnjeg direktora Milicijske skole. Ovo kadrovsko i nacionalno pomeranje ubosanskoj policiji deo je takticke igre SDA, da od MUP-a BiH napravimuslimansku miliciju, koja bi vremenom, prerasla u pravu stranacku vojsku. ToAvdo Hebib nije uspeo da uradi, pa je zamenjen tvrdjim covekom. Ujedno, to je inajava novih kadrovskih promena. Ocekivalo se da ce Alija Izetbegovic i kaopredsednik republike, ali i kao lider ove stranke, smeniti suvise mekanog i jugoslovenski orijentisanog ministra unutrasnjih poslova Aliju Delimustafica.Velike kadrovske promene unutar MUP-a BiH pocele su odmah poslevisestranackih izbora, koji su zavrseni triplim neresenim rezultatom. Partija kojase domogla presednickog kabineta, SDA, za ministra policije postavila je AlijuDelimustafica. HDZ je za ministra odbrane imenovao Jerka Doka. Dok je SDSdobio resore kontrole ovih bezbednosnih institucija, u kojima su Biljana Plavsic idr Miodrag Simovic, a to je za SDA znacilo pravo da u MUP-u BiH sva najvaznijamesta dodeli muslimanima. Tada je u Sarajevu izbegnuto i imenovanje nacelnikaSDB MUP BiH, pa i nacelnika SDB SSUP-a, jer je po nacionalnom kljucu totrebalo da bude Srbin. Naime, prvi put posle rata dogodilo se da je u Sluzbenomlistu SFRJ objavljeno imenovanje Sredoja Novica iz MUP BiH za sefa savezneSluzbe drzavne bezbednosti, a da do njega nikada nije doslo, jer to nije bilo povolji vladajucoj muslimanskoj struji u BiH. Srbi su postavljenje Alije Delimustaficaprihvatali, jer im je izgledao kao politicki umerenjak. Alija Delimustafic je rodjen januara 1954. godine u Olovu. Zavrsio je prava i neko vreme radio u SUP-uSarajevo, zatim u Domu JNA, trgovinskom preduzecu ?Vocar?, a bio je i direktor ?Geneksa?. Posao prvog policajca BiH, kazu njegovi poznavaoci, prihvatio jekao profesionalac, zato mu je i smetalo neprestano politizovanje MUP-a BiH, pa je jednom prilikom ogorcen javno izjavio: Uslovi za ocuvanje javnog reda, mira i bezbednosti u BiH nikada nisu bili gorinego pocetkom devedesetih godina, jer su medjunacionalni odnosi i u ovojrepublici bili dovedeni do ivice gradjanskog rata.? U takvoj situaciji ministar unutrasnjih poslova Alija Delimustafic odlucio se za reorganizaciju MUP-a BiH.Formalno-pravne promene, medjutim, nisu dovele do bitnijih poboljsanja stanja upolicijskim stanicama. Dr Miodrag Simovic, potpredsednik vlade za oblastunutrasnjih poslova, javno je rekao da je sluzba bezbednosti BiH prakticnodovedena u situaciju da ne moze da ostvaruje svoju funkciju. U MUP-u 41,8odsto radnika je bez stana. U miliciji trinaest odsto radnih mesta nije popunjeno,a uskladjivanje nacionalne strukture radnika MUP-a sa nacionalnom strukturomstanovnistva predstavlja, takodje, veliki problem, s obzirom da dosadasnjinacionalni sastav u stanicama javne bezbednosti ne odgovara u potpunostinacionalnom sastavu stanovnistva! To u politici znaci, da su u mestima, gde Srbicine vecinu, nacelnici, pa i milicionari, uglavnom, bili muslimani, sto u ovimvrucim vremenima ne daje garancije za miran i bezbedan zivot. Covek koji je prviuspostavio vezu izmedju Zagreba i Sarajeva, odnosno HDZ-a i SDA, bio je bivsimilicionar i obavestajac SSUP-a Nurif Rizvanovic. Neki sumnjaju da radi zanemacku obavestajnu sluzbu i da je on rukovodio akcijom dovodjenja clanovaIRE u redove Zbora narodne garde. Kako bilo da bilo, Nurif Rizvanovic je 1991.bio glavni zagovornik stvaranja muslimanske milicije, makar i u saradnji sabosanskim HDZ-om. Pretpostavlja se da je Rizvanovic pomagao i Miru Kovacu,predsedniku opstine Posusje, da preko svoje brace Ante i Ljube Kovaca izNemacke prosvercuju oruzje, radio-stanice i lekove za ?svoju vojsku?. Ministar policije Alija Delimustafic pokusao je da se suprotstavi ovoj nacionalizaciji MUP-aBiH, ali u tome nije uspeo, jer je bio neprestano okruzen, uglavnom,muslimanskim kadrovima. Ti isti ljudi su 1991. godine u poverljivoj septembarskojinformaciji o bezbednosnom stanju u BiH, otkrili postojanje paravojnih formacija,ali, uglavnom, u srpskim krajevima: na Ozrenu, u Bosanskoj Gradiski, naRomaniji, na Baniji, a kada je trebalo te iste krajeve braniti od ustaskih napada izHrvatske, MUP BiH je zakazao. Nije to bio jedini neuspeh MUP-a BiH da zastitisrpsko stanovnistvo u ovoj republici. Batinasi koji su prebili ministra zainformacije Velibora Ostojica, ni do danas nisu pronadjeni. U Banjaluci suizvrsena cetiri atentata na srpske lidere i predsednika opstine. Napadaci nisunikada identifikovani. Zbog nepruzanja pomoci Krajisnicima, Srbi u BiH su u visenavrata javno izjavljivali da nemaju poverenje u MUP BiH, a to je bio i generalnistav dr Radovana Karadzica i Srpske demokratske stranke. Sve je to ukazivalona mogucnost zaostravanja situacije u BiH, pa je ministar unutrasnjih poslovaAlija Delimustafic inicirao sastanak sa Petrom Gracaninom, ministrom federalnepolicije i generalom Aleksandrom Vasiljevicem, tada nacelnikom Upravebezbednosti SSNO. Na ovom skupu u Milicima dogovoreno je da SSUP i JNApomognu MUP BiH tehnicki i kadrovski da se suprotstavi delovanju paravojski,terorista i kriminalaca. To znaci da je Alija Delimustafic i tada definitivno odbioideju o stvaranju muslimanske milicije i hrvatske vojske, pod pokroviteljstvomSDA tj. HDZ. Time je doveo u pitanje i svoj opstanak u MUP-u BiH, jer, ako jeAvdo Hebib ?pomeren? samo zato sto miliciju nije obukao u muslimansku
uniformu sivenu u Slavonskom Brodu, onda se logicno ocekivalo da ce i AlijaDelimustafic platiti ceh zbog svoje stranacke i nacionalne nediscipline.

Bojkotovanje Beograda
Po Zakonu o sistemu bezbednosti SFRJ, Savezni sekretarijat za unutrasnjeposlove organizuje, koordinira i uskladjuje rad republickih i pokrajinskihsekretarijata za unutrasnje poslove. Savezni sekretar Petar Gracanin imao jeteskoca da, shodno jacanju republickih policija i sluzbi drzavne bezbednosti,uskladi aktivnost svih sekretarijata, posto je vec postojala asimetricnost medjunjima. Bilo je to vreme kada je u Jugoslaviji javna bezbednost zaposljavala, popodacima Frana Visnara iz Zagreba, cak 150.000 milicionara i inspektora, adrzavna bezbednost 12.000 operativaca. U dve republike, Hrvatskoj i Sloveniji, ukojima su prvo obavljeni visestranacki izbori, izvrsena je i reorganizacija resoraunutrasnjih poslova. Naime, u tim ministarstvima unutrasnjih poslova zadrzali suvrsenje poslova tzv. politicke policije, koje su nazvali Politicka uprava i koja sebavi nadziranjem politickih neprijatelja. Istovremeno u Republici Srbiji donet jezakon kojim se pokrajinama oduzimaju drzavne funkcije, pa je RSUP Srbijepreuzeo vrsenje poslova drzavne i javne bezbednosti na teritoriji cele Republike.Sve je ovo ucinilo da se sistem bezbednosti u Jugoslaviji skoro raspao. Najboljiprimer da ovaj sistem nije konzistentan, vidi se iz cinjenice sto se nisu izvrsavali,na primer, zahtevi iz raspisanih poternica. Naime, Republicki sekretarijatunutrasnjih poslova Srbije raspisao je poternice za ucesnicima tzv. ?Kacanickogsastanka?, u kojima se trazi Jusuf Karakusi, bivsi pokrajinski sekretar zaunutrasnje poslove, i drugi ?delegati? koji su ziveli slobodno u Zagrebu iLjubljani. Tamosnja vlada, ne samo da im je davala politicku podrsku, vec ih jecuvala hrvatska, odnosno slovenacka tajna policija. Takvim odbijanjem zahtevaSSUP-a ove republike i njihova policija su frapantno narusile sistem bezbednostiu Jugoslaviji. Druge republike ? Crna Gora, BiH i Makedonija uglavnom sukrajem osamdesetih, izvrsavale obaveze prema Saveznom sekretarijatuunutrasnjih poslova Jugoslavije. Prvi Crnogorac toga vremena Vidoje Zarkovic,cvrsto je u svojim rukama drzao crnogorsku policiju i tajnu sluzbu. Na kljucnommestu ministra policije i Crna Gora je postovala politicki princip, po kome jevaznija ideoloska opredeljenost nego strucnost u poslu, pa je ta funkcijapoveravana Slobodanu Filipovicu, Lazaru Djordjicu i Pavlu Bulatovicu. Sluzbudrzavne bezbednosti vodili su Vlada Kekovic, Husnija Redzepagic i pukovnikLazar Boricic. Ovi prvi bili su poznati po svojim antisrpskim stavovima ipolicijskim pokusajima da se spreci ulazak srpskog pokreta sa Kosmeta u CrnuGoru. Vlada Kekovic je u tome imao podrsku svojih saradnika Ratka Micunovica,sefa operative, Nina Vusurovica, Daca Djolevica, Raja Vulikica, RadaSamardzica, brace Rada, Gojka i Mita Pejovica. Lazar Djordjic je imao pomocsvoje milicije, koja je na Zutoj gredi potegla i pendreke i suzavac na vlastiti narod.Svi oni su kasnije, kada je doslo do pada starog Zarkovicevog rukovodstva,smenjeni sa svojih duznosti i izvedeni na sud zbog batinanja naroda. Na njihovamesta su dosli, za ministra policije Nikola Pejakovic, a za nacelnika tajne sluzbeBosko Bojovic, bivsi sef SDB u Bijelom Polju. Oni su upamceni po batinanju
Ceka Dacevica, dr Vojislava Seselja i grupe civila u Spuzu. Zbog toga susmenjeni, a funkciju prvog tajnog policajca Crne Gore 1995. godine, preuzeo jeVukasin Maras, bivsi sekretar AMSJ.U svim republikama, saglasno Ustavu SFRJ, ali cesto i mimo njega, 1990.godine, izvrsene su u oblasti drzavne i javne bezbednosti promene da bi se ovajresor unutrasnjih poslova usaglasio sa radikalnim promenama u nasem drustvu.U organima unutrasnjih poslova izvrsene su mnoge organizacione promene, jer su mnoge uprave za spoljnjeg i unutrasnjeg neprijatelja ukinute. Smanjivanjemposlova, doslo je do potrebe i za smanjivanjem broja kadrova u tajnoj policijiJugoslavije i njenih republika. Tako je,na primer,u Beogradu, tacnije u SSUP-u,penzionisano nekoliko desetina radnika koji su za to imali uslove, sa nameromda se smanji broj radnika u organima, mada su mnogi i svojevoljno napustilifederalnu policiju, pa i SDB Jugoslavije, a pojedinci su jednostavno prebegli usvoje nacionalne republike i policije. Sa zahtevima za demokratizacijom, stoznaci i za manjom drustvenom kontrolom, najvece promene zadesile su, upravo jugoslovensku i republicke politicke policije. Sa njihovih lista unutrasnjih i spoljnihneprijatelja su otpali pripadnici emigracije, raznih humanitarnih, ekoloskih ipolitickih pokreta, pa i sami disidenti. Umesto partije na vlasti, kakav je bio SKJ, unovim prilikama visestranacki parlamenti su poceli da odredjuju ko su neprijateljiJugoslavije. Kada je 1991. izbio gradjanski rat na tlu bivse SFRJ, ti neprijatelji supostali jedni drugima slovenacki, hrvatski, muslimanski, siptarski, pa i srpskinacionalisti i sovinisti. Tako se i dogodilo da je MUP Hrvatske u Dvoru na Uniuhapsio Zeljka Raznatovica Arkana pod optuzbom da je naoruzavao srpski narodu Krajini i pripremao teroristicke akcije protiv nove nezavisne drzave Hrvatske.Zasto je Armija morala da intervenise umesto Sluzbe drzavne bezbednostiJugoslavije prilikom sprecavanja tajnog naoruzavanja HDZ? Ima li Jugoslavijafederalnu policiju? Da li SSUP moze da zastiti ugrozeno stanovnistvo u Kninskojkrajini koje od nje trazi pomoc? To su bila samo neka od pitanja koja su se cula u javnosti prvih meseci 1991. narocito otkako je doslo do zaostravanja stanja uHrvatskoj, a na koja Savezni sekretarijat za unutrasnje poslove dugo nijereagovao. Oglasio se tek sredinom februara 1991. i to u Skupstini SFRJ:?Saveznom SUP-u je onemoguceno da efikasno vrsi svoje funkcije u skladu saodgovornostima za bezbednost zemlje. SSUP je suocen sa potpunimignorisanjem od strane RSUP-a Slovenije. Saradnja sa MUP Hrvatske odvija sekontinuirano i postoji spremnost da se i dalje odrzava. Problemi u toj saradnji su jednostrano i netacno informisanje MUP-a o akcijama hrvatskih nacionalista isovinista i o paralelnim vojnim formacijama? ? rekao je, izmedju ostalog, Petar Gracanin delegatima Saveznog veca Skupstine SFRJ. Kako je taj republickibojkot izgledao, SSUP SFRJ je osetio, na primer, decembra 1990. godine, kada je na njegov zahtev RSUP-u Slovenije da dostavi podatke o postojanjuparavojnih formacija, iz Ljubljane stigao odgovor sledece sadrzine:?Obavestavamo vas da su promenjeni medjusobni odnosi, koje je prouzrokovalousvajanje Ustavnog zakona za sprovodjenje ustavnog amandmana XXVI na Ustav Republike Slovenije. Medju 27 saveznih zakona koje je slovenackaSkupstina proglasila za nevazece na teritoriji ove Republike, stavljen je vansnage i Zakon o vrsenju unutrasnjih poslova iz nadleznosti saveznih organauprave, osim clana 6. koji definise saradnju SSUP sa stranim organima iorganizacijama. Na sednici uzeg kolegijuma sekretara za unutrasnje posloveRepublike Slovenije, odrzanoj 31. oktobra 1990. godine, zauzet je stav da RSUPRepublike Slovenije i dalje saradjuje sa SSUP-om, s tim da ce se saradnjaodvijati na podrucjima koja su bezbednosno interesantna za RepublikuSloveniju.? U Sloveniji je izvrsena tada reorganizacija Sluzbe drzavnebezbednosti, o cemu se donose i posebna zakonska akta. Umesto profesionalcaStefana Tepesa doveden je civil, profesor Miha Brajc za nacelnika drzavnebezbednosti. Dezela je, medjutim, iza ledja javnosti formirala pravu(kontra)obavestajnu sluzbu, kojoj je dala naziv Sova. Kad je ministar Petar Gracanin najavio da ce u Sloveniju uputiti inspekciju SSUP-a, tamosnji ministar policije Igor Bavcar mu je javio da ?nema potrebe da se vrsi inspekcija RSUP-aSlovenije?. Igor Bavcar je, stvorivsi vlastitu republicku policiju, SSUP pretvorio usvoj servis i kurirsku vezu sa SIV-om. Bavcar je oficirski sin iz Novog Mesta,odrastao uz stripove i romane Karla Maja. Svojevremeno je napustio Ljubljanskugimnaziju i zavrsio Skolu unutrasnjih poslova. Pravi uniformisani policajac bio jesvega devet meseci, dok se nije upisao na studije sociologije i politickih nauka.Interesovao se za juznoamericku teoriju razvoja. Ne krije da je neko vreme biocrveni gardista, mozda cak i crveni fasista. Zalagao se za slovenacko civilnodrustvo, ali je prethodno moralo da slomi jugoslovensko komunisticko. Za tunjegovu revoluciju bila mu je potrebna hajka na JNA, na Srbiju i federalnupoliciju, jer je ona za njega bila iskljucivo srpska. Namerno je zaboravljaocinjenicu da su tih osamdesetih godina najveci policajci u SFRJ bili jedanSlovenac ? Stane Dolanc i jedan Hrvat ? Zdravko Mustac. Slican odnos premaSaveznom ministarstvu za unutrasnje poslove ima i Josip Boljkovac, nekadasnjiudbas, koji je obmanuo Petra Gracanina kada mu je javio da u Hrvatskoj nemaparavojnih organizacija i kada je precutao prisustvo terorista iz Hrvatskogdrzavotvornog pokreta u Zagrebu. Mada je bas ministar policije Hrvatske priznaosvojevremeno, da mu je kuca puna terorista koji zele da ?stvore Veliku Hrvatskupo uzoru na NDH?.Hrvatska je zvanicno ugasila Sluzbu drzavne bezbednosti i RSUP maja 1990.kada je izvrsena teritorijalna reorganizacija javne i tajne policije. Tom prilikom jeformirano redarstvo po ugledu na NDH u osamnaest gradova od Vukovara prekoZagreba i Gline do Knina. Svaki SUP je postao Tajnistvo javne sigurnosti, apoverenistvo SDB je preimenovano u Ured za zastitu ustavnog poretka iTajnistvo drzavne sigurnosti. Za javnost, povod ovoj transformaciji hrvatskepolicije bila je tuca na maksimirskom stadionu, kada su, posle incidentnogprekida susreta izmedju ?Dinama? i ?Crvene zvezde?, milicionari sa pendrecimazavodili red i na tribinama i na terenu. Ljaga zbog te tuce sportista i navijacabacena je na srpske kadrove u hrvatskoj policiji. To je licno ucinio dr FranjoTudjman. Naime, vec te godine HDZ je uspeo u svojim nastupima da nahuskahrvatski narod na Srbe, pricama da Srbi imaju kadrovsku prevagu u drzavnim organima. Preciznije, da 11,5 odsto Srba vlada armijom i policijom u Hrvatskoj.Zvanicni podaci su, medjutim, govorili da je u ukupnom sastavu RSUP-aHrvatske bilo samo 32 odsto Srba, a 63 odsto Hrvata i 4 odsto Jugoslovena. Urukovodstvu hrvatske policije tih osamnaest novih tajnistva, bilo je 75 odstoHrvata, a 12,5 odsto Srba i 6,25 odsto Jugoslovena. Nece Srbi vise sami sebiizdavati pasose i dozvole za oruzje ? porucivao je Hrvatima dr Franjo Tudjman.Takvo obecanje lidera HDZ-a pretvoreno je vrlo brzo 1990. godine u hajku nasrpske policajce po Hrvatskoj. Za to je aktiviran rezervni sastav milicije, koji jezaposeo sva Tajnistva javne sigurnosti i poceo da vrsi nacionalna podvajanjazaposlenih. Akcijom je rukovodio Perica Juric, zamenik ministra hrvatske policijeJosipa Boljkovca i doskorasnji operativac SDB BiH, kadrovski podmladak BrankaMikulica. U to vreme nacelnik Tajnistva drzavne sigurnosti bio je Djuro Perica, azatim predsednik Komisije sabora za kontrolu. Prvi otpor tom nadzoru rezervistanad profesionalnim policajcima, pruzen je u Zadru, kada je grupa od 142milicionara, Hrvata i Srba, od vlade Hrvatske zatrazila zastitu svojih radnih iljudskih prava. Dr Franjo Tudjman im je odgovorio otkazom. U Puli su bez poslaostali operativci SDB Davor Duzman i Janos Palko, jer su otkrili povezanostizmedju tajne policije Slovenije i jadranskih kockarnica. Kada su o tome obavestiliSSUP u Beogradu i Sluzbu drzavne bezbednosti u Zagrebu 1989. godine,narednog leta dobili su otkaz. Posle toga doslo je vreme policijskogprebrojavanja Srba u svakom hrvatskom mestu. Jedan od tih projekata, koji je,takodje, narucio Perica Juric, je imao naziv ?Presjek stanja sigurnosti napodrucju Centra sluzbe drzavne bezbjednosti Gospic?. U njemu su nabrojani svisrpski aktivisti, koji rade na okupljanju srpskog naroda u Hrvatskoj. Na podrucjuGospica kao podstrekaci srpskih nereda obelezeni su penzionisani generaliDanic Damjanovic, Milan Zezelj, pukovnici Petar Raskov i Aca Ciganovic,profesor Petar Stikovac, David Rastovic, predsednik opstine Donji Lapac, MileMajstorovic, autoprevoznik, Dusan Zegarac, profesor, Rade Cubrilo, SpasoDjukic, Jovan Grujic. Autor ove procene Nikola Pavicic, nacelnik Centra SDBGospic naglasava da je ?... stanje u regionu komplikovano, jer su Srbi, samomnacionalnom pripadnoscu predodredjeni da budu neprijatelji mladoj hrvatskojdemokraciji...?Juris na Srbe u hrvatskoj policiji, vrlo brzo se pretvorio i u traganje za agentimaSDB, jer se verovalo da su i oni sve sami Srbi. Dojucerasnji radnici Sluzbedrzavne bezbednosti i KOS-a JNA u Hrvatskoj utrkivali su se koji ce od njihobjaviti u novinama spiskove srpskih spijuna i dousnika. List ?Zatvorenik? je, naprimer, objavio kompletnu radnu listu zaposlenih u nekadasnjem resoru SDB uSplitu, sa imenima i brojevima telefona. Ta kampanja, medjutim, vrlo brzo seizrodila u klevetanje Hrvata, jer se pokazalo da su u Sluzbi drzavne bezbednostiradili i ministar Josip Boljkovac, i zamenik Perica Juric, koji je bio u SDB Doboj, iFranjo Vugrinec, savetnik policije za SAO Krajinu, i poslanik Simo Rajic, i MilkoGajski, predsednik ustavnog suda, i sabornik Slavko Degoricija, Bozo Kovacevic,glavni kontrolor na HTV, i Vladimir Seks, i Gojko Susak, i Zdravko Mustac,specijalni savetnik dr Franje Tudjmana, i Bruno Stojic, bezbednjak iz Herceg-Bosne, pa cak i ministar Anton Vrdoljak, i Vice Vukojevic. Veliki hrvatski prijatelj Jevrem Brkovic vodjen je pod sifrom ?Sodoma i Gomora?. Agenti su bili i MilanBrezak, i Djuro Pesut, i Josip Perkovic, i Ivan Vakic, buduci ministar hrvatskepolicije i osnivaci HDZ-a Josip Manolic, Milan Kujundzic i Josip Boljkovac. Mnogiod njih su, poput Vugrinca, Kovacevica, Vekica, Mustaca svojevremeno progonilihrvatske nacionaliste i pripadnike HDZ-a. Sto rece Zvonimir Cicak, Hrvatska jebila puna udbasa i agenata.U Srbiji je pokrajinski ministar policije Jusuf Karakusi otisao u penziju, a njegovresor preuzeo je RSUP Srbije. Neplanirana penzija stigla je i Dragana Mitrovica,nacelnika SDB Srbije, koga je na toj funkciji nasledio Predrag Todorovic,podsekretar RSUP-a. U Saveznom SUP-u, medjutim, kadrovske promene navrhu su tek nagovestavane. Govorilo se da ce i savezni ministar policije Petar Gracanin, a i nacelnik SDBJ Zdravko Mustac u penziju. Na njihovo mesto, po jugoslovenskom kljucu, trebalo je da dodju kadrovi iz Makedonije, mozda JovanTrpenovski, i iz BiH, Sredoje Novic. Tako se barem pricalo, jer je seoba kadrovaiz federalne policije vec pocela. Poslednjih meseci te 1990. godine organeunutrasnjih poslova SFRJ napustilo je oko tri hiljade ljudi. To je bila najvecakadrovska smena u jugoslovenskoj policiji, nakon Brionskog plenuma 1966.godine, kada je samo iz Srbije policiju napustilo vise od sest hiljada milicionara,inspektora, nacelnika i komandira. Radilo se, kako su tvrdili zvanicnici oplaniranom smanjivanju savezne i republicke administracije, koje je, izgleda,najdoslednije tada sprovedjeno bas u SSUP-u. U RSUP-u Srbije, radni odnosprekinulo je vise od dve stotine policajaca. Polovina iz SDB Srbije. Mnogi od njihsu se, cim su culi za mogucnost odlaska u penziju, prijavili, pa se tako dogodiloda je RSUP Srbije napustio i jedan broj inspektora u najboljim godinama. Slicna,ali mnogo manja ?epidemija? zadesila je i RSUP Makedonije. Bio je to 1990.godine, najbolji znak da se u javnoj i drzavnoj policiji nesto sprema. Najveci brojljudi napustilo je policiju na Kosovu ? oko hiljadu i pet stotina. Rec je bila osvojevrsnom politickom dezerterstvu, koje je izvedeno pod pritiskom pristinskealternative. Jedan broj albanskih milicionara je napustio PSUP da bi se pridruzioseparatistima. Nekima je to dezerterstvo placeno 3.000, a drugima i 5.000nemackih maraka, zavisno od njihovog polozaja u policiji. Za Gazmenda Malicija,nekadasnjeg rasvetljivaca u TV Pristini, koji je uz pomoc oca Mehmeta Malicijapostao inspektor SDB Kosova, zna se da ga je brat Skeljzen Malici, lider alternativaca, nagovorio da izda svoju profesiju. Jusuf Karakusi, licno prvi covekPSUP-a Kosovo, jednostavno se preko noci prodao separatistima, bojeci se nesamo za svoj zivot, vec pre svega za svoja imanja i kuce. U vreme svogrukovodjenja policijom, Karakusi je trgovao kucama. Jusuf Karakusi je zvanicno13. juna 1990. godine, u intervjuu Radio Pristini, otvoreno dao podrsku albanskimseparatistima.Mora se priznati da je i SIV jedan od faktora koji onemogucava rad federalnepolicije, jer nedovoljno koristi i Zakon o sistemu drzavne bezbednosti, koji mudaje pravo na intervenciju federalne policije u slucaju ugrozavanja ustavnogporetka. Takvih intervencija je bilo na Kosovu preko Zdruzenog odreda milicijeSSUP-a, pa u Mosevcu, Vevcanima i Kosovu Polju, preko specijalnih komisija SIV-a, tj. SSUP-a. Kada je, medjutim, 1990. trebalo otici u Knin ili u Petrinju,SSUP nije dobio ovlascenje za tako nesto. Doduse, potpredsednik SIV-aAleksandar Mitrovic ponudio je tada Stipi Mesicu da se u okviru clana 8.pomenutog Zakona angazuje Zdruzeni odred SSUP-a i Kninjani zastite odhrvatskih nacionalista, ali je potpredsednik Predsednistva SFRJ to odbio. Mesicui HDZ-u je bio potreban nemiran Knin, kako bi mogli da internacionalizujuproblem nove Hrvatske. Nejasno je, zasto, SIV i Ante Markovic nisu daliovlascenje Sluzbi drzavne bezbednosti SSUP-u za intervenciju. Uostalom, kakav je bio odnos SIV-a prema SSUP-u, najbolje se videlo u cinjenici da je oko tristotine ljudi iz ovog ministarstva otislo u penziju, da u Upravi za SDBJ, u Jediniciza obezbedjivanje, u Upravi za opsti kriminal, u Upravi za pravna i sistemskapitanja 1991. godine nije bilo nacelnika. U njima vlada v. d. stanje. Paradoksalno,na primer, je zvucala cinjenica da u vreme kad je zemlja gotovo na ivicigradjanskog rata, kad raznorazni strani obavestajci spartaju Jugoslavijom,Sluzba drzavne bezbednosti nema svog rukovodstva. Dotadasnji sef SDBJZdravko Mustac je vec mesec dana bio na raspolaganju, jer mu je istekaomandat, a novi sef SDB nije delegiran iz BiH. Kandidat je bio tamosnji nacelnikSDB Sredoje Novic, Srbin iz Sarajeva, covek koji je svojevremeno prosao politicke i policijske konsultacije svih republika. Njegov dolazak u Beograd jedosao u pitanje zato sto je Fikret Abdic, covek koga je Novic svojevremeno krivicno gonio, stavio primedbu da je red ?da SDBJ vodi jedan musliman?.Sredoje Novic je zatim degradiran u referenta za izdavanje pasosa u sarajevskojpoliciji.

Krtica u Saveznom SSUP-u
Dotadasnji nacelnik Sluzbe drzavne bezbednosti Jugoslavije i drugi covek SSUP-a, Zdravko Mustac, svojevremeni organizator hapsenja maspokovaca i dr FranjeTudjmana medju njima, postao je 1990. godine, specijalni savetnik dr FranjeTudjmana za bezbednost. U prvi mah, takva vest da je Zdravko Mustac postao iclan hrvatskog Ureda za zastitu ustavnog poretka zvucala je apsurdno. MnogiMustacevi saradnici i kolege nisu verovali u takvu mogucnost, jer su znali da jeMustac 1971. godine, kao nacelnik SDB Zagreb, organizovao hapsenje isaslusavanje dr Tudjmana i ostalih maspokovaca. Posle toga Zdravko Mustac je,kako svedoci osjecki advokat Ivan Vekic, po kazni prebacen u SSUP. Tunaredbu je izrekao Mika Spiljak, kada se osamdesetih opet docepao vlasti uHrvatskoj. Mustac je tokom svog mandata u SDB SSUP ? vazio kao velikiJugosloven, komunista i vrhunski policajac. Prelazak u redove jednonacionalnepolicije i u tzv. krizni stab Vrhovnistva, zato je prihvacen u Beogradu, a i citavojJugoslaviji, medju policajcima, kao profesionalno dezerterstvo. Mustaceve kolegenisu mogli da nadju nijedan valjan razlog za ovakav potez, do tada, kako samirekose, sigurno, najboljeg policajca u zemlji. Ljudi se prisecaju da je ZdravkoMustac pred penzionisanje, pocetkom ove godine, bio iskreno zabrinut za svojubuducnost. Trebalo je da se kao penzioner vrati u Zagreb, zeni koja radi u ?INI? idvojici sinova koji idu u srednju skolu, a da ne ostane bez velikog stana ifederalne penzije, jer je 1990. godine Vrhovnistvo mnogim bivsim policajcima i tajnim agentima SSUP-a i RSUP-a iz Hrvatske, oduzelo stanove i prepolovilopenzije. Zato se pretpostavlja da je ovaj cetrdesetpetogodisnji policajac,obavestajac i kontraobavestajac, skupo ?prodao kozu? i svesno stao na stranuonih koje je godinama progonio. Bilo je misljenja da je dr Franjo Tudjman, znajuciza afere koje je Zdravko Mustac zataskao u Hrvatskoj, ucenio ovog bivsegnacelnika tajne policije Jugoslavije. Tvrdilo se i da je Mustac, kao dobar kontraobavestajac, otkrivao veze dr Tudjmana sa tajnim sluzbama Nemacke iSAD, ucenio ga, postao njegov savetnik i tako spasao glavu. Mozda se, kaomnogi vrhunski obavestajci, jednostavno prodao onome ko vise placa. Ima ljudiiz SDB Jugoslavije koji svedoce da je Mustac bio taj koji je preobratio BogicaBogicevica, clana Predsednistva SFRJ da glasa za raspad SFRJ. Naime, Mustac je od Leke Loncara iz SID-a dobio fotografije Bogicevica u neprijatnim pozama iscenama. Zapretio mu je da ce ih sve objaviti u novinama i na televiziji ?Yutel?,ukoliko ne da svoj glas za neprincipijelnu koaliciju. Uhvacen u sopstvenoj zamci,Srbin koga sami Srbi nisu mnogo cenili, popustio je pred ucenom. Da li je totacno ili ne, ne zna se, ali je sigurno poznato da je Bogic Bogicevic glasao zarazbijanje SFRJ. Zdravko Mustac je diplomirani ekonomista, koji je sa najvisimocenama zavrsio mnoge kurseve nase tajne policije. Svoju karijeru u Sluzbidrzavne bezbednosti zapoceo je kao nacelnik ?analitike? u zagrebackoj upravi,zatim je bio nacelnik SDB Zagreb, pa kod ministra hrvatske policije Pavla Gazijapodsekretar za SDB Hrvatske. Sa tog mesta dosao je u SSUP, u prvoj poloviniosamdesetih godina, dok je na celu SDBJ bio Srdan Andrejevic. Punih sestmeseci Mustac je u saveznoj policiji radio na poslovima pomocnika sekretara zainformisanje. Cim je Andrejevic otisao u penziju, on je zauzeo njegovo mesto i tuostao za vreme ministarskog mandata Dobroslava Culafica i Petra Gracanina.Sve vreme bio je samac u Beogradu. Stan u Sarajevskoj napustao je samovikendom kada je odlazio porodici ? u Zagreb. Supruga mu je Srpkinja. Ima dvasina koja je dobio u kasnijim godinama. U glavnom gradu SFRJ druzio se saAntom Markovicem, Zoranom Miskovicem, Zdravkom Poscicem, Budimirom ?Lekom Loncarom, Brankom Tintorom i porodicom Sainovic. Voleo je ozbiljnumuziku, posebno operu i literaturu. Najveci prijatelj u Rijeci mu je bio RagibMendzaric, profesor na Pomorskoj akademiji, obavestajac za Mustacevu vezu saMikom Spiljkom i celnim ljudima iz ?INE?. Zagrebacki prijatelji su mu bili, opetMika Spiljak, ali i njegov sin Vanja Spiljak, Misa Broz i Josip Vrhovec, koje je,kazu, svojevremeno zastitio od provale. Tako je i nastao slucaj Gazi. O ZdravkuMustacu niko u SSUP-u nije rekao nijednu ruznu rec. Poznanici i kolege su gacenili i kao coveka i kao profesionalca. Dobar deo njih ga se i bojao, jer kazu da je pored dvojice ministara policije koji su vodili politiku SSUP-a, Mustac kaopodsekretar i nacelnik SDBJ, fakticki bio prvi policajac SFRJ. Ujedno ikoordinator sva cetiri sistema bezbednosti u zemlji. Njemu su na noge dolazili iBranko Tintor, nacelnik SDB u SSIP-u, i Marko Negovanovic, nacelnik Upravebezbednosti JNA i republicki tj. pokrajinski sefovi tajne policije. U toj ulozi Mustac je imao obavezu da o bezbednosnoj situaciji u zemlji i svetu redovno informiseStaneta Dolanca, tj. Bogica Bogicevica, predsednike Saveznog saveta za zastituustavnog poretka. Zdravko Mustac je, dakle, privatno i sluzbeno u Beogradu,Zagrebu i SFRJ bio mocan covek.
Na pocetku svog rada u SDBJ, nacelnik Mustac je gurao jugoslovensku opciju,ali je vremenom sve cesce zagovarao stavove antisrpske koalicije. To seposebno osecalo u njegovim ocenama srpskog nacionalizma, koji je prvoizjednacavao sa albanskim, a zatim ga proglasavao iskljucivim krivcem za losestanje na Kosovu. Mustac je ostao zapamcen i po insistiranju na blokadi, pa ihapsenju srpskih lidera od Koste Bulatovica do Miroslava Solevica. Ovanaredjenja izdavao mu je direktno Stane Dolanc. Federalna policija je hapsilaBulatovica i Solevica, a srpska ih je oslobodjala. Veliku nepravdu Mustac iDolanc naneli su srpskom narodu na Kosmetu neprestanim insistiranjima da jeslucaj Djordja Martinovica montiran, odnosno da se kod ovog coveka radilo osamopovredjivanju, a ne o fizickom zlostavljanju i povredjivanju. O tome postojedva ?strogo poverljiva? dokumenta SDB Jugoslavije. U prvom, ?Informacija opostupanju organa unutrasnjih poslova povodom slucaja samopovredjivanjaDjordja Martinovica?, se jos u naslovu odredjuje stav SSUP-a i SDB SFRJ premaovom dogadjaju na Kosmetu, a u drugom, ?Informacija o aktivnosti nacionalistapovodom slucaja Djordja Martinovica? se cak nalazi i lista Srba koji tvrde da jerec o nasilju Siptara iz neprijateljskih pobuda: prvi Dobrica Cosic, Vuk Draskovic,Milan Komnenic, Antonije Isakovic, Danko Popovic, Rajko Djurdjevic, Velimir Cvetic, Dusan Bogavac, Bogoljub Pejcic, Bogdan Mrvos, Dragan Barjaktarevic,Milos Markovic, Antonije Djuric i drugi. Ovaj dokument je nastao 25. decembra1988. godine. Ja sam u razgovorima sa saveznim javnim tuziocem MilosemBakicem, koji je pratio citav ovaj slucaj, saznao da je Djordje Martinovic napadnutod trojice Siptara, ali, da su SDB Jugoslavije i KOS JNA ucinili sve da ometuistragu nad ovim slucajem, kako srpski nacionalisti ne bi dobili argumente iduhovnu snagu za svoje nove politicke akcije. Kao javni tuzilac Milos Bakic nijesmeo nigde javno to i da kaze, a meni je branio da pisem u novinama kako samtu istinu saznao u Saveznom javnom tuzilastvu. Zdravko Mustac se kao visprenkontraobavestajac bavio i dezinformacijama, opet, na stetu Srba. U vise navratamenjao je tekstove informacija analiticke sluzbe SDBJ namenjene saveznimfunkcionerima i organima, jer nije bio zadovoljan ocenom i osudom srpskognacionalizma. Neprestano je vodio racuna o politickoj simetriji medju politickimdelinkventima. Protivio se, na primer, da davno penzionisani policiajac VojinLukic, koji je u Boliviji imao sina, dobije u SDB Srbije pasos, sve dok se takvaputna isprava ne da i Vladimiru Seksu u SDB Hrvatske. Ovakav stav ZdravkaMustaca, prvog coveka politicke policije SFRJ, mogao se tumaciti i cinjenicom da je u to vreme SSUP, tj. Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije odrzavaodirektnu vezu sa SDB Hrvatske, kao i sa PSUP-om Kosova, preskacuci RSUP iSDB Srbije. Mustac je u Pristini bio na vezi sa Jusufom Karakusijem, MemetomLjumom, Selimom Brosajem i onim ljudima koji su kasnije presli na stranualbanskih nacionalista i HDZ. Time je Mustac stavljao u podredjenu ulogu SDBSrbije, a i produbljivao stari sukob izmedju federalne i ove republicke tajnepolicije. Na drugoj strani stopirao je aktivnost SDB SFRJ protiv albanskihnacionalista i spijuna, sto se vidi i iz tajnog izvestaja Uprave za emigraciju:?...U realizaciji usvojene programske orijentacije i programskih zadataka ukontraobavestajnom suprotstavljanju obavestajnoj i drugoj antijugoslovenskoj
delatnosti NR Albanije i ofanzivnom nastupu prema Albaniji, SDB Jugoslavije jeispoljila sledece slabosti. Nas ofanzivni-obavestajni rad prema Albaniji, koji jepotenciran i prihvatan gotovo na svim sastancima i radnim dogovorima, poslesedamdesetih godina, nije prakticno uopste zaziveo. Nemamo izrazenihstrateskih i drugih pozicija u Albaniji, preko kojih bi se moglo kontinuirano dolazitido saznanja, narocito u odredjenim kriznim i drugim situacijama, od znacaja zaprocenu situacije i mogucih kretanja u ovoj zemlji, njenim stavovima premairedenti, albanskoj emigraciji na Zapadu, ponasanju i aktivnosti nase IB i drugeemigracije u Albaniji, obimu prisustva stranog faktora na tlu Albanije i drugimaktivnostima od znacaja za bezbednost Jugoslavije u datoj situaciji. Tome jesvakako doprineo i pesimizam u Sluzbi, jer je duze vreme prisutno misljenje dase na tlu Albanije ne mogu stvarati saradnicke pozicije. To je dovelo doodredjene demobilizacije i vecoj orijentaciji SDB prema centrima Albanskeobavestajne sluzbe u trecim zemljama, kao i do promene stava politickog vrha uSAP Kosovo, koga su akceptirali i preneli na Sluzbu bivsi rukovodioci PSUP-a. USDB su, naime, preneti sa Kosova stavovi o ?dobrim odnosima? sa Albanijom, teda zbog toga prema njoj ne treba raditi ofanzivno, niti je bilo kako iritirati. Ovakvistavovi su obrazlagani da je njima u SAP Kosovo dodeljena uloga da grade noveodnose sa Albanijom, odnosno da su oni most preko koga treba da se gradeodnosi Jugoslavija ? Albanija. U tom kontekstu i teku otpori prema inicijativama uSDB za ofanzivan rad prema Albaniji, sto se posebno manifestovalo na sastankurukovodilaca SDB na Bledu i na Brezovici.?Nacelnik savezne tajne sluzbe Zdravko Mustac, sa ministrom federalne policijeTorom Culaficem, bio je covek koji je naredio policijski obracun sa Srbima naKosmetu, ali i u Crnoj Gori. Odobrio je izvestaj o Zutoj gredi, u kome su Srbiproglaseni za glavne organizatore ?dogadjanja naroda? u Crnoj Gori. Dokaze zato sam nasao u dokumentu SDB SSUP-a od 16. januara 1989. godine, koji nosinaziv ?Neke karakteristike sadasnje i procene moguceg razvoja bezbednosnesituacije u Crnoj Gori? ? strogo poverljivo. Ove ocene stanja Sluzbe drzavnebezbednosti Jugoslavije o srpskom i crnogorskom narodu date su na osnovupodataka dobijenih iz tajnih sluzbi SFRJ, SDB Crne Gore, kao i neposrednograzgovora funkcionera SSUP-a Jove Vuckovica i Krste Kijca sa celnicima RSUP-a Crne Gore obavljenog, samo dan ranije, petnaestog januara:?Stanje bezbednosti u SR Crnoj Gori, posle zavrsetka mitinga u Titogradu iostavke drzavnog i politickog rukovodstva je izuzetno slozeno, sa tendencijomdaljeg pogorsanja i sa realnom opasnoscu izbijanja takvih ekscesa, koji mogudovesti u pitanje javni red i mir i jos ozbiljnije ugroziti ustavni poredak u Republici.Preti opasnost potpune paralize sistema, i stvaranja stanja anarhije. U takvojsituaciji je moguce da se nametnu i preuzmu rukovodjenje pojedinci i grupe kojesu se vec iskazale kao neprijatelj politickog sistema socijalistickogsamoupravljanja i Saveza komunista... Na samim skupovima pojavio se i jedanbroj nacionalistickih parola ? ?Crna Gora je srpska Sparta?, ?Crna Gora i Srbijato je jedna familija?, ?Ko to kaze da Srbija nema more?, ?Hocemo u Pristinu?.Na skupovima je aktivno uzelo ucesce i veci broj lica zahvacenih merama SDB zbog ranijeg neprijateljskog delovanja. U Bijelom Polju i Pljevljima bilo je lica kojaprolaze kroz kaznenu i operativnu evidenciju, kao i lica koja poticu iz porodicakoja su tokom NOB bila na strani neprijatelja. Realna je opasnost da se zbivanjau SR Crnoj Gori negativno odraze na stanje u SAP Kosovo. Ukoliko bi serealizovale najave organizatora odlaska Crnogoraca u Pristinu u cilju ?rusenjakosovskog rukovodstva?, medjunacionalni sukobi, ukljucujuci i upotrebu oruzja,gotovo da se ne bi mogli izbeci. U slucaju ?uspeha? u Pristini na red bi,verovatno, doslo Skoplje, Zagreb i Ljubljana. U tom smislu indikativne su najaveorganizovanja mitinga za smenjivanje clanova Predsednistva SFRJ iPredsednistva CK SKJ.?Iz ovog materijala SDBJ vidi se koliko je Zdravko Mustac sa ministromDobrosavom Culaficem brinuo o sigurnosti rukovodstva Jugoslavije irukovodstava u republikama. Ovakve procene donesene su posle mitinga uNiksicu i Titogradu, i u vreme kada je specijalna komisija SSUP-a utvrdjivalaodgovornost RSUP-a Crne Gore za batinanje vlastitog naroda. Komisija usastavu Krsto Kijac, predsednik, Ivan Trutin i Marko Baletic formirana je pohitnom naredjenju Dobrosava Culafica. Poslata je svim ministarstvima policijekao sifrovana depesa ?DX? 10. oktobra 1988. godine. Ta komisija je, medjutim,hladnokrvno zakljucila samo da je RSUP Crne Gore tukao narod po zakonu i danema dokaza o prekoracenju policijskih ovlascenja. Verovatno, zbog toga jeMustac podrzao i radnike SDB BiH u svojim neosnovanim optuzbama SDB Srbijeda organizuje upade svojih policajaca u ovu republiku. Ostalo je zabelezeno dase Mustac nije usprotivio pokusaju SDB BiH da ?spijunira dvadesetak generalaJNA po Beogradu, koji imaju vikendice u BiH?. Na sarajevskoj listi sumnjivihpatriota nasli su se Dusan Pekic, Radojica Nenezic, Veljko Kovacevic, MilanZezelj, Gojko Nikolis, Djoko Jovanic. Kada se, na primer, svojevremeno nasastanku sefova sluzbi bezbednosti raspravljalo o vracanju pasosa jugoslovenskim disidentima i politickim osudjenicima, na predlog Sluzbe drzavnebezbednosti Srbije da ovu putnu ispravu dobije Milovan Djilas, nacelnik SDBJZdravko Mustac se usprotivio rekavsi da ce on dati pasos ? Franji Tudjmanu. Naosnovu takvog stava SDB Srbije, nacelnik savezne politicke policije je prekoPetra Palkovljevica Pinkija dojavio Stanetu Dolancu ?da se Srbi ne bore protivsvojih nacionalista, koji ruse Jugoslaviju?. Da bi se Pinki kao saradnik antisrpskekoalicije uklonio, inicirano je njegovo sudjenje u Novom Sadu zbog privrednogkriminala, cime je diskreditovan u javnosti i ucutkan. Taj posao obavio je RatkoSikimic, po nalogu Dragana Mitrovica, nacelnika srpske tajne policije i RadmilaBogdanovica, ministra srpske policije. Pretpostavlja se da je bas zato, kasnije,Zdravko Mustac licno onemogucio Srbiju da za njegovog zamenika u SDBJpostavi Ratka Sikimica, dotadasnjeg nacelnika VII uprave federalne tajne policije.Sikimic je u leto 1989. postao nacelnik SDB Vojvodine, umesto uhapsenogPinkija. Mustac je sa Stanetom Dolancom inscenirao sudjenje ?sestorici?, azatim i slucaj Memorandum. SDB Jugoslavije je, naime, inscenirao da se 1986. uprostorijama ?Vecernjih novosti? tj. savezne novinske kuce, ?nadje? kopija ovog?velikosrpskog dokumenta?. Kobajagi slucajni pronalazac je bio novinar Aleksandar Djukanovic, zet profesora Jovana Djordjevica, koji je kod kuce posedovao rukopis Memoranduma SANU. Taj tekst je posluzio za novu politickuhajku na Srbiju, a pre svega na SANU, koja je potekla i iz Zagreba, ali i iz samogBeograda. Kao glavni krivci nacionalistickog budjenja Srbije kroz Memorandum,imenovani su Dobrica Cosic i Antonije Isakovic, mada obojica nisu ucestvovali upisanju ove nacionalne platforme SANU. Iza ovog politicko-policijskog trikaskrivao se Stane Dolanc, a iza njega Zdravko Mustac. Novinar Aleksandar Djukanovic je za ovaj ?podvig? nagradjen dopisnickim mestom u Parizu.Interesantno je da je SDB Srbije, preko svog saradnika u SANU, uspela preDolanca da dodje do radnog teksta Memoranduma. Medjutim, ceneci da je rec o jednom bezazlenom i nedovrsenom projektu SANU, tajna sluzba Srbije nijeupoznala Drazu Markovica i Petra Stambolica sa njegovim sadrzajem.Rukovodstvo SDB Srbije se bojalo da ih Markovic i Stambolic ne gurnu daprogone autore ove srpske nacionalne platforme. Kada je u tajnu policiju Srbijestigla informacija da ce se sa Memorandumom ici u javnost, bilo je vec kasno zaintervenciju. Stane Dolanc je bio brzi od Dragana Mitrovica. Mozda ce se nekomuciniti da je gotovo nemoguce da jedan covek ima takvu moc. Ne treba,medjutim, smetnuti sa uma cinjenicu da je Zdravko Mustac bio, skoro desetgodina nacelnik Sluzbe drzavne bezbednosti. Kao dobar poznavalac unutrasnjih ispoljnih prilika, nacelnik SDBJ Zdravko Mustac koristio je svoje sposobnostianaliticara da uoci promene u jugoslovenskom, a i u citavom evropskom drustvu.On je, medju prvima u federaciji naslutio politicke lomove u Istocnoj Evropi, a inagovestio prodor demokratije u SFRJ. Medjutim, u tim procesima njegovupaznju je najvise privlacio Slobodan Milosevic, na koga je upozorio jos prenjegovog dolaska na vlast u Srbiji 1988. godine. Dugo se takvo ponasanje sefatajne sluzbe Jugoslavije tumacilo kao refleks politike saveznih organa, koja jeneprestano upirala prst opomene u tzv. srpski hegemonizam. RadmiloBogdanovic, tadasnji ministar srpske policije prokuzio je Mustacevo ponasanje iu vise navrata ga prijavljivao generalu Petru Gracaninu. Cak je Bogdanovic protivMustaca podneo i krivicnu prijavu sto nije sprecio naoruzavanje Slovenije iHrvatske. Radmilo Bogdanovic se izborio da Mustac i SDB Jugoslavije prestanusa praksom organizovanja rada Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije. Kada se znada je Zdravko Mustac potajno radio za HDZ, postaje jasno da je zastupaostavove hrvatskih celnika, ciji je bio zastitnik usred Beograda. Nacelnik SDBJ jekrajem osamdesetih godina uzeo iz Arhiva SDB dosije dr Franje Tudjmana, da biga ?ocistio? od nepotrebnih i suvisnih beleski i dokumenata. Zapravo, Mustac jetaj kompletan dosije prosledio u Zagreb, tajnoj policiji Hrvatske, da ga ona?ocisti?, a u Beogradu, kod SDB Jugoslavije i SDB Srbije ostala je samo njegovakopija. Djura Pesut, tadasnji nacelnik hrvatske tajne sluzbe, bio je za to da se nataj nacin originalni policijski dosije dr Franje Tudjmana sklanja, odnosno unistava.Metar i po visok dosije dr Franje Tudjmana je spaljen u Zagrebu. Kada je MUPSrbije 1993. preuzeo SSUP i arhivu SDB Jugoslavije i taj ?kontrolni dosije?,odnosno mikrofilmovani dokument o dr Franji Tudjmanu dosao je definitivno uposed srpske tajne sluzbe. Mustac je bio poznat i po tome sto je godinama stitio?INU?, prvo kao ekspozituru jugoslovenske tajne policije, a zatim i kao budjelar za sve hrvatske funkcionere koji su iz nje izvlacili pare, takodje, pod izgovoromda je ona punkt nase tajne sluzbe u svetu. Pod izgovorom da unapredjuje vredne Srbe, Mustac je iz hrvatske tajne sluzbe prebacivao one najsposobnije uBeograd i tako cistio teren za Josipa Perkovica da lakse zagrebacku policijupretvori u paravojsku. Takvu sudbinu je doziveo nacelnik Ratko Majstorovic izOsijeka, koji je prebacen krajem osamdesetih godina u SSUP, samo zato jer jemnogo znao i o Mustacu i o HDZ-eu. Mada se cesto istice da je Zdravko Mustacbio ?sjajan profesionalac?, ipak treba se podsetiti da su se u njegovo vremedogodile afere Satri, Lakonic, Arkan, Spegelj, koje su osramotile federalnupoliciju i posebno Sluzbu drzavne bezbednosti SFRJ. Ljudi u Beograduopravdano smatraju da je Zdravko Mustac bio jedan od glavnih ?razbijaca? ovesluzbe i njen ?poslednji nacelnik?.Umesto sluzbi drzavne bezbednosti u Sloveniji i Hrvatskoj koje su svedene namizerna odeljenja, u Ljubljani i Zagrebu su, po ugledu na Nemacku, formiraniUredi za zastitu ustavnog poretka. To je njihova nova tajna policija, koja zarazliku od Nemacke ne saradjuje sa federalnom. U takvom uredu, ciji je zadatakda stiti ?mladu demokraciju?, Zdravko Mustac je specijalni savetnik zabezbednost, i clan tzv. Kriznog staba, u kome su se nalazila jos dvojica njegovihkomsija i kolega iz komunistickog mandata. To su bili Josip Perkovic i FranjoVugrinec, takodje, bivsi ?gonici? dr Franje Tudjmana iz 1971. godine. Dok je bioradnik hrvatske Udbe, Josip Perkovic je vazio kao strucnjak za ustaskuemigraciju i antiterorizam, a Vugrinec kao ekspert za unutrasnje neprijatelje.Josip Perkovic je do 1991. bio sef vrhovnikove tajne policije pri MUP-u Hrvatske,a od tada radi u Ministarstvu odbrane na kontraspijunazi. On je posle osnivanjaUreda, marta 1992. godine, prebacio u svoje odeljenje dvadeset i petoroBoljkovcevih tajnih agenata. Perkovic je svojevremeno organizovaoprisluskivanje dr Jovana Raskovica, a i ilegalni sverc oruzja kroz BiH. FranjoVugrinec je postao specijalni savetnik Ureda za delovanje u SAO Krajina. Jurio je?unutrasnje neprijatelje? HDZ-a, dok je Mustac, koriscen kao analiticar i planer svih akcija tajne policije Hrvatske protiv Srba. Ne samo u ovoj republici vec i uSRJ, a i u inostranstvu. Ima misljenja da je nekadasnji nacelnik SDBJ ikoordinator sluzbi bezbednosti u Jugoslaviji, jako dobro znao beogradsku mrezuobavestajnih i kontraobavestajnih sluzbi, veze i saradnike, sifre, agente i njihove?informatore?, i da postoji mogucnost da ih je ?prodao? HDZ-u i tako provalio,kao sto je to, na primer, svojevremeno ucinio general Martin Spegelj.To je znacilo da su i neki pripadnici tajne policije Jugoslavije i republickih ipokrajinskih sluzbi stradali, ne samo u Hvatskoj i Sloveniji vec i u inostranstvu.Jedan od bliskih saradnika Zdravka Mustaca mi, medjutim, rece da bivsi nacelnikto nije ucinio, jer je, ipak, pravi profesionalac. Uloga Zdravka Mustaca uHrvatskoj 1992/93. godine, bila je da poveze konce razbijenog MUP-a, razjarenehadezeovske armade i tek rodjene hrvatske vojske pod firmom rezervne policije.Prastajuci tim bivsim jugoslovenskim agentima progone iz 1971. godine, dr Franjo Tudjman je pozvao u pomoc profesionalne policajce, jer je shvatio daBoljkovac i Degoricija nisu sposobni da rukovode MUP-om. Bilo je cak reci da ceMustac biti i novi ministar policije Hrvatske, ali se to nije dogodilo, pa je Zdravko Mustac penzionisan. O tome sta je Mustac mogao da odnese sa sobom iz SDBJugoslavije dr Andreja Savic kaze:?Koliko je i sta odneto iz SDB Jugoslavije, ne znam. Mogu reci da su se tikadrovi iz Hrvatske i Slovenije vrlo brzo ukljucili u bezbednosne strukturesecesionistickih republika. Mustac je po povratku iz Beograda direktno ukljucen usam vrh Ureda za nacionalnu sigurnost. Sigurno je da covek kao Mustac u glaviima mnogo toga. Ili, Slovenac Boris Zore, vodio je, kako se strucno kaze,osetljive kombinacije prema inostranstvu. To je zbog njegove izdaje sve palo uvodu.?Zbog bekstva Slovenaca, Hrvata, muslimana, Makedonaca i bojkota 1992.godine, citava policijska aktivnost SSUP-a svedena je samo na posloveobezbedjivanja saveznih i stranih diplomatskih predstavnika, kontrolu stranaca imedjunarodni kriminal. Mada i tu ima problema, jer je i svaki nas clanPredsednistva SFRJ, na primer, dovodio sa sobom svoje obezbedjenje.Desavalo se da SDB SSUP-a nije ni znala gde se clanovi Predsednistva SFRJkrecu po Beogradu, a niti su smeli da to znaju. Na proslavi Dana bezbednosti,general Veljko Kadijevic je konstatovao da je sistem bezbednosti u SFRJrazbijen. Tada, 1991. godine u nasoj zemlji su delovale cetiri vrste sluzbibezbednosti, reklo bi se svaka za sebe: vojna, koju je predvodio nacelnik MarkoNegovanovic, savezna, ciji je vrsilac duznosti bio Pjer Misovic, Saveznogsekretarijata za inostrane poslove, ciji je sef bio Branko Tintor, i republicke, tj.pokrajinske sluzbe. U BiH nacelnik SDB je bio Branko Kvesic, u Hrvatskoj jeJosip Vukas, inace predsednik Ureda za zastitu ustavnog poretka, u Crnoj Gori jebio pukovnik JNA Lazar Boricic, u Makedoniji je bio Stevan Pavlevski, a uSloveniji Miha Brejc. U Srbiji je bio Zoran Janackovic, na Kosovu je RadosavLukic, i u Vojvodini nacelnik tajne policije je bio Ratko Sikimic. Kada je DobricaCosic postao predsednik Jugoslavije licno je insistirao, po dogovoru sageneralom Petrom Gracaninom, da njegov sef kabineta Dragisa Ristivojevicpreuzme vodjenje federalne Sluzbe drzavne bezbednosti. U to vreme kaozamenik ministra, Ristivojevic se pojavljivao u Saveznoj skupstini na raspravamaoko policijskih izvestaja. Ristivojevic je bio srpski kadar. Radio je u beogradskojUpravi SDB, u vreme Dusana Stupara, kao nacelnik kontraobavestajnog sektoraza Istok i albansku emigraciju, pre nego sto je krajem osamdesetih presao uSSUP. Za Cosicevog mandata Dragisa Ristivojevic je samo neko vreme bio v. d.nacelnika federalne tajne policije, dok 1992. nije otisao u penziju. Tada jesavezna vlada na mesto ministrovog pomocnika, postavila Mihalja Kertesa, koji je nezvanicno vodio i SDB Jugoslavije. Sa njim je, medjutim, drzava SRJ imaladruge probleme.

Poslanik za specijalne namene
Nema Srbina koji nije cuo za Mihalja Kertesa. To je poslanik sa najvisepoverljivih funkcija, ali i zastupnik SPS-a sa najvise nadimaka. Kertes je biopredvodnik antiautonomaske revolucije u Novom Sadu. Proslavio se 1988. godine, recenicom da se on kao Madjar ne boji Srba. Autorstvo tih vec istorijskihreci pripisuje se Jovi Radosu, tadasnjem funkcioneru PK SK Vojvodine, ali iMiroslavu Solevicu, lideru kosovskih Srba. Za razliku od njih dvojice, Kertes je satim recima napravio politicku karijeru. Biran je za poslanika u Grockoj, uzosporavanje opozicije i podrsku Vrhovnog suda. Upamcen je i kao ministar zanarod, jer je bio predsednik Odbora za prituzbe i zalbe gradjana, ali i kao ministar bez portfelja u Sainovicevoj vladi. Nije se proslavio kao predsednik Odbora zaKosmet, ali jeste kao pomocnik ministra unutrasnjih poslova Jugoslavije, kada jeSSUP ?priveo? u MUP Srbije. Zbog efikasnosti u politickom delovanju, NIN je1993. za Kertesa napisao da je to covek za specijalne namene u srpskoj vladi.Magazin ?Vreme? ga je nazvao ?Balkanski spijun?, a za ?Borbu? je bio ?princsrpskog Diznilenda?. Prijatelji i poltroni ga zovu Bracika, mada on najvise voli da je samo Braca. Kada je postao prvi covek jugo-carine, Kertes je od nezadovoljnihradnika dobio i nadimak ? diktator. Njegovim dolaskom u kamenu zgraduSavezne uprave carina na Novom Beogradu, maja 1994. zavedeni su red i rad,sto pojedinim cinovnicima u ovoj federalnoj ustanovi, ali i carinskim poreznicimana drzavnoj medji, nije bas bilo po volji. Mnogi ovlasceni i neovlasceni sverceri uSRJ doziveli su Kertesovo imenovanje kao atak na pravo da sami pljackajudrzavu, pa su ga proglasili i srpskim serifom iz Norvudske sume. Mihalj Kertes jerodjen 29. avgusta 1947. godine u Backoj Palanci. Po profesiji je socijalni radnik.Otac mu je bio krojac, majka domacica, a brat mu je gastarbajter u Nemackoj.Braca je zavrsio Visu upravnu skolu i 1970. godine se zaposlio kao referent zasocijalnu zastitu. Palancani ga pamte kao ljubitelja dunavskih riba i pecanja naavanturisticki nacin. Od 1975. je clan SKJ. U VO Dunav radio je kao referent zaONO i DSZ. Tih godina usao je u politicku strukturu opstine Backa Palanka, a1986. je postao sekretar OK SK.Za Bracino ime su vezivane afere krijumcarenja oruzja u Bosnu, koje je popisanju ?Vremena?, obavljao sa Miodragom Davidovicem, nacelnikom SUP-a.Licno je Dafina Milanovic svedocila da mu se zalila kao bratu, da je ?ovi njegoviprisluskuju?. Sam Kertes je u srpskom parlamentu priznao da je kao prvi covektajne policije SRJ prisluskivao i prevodio telefonske razgovore AndrasaAgostona, lidera vojvodjanskih Madjara. Srbe je u tom parlamentu branio i odJozefa Kase, gradonacelnika Subotice. Kasnije je pod pritiskom javnosti, ali iSPS-a Braca priznao da se salio kada je govorio o prisluskivanju. Tu izjavu jedao javno, jer je vec na svojoj kozi bio osetio sta znaci biti izbacen i bojkotovanunutar vladajuce stranke. Kada je Milan Panic suspendovao Kertesa, za njeganije bilo mesta u novoj srpskoj vladi, pa je Braca danima dolazio u Nemanjinu 11i setao se hodnicima. Ulazio je na kapiju predsednika vlade, tako da su ministri injihovi pomocnici mislili da to Kertes svakog dana svraca kod Nikole Sainovica.Jedina privilegija mu je tada bila da dobija benzin u MUP-u Srbije. Punih osammeseci je Mihalj Kertes, nekadasnji pomocnik ministra savezne policije, bio bezposla i bez plate. Primao je doduse, kao poslanik volonter svoj poslanickidodatak, ali to nije isto, jer je plata ovog viceministra bila mnogo veca. PopularniBraca je jedini covek koji je platio ceh politickih hirova smenjenog jugoslovenskog premijera Milana Panica. Zato je Mihalj Kertes, uz pomoc dvojice
advokata, i tuzio ovog americkog biznismena sudu i u Americi i u Jugoslaviji, izatrazio odstetu za otkaz, uvredu casti i imena od deset miliona dolara. Jednomprilikom Braca mi je ispricao kako je nastradao u Londonu:?... Otisao sam na Londonsku konferenciju kao osmi clan jugoslovenskedelegacije. Bilo nas je dvadeset i cetvoro. Milan Panic je dosao u Englesku dvadana pre delegacije. Ja sam bio smesten osam spratova iznad apartmanaSlobodana Milosevica i Dobrice Cosica, mada je, kao covek iz federalne policije,trebalo da budem mnogo blizi nasim predsednicima. Moj posao je biokoordinacija obezbedjenja predsednika SRJ Cosica i predsednika SrbijeMilosevica. Na pocetku konferencije imao sam problema sa domacinima, jer suizbegavali da Radovanu Karadzicu i Goranu Hadzicu izdaju propusnice zaglavnu salu. Zeleli su da ih smeste na galeriju kao posmatrace. Tek sto sam tajproblem resio, prisao mi je jedan stranac i diskretno mi rekao: ?em da stesmenjeni!? Odgovorio sam zbunjeno: ?e biti!
Nekoliko trenutaka kasnijepozvale su me kolege iz Beograda i saopstile mi da je Televizija Beograd izLondona javila dve vazne vesti. Prva je bila da je Londonska konferencija pocela,a druga da me je premijer Panic smenio sa duznosti pomocnika ministrafederalne policije. Zatrazio sam telefaks s obrazlozenjem i dobio ga iz Beograda.Pisalo je da ne podrzavam program o sprecavanju etnickog ciscenja uJugoslaviji. Ostao sam sam. Svi su pobegli od mene. Osecao sam se kaoprevareni muz koji poslednji saznaje da ga zena vara. Cak je i Dobrica Cosic odsvoje supruge iz Beograda saznao sta mi se dogodilo. Tih dana sa Panicem seuopste nisam vidjao. Nabavio sam njegov govor i video na dopisanoj stranici 4a.njegovu izjavu da me je zaista smenio. Pricalo se da je to uradjeno zato sto mu je tajna sluzba Britanije pokazala moj dosije o etnickom ciscenju. Nikakav tajnidosije o meni ne postoji kod engleske sluzbe, niti sam se bavio prisluskivanjem.Milan Panic je mene jednostavno zrtvovao, jer mu je na toj konferenciji biopotreban neki efektan potez kojim bi zaradio politicki poen vise u medjunarodnoj javnosti, a posebno kod stranih politicara, a i da bi mi se osvetio. Pred raspravuna konferenciji, dobio sam dva Paniceva dokumenta. U prvom se on zalaze daSRJ prizna Hrvatsku u Titovim granicama, uz obavezu da se zatim Jugoslavijaprizna od strane OUN. U rubrici za potpis bila su otkucana imena Milana Panica idr Franje Tudjmana. Drugi dokument je predvidjao saglasnost SRJ za formiranjeautonomnih oblasti Kosovo, Vojvodina i Sandzak. U potpisu, bila su imenaMilana Panica, Slobodana Milosevica, Dobrice Cosica, Momira Bulatovica i neznam zasto, ali i dr Franje Tudjmana. Takav dokument je nabavio i dr NikolaKoljevic i pokazao ga clanovima nase delegacije. Svi su bili iznenadjeni.Milosevic je odbio da nastavi konferenciju ako se ti papiri unesu u salu. To jerekao i Cosic. Panic je histericno lupao po stolu, preteci nam vojnomintervencijom i bombardovanjem.... Milosevic ga je pitao sta sam ja to uradio. Panic mu je odgovorio: ?Cuo samda je etnicki cistio zemlju i ja sam ga zato otpustio!? Milosevic ga je upitao da liima dokaze za to, a Panic je onako sarmerski pokusao da me zagrli i dobacio:?Ma, nije to nista, dodji ti na posao!? I dosao sam vec u petak, ali mi je ministar federalne policije Pavle Bulatovic objasnio da je vlada jednoglasno donela odlukuo mom smenjivanju. Hteo sam da izvrsim primopredaju duznosti, ali ljudi izSSUP-a mi to nisu dali. Radnici SSUP-a su mi obili radni sto i kasu. Trazili suverovatno neki kompromitujuci materijal protiv mene, ali su nasli samo flase picaza reprezentaciju i pistolj CZ 10 Auto, koji smo kupili na poklon bivsem ministrugeneralu Petru Gracaninu. Ne znam zasto, ali isekli su na komade jednuumetnicku sliku. Mislili su verovatno da i u njoj nesto krijem. Mene je od tadasavezna administracija jednostavno bojkotovala. Platu su mi prebacili uJugobanku. Oduzeli su mi londonske dnevnice. Radnu knjizicu su mi sakrili,resenje o otkazu mi nisu dali, jer su zeleli da me vode kao da sam naraspolaganju. Ja takav status nisam zeleo, pa sam im posle tri meseca jednostavno oteo radnu knjizicu i radni dosije i tako zvanicno ostao bez posla!?Oko imenovanja u SMUP poslanik Kertes je imao problema. Njega je Srbijadelegirala za zamenika saveznog ministra policije, ali je vlada Ante Markovica,odnosno potpredsednik Aleksandar Mitrovic odlucio da ga imenuje za pomocnikaministra. To imenovanje ometali su mnogi ljudi iz SIV-a, posebno Zoran Miskovic,sin generala KOS-a Ivana Miskovica ? Brke, koji je uvek sanjao da budepolicajac. Kad je Braca dosao 1. aprila 1992. godine u SSUP, imao je svaovlascenja i zamenika, ali i pomocnika ministra. Uselio se u kabinet u kojem suradili Stane Dolanc, Zdravko Mustac, a zatim i Ivan Erzan ? izdajnici iz SSUP-akoji su pokrali i odneli sa sobom sva orginalna dokumenta Sluzbe drzavnebezbednosti Jugoslavije. Srecom, neki referent ih je sacuvao na mikro-filmovima,tako da je Kertes imao njihove kopije:?... Zeleo sam da SDB, a i citav SSUP dovedem u red. Bila je to kucaalkoholizma, a i leglo antisrpstva usred Beograda. Red sam poceo odmah dazavodim. Zatrazio sam stanje inventara od 31. decembra 1991. godine i odmahotkrio da su radnici SSUP-a ukrali cetrdeset i dve umetnicke slike, ciji je vlasnikbila drzava SFRJ. Neposredno pre mog dolaska podelili su sve federalnestanove, cak i radnicima koji su prebegli u druge republike. U Ulici 27. marta, ustanu od 182 kvadrata, umesto saveznih cinovnika zatekao sam prilikom kontroledevet podstanara. Devet Grka koji su placali mesecno 900 DEM jednommakedonskom funkcioneru. Promenili smo brave i taj stan uzeli natrag! Ja samSSUP cistio po etickom, a ne po etnickom principu. Trazio sam da se sa svih tzv.osetljivih mesta uklone ljudi van Srbije i Crne Gore. Ti ljudi nisu bili u stalnomradnom odnosu, vec na privremenom radu u Beogradu. Oni su bili delegirani odsvojih republika i ja sam samo trazio da se vrate kuci, svojim drzavama.Zanimljivo je da u SSUP-u na kljucnim mestima nije bilo srpskih kadrova. SSUP je godinama bio poznat kao antisrpska institucija. Sto je jos gore, protiv Srbije suradili i neki Crnogorci i neki Srbi, na primer, sef kabineta i samozvani sef obezbedjenja zgrade, kao i sef Uprave za opste poslove. Ti ljudi su bili zaduzenida nastave kontinuitet delovanja protiv Srbije. Smenjivanjem i penzionisanjemtakvih kadrova, ja sam zeleo da presecem taj kontinuitet. Upad snaga MUP-aSrbije u tu zgradu, kazu, bio je deo moje akcije presecanja tog antisrpskogkontinuiteta? Ne bih ja to tako tumacio. Vlada Aleksandra Mitrovica donela je odluku da se zgrada SSUP-a u Ulici kneza Milosa 92 prenese u vlasnistvo MUP-a Srbije. Taj prenos je u II opstinskom sudu i verifikovan 2. avgusta proslegodine. Niko se na tu odluku vlade nije zalio, pa ni SSUP. MUP Srbije ga je otome izvestio i zatrazio da se izvrsi preuzimanje zgrade. Oni to nisu na vremeucinili i MUP je jednostavno usao u svoje. Ja sam se tamo zatekao slucajno i cuo jednog federalnog policajca kako mi dobacuje: ?Ovo je okupacija!? Ja sam gasamo zapitao: ?Sta je, jesu li to dosli Nemci?? I on je ucutao. Osvajanjemzgrade, MUP Srbije je preuzeo tada i tehnicko odeljenje i arhivu SDB SSUP-a, azatim i radnike. Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije je imala jednu odnajjacih tehnickih sluzbi u Evropi. Ona je bila u stanju da prati i kontrolise velikibroj Srba, dok je arhiva imala na hiljade dosijea o srpskim patriotima, cak i oljudima na visokim drzavnim poslovima. Puna jedna soba dosijea, koji su cesto uSDB SSUP korisceni da se ti srpski politicari ucenjuju i uznemiravaju.Jugoslovenska tajna policija je bila gospodar zivota i smrti ne samo u SFRJ, vec iu Evropi. To je bila drzava u drzavi, koja se borila protiv svega sto je bilo srpsko.Pod komandom Zdravka Mustaca, SDB SSUP-a je pratio, snimao i prisluskivaosve srpske kadrove jos od 1986. godine, a ni mene nisu ostavljali na miru! Uzeosam svoj dosije u SDB da vidim sta je o meni pisano. Unutra sam nasao izjavuStipe Suvara na Predsednistvu SFRJ 1989. da sam ja, navodno, 1971. godinepripadao maspoku i ucestvovao u akcijama hrvatskih nacionalista. Te godine jasam bio u zatvoru, jer sam pevao na javnom mestu u Iloku pesmu ?SlavaSrbinu?. U dosijeu sam nasao i ocenu inspektora SDB Osijek da sam?srbocetnicki nastrojen?, sto se ocigledno nije slagalo sa Suvarovom tvrdnjom.SDB SSUP-a me pratio i snimao i u vreme kada sam ja bio clan PredsednistvaSrbije! Ne znam da li je i Slobodan Milosevic kod njih u SDB imao svoj dosije,nisam imao vremena sve da pregledam. Trazio sam, dok sam bio pomocnik, odgenerala Gracanina da vidim neka dosijea, ali mi on to nije dozvolio. General jebio vrlo oprezan covek! Bio je okruzen ljudima koji i danas obozavaju ZdravkaMustaca, pa je i on kao ministar morao da pazi sta radi. Dok sam bio u SSUP-u,dao sam nalog inspektorima da otkriju gde se nalazi agencija Zdravka Mustaca iHDZ za razmenu imovine raseljenih Hrvata i Srba, koja je vrsena po ceni od1.000 DEM, ali na stetu Srba. Uspeli smo da otkrijemo da je iza te i takverazmene, ali i iza simpatizera HDZ i ZNG u Hrtkovcima stajao velecasni Kraljevic,koji je pune dve godine radio za hrvatsku stvar...?.U razgovoru sa ministrom savezne policije Pavlom Bulatovicem o osvajanjuzgrade u Kneza Milosa 92 saznao sam: ?... Pravi razlozi nisu ni u kakvoj vezi sanasom arhivom, mada je i ona zauzeta. Uveren sam da ce je SDB Srbije cuvati.Ova akcija MUP-a Srbije indirektno ima veze sa zakonom o sistemu bezbednosti, jer neko u Srbiji ne zeli jedinstvenu drzavu i bezbednost. Naime, kako imasukoba izmedju savezne vlade i republicke vlade oko pitanja ingerencija SMUP-a, to su neke snage u Srbiji isturile u prvi plan. Na sednici federalne vlade jeprocenjeno da su upadom MUP-a Srbije u SMUP mnoge funkcije saveznepolicije ugrozene. I Institut bezbednosti, koji je osnovao SIV, je u aprilu prenet unadleznost MUP-a Srbije...?
Inspektor Boza Spasic, medjutim, imao je nesto drugaciju pricu: ?Hrvatska je uSSUP-u imala jos jednog svog coveka u Upravi za opste poslove. Bio je to ZlatkoPencevski, hrvatski kadar sa sahovnicom, koji je pokupio kompletnu materijalnudokumentaciju Saveznog SUP-a ? gde su objekti, gde su garaze, gde su njive,gde su svi strategijski znacajni objekti i to je odneo u Hrvatsku. To isto je radioZdravko Mustac po liniji drzavne bezbednosti. Dosli smo do podataka da se uUredu za zastitu ustavnog poretka Hrvatske priprema jedna analiza takozvanogbogatstva Saveznog SUP-a, koju ce Hrvatska, kada budu u Zenevi pregovori kodBadenterove komisije, staviti kao zahtev za deobni bilans. Jedino sto nisu znali, asto smo mi u medjuvremenu procackali, jeste da se sva imovina, svi objektisaveznog SUP-a, jos uvek vode na nepoznate vlasnike, odnosno na drzavuFNRJ jedan deo, a drugi deo se vodi na seljake kojima su ta imanja oduzeta, pa jos nije sve prepisano na drzavu. Pa, svakako da je ovo preuzimanje inicirano izsrpskog vrha, i svakako da je to bilo neophodno. Nakon toga je Hrvatskaapsolutno odustala od prijavljivanja zgrade Saveznog SUP-a za deobni bilans, akao pandan tome, oduzeto je i definitivno upisano kao hrvatsko odmaraliste?Valbadon? koje je bilo vlasnistvo Saveznog SUP- a. Znali su da mi imamo tudokumentaciju. Sad je to definitivno tante za bumte, tako da je to jedan vrloznacajan posao, koji je zavrsio Braca Kertes.? ?Savezna tajna policija je uhodilaSrbiju!?? Tako mi je rekao dr Andreja Savic u leto 1994. godine. Profesor dr Andreja Savic, nekadasnji operativac i analiticar u srpskoj Drzavnoj bezbednosti,a zatim nacelnik za skolovanje i strucno usavrsavanje u Institutu bezbednostiMUP-a Srbije, 1994. godine, je objavio knjigu pod naslovom ?Uvod u drzavnubezbednost?. To je jedno od retkih dela o sistemu bezbednosti uopste, aposebno o sistemu bezbednosti Jugoslavije. Zeleo sam da cujem njegovostrucno misljenje o situaciji u sistemu bezbednosti i tajnih sluzbi SRJ:?Nalazimo se u procesu stvaranja trece Jugoslavije. U Ustavu iz 1992. godine,postavke i koncepcija odbrane i bezbednosti definisani su vrlo uopsteno iglobalno. To ce morati detaljnije da se razradi. Mislim da je Savezna Sluzbadrzavne bezbednosti jos u fazi nastajanja. Njene poslove preuzele su republickesluzbe iz poznatih razloga. Tamo je bilo dosta bezbednosnih problema. Posebnou vreme vlade Milana Panica. On je sa sobom doveo i savetnike iz Amerike kojisu prisustvovali sednicama kada se raspravljalo o najosetljivijim pitanjima, kaosto su, na primer, bezbednost i odbrana. Preuzimanje poslova od stranerepublickih sluzbi mislim da je bilo opravdano. Moralo je to da se uradi kako bi sezastitili nacionalni i drzavni interesi, a to fakticki znaci da politicki vrh Srbije i CrneGore nije imao poverenja u saveznu sluzbu. Kada se drzava rastura i nestaje,postoji velika opasnost od oticanja podataka i mogucnosti da strane obavestajnesluzbe dodju u posed odredjenih poverljivih informacija. Strane sluzbe suverovatno iskoristile ovu priliku. Dosle su do nekih vaznih informacija. SavezniSUP je fakticki tada prestao da postoji. Nije ispunjavao svoje ustavne i zakonskeobaveze. Bio je to poslednji cas da se stvari preuzmu i da se sacuvaju nacionalniinteresi.?
Po kazivanju jednog penzionisanog mladog operativca SDB Jugoslavije, prvo stosu ljudi Jovice Stanisica trazili kada su usli u SDB Jugoslavije bio je dosijeSlobodana Milosevica. Pokupili su svaki dokument o Milosevicu i posle togaobavili razgovore sa svakim operativcem koji je sluzbeno pokrivao Milosevica i onjemu u dosijeu ostavio belesku. Drzavnu bezbednost Srbije je mucio strah da udosijeu ima podataka koji bi kompromitovali Slobodana Milosevica, jer je u tovreme SDB Srbije,a i SDB Jugoslavije dosla do podataka da Ante Markovic iIvica Stambolic iznose milionske sume deviza iz SFRJ u inostrane banke. Tajnapolicija je to trebala da spreci, ali nije imala mogucnosti, pa se SDB pribojavalada tako nesto nije cinio i Slobodan Milosevic, i da o tome podatke imaju Slovencii Hrvati. Zato je Jovica Stanisic svakog operativca koji je pratio dosije SlobodanaMilosevica licno ispitivao. Pokazalo se da je strah SDB Srbije bio uzaludan.Milosevic nije potkradao vlastitu drzavu. U to vreme, Sluzba drzavne bezbednostiSRJ imala je oko 250.000 dosijea. Podaci o tzv. unutrasnjim neprijateljima sadasu svrstani u policijski referat pod naslovom ?Unutrasnji ekstremizam iterorizam?. Medju njima najdeblji su dosijei ?Apel?, ?Partner? i ?Tenis?. Prvisadrzi podatke o akterima politickog pluralizma u bivsoj SFRJ, drugi informacije oaktivnosti Srpske pravoslavne crkve i njenih vladika, a treci cinjenice o delovanjuKGB na prostoru Jugoslavije. O stranim obavestajcima dosijei se nalaze u Sluzbidokumentacije i informacija u SMIP-u, a o spijunima u SDB Srbije, kojakontraobavestajno stiti SRJ.Tajna sluzba SRJ je devedesetih godina transformisana i formirana prvo u Srbiji,a zatim u Crnoj Gori. O tome mi je dr Andreja Savic kazao: ?Osnovni delokrugrada nase Sluzbe je odbrana od nasrtaja stranih obavestajnih sluzbi i svihfaktickih i potencijalnih krivicnih dela koja u sebi imaju element terorizma. U tomsmislu Sluzba pruza znacajnu pomoc kreiranju i strateske i takticke politike Srbijei Jugoslavije. Da budem konkretniji, Sluzba dolazi do odredjenih saznanja onamerama i planovima koji su upereni protiv nase zemlje, bez obzira da li dolazespolja ili iznutra. Ona to prezentira drzavnom rukovodstvu, koje te podatke daljekoristi kao podlogu za vodjenje politike. Sa raspadom SFRJ i stvaranjem treceJugoslavije, svi, odnosno vecina atributa politicke policije je iscezla. Kada tokazem, imam pre svega na umu sve one mere koje politicka policija obicnoprimenjuje. Mada opozicija tvrdi, iznoseci primere Seselja, da politicka policija idalje postoji i da je pod uticajem i u sluzbi vladajuce stranke. Teorijski gledano, uuslovima visepartijskog sistema Sluzba drzavne bezbednosti ne sme da bude ufunkciji ove ili one partije. Verbalni delikt smo, na primer, smestili u muzej i onnije vise predmet rada ove tajne sluzbe Srbije i Jugoslavije. Cak ni verbalninapad na instituciju predsednika Republike Srbije. To rade organi pravosudja. Isintagma ?unutrasnji neprijatelj? definitivno je proterana sa ovih prostora.Mozemo da govorimo samo o antiustavnoj delatnosti sa pozicija domacegterorizma koji ugrozava ustavni poredak. Svi ovi slucajevi koje smo imali ugodinama ratnog okruzenja uglavnom su vezani za ilegalne organizacije i grupeteroristickog karaktera, i to uglavnom na podrucju Kosova i Metohije i Sandzaka.U MUP-u Srbije postoji Resor drzavne bezbednosti i Resor javne bezbednosti. UCrnoj Gori su zadrzali stare nazive i imaju Sluzbu drzavne bezbednosti i Sluzbu javne bezbednosti. Bivsa JNA imala je Drugu upravu Generalstaba (VOS) ciji jezadatak danas ofanzivni rad prema inostranstvu i Sluzbu bezbednosti (KOS) kojiradi danas na kontraobavestajnoj zastiti od nasrtaja stranih vojnih sluzbi. Tasema je i dalje ostala. Takodje, u Ministarstvu spoljnih poslova postoji Sluzba zaistrazivanje i dokumentaciju (SID). Za ovu sluzbu se moze reci da je u procesutransformacije. Ranije je bila sastavljena po republicko-pokrajinskom kljucu iodigrala je ulogu Trojanskog konja neprincipijelne koalicije u Srbiji. Njen rad sadakreiraju Srbija i Crna Gora. SID 1995. godine nije imao nacelnika, jer je ZoranJanackovic postao generalni sekretar MIP-a SRJ. Tek treba na celo SID-a dadodje covek iz Srbije. Postupak je u toku.?Sistem bezbednosti SRJ i obavestajnih sluzbi SRJ i 1995. godine funkcionisao jepo zakonu donetom 1985. godine u bivsoj SFRJ. Zasto se ova tako specificna,osetljiva i vazna oblast nije uredila novim zakonom, tesko je bilo reci. Verovatnozbog toga sto ni Srbiji ni Crnoj Gori nije bila potrebna nova jaka Jugoslavija, pa ninjene jake tajne sluzbe. Zakonski predlozi su tokom 1995. uradjeni, ali jeprocedura bila jako spora u Saveznoj skupstini.
6. UBIJ BLIZNJEG SVOG
U trecem izdanju udzbenika za polaznike policijske VSUP skole u Zemunu 1987.godine, ?Osnovi drzavne bezbednosti? dr Obrena Djordjevica, jugoslovenska,odnosno srpska emigracija je bila svrstana u odeljak spoljnjeg politickogneprijatelja Jugoslavije. U drugoj glavi, pod pojmom ?jugoslovenska politickaemigracija? nabrojano je cak dvanaest drzavnih neprijatelja. Svaka je ponacionalnoj karakteristici bila odvojena. Pod stavkom ?Srpske fasisticke iekstremne emigrantske organizacije? bilo je poredjano devet imena: Srpskinacionalni odbor ? SNO, Srpska narodna odbrana ? SNO, Srpski kulturni klubSveti Sava, Organizacija srpskih cetnika Ravna Gora ? OSC, Udruzenje boracakraljevske jugoslovenske vojske Draza Mihailovic (UBKJV), Savez demokrata isocijalista Jugoslavije ? Oslobodjenje, Jugoslovenski narodni pokret ? Zbor,Srpski omladinski pokret ? SOPO i Pravoslavna crkva u inostranstvu ?dionisijevci.Zato sto je to nalagala aktuelna politika SKJ i drzave SFRJ, srpska emigracija jeu ovom udzbeniku predstavljena brojnijom i jacom od ustaske, koja je bila,fakticki i masovnija i opasnija. Pod stavkom ?Hrvatske fasisticke i ekstremneemigrantske organizacije?, autor dr Obren Djordjevic je naveo sedam imena:Hrvatsko narodno vijece ? HNV, Hrvatski oslobodilacki pokret ? HOP, Hrvatskorevolucionarno bratstvo ? HRB, Hrvatski narodni otpor ? HNO, Hrvatskidrzavotvorni pokret ? HDP i Hrvatska akademija u Americi. Na listi spoljnihneprijatelja domaceg porekla u ovoj knjizi za mlade policajce nasla se islovenacka emigracija, sa cetiri imena, albanska sa pet, makedonska sa dva iibeovska i jugoslovenska sa po dve imenovane organizacije. Dr Obren Djordjevicnaglasava, ipak, da je jugoslovenska, a posebno srpska politicka emigracijacinila najmalobrojniju grupaciju nasih sunarodnika, koji zive u inostranstvu. Ona je nastala posle zavrsetka NOR-a i proizasla iz tzv. poratne migracije i nju su, poDjordjevicevoj klasifikaciji cinili: pripadnici kvislinskih aparata, pripadniciburzoaskog drustva, vojnici, podoficiri, oficiri i generali bivse jugoslovenskevojske, ratni zarobljenici, odmetnici, clanovi ilegalnih organizacija, osudjenici zakrivicna dela, ratni zlocinci, pojedinci koji su u inostranstvu zatrazili politicki azil ipojedini radnici na privremenom radu u inostranstvu koji su podlegli uticajuneprijateljske emigracije i zatrazili status izbeglica.Za razliku od dr Obrena Djordjevica, mnogi drugi analiticari politicke emigracijesu je naglaseno u samom imenovanju okarakterisali kao neprijateljsku. Tako dr Milo Boskovic u podnaslovu svoje knjige ?Sesta kolona? pise: ?Nastanak,organizacija i delovanje antijugoslovenske fasisticke emigracije?, a pukovnikMilenko Doder svom delu daje naslov ?Jugoslovenska neprijateljska emigracija?.Obe ove knjige nastale su na osnovu arhiva SDB, odnosno KOS-a JNA. Iz arhivaSSIP-a, svoju knjigu ?Antijugoslovenska aktivnost neprijateljske emigracije u SRNemackoj 1951-1984?, napisao je i dr Branko Pavlica, nekadasnji islednik Udbe.Dr Vladimir Grecic, beogradski istrazivac jugoslovenske i posebno srpskedijaspore, tvrdi da u naucnom, a posebno u medjunarodnom recniku uopste ne postoji pojam ?politicka emigracija?. Sama praksa useljavanja ratnih migranata uzapadne zemlje, pokazala je da ona nije bila vodjena potrebama SAD, Kanade,Australije ili Velike Britanije za ispoljavanjem antikomunizma, vec zadoseljavanjem sveze radne snage. U Englesku su srpski ratni zarobljenici izNemacke ulazili iskljucivo kao fizicka radna snaga, a ne kao politicki sticenici.Izraz ?politicka emigracija? je kovanica komunistickog aparata u FNRJ tj. SFRJ,koja je sluzila za laksu identifikaciju i obelezavanje izbeglih pripadnikanacionalnih snaga i antikomunista u jugoslovenskoj dijaspori, kao drzavnihneprijatelja. Taj izraz nije koristila ni jugoslovenska nauka, a nema ga ni u?Politickoj enciklopediji?, koja je objavljena 1975. godine u Beogradu. Sam dr Obren Djordjevic u knjizi ?Leksikon bezbednosti?, koji je objavljen 1989. godine,ne koristi se ovim terminom, ali zato koristi izraz ? fasisticke emigrantskeorganizacije. Ni profesor dr Anrdeja Savic sa Policijske akademije u Beogradu iautor nove knjige ?Uvod u drzavnu bezbednost? 1994. godine, ne upotrebljavapojam ?politicka emigracija?, niti uopste antikomunistickoj emigraciji u svetu dajeznacaj kao eventualnom spoljnjem neprijatelju drzave SRJ.

Poratni begunci
Prema ratnim arhivima iz Jugoslavije, kako tvrdi dr Milo Boskovic, ali i premapodacima OUN iz 1946. godine, u inostranstvu se nalazilo 126.000 jugoslovenskih emigranata. Vec 1952. godine ratnu emigraciju je cinilo 94.000osoba, od cega je, po klasifikaciji samog autora, bilo 40.000 cetnika, samo30.000 ustasa, 18.000 belogardejaca i 6.000 ostalih emigranata. Jezgro teantijugoslovenske neprijateljske emigracije, pise dr Milo Boskovic, koji jesvojevremeno i radio u SDB SSUP-a, a kasnije u PSUP-u Vojvodine i bioprofesor na Univerzitetu u Novom Sadu, cinili su predstavnici kvislinskihformacija, njih 32.000. Medju njima je bilo: 446 lica iz drzavnog aparata NDH,355 iz Ustaske nadzorne sluzbe, 233 iz policije NDH, 4.564 iz ustaske vojske,1.699 iz domobrana, 105 iz Nedicevog drzavnog aparata, 276 iz Specijalnepolicije, 10.103 iz jedinica Draze Mihailovica i 3.764 ratnih zlocinaca. Ukupan brojregistrovanih i uclanjenih politickih emigranata u razne antijugoslovenskeorganizacije, dr Boskovic, odnosno SDB SSUP-a je procenio na 30.000, od cega je status aktivnog drzavnog neprijatelja, bilo kao teroristi, diverzanti, obavestajciimalo u arhivama SDB SSUP-a osam hiljada emigranata.Istrazivanja antijugoslovenske emigracije Milenka Dodera rezultirala su 1989.godine, cak novim saznanjima. Tako, na primer, ovaj vojni obavestajac i referentza rekonstrukciju stranih obavestajnih sluzbi, pre svega nemacke na tluJugoslavije tokom NOR-a, tvrdi da je u zapadnim zemljama postojalo oko 65raznih organizacija neprijateljske emigracije: ustaskih ? 25, cetnickih ? 15,albanskih -15, slovenackih ? 8 i makedonskih ? 2. Cetnici su samo u SAD imalicetrdesetak svojih odbora sa samo dve hiljade clanova. Najveca koncentracijaustasa bila je u Juznoj Americi, Nemackoj i Australiji, gde ih je bilo duplo vise.Realni odnos izmedju odbeglih cetnika i ustasa iz Jugoslavije u inostranstvo,najbolje se ogledao u broju emigrantskih novina koje su izdavane u svetu. Pod patronatom hrvatskih nacionalista izlazilo je cak 139, a pod patronatom srpskihsamo 82 lista. U antijugoslovenskim teroristickim aktivnostima, u kojima je,prema podacima dr Mila Boskovica ucestvovalo oko 1.200 politickih emigranata,ustase su bile cak cetiri puta opasnije od cetnika. Samo Hrvatsko revolucionarnobratstvo, najekstremnija hrvatska organizacija, izvrsila je u Evropi i u Australiji120 teroristickih akcija i tom prilikom usmrtila 53 i ranila 118 lica. Tacnije, HRB jeizvela cak pedeset odsto svih teroristickih i diverzantskih napada na Jugoslaviju.Na savetovanju o specijalnom ratu, koje je 1983. godine pod pokroviteljstvomSektora za idejno-politicki rad CK SKJ odrzano u politickoj skoli ?Josip Broz Tito?u Kumrovcu, jedan od referenata dr Petar Knezevic, vojni obavestajac, je istakaoda su teroristicku delatnost protiv SFRJ izvodile, uglavnom, pet emigrantskihorganizacija: Hrvatsko revolucionarno bratstvo, Hrvatski narodni otpor, tj.luburicevci, Ujedinjeni Hrvati Njemacke, Srpski omladinski pokret Otadzbina ?SOPO i albanski Crveni narodni front. Ovih pet organizacija okupljalo je, poKnezevicevim podacima 1.500 terorista. SOPO je imao samo tridesetak clanova.Delovao je u SAD, Kanadi i Belgiji, a njegovi lideri su bili Andra Loncaric, NikolaKavaja i pop Stoiljko Kajevic. Prvog je ubila SDB Jugoslavije, drugog je FBIstavila na dozivotnu robiju, a treceg je americki sud kaznio sa osam godinazatvora. Naime, od 1945. do 1984. godine, ?fasisticka emigracija poreklom izJugoslavije?, kako tvrdi dr Milan Pasanski u knjizi ?Savremene kamikaze?,izvrsila je 447 teroristickih akata, u kojima je poginulo 101, a ranjeno 300 osoba.Tom prilikom je ubijeno cak sest diplomata. Prvi je stradao 1946. godine konzulVicko Glumcic, kada su ga u italijanskom logoru Eboli ubili cetnici. Posle togacetnicka emigracija je izvela vrlo mali broj, tek deset odsto, teroristickih akcijaprotiv jugoslovenskih predstavnistava i predstavnika u svetu. Dr ObrenDjordjevic, nekadasnji nacelnik SDB Srbije, danas, priznaje da je cetnickaemigracija, izuzev SOPO, u poredjenju sa ustaskom emigracijom fakticki bilabezopasna za SFRJ, ali ju je Tito i pored toga saznanja mrzeo i naredjivao da senjeno delovanje neutralise svim sredstvima.O jugoslovenskoj politickoj emigraciji, uopste, sa bezbednosne tacke gledano,brigu su u FNRJ, a zatim i SFRJ vodile i Ozna, i Udba, i SDB Jugoslavije, sluzbebezbednosti republika i pokrajina, SID SSIP-a i KOS JNA. Svaka od ovih tajnihpolicija imala je u svojoj organizaciji posebne uprave ili odeljenja za emigraciju.Ozna, koja je formirana jos dok je rat trajao, kako tvrdi dr Obren Djordjevic, jeofanzivnim obavestajnim istrazivanjima prikupljala obavestajne podatke odelatnosti emigrantske vlade u Londonu i snagama u inostranstvu na koje se tavlada i oslanjala. Ozna je pokrivala i logore izbeglica iz dva razloga: da u timlogorima medju jugoslovenskim emigrantima otkrije spijune zapadnih sluzbi i davrbuje nase emigrante da rade za tajnu policiju FNRJ. Citav ovajkontraobavestajni posao vodio se iz Operativnog centra Ozne, koji se nalazio uBeogradu. Udba je imala uspeha u radu protiv emigracije, narocito, u perioduizmedju 1946. i 1952. godine, kada je u izbeglickim logorima Italije, Austrije iNemacke zavrbovala mnoge nacionaliste. U to doba u Udbi nije postojala podelarada prema nacionalnim emigracijama, pa su njeni inspektori radili sve emigrante zajedno. Inspektor Mica Japundza je, na primer, pokrivao logor San Sabo u Italiji,Trajskirhen u Austriji i Cindor u Nemackoj. Udba je dosta cesto svoje saradnikeslala u jugoslovenske zatvore, odatle ih je pustala da beze i nalaze utociste u timistim izbeglickim logorima. Kada bi se ti Udbini saradnici zblizili sa emigrantskimvodjama, uredno su javljali policiji u Beogradu kakve planove imaju cetnici,ljoticevci, nedicevci i ostali pripadnici nacionalnih snaga prema FNRJ.Odbegli milicionar Petar Spajic iz Bosne, uspeo je da se jako priblizi, na primer,Bori Blagojevicu, celniku organizacije Ravna Gora u Francuskoj i Belgiji i da onjegovim planovima izvestava jugoslovensku tajnu policiju. Taj metod poturanjasaradnika koristila je i SDB, za sta je primer, dolazak Bogoja Panajotovica,osudjivanog delinkventa, iz Jugoslavije u Francusku, kod Andre Loncarica, a i uSAD kod Dragise Kasikovica, gde je njegov vodic bio pop Stoiljko Kajevic. Zaobojicu je dolazak ovog saradnika SDB Jugoslavije bio koban. Advokat NikolaKostic iz Milvokija seca se Bogoja Panajotovica kao coveka srednje visine,nabijenog, sirokog lica i kratkih jakih ruku. Nigde nije radio, putovao je po Americii Evropi, a niko nije znao odakle mu novac za to. Kada je 1977. izbio slucajSOPO, Bogoja Panajotovic se pojavio kao saradnik, a mozda, kaze Kostic, iagent FBI:?Bogoja Panajotovic jeste bio saradnik, a mozda i agent FBI, ali nemam dokazada je bio i saradnik Udbe. Moze se, medjutim, iz njegovog ponasanja, narocitokada je govorio zastitnicki o jugoslovenskom konzulu i radu konzulata u Cikagu,zakljuciti da je stitio i interese drzave Jugoslavije, pa i njene policije u Americi. Jasam kao advokat imao priliku da razgovaram sa Panajotovicem. Kao krunskogsvedoka njega je FBI cuvala u Kaliforniji. Sa njim su uvek bila dva agenta FBI.Sreli smo se 1978. godine u Dzeksonvilu. Prisutan je bio i tuzilac Tom Sulivan.Ja sam trazio od Panajotovica sluzbenu izjavu, jer sam na sudu branio njegovogkuma Nikolu Zivovica. Nisam je dobio. Posle toga niko od americkih Srba nijevise video, niti bilo sta cuo o Bogoju Panajotovicu, niti o njegovoj porodici. Jer,koliko znam on je bio poreklom iz Nisa, bio je ozenjen i imao dvoje dece. Mojklijent Nikola Zivovic bio je kum na krstenju te dece, ali ga je Bogoja Panajotovicizdao!?Sam Kajevic je 1995. godine u NIN-u pricao da je njega Udba pratila prekoizvesne Nene Kukic, kcerke generala Misine Kukica, koja je dosla iz Beograda uCikago. Kada je posumnjao da ce ga i ubiti, kaze Kajevic, prijavio je ovog agentaamerickoj sluzbi FBI, nakon cega je Nena Kukic proterana iz SAD. Na direktnopitanje da li je Stoiljko Kajevic bio saradnik Udbe, od dvojice nacelnika srpsketajne policije dobio sam dva razlicita odgovora. Prvi stariji i iskusniji mi je rekaoda Kajevic nije bio saradnik Udbe, a drugi mladji i takodje iskusan obavestajac mi je priznao da je pop Kajevic radio za SDB Srbije. Sta je istina tesko je reci, madaga i Nikola Kavaja optuzuje za saradnju sa FBI i SDB, ali je izvesno da je 1972.godine u Minhenu ekipa Udbinih likvidatora bila pred vratima stana popa StojiljkaKajevica sa naredjenjem da ga ubije. Kajevicevi prijatelji tvrde da ga je srecaspasla smrti, a sami likvidatori precutkuju, da su zapravo pogresili adresu i broj stana u Minhenu. Profesor etike i lider SOPO iz Cikaga, pop Stoiljko Kajevic uSrbiju se vratio u jesen 1990. godine, da bi ucestvovao u radu svoje stranke?Sloboda i pravda?. Dvadeset petog novembra je uhapsen po naredjenju SDBJugoslavije, odnosno nacelnika Zdravka Mustaca i odveden u Centralni zatvor.Sutradan, na intervenciju SDB Srbije, pop Kajevic je pusten na slobodu i vracenu Ameriku.Kao svoj najveci uspeh, Udba, a i SDB belezi uspesno pridobijanje za saradnjuprofesora dr Krunoslava Draganovica, hrvatskog nacionalistu i tvorca tzv.pacovskih kanala, kojima su ustase iz NDH preko Vatikana pobegle na Zapad injegovo dovodjenje u Jugoslaviju 10. septembra 1967. godine. Draganovica je jugoslovenskoj Sluzbi izrucio u Sloveniji, njen saradnik, profesor muzike MiroslavVaros, koji je godinama ziveo u Rimu. Varosu je, za uzvrat, SDB Jugoslavijepreselila porodicu iz Sarajeva u Italiju. Krajem osamdesetih, Varos se vratio uSFRJ i ziveo sa familijom u Splitu pod imenom Miro Vrdoljak. Njegova cerka secak i zaposlila u SUP- u Split. Miroslav Varos je pored toga za SDB SFRJnapisao nekoliko tomova podataka o ustaskoj emigraciji u svetu, a posebno jenapravio analizu teroristicke strategije hrvatskih ekstremista, ali i programantiteroristicke taktike jugoslovenske tajne policije za borbu protiv ustasa. Citavovaj kontraobavestajni posao vodio je i zavrsio jedan inspektor, Srbin koji seKrunoslavu Draganovicu predstavljao sifrovanim imenom Franjo. On je, inace, uBecu sredinom sezdesetih vec razgovarao sa Draganovicem o njegovompovratku u Jugoslaviju. Kada se za to ukazala prilika, odnosno kada je iz Austrijeprofesor Miroslav Varos, koji je bio i saradnik BND, tacnije dr Ernesta Bauera,poveo Krunoslava Draganovica na odmor u Italiju. Automobil se zauvekzaustavio u Sloveniji. Mada je bio ratni zlocinac, zbog toga sto je SDB SSUP-aJugoslavije dao podatke o radu Vatikana, o funkcionisanju nemacke obavestajnesluzbe BND, ciji je agent bio pod sifrom ?Salcberger?, i o delovanju americketajne policije, koju je simpatisao, kao i o spijunima iz jugoslovenske emigracijekoji rade za strane sluzbe, o organizacionoj semi i kadrovskom sastavu ljoticevog?Zbora? u Nemackoj, sto je dobio od BND, kidnapovani Krunoslav Draganovic jeslobodno ziveo u Sarajevu, do smrti 14. juna 1982. godine.U arhivi SDB Jugoslavije i danas postoji Draganovicev spisak jugoslovenskihemigranata, koji su radili kao agenti CIA, BND, MI5 i same SDB: Zdenko Zunic izKanade, Karlo Severin iz Argentine, Drago Zubniric i Zarko Milic sa NovogZelanda, Zvonko Kojadin iz Egipta, Josip Sedmak i Ante Dominik iz Italije, MirkoTodorovic i Vladimir Bosiljevic iz Austrije, Vlado Secin i Mile Radlic izDominikanske Republike, Franjo Adamek iz Turske, dr Branko Andjeleto iz Trsta,dr Vjekoslav Bucar, Emilio de Mistrura, dr Nikola Jersimovic, Solali Boci iz Rima,dr Alojz Bilisic, Kemal Mujagic, Ricard Pacer iz Beca, dr Stjepan Buc, dr MateFrkovic, Ahmet Balagaj, Milan Ilinic, dr Martin Camaj, Hamid Hromalic, MiroSkrinjaric, Karl Tren, Franjo Pavicic, Marijan Masek, Jurej Milovac i Jakov Ljoticiz Minhena, dr Anton Buckovic iz Los Andjelosa, Dusan Dujsin iz Njujorka, FranjoDezalic, Herbert Korfmacer iz Dizeldorfa, Marijan Dolanski iz Berlina, profesor dr Jozef Matl iz Graca, Nikica Martinovic iz Celovca, Zvonko Miljanovic iz Oslinga,Jerko Radan iz Barija, Dervis Sehovic iz Pariza, Branko Orlovic iz Njujorka.Mehu Palikucu, mladog ustasu, SDB BiH je, na primer, pridobila za saradnju takosto mu je oprostila dezerterstvo iz JNA i kaznu zatvora od pet godina, koja mu jeizrecena zbog tog krivicnog dela. Palikuca je ?pusten? da iz Jugoslavijepobegne, prvo u Francusku, zatim u Kanadu, gde je postao poverenik HRB i clanHNV, a zatim i osnivac Hrvatsko- islamskog centra u Torontu. Njegovi najblizisaradnici, odnosno dousnici neko vreme bili su i Vjekoslav Maks Luburic, a iAsim Durakovic, ciji je prvi dolazak u Hrvatsku dousnik Meho prijavio Sluzbidrzavne bezbednosti. Po nagovoru SDB Hrvatske, tajni agent ?Dusko?, kako jeMeho Palikuca bio zaveden u arhivima jugoslovenske tajne policije, je u Kanadiorganizovao teroristicku grupu za miniranje pruge Rijeka ? Karlovac. Sredinomsezdesetih, Palikuca je cak iz Pariza poslao i jednu grupu ustaskih ekstremistada dignu u vazduh i postrojenja Rafinerije u Rijeci. Svi clanovi ove ustaskediverzantske grupe su, naravno, pohapseni, osudjeni na robiju. Pojedini supobijeni jos na jugoslovenskoj granici, prilikom ilegalnog ulaska u SFRJ. DousnikMeho Palikuca se 1968. godine vratio u SFRJ, ozenio u Rijeci sa MarijomFalijanko, ali zeljan novih avantura, opet, uputio u Kanadu. Tamo ga je na vezidrzao konzul Josip Bubas iz SDB SSUP-a, cijim je inspektorima cesto slao patikena poklon, dok je neko vreme radio u fabrici obuce u Torontu. U HRB bio je?instaliran? kao agent SDB SSUP-a i kriminalac Kemal Mujagic iz okolineBosanske Krupe, koji je robijao na Golom otoku. Kada mu je jugoslovenska tajnapolicija oprostila zatvorsku kaznu, Mujagic je pristao da spijunira emigraciju zapotrebe SDB. Obuka je izvrsena u rijeckom hotelu ?Bonavia?, odakle je KemalMujagic pusten da pobegne u austrijski izbeglicki logor Cindorf, gde ga jepreuzeo hrvatski fratar Viljem Cecelja i uveo u ustasku emigraciju u Nemackoj.Kao ?krtica? SDB SSUP-a tajni agent Kemal Mujagic radio je punih desetgodina, a onda se vratio u Jugoslaviju.Ubica jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovica ustaski terorista MiroBaresic, jos dok je bio u svedskom zatvoru uvucen je u Udbinu mrezu. Taj posao je obavila bosanska SDB na vrlo jednostavan nacin. U Mostaru je bila uhapsena jedna devojka, Milica Juric, sa koferom ustaskih letaka. Kako joj je SDB zapretilacak i smrtnom kaznom zbog saradnje sa teroristima, ova devojka je pristala dasaradjuje sa bosanskom tajnom sluzbom. Milica Juric je dobila zadatak da se kaovatreni simpatizer priblizi Miru Baresicu. Pisala mu je pisma, koja su slata izSplita i Zagreba, a i iz Minhena i Stutgarta. U toj prepisci rodila se, namerno,iskra ljubavi i kroz samo sest meseci Milica Juric je otisla u posetu Baresicu.Njihovo vencanje u Svedskoj je ustaska emigracija iskoristila za politickupropagandu, a SDB da se Baresicu uvuce i u spavacu sobu. Preko njegove zeneMilice tajna sluzba Jugoslavije, a posebno Hrvatske pratila je Mira Baresica,otkrivala sve njegove namere i jednostavno ga drzala pod kontrolom.Istovremeno, medjutim, crnogorski avanturista Ratko Djokic pleo je svoju mrezuoko Baresica. Zeleci da se otkupi kod jugoslovenske policije za neke svojegrehe, Djokic je angazovao par svedskih delinkvenata da sa milion kruna ubiju Miru Baresica. Policija iz Stokholma je to otkrila, uhapsila Djokica i proterala ga uHrvatsku. Time su bili kompromitovani i planovi SDB za likvidaciju Mira Baresica,pa je citava akcija odlozena do daljnjeg. Slicnu pricu 1994. javnosti je ponudio iDusan Vuckovic, zvani Repic, masinbravar sa Umke, navodno da ga jeangazovala SDB Srbije da likvidira Mira Baresica u Hrvatskoj, pa mu iz straha dane progovori, sudi za ratne zlocine nad Hrvatima u ovom ratu. Miro Baresic je,medjutim, poginuo u Hrvatskoj i sahranjen kao obican hrvatski borac, jer FranjoTudjman nije zeleo od njega vise da pravi nacionalnog heroja. Milica Juric jeBaresicu izrodila troje dece i sa njim zivela u srecnom braku. Sve se to dogadjalou vreme kada su uprave za emigraciju u SDB RSUP-a BiH vodili Hrvat IvanCurak, a u SDB SSUP-a, takodje Hrvat iz Bosne Stanko Colak.
Brozovi rezidenti
U SDB SSUP-a, na primer, Uprava za emigraciju vodila je brigu o kompletnojantikomunistickoj delatnosti nasih ljudi u inostranstvu, sto je i cinila SID u SSIP-u,dok su republicke, odnosno pokrajinske sluzbe brinule samo o svojimnacionalnim emigrantima. U Saveznom ministarstvu spoljnih poslova, emigraciji je bio posvecen tzv. Treci sektor, u kome su, prema svedocenju AntonaDuhaceka iza rata radili i Dusko Lalicic, Mladen Devide, Veselin Bakic.Emigrante su posebno od 1945. godine, pa do 1966. pratili i o njima prikupljalipodatke obavestajci SID-a koji su bili rezidenti: Aleksandar Demajo, FeliksGorski, Franc Kos, Anton Duhacek i Jokas Brajovic u Londonu, Stipe Drndic, KosFranc, Drago Rafaj u Vasingtonu, Gorjan Bogo, Zvonko Lucic u Trstu, MateHorvatic, Rajko Knezevic, Zvonko Lucic, Drago Rafael, Vesko Martinovic, GojkoZarkovic u Parizu, Slobodan Borisavljevic u Bernu, Zdenko Dostal u Becu i Majer Kreso, Nikola Mandic u Rimu. Dr Branko Pavlica bio je obavestajac SID-a uNemackoj sa specijalnim zadatkom da prati antijugoslovensku neprijateljskuemigraciju. Centri obavestajne mreze za pracenje ustaske emigracije u JuznojAmerici nalazili su se u Parizu, odnosno Zapadnom Berlinu za evropske zemlje.Svake dve-tri godine pariski centar je centrali u Beogradu slao referate o jugoslovenskoj emigraciji u Juznoj Americi, ali i u samoj Francuskoj. Napedesetak stranica bi bio opisan sastav i delatnost antijugoslovenskihorganizacija, njihovih lidera, kao i sve poruke o eventualnoj obavestajnoj saradnjikoje su pristizale Udbi od strane pojedinih ?drzavnih neprijatelja?.Centar obavestajne mreze SID-a za cetnicku emigraciju nalazio se u Londonu ion je pokrivao Veliku Britaniju, SAD i Kanadu. Samo pocetkom sezdesetih,obavestajci SID-a su u Italiji i Austriji vodili cetrnaest tajnih akcija. Duhaceksvedoci, na primer, da su analize Udbe i kasnije SID-a, nacinjene 1955. godinepokazale da je Jugoslavija, upravo,u emigrantskim sredinama imala najjacauporista svojih obavestajaca. Udba i SID su u to vreme imali svoje obavestajce,njih sedamdesetak, sa jos toliko saradnickih veza i to u svim emigrantskimorganizacijama, a narocito pri srpskim crkvama u Americi, kao i u srpskoj opstiniu Trstu, tako da se u Beogradu uvek znalo sta su radili i kuda su se kretali iustaski lider Branko Jelic i cetnicki vojvoda Momcilo Djujic. Muhamed Denjo,
izbeglica iz Mostara, posle prebega u Nemacku nasao je utociste u stabu dr Branka Jelica. Vrlo brzo stekao je Jelicevo poverenje, pa ga je ovaj imenovao zasvog sekretara. Pritiskom na njegovog oca i majku, koji su ostali u Mostaru, Udba je uspela da pridobije Muhameda za saradnju, pa je ovaj neko vreme intenzivnoslao tajnoj policiji BiH sve podatke o dr Branku Jelicu. Medjutim, Ivan Jelic, koji jeimao razvijen osecaj za spijune, posumnjao je da Denjo radi za Udbu, pa ga jeproterao iz Nemacke. U vreme kada je glavni rezident Udbe u Trstu bio ZvonkoLucic, tajna sluzba Jugoslavije uspela je da emigrantu Dragoljubu Vurdelji iamerickom kapetanu Morganu ?nabaci? cetiri svoja agenta. Oni su, Vurdeljidostavljali Udbine lazne informacije, a od njega dobijali podatke o planovimasrpske emigracije. Kada su stekli njegovo poverenje kao telohranitelji, ukrali sukompletnu Vurdeljinu arhivu, kao i poverljiva dokumenta americkog vojnogobavestajca. Po secanju dr Obrena Djordjevica, koji je u Udbi Srbije vodio Odsekemigracije i dosije Dragoljuba Vurdelje, neposredno iza rata nacinjen je pokusajda se Vurdelja vrbuje da radi za tajnu policiju Srbije. On je to i obecao ObrenuDjordjevicu, ali cim se nasao u Trstu, Vurdelja je prisao americkimobavestajcima, sve im ispricao i tada otpoceo da radi i za njihovu tajnu policiju.Pojedini inspektori savezne tajne sluzbe tvrde da se i danas u arhivi nalaziVurdeljin potpis sa pristankom da radi za Udbu. Slicnu saglasnost sa potpisomsrpskoj tajnoj policiji dali su mnogi urednici cetnickih novina, kuriri i predsedniciiseljenickih organizacija, pa cak i prote i mitropoliti srpske crkve u dijaspori. Aprila1994. godine ?Politika ekspres?, u svom izdanju za inostranstvo, koje jestampano u Frankfurtu, objavila je intervju sa inspektorom Bozom Spasicem icitav spisak srpskih emigranata, saradnika Udbe i Sluzbe drzavne bezbednosti.Posle bure negodovanja srpskih emigranata, Spasic je taj intervju i spisakproglasio falsifikatom i time zataskao svoj cin diskreditovanja mnogih uglednihljudi u srpskom rasejanju.Udba je imala cak i direktni angazman sa odbeglim predsednikom vlade MilanomStojadinovicem, koji je emigrirao u Argentinu. Tamo ga je pronasaokontraobavestajac Slobodan Krstic, zvani Uca, cije je spijunsko ime bilo SimaMarkovic, tokom 1953. godine. Milan Stojadinovic je pristao na jednu nagodbu saUdbom. On se obavezao jugoslovenskoj tajnoj policiji da ce ugasiti ustaski radiou Buenos Airesu, jer je bio licni savetnik predsednika Perona i njegove suprugeEvite, a za uzvrat da dobije iz Jugoslavije brata Dragomira Stojadinovica uArgentinu. Ustaski radio cas je ubrzo ukinut. Milan Stojadinovic je izvrsio nalogUdbe, a Dragomir Stojadinovic, nekadasnji nedicevac pusten je sa robije da odebratu u Argentinu. One emigrantske lidere, koje Ozna, Udba ili SDB nije uspevalada zavrbuje, cesto je potajno kompromitovala. Tako je Udba ucinila, krajemcetrdesetih sa Sreckom Roverom, ustaskim satnikom iz Sarajeva, za koga je uhrvatskoj emigraciji ilegalno pusten glas da je, kao saradnik jugoslovenske tajnepolicije, izdao cuvenog zlikovca Bozidara Kavrana. Povod za ovakvukompromitaciju dao je sam Rover, koji je iza rata ilegalno posetio Hrvatsku,odnosno Zagreb, ali mu je Udba pripisala i pricu, da je tom prilikom Rover izdao iizrucio Bozidara Kavrana i njegovu ustasku druzinu. Posle toga nijedna ustaskaorganizacija nije zelela godinama da kontaktira sa Sreckom Roverom. Kada sam u zimu 1990. godine u Klivlendu, u razgovoru sa Borivojem Karapandzicem, poznatim ljoticevcem i emigrantskim piscem, postavio pitanje o tome da li se usrpskoj emigraciji zna ko je radio i radi za Udbu, ovaj Valjevac mi je odgovorio:? Gospodine, bolje je da promenite pitanje i da pitate, a ko nije od emigranata radio za Udbu??Sve dok je u sistemu bezbednosti Jugoslavije funkcionisao partijski i drzavni centralizam, do 1966. godine, emigracija je bila u kontraobavestajnom resoru Zapad. U tom periodu, naime, delovanje politicke emigracije je u politickom,vojnom i policijskom establismentu Jugoslavije vezivano, uglavnom, za tzv.spoljnjeg neprijatelja, pa su i vidjeniji emigranti tretirani ili kao spijuni stranih sluzbi ili kao teroristi, koji imaju zastitu zapadnih drzava. Dr Milo Boskovic iz policijskih arhiva vadi podatak da su, na primer, srpski emigranti dr Uros Seferovic i Nik Stepanovic radili za americku vladu. Ovaj poslednji je bio i pukovnik vojne obavestajne sluzbe SAD, nastale tokom II svetskog rata. Za nju je radio, kako mi je licno rekao i Djordje Vujnovic, srpski emigrant iz Njujorka, dok je Mica Kabanica iz Milvokija, inace, poreklom iz Uzicke Pozege, 1945. u austrijskom logoru, radio za englesku sluzbu.
Stradanje porodice Topalovic
SDB je pored progona koji je vrsila nad emigrantima u inostranstvu, i u samojJugoslaviji vrsila rigoroznu kontrolu clanova porodica odbeglih Srba. Takvogprogona od strane Udbe, u samoj Jugoslaviji, a i u Americi, dobro se seca i dr Pavle Topalovic, lekar iz Nju Dzersija, SAD:?... Sve sto se dogadjalo sa mojim ocem Tikom u Drugom svetskom ratu, imalo je kasnije velikog uticaja na moj zivot i sudbinu moje porodice. Mada Tihomir Topalovic, cetnicki komandant iz Trstenika nije nikoga ubio, ni zaklao, narodnavlast ga je 1945. godine zvanicno proglasila za drzavnog neprijatelja. Zbog toga je sve nase imanje, kuca u Cajkinoj ulici, preduzece, majdan u selu Dublje,kafana i hotel ?Topalovic? u centru grada, elektricni mlin u Pocekovini, vinogradii ostala imovina konfiskovana. Mi, majka Milena, brat Petar, sestra Nevenka i ja,smo jednostavno izbaceni na ulicu ni krivi, ni duzni. Tika Topalovic je bio uzarobljenistvu do 1945. godine, da bi neko vreme proveo po izbeglickimlogorima. Kuci nije smeo i nije hteo da se vraca, dosao je u Ameriku 1951.godine u grad Elizabetvil. Moj otac je bio prvi Srbin u Nju Dzersiju. U Patersonu je osnovao srpsku koloniju, kada su u ovo industrijsko mesto poceli da pristizusrpski ratni zarobljenici i emigranti. Tika je neko vreme radio kao fizicki radnik.Isao je redovno u crkvu, cak u Njujork, a kada se ekonomski uzdigao, otvorio jerestoran ?Stara Evropa?, koji je bio zborno mesto Srba na Istocnoj obali. Prekomog oca Tike, srpski emigranti su dobijali garancije i useljenicke vize, zatimposao, smestaj i hranu. Ziveo je do 1972. godine. Umro je, zvanicno od srca, ukolima, ali se sumnja da ga je srpska Udba namamila napolje i likvidirala usredPetersona, u pet sati ujutro i to zato sto je bio veliki antikomunist. Tika Topalovic je bio clan ?Srpske narodne odbrane? u Njujorku u vreme kada je njenpredsednik bio dr Uros Seferovic, zatim clan Pokreta cetnika ?Ravna Gora? iclan crkveno-skolske opstine u Njujorku punih petnaest godina. Preko ovihorganizacija Tihomir Topalovic je imao ogroman uticaj na srpske iseljenike uMetropoliten regionu koji obuhvata Pensilvaniju, Njujork, Nju Dzersi i Konektikat.On licno je dao garancije za 16.000 doseljenika, od cega je vecinu sam i docekivao na aerodromu i u Njujorskoj luci, davao im je prvi obrok i prvi posao.Nasi konzuli su to odbijali da rade. Moj otac je, medjutim, bio i prvi organizator demonstracija protiv Josipa Broza Tita, kada je ovaj 1963. godine dolazio uAmeriku. Zato je Udbi i bio opasan protivnik.Kada je tata odveden u zarobljenistvo, mi smo sa majkom ostali u kuci, zajednosa jednom hrvatskom i jednom jevrejskom porodicom. Bili smo obelezeni, ljudi naulici nisu smeli da nam se javljaju, a kamoli da nam pruze neku pomoc. Ja samisao u skolu i mene vlast nije dirala, ali se preko mog brata Petra svetila nasemocu Tiki u emigraciji. Negde u osmom razredu gimnazije Petar je okrivljen da jedelovao ?protiv naroda i drzave?, da je ?negirao licnost druga Tita?. Zbog toga jeizbacen iz Gimnazije u Trsteniku sa dozivotnom zabranom ponovnog upisa uskolu, iako takva mera tada nije ni postojala u zakonima FNRJ. Bilo je to 1954.godine. Mnogi trstenicki profesori su bili protiv ovakve kazne, ali je konacnu recdao Okruzni komitet KPJ, koji je jednostavno naredio da se Petar Topaloviczauvek izbaci iz skole. Petar Topalovic je i kao vojnik u Mostaru, opet optuzen zaneprijateljsku delatnost, ali ovog puta kao americki spijun. Bio je u istraznomzatvoru sedam meseci. Lazni svedoci su bili neki njegovi drugovi iz vojske, kojisu tvrdili da je Petar sirio neprijateljsku propagandu i nagovarao ih da beze uAmeriku. Advokat, koji mu je na sudjenju bio dodeljen, nagovarao ga je da sveprizna, kako bi, navodno dobio manju kaznu. Petar nije imao sta da prizna. Uzatvoru su ga pripadnici KOS-a tukli, mucili, poturali mu slana jela, a zatimodbijali da mu daju vodu. U samici je oslepeo, dobio je zapaljenje bubrega, pisao je krv, a noge su mu otekle, tako da nije mogao ni da se krece. Na DanRepublike 1961. godine, Petar Topalovic je pusten iz istraznog zatvora, da im neumre u samici. Brata smo lecili u Beogradu, u Pragu, a kada je 1966. godinedobio vizu, i u Njujorku. Majka je jedanaest puta molila Udbu da joj izda pasos daode kod svog muza, odnosno mog oca Tike, koji je imao americko drzavljanstvo.Tek dvanaesta molba je uslisena i ona je prva 1965. godine otisla za Njujork, amoj brat godinu dana kasnije. Zaposlio se kao tehnolog, ali je zbog narusenogzdravlja cesto bio po bolnicama. Umro je od tog mucenja i batina iz mostarskgvojnog zatvora 1968. godine u Lenoksil klinici u Njujorku.Kada je, medjutim, moj otac Tika 1963. godine priredio demonstracije protiv Titau Njujorku, pozvao me je predsednik SD ?Trstenik?, inace tadasnji nacelnikUdbe na razgovor. Dva sata me je ubedjivao i na kraju naterao da posaljem ocutelegram u kome ga molim da ne pravi te demonstracije, jer se moze dogoditi ?...da nas vise nikad ne vidis...? Taj telegram sam licno poslao i jos licno i platio uGlavnoj posti, u Takovskoj ulici. Tamo sam sreo jos neke svoje prijatelje koji sumi rekli da je pola Trstenika naterano da pise Tiki Topalovicu i da ga moli daotkaze demonstracije protiv Tita. U to vreme, pred kraj studija razmisljao sam dapobegnem iz Jugoslavije. Otac mi je, medjutim, poslao svog advokata RobertaGudmena, koji je mene i mog brata od strica dr Stevu Topalovica legalno sapasosima i kolima preko Italije odveo za Ameriku. Godinu dana pre mene, uAmeriku se uselila moja sestra, koja je nekom u Udbi Trstenik dala mito da bidobila pasos. Tek pocetkom marta 1967. godine, kada sam dobio vizu, posle dvadeset godina, porodica Tihomira Topalovica je u Patersonu (SAD) opet bilana okupu. Kroz patnju i bol, kroz cemer i jad, koji sam prosao u zivotu, shvatiosam da je bolje ljude razumevati i prastati im, nego im se svetiti. Zato ja zelim dapomognem Srbiji i svakom Srbinu. To sto se meni dogodilo je danas samo ruzansan. Da bismo ziveli zajedno mi ponesto sio moramo i jedni drugima oprostiti ilizaboraviti.? Ovim recima je zavrsio svoje kazivanje dr Pavle Topalovic, iseljenikkoji je u vreme novog rata poslao u otadzbinu humanitarnu pomoc vrednu dvamiliona dolara.

Pisma pisana limunovim sokom
Slicnu stradalacku pricu cuo sam i u porodici Kresovic koja danas zivi u Milvokiju,SAD. Glava ove porodice Milan Kresovic, rodjeni Kistanjanin, kao oficir vojskeKraljevine Jugoslavije zapao je u nemacko ropstvo 1942. godine, odakle je,nekoliko godina kasnije useljen u Ameriku. Njegova supruga Ljubica, sa decomBorom i Draganom, koji su rodjeni u Sarajevu, doselila se tokom rata u Beograd,gde je radila kao nastavnica. Tu je docekala kraj rata sa nadom da ce se uskorosresti sa svojim muzem. Medjutim, iako je Ljubica Kresovic imala brata, koji jeradio u MUP-u Srbije, nije uspevala u vise navrata da dobije pasos. Zvanicno seobracala i kabinetu Marsala Jugoslavije iz koga joj je u ime Josipa Broza Titaodgovarao porucnik Nikola Zivkovic, da nema smetnji da se Milan Kresovic vratiu Jugoslaviju. ?... Pisao je meni Milan mnogo puta, porucivao mi je da je dobro izdravo. Izmedju redova me, medjutim, limunovim sokom ispisanim slovima da sene vide, pitao da li da dodje kuci. Ja sam mu odgovarala da ne dolazi, jer bisigurno zavrsio u zatvoru. Znala sam da Udba ima dosije o Milanu Kresovicu, ukome je pisalo da je, dok je boravio u Nemackoj do 1951. godine, tesnosaradjivao sa Slobodanom Draskovicem i cetnickom organizacijom. Njemu je uvise navrata nudjeno da sa specijalnom ?Gologlavom brigadom? udje u FNRJ iproba da obori vlast, ali je Milan bio protiv takvih akcija. U Nemackoj, a i u SADbio je aktivan clan Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava, jer je verovao da sepolitickim radom moze boriti protiv komunizma. Nama je, cini mi se, prvo sreca, ai srce dobrih ljudi iz Beograda, pomogla da se iselimo u Ameriku i nadjemo sanasim Milanom. Naime, Bora se bio razboleo, pa sam ga vodila kod lekara uVojnu bolnicu. Tamo sam se upoznala sa doktorima i sestrama, koji su se vrlolepo ponasali prema meni i deci. Jednoga dana su mi se prijateljski poverili danemaju instrumente, ni lekove, pa sam im ja obecala da cu probati da imnabavim sve sto im treba. I uspela sam. Jedna doktorka me je pitala kako da mise zahvali, a ja sam joj, posto sam znala da joj je muz policajac, a zetambasador, rekla da mi pomogne da dobijem pasos. I dobila sam ga...? ? secase Ljubica Kresovic.Bilo je to 1953. godine. Dragan Kresovic je tada imao sesnaest, a njegov bratBora tek dvanaest godina. Preko iste veze, Ljubica Kresovic je dobila i izlaznuvizu i spremila decu za put, vozom u Italiju, pa u Ameriku. Prijateljima ikomsijama su govorili da idu na more, u Crikvenicu. Kada su posli na voz, nastanici su sreli Jovu Rajcevica, inspektora Udbe, koji im je porucio da se sto pre vrate sa Jadranskog mora. Preko Italije i Francuske u leto 1953. godine, LjubicaKresovic je sa sinovima, posle jedanaest godina pala u zagrljaj svom supruguMilanu Kresovicu. U to vreme on je radio u milvoskoj celicani. Dragan sezamomcio i krenuo na studije, a Bora se posle skole zaposlio kao policajac. Kadasu sakupili prve pare, podigli su kredit i kupili, desetak godina kasnije, starackidom sa dvadeset i dva kreveta. U samom centru Franklina 1971. godine,Kresovici su podigli novi dom, sa 112 kreveta. Kada je Milan Kresovic umro1978. i sahranjen na srpskom groblju u Libertvilu, vodjenje doma preuzeli sunjegovi sinovi. Dragan Kresovic je godinama urednik i voditelj Srpskog radiocasa, koji emituje crkva Sveti Nikola svake nedelje. Bio je i clan uprave ovogsrpskog hrama i clan odbora za docek Njegove svetosti patrijarha Pavla, kada je1992. godine dolazio u Milvoki. Citava njihova porodica je medju prvima uMilvokiju dala i svoj prilog za podizanje hrama Sveti Sava na Vracaru, za sta jeLjubica Kresovic sa sinovima dobila i zvanje ktitora. Bezbroj puta su davalipriloge za humanitarnu pomoc srpskim izbeglicama, a Dragan Kresovic svakogmeseca salje jednom djaku iz Vukovara skolsku stipendiju.

Hrvatski gonici
Kada je sredinom sezdesetih poceo da jaca republicki etatizam, a posebnohrvatski nacionalizam, Vladimir Bakaric je iznenadjen saznanjem da se dr BrankoJelic u tajnim dokumentima Ambasade Jugoslavije u Parizu vodi kao ekstremnipoliticki emigrant, politicku hrvatsku emigraciju poceo da tretira iskljucivo kaoekonomsku. Zbog toga je od Steve Krajacica i trazio da posreduje u Beogradukod Udbe da se ustaska emigracija i zvanicno prekvalifikuje u ekonomskeemigrante. Pod pritiskom, prvo Hrvatske, a zatim Slovenije, Makedonije i BiHnakon 1966. godine, u SDB SSUP-a je usvojeno pravilo da federalni obavestajci ikontraobavestajci nemaju pravo da prate i otkrivaju delatnost ustaske,belogardejske, vmrovske i muslimanske emigracije bez znanja republickih tajnihpolicija, odnosno i rukovodstava. Posebno im je bilo zabranjeno da za potrebeSDB SSUP-a vrbuju emigrante poreklom iz ovih republika, jer se preko njih uFederaciji moglo doci i do saznanja sa kojim emigrantskim krugovima vlasti izZagreba, Ljubljane, Skoplja i Sarajeva koketiraju.Iza Brionskog plenuma u leto 1966. godine, kada je formirana SDB SSUP-a, nacelo Uprave za emigraciju poceli su opet da dolaze, uglavnom, kadrovi izHrvatske. Neko vreme je tzv. Drugu upravu, od pocetka sedamdesetih godina,vodio Hrvat iz Mostara, iskusni kontraobavestajac Stanko Colak, ozenjenSrpkinjom, otac dva sina. Taj resor zatim vodio je i Jovo Milos, hrvatski Srbin,inspektor iz Zagreba. Bilo je to u periodu od 1972. do sredine osamdesetihgodina, kada na celo II uprave dolazi Crnogorac, nekadasnji analiticar SDB,Zoran Savicevic. U samoj upravi, koja je imala od deset do sesnaest inspektora,radili su i Branko Jurak, Mica Marceta, Aleksandar Milanovic, Boza Spasic, MicaJapundza, Ilija Majstorovic, Mico Stankovic. Vecina njih je sezdesetih godinavodila odeljenja za emigraciju u svojim republikama Hrvatskoj ili BiH. Samaorganizacija, na primer, Udbe Bosne i Hercegovine, bila je takva da je u njoj, pored I uprave, za unutrasnjeg, II uprave za spoljnjeg neprijatelja, postojala iposebna III uprava za emigraciju. Bosanska tajna policija je imala pune rukeposla, jer je zbog mesanog stanovnistva i takodje, mesane emigracije imalazadatak da prati i srpske, i muslimanske, a posebno ustaske ekstremiste. Naime,najveci teroristi medju ustasama poticali su iz Hercegovine, pa je Udba BiH,prema teritorijalnoj podeli posla, bila i u inostranstvu zaduzena da prati hrvatskenacionaliste i antikomuniste iz svoje republike. Udba, odnosno SDB BiH i SDBHrvatske su bas tom teritorijalnom principu bili nadlezni i za srpske emigrante, jer  je poznato da medju cetnicima u dijaspori nije bilo mnogo Srbijanaca, vecKrajisnika, Licana, Banijaca, Hercegovaca, pa i Crnogoraca.Sa terena Hrvatske, odnosno Kninske krajine, samo vojvoda Momcilo Djujicizvukao je iz Jugoslavije u Italiju vise od 12.000 vojnika Drinske divizije i clanovanjihovih srpskih porodica. Zato je i vojvoda za svog zivota u Kaliforniji bio podprismotrom kontraobavestajaca iz Udbe tj. SDB Hrvatske, a i iz jugoslovensketajne policije, dok je, na primer, SDB BiH imala svoje jako spijunsko uporiste uNemackoj, kod ljoticevaca. Najsnalazljiviji u tom poslu bio je inspektor StankoKaradeglija, Srbin iz Mostara. Dobri poznavaoci cetnicke emigracije bili su MicaStankovic, Ilija Majstorovic, pa Jovo Micic, kao i Peda Djordjevic, koji je bio inacelnik. U SDB Srbije na pitanjima srpske emigracije radili su Bogdan Gloginjic iPetar Radosavljevic. Interesantno je napomenuti da je krajem sedamdesetih ipocetkom osamdesetih godina, SDB Srbije svesna cinjenice da cetnici iz Srbije,a i ostale organizacije srpske politicke emigracije, ne predstavljaju vise realnuopasnost po SFRJ odbila u SDB SSUP-a, predloge za mnoge kontraobavestajnei antiteroristicke akcije protiv srpskih antikomunista u inostranstvu. Kako je nekeod tih akcija SDB Srbije trebalo da vodi zajedno sa SDB BiH, nacelnik te sluzbeDusko Zgonjanin, Srbin iz Bosne, je besan na Kolegijumu SDB SSUP-auzviknuo: ?Ako Srbija nece, mi preuzimamo citavu Evropu i Valica, i Boskovica, iBlagojevica, i Tosica!?. Tako je i bilo. Srpsku politicku emigraciju gonila je viseSDB BiH, nego li SDB Srbije.

Crna lista
O progonu emigranata, inspektor Boza Spasic kaze: ?Mi smo u SSUP-u iposebno u SDB imali ?crnu knjigu? sa zelenim koricama, koja je sadrzavalaimena domacih i stranih drzavljana ciji je ulazak u SFRJ bio zabranjen iliobavezno propracen hapsenjem imenovanih osoba. U toj knjizi nalazilo se, naprimer, nekoliko ratnih zlocinaca, kao sto su vojvoda Momcilo Djujic, RadosavGrujcic, Stojiljko Kajevic, Ivo Rojnica, Mate Mestrovic, Nikola Stedul, VinkoNikolic, Miro Baresic. Ustanovili smo tako da je jedan od nasih vrhunskihsportista, rec je o kosarkasu, nosio u London emigrantu Desimiru Tosicutekstove, apele, peticije, koje je on naknadno objavljivao u ?Nasoj reci?. Crkvenivelikodostojnici, pre svega Srpske pravoslavne crkve, praceni su od strane jugoslovenske politicke policije u akciji ?Partner?, jer se verovalo da ce Srpskapravoslavna crkva traziti partnerstvo u vlasti nakon Titove smrti. Na tom, recimo, crkvenom spisku nalazilo se i ime vladike Lavretnija, koji je redovno pretresanna jugoslovenskoj granici.Naravno, posle raspada Jugoslavije, mnogi od tih ?zabranjenih ljudi? suslobodno usli u Hrvatsku, Sloveniju, zasto ne reci i Srbiju. Podsetio bih da jenegde 1984. godine, Milorad Pantelic, koji je svojevremeno divljao u Australiji, itamo upozoren da ne dolazi u Jugoslaviju, uhvacen na Beogradskom aerodromui kasnije u sabackom sudu osudjen, cini mi se, na sest godina zatvora. Ne sporimda smo cesto svesno izbegli da upisemo imena nekih lica u te knjige, ne bi li nasposetili. Razume se tu vrstu ustupka nismo cinili prema ratnim zlocincima, mi uSrbiji, dok su Hrvati odmah pustili u Zagreb ustaskog zlikovca Vinka Nikolica, a iteroristu Nikolu Stedulu. Desilo se to 1989. godine, kada je stigao zahtev CKHrvatske, s potpisom Ivice Racana, da se ukinu zabrane dolaska odredjenimkrugovima hrvatske emigracije, jer se tad u CK Hrvatske procenjivalo da bi naizborima oni mogli da pomognu ?njihovu stvar?. Tada je Bernard Luketic,predsednik HBZ dobio ?zeleno svetlo?, a velika guzva je bila kada je to trebaloda se isto ucini i sa Matom Mestrovicem, koji je i pored zabrane, u nasemGeneralnom konzulatu u Njujorku, dobio dozvolu da dodje u Jugoslaviju. Usavetovanju republickih i saveznih operativaca u Teslicu, pitao sam: ?Ko ce dauhapsi Matu Mestrovica na zagrebackom aerodromu ili Aleksu Djilasa nabeogradskom, kada se budu pojavili?? Ni jedan ni drugi odgovor nisam dobio.Druga lista, ?Index stranaca? najvise je popunjavana u vreme kada je StaneDolanc bio Alfa i Omega jugoslovenske politicke i policijske scene, krajemsedamdesetih i osamdesetih godina. On je nama naredio da Jovanku Brozizbrisemo iz svih planova rada i obezbedjivanja, jer ona za njega i SSUP nijepostojala. Stalno nam je natucao na nos srpske nacionaliste, izmisljao je te levu,te desnu srpsku frakciju, te liberale, te anarho- liberale. Mi o tome nismo nistaznali, niti imali u beleskama. To isto Draza Markovic je nabijao na nos kolegamaiz SDB Srbije, pa smo stalno morali da jurimo neke ljude za koje nismo znali stato rade protiv drzave. Posebno smo morali da pazimo ko im dolazi u goste izinostranstva. Medju opasnim gostima bilo je mnogo imena. Ime AleksandraZinovjeva, na primer, u tu knjigu je stiglo, najverovatnije, pocetkom osamdesetihgodina, kada su posle Titove smrti, upisane odredjene kategorije ljudi, koji radena destabilizaciji nase zemlje i koji bi, eventualno, dosli u kontakt sa ovdasnjomopozicijom. Bio je to deo sire savezne akcije pod sifrom ?Apel?, iz prostograzloga sto je u to vreme bilo dosta sudjenja, pre svega ideoloskih, te se trazilapodrska u inostranstvu i apelovalo kod mnogih disidenata. Ime AleksandraSolzenjicina je takodje na tom spisku. Secam se i imena Uve Olafsona, svedskognovinara koji je pisao antikomunisticke clanke, velicao ustasku emigraciju, MiraBaresica i ostale. Onda smo ga stavili na listu. Olafson se jednog dana pojaviona zagrebackom aerodromu ?Pleso?. Tamo je zadrzan i sledeceg dana vracenprvim avionom u Svedsku. Slicnu proceduru prosla je i Nora Belof, engleskaknjizevnica, autor knjige o titoizmu i Titu, koja je za razliku od Olafsona vracenasa beogradskog aerodroma. Olafson je bio vracen na zahtev Centra bezbednostiZagreb, a Nora Belof na zahtev SDB Jugoslavije. Treca knjiga koju je tajna policija koristila zajedno sa javnom u SSUP-u bio je ?Registar poternica iobjava?. U njemu je bilo 1993. godine, na primer, oko tri hiljade imena, uglavnomsiptarskih nacionalista, kriminalaca i narko-dilera. Bili su tu Jusuf Karakusi, bracaFadilj i Ismet Ademaj, Kadrija Abdulahu i mnogi drugi bivsi policajci iz Pristine.Od nasih na listi su, na primer, bili neka Vera Dragomira Acimovic, Ivica KaticeUdovcic, Radojica Aleksandra Uljevic, Dragan Stanimira Urosevic, Milan MilivojaUskokovic, Slobodan Maksima Lucic, Dejan Slobodana Lukic, PredragKonstantina Sljuka. Pored svakog imena stajala je oznaka P ? predati organustarateljstva, H ? hapsiti, HO ? hapsiti posebno oprezno zbog pruzanja otpora,SA ? saopstiti adresu i mesto zadrzavanja i K ? kontrolisati kretanje?, objasnio mi je Boza Spasic.Sve do pocetka devedesetih, republike su i nosile taj posao protiv emigracije, jer do tada je federalna tajna policija bila svedena na koordinatora republickih sluzbi,pa je i SDB Jugoslavije sveobuhvatno pratio emigraciju, najcesce na osnovuizvestaja koje je dobio od republickih SDB, SID-a, delimicno KOS-a JNA i svojihobavestajaca. Oktobra 1975. godine SDB SSUP-a uradio je referat?Jugoslovenska neprijateljska emigracija u Australiji? u 157 primeraka. U ovomdokumentu, koji ima 139 strana, plus imenik opasnih emigranata, jos pedesetstranica, ustasama je posveceno pola prostora, jer je peti kontinent u to vremebio jedan od centara delovanja hrvatskih ekstremista. O srpskoj emigraciji, koja je svrstana u ?ostale nacionalne grupacije? napisano je svega deset stranica (83? 93). U tom izvestaju SDB SSUP-a o Srbima se, izmedju ostalog, kaze:?... Neprijateljski deo srpske emigracije najvecim delom je okupljen u crkvenimopstinama, a manji, ekstremniji deo ove emigracije, u raznim emigrantskimorganizacijama koje su povezane sa slicnim organizacijama u SAD i Evropi ilipredstavljaju njihove ogranke. Ekstremni deo srpske neprijateljske emigracije,koji sacinjavaju najvecim delom bivsi cetnici, ljoticevci i pripadnici drugihkvislinskih vojnih formacija, nije uspeo da u vecem delu mobilise iseljenike iostalu emigraciju i da ih ukljuci u akcije protiv SFRJ... Antikomunizam,velikosrpski sovinizam i hegemonizam su osnovna politicka platformaneprijateljskog delovanja srpske emigracije. Posle izvesnog perioda pasivizacije,u redovima srpske emigracije, tokom 1973. godine i nadalje zapaza setendencija porasta neprijateljske aktivnosti prema SFRJ. To je periodintenziviranja raznih skupova nacionalistickog karaktera, kao sto im govore i saminazivi ? ?Srpsko vece?, proslava dana ?Ujedinjavanja srpstva.?Neprijateljski deo srpske emigracije skoncentrisan je, uglavnom, u sest svojih poclanstvu malobrojnih organizacija i to: Srpska narodna odbrana ? SNO, cijuupravu za drzavu Viktoriju sacinjavaju predsednik Bosnjak Vladimir, sekretar Mladenovic Aleksandar, blagajnik Dugan Sofija i clanovi Lazarevic Dusan,Trivunac Vojin-Voja i Lalic Aleksandar; Srpski kulturni klub Sveti Sava ? SKK Sv.Sava, cije rukovodstvo pododbora Viktorija su Milasinovic Radisa, JankovicDragisa, Jeftovic Branivoje, Milutinovic Tadija, Savic Tomislav, Gazdic Sava,Nikola Vojvodic. Za Novi Juzni Vels su Klickovic Gojko, Maksimovic Novo, Rakac Ratko, Kujovic Nikola. U Micel Parku vodje su Puselja Vukoman, JovanovicNikola; Udruzenje bivsih boraca kraljevske jugoslovenske vojske DrazaMihailovic vode Vukojcic Radojko,Vukojcic Milorad, Borovina Slavko, SukaBogdan, Stepanovic Zdravko, Matijasevic Savo i Mihajlovic Tomislav;Organizaciju srpskih cetnika Ravna Gora vode Trkulja Uros, Losic Dusan, LazicVucko, Petrovic Branko, Popovic Zivko, Pajic Stojan, Maric Momcilo, SipovacCedo, Vukojcic Milorad; Srpski kulturno-potporni fond Draza Mihailovic; i Zbor...?(bez imena rukovodilaca).Dok je likvidacija ostataka nacionalnih snaga u zemlji tretirana kao javna tajna,radi postizanja unutrasnje kohezije narodnih masa, dotle se o akcijama Udbe,odnosno SDB prema emigraciji u inostranstvu cutalo. Za nasu javnost to je bilado skora tabu tema, a za radnike policije to je i danas sluzbena i drzavna tajna.Ponajvise zbog toga sto je Udba svoje atentate izvodila na teritoriji stranihzemalja, najcesce mimo znanja tamosnje policije i vlade, pa je otkrivanjem moglodoci do diplomatskih i politickih skandala i problema, jer se u poslovimalikvidacije tzv. spoljnog neprijatelja, koristila prljavim metodima. Poznavaociprilika u politickom podzemlju tvrde da je SDB uz pomoc svojih placenika od ratado danas ubila stotinu politickih emigranata. Medju nastradalima bilo je najviseclanova ustaskih organizacija, jer su one bile i najbrojnije, ali i najopasnije poSFRJ. Na toj listi ima oko sezdesetak imena. Pomenimo samo neka: Dr Protulipac, Geza Pasti, Mate Milicevic, Hrvoje Ursa, Mile Rukavina, Kresimir Tolj,Nahid Kulenovic, Vjekoslav Maks Luburic, Josip Senic, Stjepan i Tatjana Sevo,Nikola Penava, Bruno Busic, Ante Cikoja, Jozo Orec, Stanko Nizic, Antun Kostic iIvo Furlic. Cetnicka emigracija je izgubila dvadesetak uglednih ljudi. Ubijeni su,izmedju ostalih i Sinisa Ocokoljic, Andrija Loncaric, Sava Cubrilovic, DragisaKasikovic, Berislav Vasiljevic i Dusan Sedlar. Od desetak likvidiranih Siptaranajpoznatiji u emigraciji su bili braca Jusuf i Baros Gervala, Vehbi Ibrahimi, ZekaKadri i Enver Hadri. Engleski list ?Dejli rekord? je 1989. godine, objavio dostaneobicnu kartu sveta sa podacima o politickim ubistvima SDB. Prema timpodacima jugoslovenska tajna policija je najvise likvidacija u emigraciji imala uSR Nemackoj, cak dvadeset i osam. Zatim u Francuskoj i Italiji ? po sedam. UBelgiji je izvrseno sest ubistava, a po dva u SAD, Argentini, Austriji i Svedskoj.Najmanje atentata SDB je izvrsila u Velikoj Britaniji, Kanadi, Spaniji, Juznoj Africi,Australiji i Svajcarskoj ? po jedno. I na ovoj drzavnoj strani bilo je gubitaka.Ekstremna emigracija je za cetiri decenije ubila stotinu, a ranila oko 300 jugoslovenskih sluzbenika i gradjana, dok je policija od rata do danas, uobracunu sa drzavnim neprijateljima izgubila vise od 500 ljudi. Bila je to cenakojom se placalo za napad, odnosno odbranu Jugoslavije. Pored atentata naugledne emigrante, SDB se dosta cesto koristila i kidnapovanjima da bi dosla dosvojih drzavnih neprijatelja. O tome je odluku uvek donosio najvisi politicki ipolicijski vrh. Tako se posle dogovora Tita i Causeskua dogodilo da je SDB uRumuniji, uz pomoc tajne sluzbe Sekuritatea, oteo Vladu Dapcevica i dovezao gau Jugoslaviju da mu se sudi zbog saradnje sa ibeovcima. O tome je detaljno usvojoj knjizi ?Crveni horizonti? pisao rumunski general Jon Pacepa.Sedamdesetih godina SDB je u Austriji kidnapovala dr Krunoslava Draganovica, emigranta koji je za vreme rata ?pacovskim kanalima? prebacivao ratne zlocincena Zapad. Njemu je sudjeno u Sarajevu. Cuvenog biznismena Batu Todorovica,Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije je uz pomoc mafije, ukrala u Italiji,uspavala ga i prebacila u Beograd. Akcijom je rukovodio Janez Zemljaric,nacelnik SDB Maribor, kasnije clan SIV-a. Vjenceslav Cizek, ustaski emigrantkidnapovan je 1977. godine u Italiji, ali je uspeo da pobegne Udbinim agentima.?... Mislim da je sa tom praksom likvidacije politickih emigranata savezna Udba,koja je bila nadlezna za antijugoslovensku neprijateljsku emigraciju, pocela cesceda se bavi posle 1966. godine,a posebno pocetkom sedamdesetih, u vreme kada je ministar federalne policije bio general Franjo Herljevic. Tada je od straneustaske emigracije ubijeno nekoliko radnika SDB SSUP-a, izmedju ostalih i SavaMilovanovic Dilda, radnik SDB Vojvodine u Frankfurtu, a zatim su ustase izvrsileupad u Bosnu, na planinu Radusu, pa je nasa tajna policija preko placenih ubicaodgovorila emigraciji po principu: ?Oko za oko, zub za zub!? ? rekao mi je dr Obren Djordjevic, bivsi nacelnik SDB Srbije.Atentat na Savu Milovanovica, jugoslovenskog konzula u Stutgartu, izvrsio jeustasa Franjo Goreta, greskom, jer je trebao da ubije konzula Rajka Simonovica,obavestajca SID-a. Ustaski emigrant Franjo Goreta je tridesetog avgusta 1966.godine, jednostavno zamenio Simonovica, za Milovanovica. Ustasa je usmrtioSavu Milovanovica Dildu u kafani jednog Jugoslovena, gde je trebalo da se tajnosastane sa sifrantom Rajkom Simonovicem. Interesantno je da je Simonovic odSID-a DSIP-a trazio saglasnost za susret sa ustaskim emigrantom FranjomGoretom. Odgovor iz DSIP-a je stigao pet dana kasnije. Poruka je glasila: ?Ne icina sastanak sa ustasom!? Za svoj zlocin Goreta je kaznjen u Nemackoj sa osamgodina robije, ali je izasao 1972. Pre toga SDB SFRJ je pokusavala dva puta daga ubije. Na sudu, medjutim, ovaj kriminalac i gastarbajter branio se na dostaperfidan nacin: ?Nekada, u mladosti, ja sam bio zatocenik komunistickog zatvoraStara Gradiska. Tamo sam pod prisilom potpisao zakletvu da cu biti lojalanpolicijskim vlastima iz Beograda. Kada sam dosao u Stutgart, ?na vezu? me jeuzeo radnik Udbe taj Sava Milovanovic. Jednog dana on mi je nudio pistolj,20.000 maraka i penziju da ubijem trojicu ljudi ? Sarca, Simundica i Senica.Nisam pristao. Ucinio je to jos jednom u stanu, adresa Blumenstrase 18. Nateraome je na to. Kada sam ga upitao ko su ti ljudi, odgovorio mi je: ?Ustase,neprijatelji!? Da bih spasao moje zemljake Hrvate, okrenuo sam pistolj uMilovanovica i ubio ga?, izjavio je Franjo Goreta. On danas zivi u Sarbnikenu sazenom Sabinom i petoro dece. Pokojni Dilda bio je i sam zrtva SDB i SID-a, jer su se stideli da ga sahrane i jer su se svadjali ko ce dati penziju njegovoj porodiciu Vojvodini.Trinaest godina kasnije, medjutim, i sam ubica, ustaski emigrant Franjo Goretabio je meta Udbine celicne ruke. Na njega su pucali Dragan Barac, AdamLapcevic i Georg Huber. Za to su bili placeni sto hiljada maraka. Kao organizator atentata oznacen je Dragan Barac, saradnik SDB SSUP-a, odnosno Sluzbedrzavne sigurnosti Hrvatske. On je sam priznao da je naredjenje za ubistvo dobio od inspektora Maksa Manfreda i od sefa Dmitra Sijana iz Zagreba, a pilule zatrovanje od Mice Marcete iz SDB SSUP-a. Dragan Barac je ziveo u Minhenu iradio je kao trener karatea. Na ?vezu? sa sefovima SDB isao je u Sloveniju. SaSijanom se susreo na Bledu, gde su i dogovorili likvidaciju Franje Gorete. Samotokom 1980. Barac je sedam puta dolazio u Jugoslaviju, jer mu trovanje FranjeGorete nije uspelo, trazio je pistolj i prigusivace. Najvise problema sa svojimnaredbodavcima iz Zagreba imao je Barac oko honorara. SDS RSUP-a Hrvatskemu je davao 70.000 maraka, a Barac je trazio 150.000. Dogovorili su se na100.000 maraka. Toliko je po proceni hrvatske Udbe vredela glava FranjeGorete, ubice konzula Save Milovanovica Dilde. Bojeci se da sam likvidira FranjuGoretu, clana HRB, karate-majstor Dragan Barac je angazovao dvojicu svojihprijatelja Adama Lapcevica i Georga Hubera. I oni su bili karatisti. Lapcevic jeSrbin, vice-prvak Evrope. Objasnio im je da mu Goreta duguje ?milion dinara? ida samo treba da ga zaplase, a ako se opire, mogu i da ga ubiju. Sva trojica susa napunjenim pistoljima iz Minhena otputovali u Sarbriken. Upali su u Goretinstan i poceli da pucaju sa vrata. Iskusni kriminalac Franjo Goreta, cim je cuovrisak svoje sestre, koja je prva ugledala nepoznate ljude, potegao je svojrevolver. Njegov metak je pogodio Lapcevica. Tog trenutka na njega se srucilakisa metaka. Uznemireni prisustvom svedoka, ubice su istrcale napolje, sele ukola i pobegle u Minhen. Njihovi meci, medjutim, samo su tesko ranili FranjuGoretu, ali i njegovu sestru Vinku ni krivu, ni duznu. Policija je brzo otkrila i lakouhvatila i Baraca, i Hubera. Naime, Adam Lapcevic je progovorio kada je otisao ubolnicu da zaleci svoje rane. Na sudu Georg Huber je dobio 14 godina, DraganBarac 13, a Adam Lapcevic osam godina robije. Za dvostruki pokusaj ubistvadobili su ukupno 35 godina zatvora. Franjo Goreta je 1991. postao bojnikHrvatske vojske i posle tri godine ratovanja vratio se 1994. kao pukovnik uNemacku. SDB Jugoslavije pokusavala je jos dva puta da ubije Goretu.Zbog tih narucenih ubistava jugoslovenska vlada je imala dosta glavobolje saNemcima. Sredinom sedamdesetih, kada su atentati na jugoslovenske emigranteucestali, zvanicni Bon je zapretio SFRJ cak i prekidom diplomatskih odnosa.Beograd se branio da je rec o obracunima emigranata oko prevlasti uorganizacijama, pa cak i oko para. Nemci nisu tako mislili. Stvari su izgladjenekad je Jugoslavija izrucila SR Nemackoj uhvacene pripadnike ?crvenih brigada?,odnosno grupe ?Bader- Majnhof?. Kada je, nekoliko godina kasnije, opet Bonprotestvovao, ovog puta protiv Gadafijeve podrske teroristima iz Tripolija, libijskipredsednik je otvoreno uzvratio Nemcima: ?Tito salje agente u SR Nemacku sanalogom da likvidiraju ovdasnje hrvatske opozicionare. Ipak, time Titovareputacija u Nemackoj nije uopste ugrozena. Zato vas javno pitam zasto se Titudopusta ono sto ja ne smem??Sigurno je, da je jedno vreme nemackoj policiji odgovaralo da joj jugoslovenskaSluzba drzavne bezbednosti ?cisti teren? od emigrantskih ekstremista. U ovojzemlji samo ustaski emigranti okupljeni oko Hrvatskog drzavotvornog pokreta(HDP) i Hrvatskog revolucionarnog bratstva (HRB) pocinili su tridesetak napadana jugoslovenske sluzbenike i predstavnike. Zato su placenici SDB neko vreme i imali precutnu saglasnost nemacke policije. Onda kada te saglasnosti nije bilo,oni su delovali tiho i ubojito, i to ne samo u Nemackoj, vec u jos dvadesetakzemalja sveta. SDB Jugoslavije za likvidatore birala iskusne delinkvente,posebno one koji su se nalazili na listi Interpola, kako bi mogla, u slucajunjihovog otkrica da ih predstavi kao medjunarodne kriminalce. Tajna policijaJugoslavije svoje ugovore sa placenicima uvek je sklapala usmeno i bez pisanihtragova. Placalo se kako-kad. Nekad parama, nekad precutkivanjem krivicnihdela, a nekad pustanjem iz zatvora na slobodu pre vremena. Posle obavljenogposla naredbodavac i izvrsilac nisu se vidjali. Sem izuzetno. Kako je ponadleznosti, emigracija kao spoljni neprijatelj, bila dodeljena federalnomministarstvu policije, to je ministar sa nacelnikom SDB uvek donosio odluke olikvidaciji politickih neprijatelja u inostranstvu. Za te poslove direktno su Titu iPredsednistvu SFRJ odgovarali, najpre, savezni ministri policije i nacelnici tajnesluzbe. Ministri savezne policije posle Franje Herljevica koji je bio u SSUP-u od1972-80. godine, bili su Stane Dolanc, zatim Dobrosav Toro Culafic, Petar Gracanin, Pavle Bulatovic, pa Djordje Blagojevic i Vukasin Jokanovic, a nacelnicifederalne tajne policije Srdan Andrejevic, Zdravko Mustac, Boris Zore, Pjer Misovic, Dragisa Ristivojevic, Mihalj Kertes i Miljan Lalovic. Dok su nacelniciUprave za emigraciju bili Stanko Colak, a zatim Jovo Milos i Zoran Savicevic.Izuzev Dolanca i Mustaca, svi ovi ljudi zive u Beogradu. Srdan Andrejevic je cakpoznat kao sportski funkcioner.

Cekic i stangla
Dolaskom HDZ-a na vlast u Hrvatskoj je tokom 1991. godine otpoceo povratakustaskih emigranata, koji su zeljni osvete nad komunistima, odmah krenuli uobracun sa njima. Prvo sto su emigranti zahtevali od nove vlasti bilo je otvaranjearhiva nekadasnje Sluzbe drzavne bezbednosti Hrvatske i unistavanje dosijea oiseljenim ustasama. Da bi, koliko- toliko udovoljio ovim zahtevima, MUPHrvatske, odnosno novi Ured za zastitu ustavnog poretka, u kome je kljucnicovek bio, upravo, Josip Perkovic, nekadasnji nacelnik SDB Hrvatske zaemigraciju, poceo je, preko sebi naklonjenim listovima, da objavljuje svoja tajnadokumenta. Jedan od takvih listova je i ?Slobodni tjednik?, koji uredjuje ZarkoResetar. U ovom nedeljniku jos 1991. godine, objavljen je dosije Ilije Stanica,Hrvata iz Sarajeva koji je po nalogu Udbe, odnosno SDB Hrvatske dvadesetogaprila 1969. godine, u Kargahente (Spanija) ubio ustaskog lidera VjekoslavaMaksa Luburica.Prica o ovom hrvatskom likvidatoru obnovljena je februara 1995. godine sazahtevom da se Ilija Stanic iz Bosne izruci Hrvatskoj ili ustaskoj emigraciji da muona sama sudi. Stanic, kako je pisao 1995. ovaj list zivi u Sarajevu. Clan je HDZ-a BiH i nosi iskaznicu pod brojem cetrdeset, a ujedno je podoficir za logistiku 2.brdske brigade Armije BiH. Pronalazenjem Stanica u Sarajevu, ?Slobodnitjednik? se na naslovnoj strani pohvalio da je razresio ?misterij hrvatskepovjesti?, ali je uz to i podigao javnu poternicu za Ilijom Stanicem, tvrdnjom dahrvatska ustaska emigracija trazi izrucenje ubojice Maksa Luburica radi njegovog sudjenja u Zagrebu. Kako je svojevremeno pisao zvanicni biograf hrvatskeSluzbe drzavne bezbednosti, novinar Djordje Licina, ratni zlocinac VjekoslavMaks Luburic bio je pojam zverske okrutnosti u NDH. Clan ustaskog pokretapostao je sa samo 17 godina, jos 1929. a tridesetih je bio vec zamenikkomandanta logora Janka Pusta, u kome su se ustase pripremale za atentat nakralja Aleksandra Karadjordjevica. U NDH, ustasa Maks Luburic bio je izaPavelica i Kvaternika, treci covek: zamenik zapovjednika Glavnog ustaskogstana, zapovjednik svih ustaskih logora i zapovjednik II zbora tj. armije u Sisku.Vjekoslav Maks Luburic bio je najstrasniji tvornicar smrti u NDH, pisao je uhrvatskoj stampi i publicistici Djordje Licina. Pred slom ove ustaske drzave NDH,Maks Luburic pobegao je u Spaniju, gde je osnovao ekstremnu organizacijuHrvatski narodni otpor i stampao list ?Drina?. Prilikom susreta sa SlobodanomDraskovicem u Svajcarskoj, iza rata, Vjekoslav Luburic se u razgovoru jednogtrenutka pohvalio da je on poreklom Srbin, ali da je kao dete pokatolicen. Sebe jeu emigraciji nazivao general Drinjanin, a cesto se potpisivao i kao Ivo Granicar.Odluka da se Maks Luburic ubije donesena je u centrali Ozne jos 1945. godine,ali punih dvadeset godina jugoslovenska tajna policija nije uspevala da nadjepogodnog likvidatora. Tada je otkriven sarajevski kriminalac Ilija Stanic.Ilija Stanic je deo svoje mladosti proveo je u Konjicu kod brata Luke i uZrenjaninu, kod tetke, gde je ucio keramicarski zanat. Gde god bi se pojavljivao,Ilija Stanic bi krao i pravio sebi i rodjacima nevolje. Posle jedne racije u Sarajevupobegao je iz SFRJ u Austriju. Odatle bezi u Francusku, gde je uhapsen zbogkradje. Jugoslovenski konzul Mile Nesic ga je tada spasao zatvora. Brbljiv islatkoreciv, Ilija Stanic se tada ovom konzulu i obavestajcu SID-a prvi putponudio da izda svog kuma Vjekoslava Maksa Luburica. Cak je Nesicu nudio ipisana dokumenta o Luburicu i ustasama u Spaniji. Jednog dana je doneo iLuburicev plan o miniranju Ambasade Jugoslavije u Parizu. Posle toga SDB BiH je uhapsila Iliju Stanica, natovarila mu na vrat i kradje, a i teroristicke akcije protivotadzbine. Da bi se zastitila od Staniceve izdaje, SDB BiH ga je zaplasila da cemu braca i majka otici u zatvor, i tako ga ?ubedila? da krene na svog kumaMaksa Luburica. Otac Luburicevog ubice, Vinko Stanic, poreklom izHercegovine, bio je u II svetskom ratu clan Maksove bojne. Kada se 1942. uokolini Konjica, Vinku Stanicu rodio sin, Vjekoslav Luburic ga je krstio i dao muime Ilija. Vinko Stanic je poginuo 1949. godine, nakon ustaske izdaje fraBekavca, koji je pred beg u SAD, prijavio bandu krizara pripadnicima Udbe BiH.Tu izdaju i stradanje svog oca, Ilija Stanic nikada nije zaboravio hrvatskimnacionalistima, emigrantima i odbeglim ustasama.Kako je Ilija Stanic bio sin ustase, sve vreme dok je ziveo u Sarajevu kao mladic,bio je pod kontrolom SDB BiH, ali i SDB Hrvatske. Onog trenutka kada se Ilijanasao u rukama policije, jedino iskupljenje je bilo da pocne da saradjuje sabosanskom tajnom policijom. U to vreme ministar bosanske policije, krajemsezdesetih bio je Hrvat Ante Miljas, a sef SDB BiH bio je Fehim Halilovic. Nanagovor SDB SSUP-a, Ilija Stanic, koji je dobio sifrovano ime ?Mungos?,prebegao je u Italiju, a preko Francuske u Spaniju i uspeo 1966. godine da se zaposli kod kuma Maksa Luburica kao kuvar i vozac, sa zadatkom i licnomnamerom da generala Drinjanina u pogodnom trenutku ubije i tako osveti svogoca Vinka Stanica. Pune dve godine Ilija Stanic je proveo u domu svog kumaVjekoslava Luburica u mestu Karkahente kod Valensije, a onda se iznenadauplasio i 1968. godine iz Spanije pobegao u Nemacku. Njegovi poznanici tvrdeda se Stanic zblizio sa Luburicevom cerkom, sto je mnogo naljutilo generalaDrinjanina, pa ga je isterao iz svog doma. Kada se, medjutim, vratio u Sarajevoneobavljena posla, nacelnik SDB Fehim Halilovic ga je poslao natrag u Spaniju.Placeni ubica je odvezen jugoslovenskim kolima u Italiju, do francuske granice,gde je pusten da ide na zadatak, ali mu je sofer iz SDB SFRJ pre toga uzeo nascrveni pasos. U dosijeima bosanske i hrvatske tajne policije Ilija Stanic je bioregistrovan i kao Stanko Ilic, odnosno ?Mungos?, dok je Maks Luburic bio samoM. Citava akcija likvidacije ratnog zlocinca Vjekoslava Luburica vodjena je podsifrom ?Kobra?. Sluzba drzavne bezbednosti Bosne i Hercegovine je odrzavalakontakt sa Stanicem u Valensiji pismima preko njegovog rodjenog brata LukeStanica u Konjicu. U arhivu SDB BiH postoji magnetofonska traka sa saslusanjaIlije Stanica, na kojoj je zabelezeno njegovo svedocenje o ubistvu ratnog zlocincaVjekoslava Maksa Luburica u Spaniji. Ja sam te trake dobio i preslusao:?... Bila je zima 1969. godine, kada sam se preko Italije, ilegalno ubacio uFrancusku. Dosao sam vozom do Nice, tu prenocio, a onda vozom do Pariza.Svratio sam kod Dabe Peranica, sa kojim sam prosle godine boravio kod MaksaLuburica. Dabo me je odmah pitao: ? Gde si ti nestao? Objasnio sam mu da samilegalno isao za Njemacku, pa me je policija uhvatila u kradji i proterala za Jugu.On je poverovao, ali mi je rekao da mi general ne veruje i da je ljut na mene. OdDabe sam uzeo moju spanjolsku licnu kartu i otputovao vozom za Barselonu, ane direktno za Valensiju, da bih vidio da li me neko prati. U Barseloni uzmemkartu za Valensiju. Prvi razred. Legnem i probudim se u Valensiji. Pravo sastanice otisao sam kod mog prijatelja Zeljka Bebeka. Cetiri-pet dana izbegavaosam da odem do Maksa, koji je vec cuo da sam ja dosao. Jedno jutro stavi meZeljko u auto i odveze do generala u Kahakente. Docekao me je usiljenimrecima: ? Gdje si kume moj!Kako su dani prolazili, tako se Maksovo poverenje u mene vracalo. Zeljko i ja bilismo vec tri meseca u njegovoj kuci. Dao nam je sobu u prizemlju, jer je onu naspratu pretvorio u magacin knjiga. U februaru 1969. godine Maksova kuca je bilapuna ljudi. Tu mu zena, sin, ja, Zeljko, a pojavio se i pukovnik Stef Crnicki, koji jedosao iz Klivlenda. U to su stigle vesti da je Udba ubila Mila Rukavinu, Tolja iMaricica, a meni Maks u poverenju kaze: ? Cuvaj se kume, vidis sta Udba radi!Otvori i oci i usi! ? Vidim, vidim moj generale! Majku im komunisticku. Cuvacu sene brinite! I ne bojte se vi, cuvacu vas ja! General je tih dana osobno bio jakonervozan. Posvadjao se sa zenom, pa ga je ona napustila. Kazem ja sebi:Odlicno! Posvadjao se on i sa Zeljkom Bebekom, a na Branka Marica, koji jepristigao iz Frankfurta potegao je i pistolj. Vidim i ja da mu Branko dosadjuje, paviknem na njega: ? Sta ces ti, ostavi mi generala na miru! Cekao sam svoj trenutak. Isao sam na sigurno. Znao sam da niko ne moze bititako prisan sa Maksom, niti mu iko moze prici tako blizu kao ja. Kuvao sam mu,sredjivao kucu, vozio ga napolje, primao i pazio na goste. Zato sam cekao. Bolje je ici na sigurno, polako, nego navrat nanos. I sacekao sam. Odredio sam da tobude krajem februara. Medjutim, opet su nam dosli Dabo Peranic, pa nekiDragutin Jezina iz Liona i Ante Nozina iz Frankfurta. Sedimo mi tako i pricamo. A ja pitam Maksa Luburica: ? Generale, kada cemo u Hrvatsku? ? Kume, sigurno,za tri godine ? kaze on, a ja mislim: ?Neces nikad moj kume!?U to vreme Maks Luburic je pokusavao da dodje u kontakt sa Rusima. Pisao jepisma u Moskvu i trazio da ga Rusi puste u Madjarsku. Dobijao je od KGB nekasifrovana pisma. General je tada imao obicaj da kaze: ? Bolje Hrvatska sa ruskimbazama, nego sa jugoslavenskom vojskom! Maks je surovao sa starim i samladim ustasama. Prvi su mu bili potrebni zbog novca, a drugi zbog akcije,drskosti i bezobzirnosti. Uspeo je u Svedskoj da stvori jak odbor borbenih ustasa.Bio je dobar i sa jednima i sa drugima. Svi su se u hrvatskoj emigraciji te 1969.godine probudili. Zagreb im je dao znak da opet dolazi 1941. godina, a MaksLuburic je sanjao da bude novi Pavelic.Dana sesnaestog aprila 1969. godine, u Valensiji mi je postar donio jedno pismona ime Stanko Ilic. Udba mi pise da mi salje kurira u Spanjolsku specijalno zamene. On mi je donio prasak za Maksa. Dao mi je i dve novcanice od po stodolara. Porucio mi je da cekam da mi neko dodje iz BiH ili Hrvatske u pomoc.Rekao sam mu da mi niko ne treba. Necu da cekam. Znao sam ja svoj trenutak.U kalendaru sam vec zaokruzio dvadeseti april. Rekao sam kuriru da vise necuda se javljam. Svi su gosti iz Maksove kuce otisli, ja sam bio spreman. Doneosam u sobu cekic i stanglu. Pripremio sam dokumenta za izlazak iz Spanjolske.Ja sam kod Maksa bio prijavljen kao lektor u listu ?Drina?, a u Spanjolskoj licnojkarti mi je pisalo da sam profesor hrvatske knjizevnosti. U Udbi, medjutim, nikomi nije verovao da cu srediti Maksa. Razmisljao sam, ako to ucinim u subotu,necu imati dovoljno vremena da pobegnem. Nedelja je bila bolja. Mali ide ucrkvu, Maks spava, a ja imam slobodan dan, pa me niko nece odmah traziti.Dvadeseti april, dan posle mog rodjendana. Cele noci, u subotu na nedelju nisammogao da zaspim. Lezim u krevetu i gledam na sat. Znojim se. Zvono na crkvizvoni svakih petnaest minuta. Dva, tri, cetiri, pet. Ustao sam, nisam vise mogaoda lezim. Pregledao sam sve stvari da nesto ne zaboravim. Opet se znojim. Zivcimi rade. Sidjem dole, pokucam. Maks mi otvori: ? Dobro jutro generale, kako stespavali? ? Dobro, dobro ? kaze on.Deset i dvadeset i pet. Sin mu Tonci Luburic donio novine i ode u crkvu. Maks mitrazi da mu skuham kavu. Kava gotova za tri minute. Prasak koji sam dobio bio jelos. Rastopio se u kesici koju sam drzao za pojasom. Morao sam prstom da gamazem na soljicu. Ruke sam prao pet puta. Uzmem cekic, koji sam donio izsobe, stavim ga za pojas i odnesem generalu kavu. Dvadeset i pet do jedanaest.Maks pije kavu. Ja drzim cekic u pantalonama. Pije. Nista. Popi sve i nista.Odnesem solju u kuhinju. Izvadim cekic i stavim ga na sudoperu. Hteo sam da odem u sobu po stanglu. Jebem ti prasak! Stangla je najbolji lek, kao za HrvojaUrsu u Frankfurtu. U deset do jedanaest Maks me zove: ? Ilija, meni je zlo!Vidim pocrnio kao zemlja. Dize se i povraca. Povedem ga u kujnu na cesmu. Onpovraca u sudoperu, a ja mu rukom pljuskam vodu po licu. U tren uzmem cekic ilupim ga po celu: ? Tup! Maks pade kao sveca. Mislio sam vise se dici nece. Kadme on pogleda kao zver. Zamahnem opet cekicem, a on dize ruke da se zastiti.Ja viknem: ? Majku ti jebem ustasku. Ovako si ti maljem ubijao decu uJasenovcu! Vidis sta te ceka! Pogodi ga cekic kroz prste u celo. Puce lobanja.Izvucem cekic iz glave i okrenem se. Odem do vrata da proverim da li sam ihdobro zakljucao. Kad se vratim u kujnu, Maks ustao i dahce kao zivotinja. Sto kilau njemu. Uzmem onu stanglu, pa ga raspalim po celu. Puce glava kao lubenica.Krv se rasu po kuhinji. Maks tresnu dole kao da je pao sa sto metara visine.Puknem ga jos jednom. On se umiri. Umotam ga u deku. Maks otezao, jedva gadovucem pod otoman. Fino sam ga spakovao da ga brzo ne nadju. Daspanjolska policija pomisli da je kidnapovan. Cekic i stanglu bacim u magacin.Presvucem se brzo, izadjem na ulicu i uzmem taksi za Valensiju: ? Koliko kostado grada ? pitam ? Tristo pedeset pezeta ? kaze taksista. ? Evo ti pet stotina, jacastim! U osam sati i pet minuta uvece sa zeleznicke stanice poslao samtelegram ?bratu? u Konjic: ? M. nikad vise!?Ilija Stanic vratio se u Jugoslaviju, posle ubistva Vjekoslava Maksa Luburica kaoheroj. Na slovenackoj granici se sam prijavio i trazio da ga preuzme bosanskatajna policija. Kad je dosao u Sarajevo, narednog dana, primao je cestitke licnood ministra policije Ante Miljasa i sefa SDB BiH Fehima Halilovica. Oni su mupreneli i Titove reci pohvale, pa je Stanic cak verovao da ce ga Josip Broz i licnoprimiti. Parama SDB BiH i SDB Hrvatske ovom likvidatoru Maksa Luburica kaonagrada kupljeni su auto BMW, stan u Beogradu i stan u Sarajevu, placeno mu je skolovanje i nadjen mu je posao u Zavodu za zaposljavanje BiH. Ubica MaksaLuburica je neko vreme ziveo u Beogradu, ali se posle zenidbe sa nekommuslimankom i kada mu se rodio sin Igor, odselio u Sarajevo. Cesto je putovaoza Beograd, kod prijateljice. Isao je i za Besku, u posetu majci i sestri. Njima selicno hvalio da je on ubio ratnog zlocinca Vjekoslava Luburica. Mada se sam timehvalio i po Sarajevu, nije izdrzao publicitet koji mu je doneo Djordje Licina,novinar ?Vjesnika?, sa napisima tokom 1970. godine o tome kako je Ilija Stanicubio Luburica. Bili su to, zapravo, prevodi spanske stampe koji nisu godiliStanicu, pa je on licno porucio tada Licini da ce i njega likvidirati. Zbog njegoveprgave naravi, Sarajlije su izbegavale Iliju Stanica, a SDB BiH je cak planirala ida ga likvidira kao neugodnog svedoka. Naime, kada je Tito jedne godine odlaziou Igalo na lecenje, Ilija Stanic je krenuo na Jadran da se sretne sapredsednikom, pa je SDB BiH morala da intervenise i da ga vodi u Petrovac, podizgovorom da ce Josip Broz i tamo da dodje. Posle tog incidenta sa njim u SDBBosne i Hercegovine, inspektor Dusko Zgonjanin, a i neke njegove kolege u SDBJugoslavije su razmisljale da se izvrsi atentat na vlastitog saradnika ?Mungosa?.Na vezi ga je drzao inspektor Micko Desnica. Zivot su mu, medjutim, spasiliHrvati zaposleni u SDB, jer je Ilija Stanic bio Hrvat. Svestan takve opasnosti Ilija Stanic, odnosno, tajni likvidator ?Mungos? se pocetkom osamdesetih povukao umiran zivot, da bi se aktivirao devedesetih, ovog puta, protiv ?cetnicke agresije?na Sarajevo. Autor teksta u ?Slobodnom tjedniku? novinar Mihovil Tolic,medjutim, istice da se Stanic Ilija danas 1995. godine, posebno kao clan HDZBiH ne stidi svoje udbaske proslosti.Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije, odnosno sam Josip Broz Tito iAleksandar Rankovic jos prvih dana oslobodjenja, pravili su planove o hvatanju ilikvidaciji ideologa fasizma na tlu Jugoslavije i ratnih zlocinaca. Pored Luburicana toj listi za odstrel bio je i dr Ante Pavelic, poglavnik NDH, koji je preko Italijeuspeo da pobegne u Juznu Ameriku. U Argentini, gde se skrasio, Pavelic jeboravio zajedno sa suprugom Marom, sinom Velimirom i cerkama Visnjom iMirjanom, zvanom Seka. Godine 1953. u izvidnicu je Udba poslalakontraobavestajca Slobodana ? Ucu Krstica, koji je ispitivao mogucnosti zahvatanje Ante Pavelica i njegovo eventualno prebacivanje u Jugoslaviju. Krsticse brzo uverio da se dr Pavelic moze uhvatiti. Cak je i nasao dvojicu nasihemigranata, dao im je izvesnu kaparu, da kidnapuju poglavnika, ali je Udba odtoga odustala, jer joj se akcija ucinila suvise riskantnom i skupom. Zvanicnonema javnih podataka o tome ko je likvidirao dr Antu Pavelica. Po verziji kojunam nudi publicista Djurica Labovic taj ?zadatak? je obavio beogradski patriota,avanturista Zarko. Njega je, navodno, vodio neko iz nase ambasade. Ljudipominju ime izvesnog konzula Boska Vidakovica... Akcija je sifrovana podimenom ovog tajnog agenta ? ?Strela?. U SDB Jugoslavije vodili su je EdiBrajnik i Milan Vasic. Egzekucija je planirana za na Dan NDH, 10. april 1957.godine, tacno u podne, kada Pavelic odlazi u centar Buenos Airesa na rucak.Nasred ulice Zarko je ispalio pet metaka u Antu Pavelica, seo u auto i istog casaodleteo iz Argentine. Tvorac ove legende Djurica Labovic, pise, da je poglavnikNDH, medjutim, preziveo atentat Udbe, ali je od posledica preminuo u Spaniji 28.decembra 1959. godine. Dr Ante Pavelic sahranjen je na madridskom grobljuSan Isidro. Po drugim verzijama, Pavelica je ubio jedan crnogorski iseljenik izArgentine iz osvete zbog stradanja Srba u Jasenovcu i ostalim ustaskim logorimai zatvorima. Ni njegovo ime, zbog moguce odmazde ustasa, nikada i nigde nije javno pomenuto. Po trecoj verziji, SID Jugoslavije je angazovao juznoamerickumafiju i ona je nespretno obavila ovaj posao.

Slucaj Vinka Sindicica
Da rijeckom ugostitelju Vinku Sindicicu nije osamdesetih godina ponestalo paraza svoj restoran na ostrvu Krk, ko zna da li bi svet ikada cuo za najvecegUdbinog ubicu. Kako je godinama kao placeni egzekutor Sluzbe drzavnebezbednosti SSUP-a, ispostave u Zagrebu, uzimao pare za likvidaciju ustaskihemigranata, Sindicic je 1988. godine sam predlozio sefu SDB Hrvatske, JosipuPerkovicu da ubije Nikolu Stedulu, lidera Hrvatskog drzavotvornog pokreta. Svojusaglasnost sa ovim planom dao je i Zdravko Mustac, nacelnik SDB SSUP-aJugoslavije. Nikola Stedul, predsednik HDP-a u to vreme bio je celnik jedne odnajagilnijih i najmilitantnijih ustaskih organizacija. Ziveo je u malom skotskom mestu Kirkaldej kao student, mada je imao pedeset i dve godine. Zalagao se zaupotrebu sile u stvaranju nove NDH. Pocetkom osamdesetih njegove pristase suplanirale seriju diverzija po Jadranu, ali i u Osijeku, Varazdinu i Zagrebu. SDBJugoslavije je zeleo da spreci aktivni HDP, tako sto bi likvidirao njegovogpredsednika. To je uostalom recept koji su i Udba, a i SDB redovno koristila uborbi protiv spoljnjeg neprijatelja.Osnovni princip koji je Udba, a i SDB koristila u obracunu sa politickimemigrantima bio je da hrvatska sluzba treba da likvidira ustase, da slovenackatajna policija ubija clanove ?bele garde?, makedonska pripadnike VMRO. Samo je srpska politicka policija pored cetnika, bila zaduzena i za baliste, jer siptarskasluzba, navodno zbog krvne osvete, nije mogla, odnosno nije htela da se sasiptarskim likvidatorima bori sa albanskom emigracijom. Tako se i dogodilo da sudva Hrvata, Zdravko Mustac (SDB SSUP) i Josip Perkovic (SDB Hrvatske)odlucili da jedan treci Hrvat, Vinko Sindicic ubije, cetvrtog Hrvata, Nikolu Stedulu.Receno ucinjeno. Sredinom oktobra 1988. godine Vinko Sindicic je odleteo zaEnglesku. U London je usao sa laznim pasosem na ime Rudolf Lehotski i salaznim identitetom svajcarskog biznismena. Sutradan je u Edinburgu iznajmioautomobil sa tablicama F440AFK. Tim kolima se odvezao u Kirkaldej. Puna cetiridana osmatrao je kucu Nikole Stedula u ulici Glen Lajon. Dvadesetog oktobraparkirao je ispred te kuce i sacekao Stedulu da izadje iz kuce. Negde oko poladeset ujutro, Stedul je izasao da proseta psa. Vinko ga je, onako iz auta pozvao icim se Nikola okrenuo prema njemu osuo je paljbu. Prvi metak je prosao Stedulukroz usta, sledeca tri su ga pogodila u grudi, a dva u glavu. Obliven krvlju Stedul je pao, dok je Sindicic dao gas i pobegao sa mesta zlocina. Na putu za Edinburgu jarak je bacio dva pistolja, marke ?Valter? i ?Vzor? sa prigusivacima. Uspeo jetog dana da stigne i na popodnevni let za Zenevu, ali je u avionu, pred samopoletanje uhapsen. Profesionalni ubica jugoslovenske tajne sluzbe VinkoSindicic, napravio je prilikom ovog atentata tri velike greske. Prvo, dozvolio je dapredugo osmatra kucu svoje zrtve, pa su ga komsije primetile i zapisale brojnjegovog iznajmljenog auta. Drugo, odlucio se za likvidaciju na tlu Engleske,mada je znao da u slucajevima politickih ubistava, britanska policija moze dazatvori sve izlaze sa Ostrva za samo dva sata i trece Sindicic je lose gadjao, pa je Nikola Stedul vrlo brzo stao na noge i dosao na sud da svedoci protiv svogatentatora. Tu je i utvrdjen njegov pravi identitet, jer je protiv njega svedocio injegov bivsi kolega Josip Majerski, agent SDB Hrvatske, zvanicno ugostitelj izMinhena:?Vinko Sindicic je agent Trece uprave SDB Hrvatske, koja se bavi borbom protivemigracije u inostranstvu. Njegovo tajno ime je ?Linden?, a u vreme kada sam jatamo radio, imao je cin majora Udbe. I ja sam radio protiv hrvatske emigracije, alisam dezertirao. U Nemackoj sam osudjivan zbog spijunaze, ali sam danasslobodan gradjanin. Poznajem Sindicica odlicno. On ima 46 godina. Zavrsio jeugostiteljsku skolu i neko vreme radio kao konobar. Ima stan u Rijeci, na adresiBrace Horvatica br. 5? ? izjavio je sudu Josip Majerski.
Nakon ovog svedocenja i sam Sindicic je progovorio:?U Rijeku sam dosao 1960. godine i ostao do 1964. Zavrsio sam skolu zakonobare. Posle toga zaposlio sam se u Nemackoj, gde sam bio do 1972.godine. Tamo sam se i ozenio, tu su mi i deca rodjena. Imam troje dece. Imam uRijeci stan, restoran ?Stara vremena? i u Opatiji brodicu ?Lampo?. U Jugoslavijusam se vratio 1972. godine. Nisam bio clan nijedne tajne sluzbe, pa ni Udbe.Nisam major, nisam ni obicnu vojsku sluzio zbog bolesti stomaka!?Dok je trajalo sudjenje Vinku Sindicicu u Velikoj Britaniji su ga posecivale dvezene. Josipa Dedovic, sestra i supruga Lovorka Marusic. Dosao mu je u posetu iDrago Krk, kapetan brodice. Od sluzbenih predstavnika SFRJ nije bilo nikoga,mada je jedan nas konzul A. B. iz Londona trebalo da se pojavi kao svedokodbrane. Zvanicno SDB SSUP-a, tj. SFRJ na sudu nije stala iza njega, pravila seda ga ne poznaje. Jugoslovenski mediji su ovo sudjenje jednostavno precutali,dok su nasi londonski dopisnici samo javljali da je rec o sporu dvojice hrvatskihemigranata. Zbrajanjem kazni za pokusaj ubistva, za falsifikovanje pasosa i laznopredstavljanje, kao i za neovlasceno posedovanje oruzja sud u Durfenmileu(Skotska) je Vinka Sindicica osudio na petnaest godina robije. Jos tokomsudjenja u Skotskoj, sam Sindicic je priznao da je u Italiji svojevremenoosumnjicen za slican atentat, ali da nije za to bilo dokaza, pa je oslobodjenodgovornosti. Prisetio se i da je Nemacka trazila, ne tako davno, njegovoizrucenje iz Jugoslavije, ali SDB SSUP-a to nije dozvolio. Priznao je, takodje, da je bio u Rijeci osudjivan zbog privrednog kriminala. Svoju odbranu na sudu jezasnivao na pricama da je vrlo mlad prisao ustaskoj emigraciji i da je cak bio,prvo vozac, a zatim i sekretar cuvenom dr Branku Jelicu. Otuda, rece, poznaje iNikolu Stedula, kome je dosao u posetu. Branko Trazivuk, nekadasnjirukovodilac Antiteroristickog odeljenja SDB Hrvatske, govoreci za ?Dugu? oSindicicu, potvrdio je neka njegova kazivanja. Vinko Sindicic se kretao ukrugovima emigracije. Nakon tri- cetiri godine SDB je izvrsila pristup premanjemu, preko porodice. Za taj posao iskoriscena je njegova sestra Dedovic, kojazivi i radi u Opatiji na recepciji jednog od hotela. Ona je Vinku nosila specijalneporuke iz Zagreba. Na ?vezi? su ga posle drzali operativci Centra SDB Rijeka.Dobili su ga na cisto materijalnoj bazi kao profesionalnog ubicu. Da bi negde od1977. bio predat na direktnu vezu inspektorima RSUP-a Hrvatske. Inspektor Trazivuk, kaze za Sindicica da je veliki profesionalac koga je SDB maksimalnostitio. Direktnu vezu sa njim odrzavao je tadasnji nacelnik uprave za emigracijuJosip Perkovic, koji je kasnije postao pomocnik ministra hrvatske policije, a od1992. i sef hrvatske obavestajne sluzbe. Koliko je Branku Trazivuku poznato,Vinko Sindicic je kao saradnik SDB Hrvatske ucestvovao u atentatima na JosipaSenica, Ivana Tuskora, porodicu Sevo, dr Branka Jelica, Brunu Busica i NikoluStedula. Prvi zadatak koji je dobio po nalogu SDB, profesionalni atentator VinkoSindicic obavio je u leto 1972. godine. Zrtva je bio Josip Senic, clan HRB koji jeminirao JAT-ov avion 1968. u Cehoslovackoj. Upucao ga je na spavanju uHeilderbergu. Da bi stvorio lazni alibi, Sindicic je sa devojkom, kolima izNemacke presao u Italiju i zanocio u nekom hotelu. U toku noci izvukao se
napolje, seo u auto i vratio se u Nemacku. Pucao je u Senicevu glavu. Prvo uusta. Nemcima je bio sumnjiv, ali nisu uspeli nista da mu dokazu. Sam Sindicicse time hvalio po Zagrebu: ?Znao sam da cu biti hapsen i saslusavan. Taj dansam obukao mokasine, dolcevitu, hlace gde nije trebao remen, jer to su sviskidali u zatvoru. Kada sam isao na neka suocavanja, svi su izgledali kao dripci,a ja elegantan gospodin. Prosao sam bez problema. Nakon nekoliko dana,normalno, da sam pusten!?Iste godine, Sindicic je u Nici ubio hrvatskog emigranta Ivana Tuskora, a onda jeotputovao za Veneciju da se nadje sa Stjepanom Sevom i njegovom porodicom.Vinko ih je znao i ranije. Prikljucio im se jos kad su oni dosli iz Australije. Vodio jebrigu o njima, organizovao je njihov boravak, opet, po zadatku policije.?Nije on nista samoinicijativno radio. Iskoristio je njihovo putovanje prema Trstu,za Veneciju i na putu ih pobio i pobegao sa lica mesta?, seca se BrankoTrazivuk, bivsi rukovodilac Antiteroristickog odjela MUP-a Hrvatske.Porodica Sevo vozila se u malom automobilu marke NSU princ. Bilo je leto. Krajavgusta 1972. godine. Na lokalnom putu, kod mesta San Dona di Piaveegzekutor Vinko Sindicic izvadio je svoj ?Valter? 7,65 milimetara. U kolima suostali mrtvi Stjepan Stipe Sevo, star 36 godina, njegova zena Tatjana, stara 26godina i cerka Roze Mari, stara sest godina. Stipe Sevo je bio rukovodilacHrvatskog revolucionarnog bratstva, jos u vreme dok je sredinom sezdesetihziveo u Stutgartu. Imao je mali restoran, u koji je i Sindicic cesto dolazio. Ustrahu od ubistva, Sevo je krajem sezdesetih otisao za Australiju zajedno sanovom suprugom i njenom cerkom. U to vreme HRB je izvrsila nekoliko diverzijaprotiv SFRJ. Kada se vratio sa Petog kontinenta, Stipe Sevo je prihvatio uslugeVinka Sindicica ne sluteci da ce ga to preskupo stajati. Italijanska policija je,znajuci da je Sevo jugoslovenski emigrant, trazila od rijecke policije podatke onjemu, kao i o njegovim prijateljima. Rijecka tajna policija, medjutim, ucinila jesve da Italija ne udje u trag njenom likvidatoru. U medjuvremenu, Sindicic sevratio u Nemacku pod skute svog pokrovitelja dr Branka Jelica. Ovaj ustaskilider, tih godina priklonio se sovjetskoj struji u emigraciji, pa je zbog toga biocesta meta napada izbeglih Hrvata. Sumnja se da je Vinko Sindicic, za pare,njemu poturio bombu u auto, od koje je dr Jelic samo lakse ranjen.

Ko ubi Busica
Nakon slucaja Sevo, kada je osetio da u Nemackoj postaje vruce, Sindicic sepovukao u Rijeku da zivi relativno mirno. Zedj za novcem ga je terala da se Vinkoopet nudio Sluzbi koja ga je otpisala, ali ga je finansijski pomagala onoliko kolikoda resava njegove statusne probleme. Medjutim, on vrsi pritisak na SDBHrvatske i ona mu je organizovala nove poslove. Tako da 1978. godine on ide naBrunu Busica ? posvedocio je Branko Trazivuk u listu ?Duga?. ? On je u tovreme bio najopasniji ustasa. Stvorio je cak i hrvatsku vojsku u Nemackoj. Busic je jos 1971. govorio da ce jedino Tudjman stvoriti novu NDH. Konacnu rec o atentatu na Bruna Busica dalo je Predsednistvo SFRJ, odnosno Savet za zastituustavnog poretka. Sam atentat na Busica je organizovan po svim pravilima SDB.Siroki krug saradnika dobio je zadatak da prati Busicevo kretanje.Prvi plan je bio da se ovaj novi lider ustaske emigracije likvidira u Engleskoj.Strane obavestajne sluzbe su Busicu na to, medjutim, skrenule paznju. Zato secekalo da Busic izadje iz Engleske. Cekao se zapravo Busicev povratak u Pariz,gde su bila u zasedi trojica operativaca iz Hrvatske. Ne znam da li je neko bio izSDB SSUP-a. Kao i oni i Vinko Sindicic je imao na podrucju Pariza konspirativnestanove. To je sve organizovano preko druge mreze. Ti agenti SDB su pratiliBusicevo kretanje, sve informacije su se njima slivale, Sindicic je samoopservirao idealno mesto za izvodjenje akcije. Uocio je Busica i tada je palaodluka da se ide na realizaciju...?Slicnu pricu ponudio je javnosti pocetkom devedesetih godina i Mladen Svarc,clan HDP, koji je tada dosao u Zagreb. Beogradski list ?Student? napravio je tomprilikom intervju sa njim u kome mu je postavljeno direktno pitanje da li je mozdaZeljko Raznatovic Arkan ubio Brunu Busica. Svarc je tom prilikom odgovorio:?Pouzdano znam da Busica nije ubio Zeljko Raznatovic Arkan. Postoji sumja daga je ubio covek koji je sa hrvatske strane izvrsavao te zadatke. Njegovo ime jeJozo Milos. Ne treba za sve kriviti Arkana. Njegovim hapsenjem u Kninu 1991.savezna Udba samo je zelela da skrene paznju sa postojeceg ubice. Nanjegovom spisku za likvidaciju i ja sam se nalazio. I pored toga sto se slobodnosetam po Zagrebu, strah me je da mi se nesto ne desi. Na primer, jos uvek nesmem da odem u Hercegovinu!?Ako je suditi po zahtevu ustaske emigracije i nove Hrvatske, koji je izdat 1991.godine, da se za ubistvo Brune Busica sudi Vinku Sindicicu, onda je sasvimsigurno da je covek koji je izdao naredjenje, Josip Perkovic, nacelnik SDBH,znao da je to ugostitelj iz Rijeke i ucinio. Dok Sindicic sedi u skotskom zatvoru,njegovu glavu trazi i Nemacka, zbog teroristickih dela pocinjenih na njenojteritoriji. Bruno Busic je ubijen na klasican Udbin nacin: metkom u usta i glavu.Smrt ga je zatekla u stanu, Ulica Belevil br. 57, Pariz. Bio je 17. oktobar 1978.godine. Citava hrvatska emigracija i dobar deo Hrvatske je plakao za ovim?vizionarom nove NDH?. Usao je u hrvatsku legendu. Oruzje za ovaj atentatdopremili su Sindicicevoj ekipi ubica kuriri dalmatinskog odseka SDB SSUP-a.Bili su to jedan Slovenac i jedna Slovenka. Doputovali su u Nicu kao ljubavni par i predali oruzje. Ko je povukao oroz? Ko je zapravo ubio Brunu Busica liderahrvatske emigracije ne zna se, jer su ekipu egezkutora SDB Hrvatske sacinjavaliVinko Sindicic, Pero Gudelj i Jozo Milos.?Sto se tice Gudelja, imam mnogo papira i dokumenata koji govore da PeroGudelj nije mogao ubiti Brunu Busica, ali mi se cini da je Gudelj imao ulogupravog organizatora ubojstva. Iza atentata je stajala Sluzba drzavne bezbednostiJugoslavije, no mislim da je samo ubojstvo izvrsio njen placenik iz hrvatske
organizacije Jozo Milos. On je bio sitan kriminalac, covjek sumnjive proslosti,nekoc i u Legiji stranaca, a formalno pri HRB?, izjavio je za zagrebacki ?Globus?poznati emigrant Mladen Svarc.Pero Gudelj je Splicanin i prijatelj Joze Milosa. U emigraciju je usao preko njega,kao vozac coveka koji je ?dosa? iz Legije?. U Dalmaciji je bio neki opstinskireferent za stanove. Prebegao je preko Italije i pridruzio se krajem sedamdesetihHrvatskom narodnom vijecu (HNV) i dr Mati Mestrovicu, cak je i biran zapredsednika mesnog ogranka HNV u Lundu. Poslednji put je vidjen 1978. sahrvatskim emigrantima bas na sahrani Brune Busica. O Peri Gudelju inspektor Trazivuk kaze:?U emigraciji posle svake likvidacije nastaje panika i trazi se krivac. Normalnodoslo se i do medjusobnih sumnji ko je ko? Pero Gudelj je bio covek vrbovan odnase Sluzbe. Imao je zadatak da prati kretanje Busica. Njegovi izvestaji suposluzili za utvrdjivanje boravista zrtve. Sam nije imao nikakvog ucesca uatentatu, niti je znao sta se sprema. Kad je, medjutim, pala sumnja, Gudelj tepritiske nije mogao da izdrzi i samoinicijativno se vratio u Jugoslaviju. Zbog toga je bezrazlozno obelezen kao kljucni covek u ubistvu Brune Busica! Bez obzira nato kakvu ulogu je imao u ovoj likvidaciji, SDB Hrvatske je Peri Gudelju dala stan uSplitu u zgradi sa vojnim stanarima. Tu ga je i zatekao 1991. ovaj nas gradjanskirat. Da bi se sklonio od emigrantske hajke Vinko Sindicic je otisao u Australiju.Tamo mu je domacin bio hrvatski emigrant Vice Virkez, poznatiji po pravomimenu Vitomil Misimovic. Kada je 1988. godine izbila afera oko neuspelogatentata na Nikolu Stedulu, australijske ustase su se setile da je Sindicic 1978.kod njih sa Ivanom Dronjicem agentom Udbe, mozda, ubio emigranta PeruCovica.?Glavni covek koji je i Vinka Sindicica i Petra Gudelja drzao u SDB Hrvatske bio jesplitski nacelnik, Blagoje Zelic. On je Sindicica kontrolisao preko njegovog kumaMarija Kricanovica iz Omisa, koji mu je i slao poruke Sluzbe drzavne bezbednostiu Australiju. Taj isti Blagoje Zelic je smisljao planove za likvidaciju i Busica, iStedula, i Senica, ali i samog Sindicica. Vinko Sindicic je uhvacen u Engleskoj, jer je tako hteo SDB Hrvatske, odnosno SDB Jugoslavije. U to vreme glavni ljudiza pitanja emigracije bili su Josip Perkovic u Zagrebu i Zdravko Mustac uBeogradu.?Kada profesionalni ubica krece na zadatak, SDB mu obavezno dajenajmanje dva pasosa sa laznim identitetom. Prvi se koristi za legalnoprijavljivanje avio-kompanijama ili rentakar preduzecima, a drugi, prilikombekstva, da bi se ?pokrio? identitet prvog pasosa? ? ispricao mi je jedan bivsiinspektor MUP-a Hrvatske, koji danas radi u Resoru drzavne bezbednosti Srbije.Kada je Vinko Sindicic usao u Englesku, njegovo lazno ime je zapisano, prvo ukompjuteru granicne sluzbe, a zatim i u terminalu firme ?Avis?. Prilikompovratka, kako nije imao drugi pasos, Sindicic nije mogao da zameni taj pasos,tako da ga je policija lako nasla preko kompjutera kompanije ?Avis?, a i kodpogranicne policije. Takva greska nije bila slucajna. Zato se i misli da je SDBHrvatske, odnosno Josip Perkovic pustio Sindicica u Englesku da ?ubije? samog sebe. Vinko Sindicic je smetao hrvatskoj tajnoj policiji, prvo jer je puno znao, pa je postojala realna opasnost da se proda Nemcima i da progovori, a drugo, zbogtoga sto ga je svojevremeno general Franjo Herljevic, ministar federalne policije?odlikovao? satom i pistoljem sa inicijalima F. H. Ovaj placenik je imao jakepozicije u SDB SSUP-u, a sluzbi u Zagrebu i to je smetalo. Na drugoj straniemigracija je sve cescu saradnju sa Zagrebom uslovljavala kaznjavanjemUdbinih likvidatora. SDB Hrvatske je izrucila Vinka Sindicica. Interesantno je dasu se posle osvajanja vlasti HDZ i stvaranja nove NDH u Zagrebu, u samomvojnom i policijskom vrhu nasli i naredbodavac Josip Perkovic i nesudjena zrtvaNikola Stedul, koji sada rade za dr Franju Tudjmana. Ovo pomirenjeizdejstvovala je nemacka tajna policija, jer joj je stalo da ustase i partizani buduzajedno u Zagrebu. Kada se to i dogodilo 1990. godine, HDZ je u Splitukidnapovao Blagoja Zelica, bivseg nacelnika SDB Split i Petra Gudelja, njenogsaradnika i odveo u logor za Srbe da im se osvete za likvidaciju Bruna Busica1978. godine. Tu se ovoj dvojici gubi svaki trag.Sve odluke o likvidaciji politickih emigranata, a posebno ustasa, donosio je uJugoslaviji osamdesetih godina, Savezni savet za zastitu ustavnog poretka.Dugo godina predsednik tog Saveta bio je niko drugi do dr Vladimir Bakaric.Posle njega predsednik je bila Milka Planinc, a onda Stane Dolanc i BogicBogicevic. To su ljudi koji su i potpisivali tajna resenja za ubijanje politickihneprijatelja po svetu. Definitivna odluka o atentatu na Brunu Busica donesena jeu leto 1978. godine na sednici Saveta za zastitu ustavnog poretka. Te godine jeu Engleskoj snimljen film ?Ustase ? borci za slobodu?. Nespretnoscu montazerau tom filmu o obuci ustasa u nekoj sumi, na trenutak se pojavljuje i lik BruneBusica. Za SDB SSUP-a i ljude iz politickog vrha SFRJ to je bio definitivan dokazda je ovaj ?prolecar? postao terorista. Dr Vladimir Bakaric je zato i doneo odlukuda se Busic ubije. Zadatak je po pravilu SDB poveren hrvatskoj sluzbi. Glavnirazlog za tako krvavi obracun sa politickim emigrantima treba prvenstveno trazitiu ponasanju Josipa Broza Tita. Marsal se gotovo patoloski bojao atentata.Cetnici su planirali pet puta da ga ubiju, a ustase su pokusale atentat cetiri puta.Vojvoda Momcilo Djujic je priznao u intervjuu NIN-u da je potegao pistolj na Tita,dok je bio u poseti SAD 1963. godine. Tito je bio blizu smrti i 1971. godine uvreme pripreme za zvanicnu posetu Nemackoj. Tom prilikom oko 450 radnikaSDB SSUP-a otislo je u Nemacku da zajedno sa tajnom sluzbom BND ?ocistiteren od terorista?. Uhapseno je tada 1.200 ustaskih emigranata, a nekolicinanjih je i priznala da su od HNO dobijali ponude da za pare pucaju u Tita. To je zaSSUP i Predsednistvo Jugoslavije bio teroristicki akt prve kategorije. Premapodacima zagrebackog novinara i publiciste Djordja Licine, ustaski emigrant iratni zlocinac Mile Rukavina, ubijen je u svom stanu u Minhenu oktobra 1968.godine. Zajedno sa njim, mecima su u Ulici Paul Heserstrase br. 25, na cetvrtomspratu izresetani i njegovi prijatelji Kresimir Tolj i Vid Maricic. Atentator je bioNahid Kulenovic, rukovodilac ustaske teroristicke organizacije ?Ujedinjeni HrvatiNjemacke?, a razlog, osveta zbog pokradenih para od clanarine i borba zaprevlast u emigraciji. Nesto kasnije, osvetnicki metak stigao je i samog NihadaKulenovica. Predsednik HNV Petar Hinic iz Stutgarta, medjutim, tvrdi da su svi ovi agenti i placenici Udbe. Hinic je to tvrdio i za Damira Djurekovica, sinaStjepana Djurekovica, koji je stradao od dvocevke u svom stanu u Kalgariju1987. godine. Policija je, medjutim, utvrdila da je rec o samoubistvu. Zato je ikatolicka crkva odbila da ga sahrani, pa je telo Djurekovica mladjeg tajnodoneseno na Mirogoj i pokopano u grobnicu porodice Molnar.Ustase u Nemackoj, bile su sezdesetih i sedamdesetih izlozene istovremenomprogonu jugoslovenske tajne policije i nemacke sluzbe, koja je sa SDB-ompocela da ostvaruje sve vecu saradnju na obostrano zadovoljstvo. U poslednjih,tih desetak godina, u SRN ubijeno je, kako je pisala emigrantska stampa,nekoliko vidjenijih Hrvata: Marijan Simundic, 13. septembra 1967. u Stutgartu;Hrvoje Ursa, 30. septembra 1968. u Sandlofs (Hessen); Jozo Jelic, 1967. uFriedrichshafen; Djuro Kokic, 1968. Pforzheim; Mile Rukavina, 26. oktobra 1968.Minchen; Kresimir Tolj, 26. oktobra 1968. Minhen; Vid Maricic, 26. oktobra 1968.Minhen; Mirko Djuric, 9. aprila 1969. Minhen; Mirko Simic, 7. februara 1971.Njestberlin; Josip Senic, 9. marta 1972. Njiesloch (Heidelberg); Josip Buljan-Miholic, 14. septembra 1975. Njehringen (?); Ilija Vucic, 6. juna 1975. Stutgart;Ivica Miosevic, 3. jula 1975. Buhl; Nikola Penava, 8. januara 1976. Koln; IvanVucic, 10. juna 1977. Saarbrucken. Osim ovih pokusala je jugoslovenska SDB-avise neuspelih atentata na Hrvate u azilu, u SRN i to: familiju Desalic 30. juna1965. godine u Dizeldorfu (tri clana porodice tesko ranjena); na Mirka Gravovca,23. avgusta 1969. u Frankfurtu; na dr Branka Jelica tri puta u Zapadnom Berlinu;Dana Sarca, 1974. u Karlsruheu; na Gojka Bosnjaka, 28. 12. 1973. u Karlsruheui na Stipa Bilandzica, 30. oktobra 1975. u Kolnu. Veruje se u emigraciji da je uSRN takodje, organizovano ubistvo Ante Znaora i Josipa Krtolica, koji su 1968.ubijeni u Trstu. Zbog svih ovih zlocina, Nemci su pred sud izveli placenog ubicuVlada Misica, koji je pokusao da ubije Gojka Bosnjaka. Milan Vukoje, ubicaHrvoja Urse, uhapsen je i zatvoren neposredno posle zlocina, ali na ?naredbuodozgo? brzo je pusten. Lokalna policija mu se cak izvinjavala zbog ?zablude?.Zatim je toboze za njim raspisana poternica, ali je on vec bio u Jugoslaviji.Poznate su takodje, ubice Marijana Simundica, to su: Jozo Cvitanovic, i nemackadrzavljanka Andrijana Doris. Oni sada zive u Splitu. Poznat je takodje, ubicaNahida Kulenovica ? to je Ivan Galic, koji stanuje u Kiseljaku kod Sarajeva. UbicaMate Jozaka je Pero Kojic, koji stanuje, takodje, u Kiseljaku kod Sarajeva.Zapadno-nemacka policija sigurno zna imena ostalih ubica, pisala je ustaskastampa, ali nijedan od ovih zlocina nije rasvetljen i javnost nije informisana orezultatima istrage. Zvanicno policijsko saopstenje se obicno svodilo na lakonsku?obavijest? da ?se istraga dalje ne moze voditi, jer se tragovi zlocina gube uJugoslaviji?.Kada su 13. maja 1976. povodom proslave Udbe, novinari zagrebackog?Vjesnika? ministru jugoslovenske policije generalu Franji Herljevicu postavilisledece pitanje: ?Prije izvjesnog vremena organi bezbjednosti u SRN uhapsili su jednu grupu ekstremnih emigranata koji su godinama rovarili protiv nase zemlje.Smatrate li vi to kao dobar znak saradnje u duhu Helsinskih dokumenata ili samopolovican pokusaj sprecavanja terorizma?? ? ministar Franjo Herljevic je odgovorio: ?Hapsenje pojedinih emigranata u SRN i nekim drugim zemljama jedobar znak saradnje u duhu Helsinskih dokumenata. Ja medjutim, mislim da suto samo pocetni rezultati. Iz mnogo razloga ocekujemo da ce ne samo u ovim,nego i drugim zemljama biti nastavljene radikalnije mjere protiv jugoslovenskefasisticke i druge emigracije, ovo tim prije, jer njena aktivnost poprima sve jasnijeoblike internacionalnog terorizma.?

Srpska odmazda
Zbog toga sto su drzavna ubistva Udbe tj. SDB Jugoslavije vrsena tajno, ali senjih jugoslovenska tajna policija odricala javno, malo je dokaza i jos manjesvedoka tog tihog obracuna sa spoljnim neprijateljem. To je otvaralo mogucnostmnogim nagadjanjima, ali i davalo priliku pojedinim emigrantima da stvaraju famuo vlastitim stradanjima. Tako se, na primer, dogodilo 1989. godine da je siptarskiemigrant Dzafer Satri u Zenevi bacio bombu pod vlastiti prozor, a posle optuziosrpsku policiju da je pokusala da ga ubije. Slicnu pricu 1990. godine ponudio je javnosti i ratni zlocinac Radislav Grujicic, alijas Marko Jankovic, bivsi zameniknacelnika Specijalne policije i saradnik Gestapoa u Beogradu od 1941. do 1944.godine. Njega je kanadski sud, posle trideset emigrantskih godina u ovoj zemlji,izveo na ?crnu klupu?, da mu sudi za zlodela pocinjena tokom Drugog svetskograta. Tom prilikom, predstavljajuci se kao agent CIA, ali i kao zrtva srpskogsistema, osamdesetogodisnji Grujicic je ispricao da je Udba pokusavala u visenavrata da ga ubije. Razlog: Radoslav Grujicic, navodno poseduje originalnadokumenta svedocenja pred Specijalnom policijom majke dr Mire Markovic. Iz tihdokumenata, rece Grujicic, vidi se da je majka Mire Markovic izdala vise od dvestotine beogradskih komunista. Da bi sprecila objavljivanje tih dokumenata, poGrujicicevom kazivanju, srpska Udba, tj. SDB Srbije je nudila atentatorima30.000 dolara. Za tu pricu Grujicic nije ponudio ni dokaze, a ni svedoke.To, medjutim, ne znaci da srpska Udba tj. SDB nije ubijala svoje zemljake,politicke emigrante. Radovan Kalabic pise da je serija ubistava istaknutih Srba,antikomunista, zapocela likvidacijom Andre Loncarica, predratnog kapetana. On je 1964. godine nadjen mrtav u XI pariskom arandismanu. Loncaric, predratniobavestajac je bio jedan od osnivaca ?Srpskog oslobodilackog pokretaOtadzbina? (SOPO), najmilitantnijeg cetnickog krila u emigraciji i organizator napada na konzulate SFRJ u Americi i Kanadi. Kao engleski agent, bio jecetnicki kurir koji je odrzavao veze sa kraljom Petrom Karadjordjevicem u egzilu.Andrija Loncaric je ubijen u svom stanu, rano ujutro, udarcem sekire u glavu.Americki list ?Njujork tajms? u svom izvestaju odmah je napisao: ?Njega je ubio jedan jugoslovenski agent!? Radovan Kalabic sumnja, na osnovu misljenjasrpskih emigranata da je Bogoje Panajotovic bio saucesnik u ovom atentatu. Petgodina kasnije, u svom apartmanu u Minhenu ubijen je Ratko Obradovic, urednikemigrantskog lista ?Iskra?. U decembru 1969. godine sa cetiri hica u glavu, MilanSop- Djokic, saradnik SDB, ubio je Savu Cubrilovica, urednika lista ?Srpskaborba? u njegovom svedskom stanu. Prvim avionom JAT- a, Sop je pobegao zaBeograd. Svedska je zvanicno trazila njegovo izrucenje, ali ga SDB nije dala. Jedan svedski novinar ga je, medjutim, kasnije pronasao u Beogradu i to u UliciGospodara Vucica br. 231 i u listu ?Fib Aktuelt? objavio reportazu pod naslovom:?Ubica Save Cubrilovica jos uvek radi za Udbu!? Vladimir Ljotic, predsednik?Zbora? i emigrant Nenad Petrovic, publicista, posvedocili su da je nepoznati?Udbin likvidator? ubio i Jakova-Jasu Ljotica, brata Dimitrija Ljotica. Ovaj urednik?Iskre? nadjen je 8. jula 1974. godine ubijen u kadi punoj vode. Zadavljen jecrnom kravatom. Jasa Ljotic je imao osamdeset godina. Mesto zlocina:Zibdanstrase br. 15 Minhen, Nemacka. Osmog marta 1975. godine, takodje, usvom stanu ubijen je predratni kapetan, cetnik i vlasnik restorana ?Sarajevo? uBriselu Bora Blagojevic. Ovaj atentat organizovao je Braca Ivancevic, nacelnikSDB BiH. Prvo je angazovao pariskog gastarbajtera Zdravka Trbica,Blagojevicevog licnog prijatelja. Ivancevic mu je dao pasos na lazno ime MarkoStojcic, pistolj sa prigusivacem i kutiju metaka. Placenik Zdravko Trbic se,medjutim, predomislio i upozorio 53-godisnjeg invalida i emigranta BoruBlagojevica da se cuva. Metak 7,65 milimetara ga je ipak stigao nekoliko mesecikasnije. Za ubistvo je okrivljen izvesni Milorad Ilicic, takodje, iz Bosne. DjordjeLicina, novinar ?Vjesnika?, blizak saradnik RSUP-a Hrvatske, medjutim, pisao jeu ovom listu pocetkom osamdesetih da su ubistva Loncarica, Blagojevica, ali iPetra Valica, Milorada Boskovica i Lazara Vujasinovica, posledica borbe zaprevlast u cetnickoj emigraciji. Po njemu, glavni naredbodavac je bio vojvodaMomcilo Djujic, koji je tih sedamdesetih godina gostovao u Evropi i za sobomostavljao krvave tragove. Urednik i vlasnik malog lista ?Vaskrs Srbije?, Petar Vajic, star 72 godine, ubijen je u svom stanu 12. maja 1975. godine. Pisac iantikvar Miodrag Boskovic izgoreo je u briselskom apartmanu, AvenijaStaljingrad br. 21. sestog avgusta 1976. godine. Pet godina kasnije, u istomstanu ubijen je njegov sin jedinac Milan Boskovic i prijatelj Uros Milicevic.Spisak nastradalih srpskih emigranata proteze se od Sinise Ocokoljica, koji jenestao 1945. godine, do stradanja Petra Kljajica, Petra Bunjevca, KrsteManevica, Mihajla Naumovica, Bogdana Mamule, Borislava Vasiljevica,likvidiranih krajem sedamdesetih godina. Najvise uznemirenosti medjuemigrantima u Americi, medjutim, izazvao je atentat na Dragisu Kasikovica 18. juna 1977. godine. Ubice su tom prilikom ubile i devetogodisnjeg svedoka,devojcicu Ivanku Milosevic. Kasikovic je bio clan SOPO i jedan od organizatoranapada na komuniste u SAD, Kanadi i Belgiji, kao i demonstracija protiv Tita.Ubistvo se dogodilo u zgradi ?Srpske narodne odbrane? (SNO), Vest Nortavenija br. 3909, Cikago. Dragisa Kasikovic, clan SNO i urednik lista ?Sloboda?ubijen je udarcem macole u glavu i sa 64 udarca nozem, a malena Ivanka sa jos54 smrtonosna uboda. I njene oci su bile izbodene. Tek nekoliko meseci kasnije,dezerter JNA Nemanja Jelenic je pred americkim sudom posvedocio da je glavniorganizator Udbinih likvidacija u SAD bio Branko Lakic, vicekonzul SFRJ uCikagu. Njegov najblizi saradnik bio je vec pomenuti Bogoje Panajotovic, koji se,inace predstavljao kao ?Zoran?. Ovaj Nislija je, kao i Vinko Sindicic, bio poprofesiji ugostitelj. Amerika, medjutim, nije nikada osudila nijednog Udbinogatentatora, jer je, kako tvrdi Radovan Kalabic izmedju FBI i jugoslovenske tajnepolicije SDB, tacnije izmedju Dzimi Kartera i J. B. Tita, postojao dogovor o likvidaciji prvaka srpske politicke emigracije. Ubica B. Panajotovic je zatim, piseNikola Kavaja radio za FBI. Izvrsio je plasticnu operaciju lica i ostao da zivi uSAD.

Ubistvo u Nani
Kada je septembra 1990. godine, u beogradskoj Palati pravde otpocelo sudjenjeakterima drame u nocnom restoranu ?Nana?, ono se vrlo brzo pretvorilo u treciproces protiv placenika Sluzbe drzavne bezbednosti Jugoslavije. Prva dva su sedogodila u Nemackoj 1981. odnosno u Skotskoj 1989. godine. Krajem marta1990. godine, naime, u restoranu ?Nana?, posle krace prepirke doslo je dopucnjave izmedju Andrije Lakonica, Veska Vukotica i Darka Asanina. Na podu jeostao smrtno ranjen bivsi bokeser Andrija Lakonic. Veselin-Vesko Vukotic jenaredne noci uz pomoc inspektora Miroslava Bizica iz GSUP- a prebegao uAmeriku, a Darko Asanin je stavljen u istrazni zatvor. Zajedno sa njim, naoptuzenicku klupu seo je i inspektor Bizic. Prvi je okrivljen za ubistvo, a drugi zazloupotrebu sluzbenog polozaja. Na sudjenju, medjutim, Miroslav Bizic je prvi putza jugoslovensku javnost otvorio temu saradnje SDB sa beogradskimdelinkventima za atentate nad emigrantima u inostranstvu. Braneci se MiroslavBizic je rekao i ovo:?Cim mi se Asanin javio da je Lakonic ?pao?, obavestio sam pretpostavljene uGSUP-u Beograda i SDB SSUP Jugoslavije. Razlog za moje javljanje u Sluzbudrzavne bezbednosti SSUP-a bio je u tome, sto je Veselin Vukotic obavljao nekeposlove za ovu sluzbu. Zato sam od SDBJ dobio nalog da sklonim sve isprave idokumenta koja mogu da kompromituju ovu sluzbu. Imao sam nekoliko pasosaizdatih na njihova prava i lazna imena, ali sa njihovim slikama. To znam po tome,sto kada je, Vukotic zbog saobracajke priveden u SUP Vracar, iz SDBJ je stiglonaredjenje: ?Vadi ga, ima da zavrsi jedan posao!? Tako sam uradio i Vesko je tajposao zavrsio. Isti je slucaj bio i sa Branislavom Maticem ? Belim. On je trebaloda ide na izdrzavanje kazne, ali sam ja to odlozio dok nije zavrsio posao zaSDBJ. To je, inace, redovna praksa kod nas, jer su u pitanju visi drzavniinteresi!?.Za Belog, kao uostalom i za mnoge njegove vrsnjake po kalibru, ljubav premadomovini prvo se iskazivala kroz saradnju sa federalnom sluzbom DB. Po priciBozidara Spasica, inspektora SDB zaduzenog za specijalne akcije uinostranstvu, sa Maticem ga je po svom povratku iz italijanskog zatvora, upoznaoGiska. Beli je ucestvovao u operaciji protiv siptarskg aktiviste Dzavida Halitaja,koji je kao politicki emigrant obezbedio boravak u Cirihu:?... Halitaja nismo nameravali da ubijemo, vec da ga upozorimo i da muiskomplikujemo boravak u Cirihu. U Beogradu smo kod jednog majstora zapopravljanje tehnickih uredjaja napravili eksplozivnu napravu. U telefon smosmestili eksploziv, a daljinski upravljac stavili u slusalicu. Svaki atentator je nosiosvoj deo ? Beli Matic aparat, a njegov kompanjon slusalicu. Kada su stigli u Cirih, Beli i njegov drug uputili su se pravo pred Halitajevu zgradu. Razbili su staklo naulaznim vratima, otisli do stana i eksploziv, skriven u telefonu, prilepili na vrata.Udaljili su se do obliznje telefonske govornice, oko dvesta metara od zgrade, iodmah aktivirali eksploziv. Kolicina eksploziva bila je predvidjena da napraviogromnu stetu, preplasi ucmale Svajcarce, ali niposto da ubije nekog. Halitaj jedobio sut- kartu iz Ciriha, jer je postao opasan po okolinu. To vlasti tamo netolerisu. Istog dana Beli i njegov saradnik su dosli u Beograd.Znam da je to bilo onog dana kada je u Rumuniji ubijen Causesku. Seli smo iotvorili flasu viskija. To je bila jedina akcija u kojoj je Branislav Matic ? Beliucestvovao. Licno sam mu, u znak zahvalnosti, predao pasos u ruke, jer je uBeogradu tada, posedovanje isprava koje je izdala Sluzba, bilo pitanje prestiza.Beli je u to vreme na teretu imao dva meseca zatvora u Padinskoj Skeli, ali on to,uopste, nije pomenuo kao ?revans? za svoj doprinos borbi protiv drzavnihneprijatelja. Sam je snosio troskove puta u Svajcarsku, odbivsi da mu bar toSluzba nadoknadi. Poslednja recenica koju je Matic sa mnom izgovorio ? secase Boza Spasic ? bilo je njegovo pitanje: ?Da li ce za ovo saznati Sloba??Ovu pricu o angazovanju beogradskih momaka da rade za SDBJ, potvrdio je ibivsi Bizicev sef Miroslav ? Mirko Gojkovic, recima da je jos 1988. godine uzgradi SSUP-a dogovoreno sa Zoranom Savicevicem, nacelnikom za emigraciju,da Miroslav Bizic iz GSUP-a bude saradnik SDBJ za vrbovanje spoljnihsaradnika. Tada je sve to odobrio Zdravko Mustac, nacelnik SDB SSUP? iministar federalne policije Dobrosav Toro Culafic. Andrija Lakonic i VeselinVukotic imali su pasose SDB i neke poslove sa jugoslovenskom tajnom policijom.Desa Zivkovic, majka poginulog boksera, o tome je na sudu posvedocila sledece:?Sest godina policija je progonila mog Andriju. Otisao je od kuce 1977. godine daboksuje za ?Radnicki?. Kad je bio u Budvi za njim je stigla poternica izBeograda. Kazu ucestvovao je u nekom puskaranju na Adi. Bio je sav izresetan.I pored tri advokata osudjen je na pet godina i sest meseci zatvora. U Zabeli jevideo da hoce da ga otruju. Pred Novu 1988. godinu javio mi se da ide u Italijukod sestre Ane. Tada sam mu poslala njegov pravi pasos. Kada se vratiopokazao mi je novi pasos na ime Zoran Stankovic. I Vesko je bio takav. Rekaomi je da Vesko radi za Bizica.?Lakonicev otac Petar govorio je o svom sinu kao saradniku SDB SSUPJugoslavije:?Jos u julu 1989. godine rekao mi je da radi za SDB. Da je u tu sluzbu usao jos uinostranstvu. U Svajcarskoj, u Austriji, u Belgiji. Imao je dva-tri pasosa kod sebe.O kakvim poslovima za SDBJ se radi ne zelim da govorim pred publikom. To cureci sudiji u cetiri oka!?Smrt Andrije Lakonica u uskim beogradskim krugovima je vezivana za njegovupotrebu da se cesto javno hvali sta radi za SDB Jugoslavije. Po tom tumacenju, Lakonic je likvidiran po nalogu SSUP-a, mada sud takvu mogucnost nijepominjao. Samo mesec dana pre dogadjaja u restoranu ?Nana?, 26. februara1990. godine, na semaforu kod hotela ?Seraton? u Briselu, dva nepoznatamladica pucala su iz automobila marke folksvagen golf u veliku belu limuzinu. Unjoj je sedeo Enver Hadri, 49- godisnji vodja Komiteta za zastitu prava coveka naKosovu. Dva iznenada ispaljena metka pogodila su ga pravo u glavu. I poredbrze lekarske intervencije, Hadri je preminuo u bolnici. Zvanicni predstavnikbelgijske policije je tim povodom izjavio pred novinarima: ?Smatramo da je ovopoliticki akt. Tragamo za automobilom sa atentatorima!?Enver Hadri je bio poreklom iz Peci. Njegovi roditelji su albanski emigranti. Otacmu je iza rata streljan kao balista. Enver,je medjutim, postao arhitekta zavrsivsistudije u Ljubljani. Sezdesetih godina, dok je bio u JNA, postao je saradnikalbanske tajne sluzbe ?Sigurimi?. Tek desetak godina kasnije, Hadri je sa mestaopstinskog referenta za ONO i DSZ u Peci, pobegao u emigraciju. Neko vreme jeradio u Parizu, a zatim je prebacen u siptarsko politicko gnezdo na Zapadu, uBrisel. Tu je poceo da radi za CIA. Igrajuci neprestano izmedju interesa Tirane,Pristine, Vasingtona i Brisela, lukavi Enver Hadri je uspeo da postane celnikalbanskog politickog lobija koji je u svetu bio olicen u Komitetu za prava covekana Kosovu. Vest i komunikativan, imao je prolaz u OUN, Evropski parlament, caki na samite nesvrstanih, gde je delio letke antijugoslovenske sadrzine. Njegovaiznenadna smrt uznemirila je albansku emigraciju i pokvarila joj mnoge planovekoje je imala, posebno, sa nekim americkim kongresmenima. Oni su se,uostalom, sami javno i oglasili. Naime, americki senator Leri Presler je uputiootvoreno pismo belgijskom ministru pravde Melnijoru Voteletu, u kome se,izmedju ostalog, kaze:?Smrt Envera Hadrija je politicko ubistvo. U trenutku pogibije, gospodin Hadri jekod sebe imao listu sa imenima trideset i dvoje ljudi, koje je ubila srpska policijaiz Beograda, za vreme prodemokratskih demonstracija na Kosovu. Hadri jetrebalo ove nedelje da preda tu listu Komisiji OUN za ljudska prava, ali je u tomesprecen. Umesto njega to ce uciniti americki kongresmen Dzozef Diogardi.? Nezna se tacno da li je Andrija Lakonic, zaista, ubio Envera Hadrija, jer se poBeogradu pricalo da je to ucinio zajedno sa Kristijanom Golubovicem. Imaoperativaca SDB Jugoslavije koji tvrde da je Hadrija usmrtio jedan anonimnisrpski ugostitelj iz patriotskih razloga. Njega je angazovala SDB SSUP-a. U tovreme Zoran Savicevic je bio nacelnik Uprave za emigraciju, a Boza Spasic vezasa GSUP-om Beograda, tj. inspektorom Miroslavom Bizicem u pronalazenjulikvidatora. Prema podacima briselske policije tokom 1981. godine u Belgiji su odsrpskih atentatora stradali i Vehbi Ibrahimi, Emil Kastrioti, a u Nemackoj i RasimZelenaj. Za ovog poslednjeg, nemacka stampa je pisala da ga je upucalaljubavnica Zorica Aleksic, koja je tajno radila za SDB Jugoslavije. Siptarskaemigracija, medjutim, utvrdila je da su sva trojica bili zrtve placenika iz Beograda,ali ne pominje sva imena likvidatora, sem Lakonica i to posle izbijanja afere uJugoslaviji. Ovu pricu o angazovanju beogradskih momaka da rade za SDBJ,kao likvidatori emigranata u svetu, potvrdio je i bivsi inspektor Bozidar Spasic, iz SDB SSUP-a, koji je javno u vise navrata govorio da je kao clan Odseka zaspecijalne akcije u inostranstvu, pomagao cak 120 jugoslovenskih kriminalaca uEvropi, kojima je izdao oko devedeset laznih pasosa SSUP-a, a najboljima ivozacke dozvole:?... Te 1980. godine na mesto Dimitrija ? Mitje Krajgera, sefa Sluzbe dolaziSrdan Andrejevic. Laknulo nam je, jer je bio iz Srbije. Do tada je bio poznatmetod rada sa emigrantima. Sacinjavali smo liste A, B i C, osoba koje je trebaloeliminisati, jer ubijaju nase ljude. U evropskom podzemlju, Beogradjani su bilinajjaci. Pokojni Duja Becirovic, recimo, bio je informator SDB. Boban Pantelic ?Palacinka bio je predvidjen da u akciji ?Korzo? likvidira nemackog spijuna iustaskog saradnika Hansa Petera Rulmana... Lakonic je bio nas covek, trebalo jeda obavi jos jednu akciju, jer sam od generala Petra Gracanina dobio poruku: ?Samo nastavite, ali oprezno!? Medju saradnicima jugoslovenske tajne policije bio je i Ljuba Ernest, beogradski maher koji je u spektakularnoj akciji opljackaokatedralu u Kelnu. SDB ga je osamdesetih godina koristila da otkrije ko odJugoslovena drzi novac i zlato u svajcarskim bankama. Od beogradske tajnesluzbe dobio je lazni pasos i nekoliko sifara jugoslovenskih sefova u Cirihu iZenevi. Vlada SFRJ se najvise tada interesovala za blago dinastijeKaradjordjevic. Do tada, spretni Ljuba Ernest, nije izvrsio zadatak, jer su gaSvajcarci uhvatili na osnovu poternice Interpola i izrucili Italiji zbog nekih ranijihkradja. U rimskom zatvoru Ljuba Ernest je ?propevao? i priznao da radi za jugoslovensku tajnu sluzbu. To mu, medjutim, nije pomoglo da se spase robije,ali je donelo nevolje Beogradu, koji je morao da se pravda pred Interpolom da nepoznaje nikakvog Ljubu Ernesta. Veliki strucnjak za kase, bio je jos jedanBeogradjanin, Steva Bradac, koji je, takodje, obavljao neke ?patriotske posloveza otadzbinu?.

Ministrov demanti
Za ljude koji su radili za SDB Jugoslavije i Hrvate u njoj, napisano je uzagrebackom ?Vjesniku? da su radili za SDB Srbije i Slobodana Milosevica. Bila je to hrvatska politicko- policijska optuznica na racun Srbije i Srba. Slicneoptuzbe na racun Srbije, srpske tajne policije i samog Slobodana Milosevica, anarocito posle pogibije brace Gervala stigle su, krajem osamdesetih i pocetkomdevedesetih u SSUP, ali i u RSUP Srbije i od Jusufa Karakusija. Kosovskiministar policije se javno bunio zasto SDB Srbije ubija siptarske lidere uemigraciji i time podstice iredentiste i u Pokrajini, a i u inostranstvu, da na naporePSUP-a Kosova da zavede red, odgovore, takodje, sa teroristickim akcijama. Istereci prekora upucivali su srpskoj tajnoj policiji i Branko Mikulic, clanPredsednistva SFRJ, a zatim i sam Zdravko Mustac, sef savezne Sluzbedrzavne bezbednosti, koja je te likvidacije i organizovala. Bilo je, naime, potrebnoda se Srbija po svaku cenu diskredituje kao republika sa jakom represijom.Ministar srpske policije Svetislav Lalovic bio je protiv narucenih ubistava SDBSSUP-a medju siptarskim emigrantima, jer je prozreo igru tadasnjeg nacelnikaSDB Jugoslavije Zdravka Mustaca, da se preko tih atentata ?navuce? siptarski gnev na RSUP Srbije. On je cak bio spreman i da slucaj ubistva brace Gervala,otvori na sednici CK SK Srbije, pa i CK SKJ. Srpski politicki vrh nije bio spremanza takav obracun 1988. godine sa CK SKJ tj. SDB SSUP-a, ali je ministar Radmilo Bogdanovic 1990. godine sudjenjem akterima ubistva Andrije Lakonicau ?Nani? otvoreno pokazao da je SDB SSUP-a ubijala emigrante, a ne SDBSrbije. Novi ministar srpske policije je za to imao pokrice u izjavi koju je dobiolicno od Kristijana Golubovica i njegovog oca, koji je dosao u RSUP Srbije datrazi zastitu, jer je SDB SFRJ zelela da likvidira ovog svog saradnika.Bogdanovic mu je spasao zivot, a zauzvrat je dobio kompletnu dokumentovanupricu o radu federalne tajne sluzbe na likvidacijama emigranata u inostranstvu. Sobzirom da su celni ljudi SSUP-a saznali za adute Radmila Bogdanovica, nisu seupinjali na sudu da dokazuju svoju nevinost, a ni eventualnu vinost RSUP-aSrbije. Miroslav Bizic, inspektor GSUP-a Beograd i Darko Asanin na sudu suoslobodjeni optuzbe za zloupotrebu sluzbe, odnosno za ubistvo placenika SDBJugoslavije i bivseg boksera Andrije Lakonica. Obojica su se posvetila biznisu, akroz nekoliko meseci i odbegli Vesko Vukovic se vratio u zemlju. RadmiloBogdanovic je aferu ?Nana? iskoristio da objedini sve srpske tajne sluzbe, dacentralizuje srpsku policiju i stavi je u funkciju vladajuce stranke SPS i SlobodanaMilosevica.Mada srpski emigranti nisu vise bili neprijatelji SRJ, ipak 1995. godine, ostalo jeotvoreno pitanje sta ceka onih 5% srpskih emigranata koji su se baviliterorizmom protiv interesa Jugoslavije? Na primer, da li mogu doci u Jugoslavijuljudi koji su podmetali bombe na jugoslovenske ambasade i pripremali atentat naTita. Kako je pop Stojiljko Kajevic jos 1990. bio u Beogradu, time je i dat odgovor na ovu dilemu. U medjuvremenu, Hrvatska je primila natrag Mira Baresica ubicu jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovica i mnoge druge ustaskeekstremiste iz inostranstva. Nekima je cak dala i ministarsku fotelju. U Beogradu je iskazana mogucnost da svi srpski politicki emigranti i disidenti iz inostranstvamogu uci u Jugoslaviju, ali da ce se za pojedince postaviti pitanje njihoveodgovornosti za pocinjene zlocine. Ista sudbina ocekuje sve one pojedince kojisu za vreme rata, pocinili zlocinacka dela prema nasim gradjanima, jer jepoznato da dela ratnog zlocina ne zastarevaju. Prema tome, za dolazak u zemljumalobrojnih emigranata koji su izvrsili neko krivicno delo, nadlezni sudski, a nepolicijski organ, razmatrace svaki takav slucaj i u zavisnosti od cinjenicnog stanjadoneti odluku. Vojvoda Momcilo Djujic, koji zivi u San Markosu, Kalifornija, akoga je FNRJ 1945. proglasila za ratnog zlocinca, na osnovu odluke suda uSibeniku, bio je na jugoslovenskom zahtevu za izrucenjem iz SAD. Nova drzavaSRJ je opozvala sve takve zahteve iz drugih republika, jer za njih vise nijenadlezna, sto znaci da je komandant nekadasnje Dinarske divizije slobodan dadodje u Beograd, a i u Knin. Pop Djujic je u zimu 1994. godine taj dolazak i samnajavio. Kada je Hrvatska 5. avgusta 1995. okupirala Kninsku krajinu, vojvodaDjujic je opet izgubio sansu da vidi rodno mesto Kistanje i Knin.Kako je, medjutim, sve slucajeve drzavnog terorizma SFRJ i same RepublikeSrbije prekrilo cutanje, tako se zvanicno od drzave Srbije i Jugoslavije nije ni mogao dobiti bilo kakav javni odgovor. Cak i kada je u jesen 1994. godine,poslanik Aleksandar Cotric postavio pitanje ministru srpske policije ZoranuSokolovicu, da li je Sluzba drzavne bezbednosti Srbije ubijala srpske politickeemigrante, dobijen je odgovor: ?Srpska policija nije ubijala srpske emigrante!?

7. BOLJE SLOVENAC NEGO ZAGORJE
Armija je godinama skrivala i mistifikovala ulogu vojne Kontraobavestajne sluzbeu Jugoslaviji. Tako stvarana slika o KOS-u, posledica je nedovoljnog poznavanjasame organizacije i metoda rada 12. uprave bezbednosti nekadasnjeg Saveznogsekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koja je zbog strogo poverljivedelatnosti uvek bila pod zastitom drzave. Sira javnost tako nije bila u mogucnostida sazna sta se desava unutar Kontraobavestajne sluzbe, sve dok prve javnekritike nije dobila 1991. godine od tadasnjeg predsednika Jugoslavije. Dr BrankoKostic, je naime, na jednoj sednici Predsednistva SFRJ uspeo hrabro da kaze da je KOS ?znacajno podbacio?.Taj tajanstveni KOS iznikao je iz Odeljenja za zastitu naroda (Ozna), koja jeimala tri odseka. Treci odsek Ozne radio je na zastiti oruzanih snaga noveJugoslavije i kontraobavestajnim poslovima za potrebe JNA, pa je iz njega 1946.godine formiran KOS (Kontraobavestajna sluzba JA). Prvi nacelnik KOS-a bio jepukovnik Jeftimije Jefta Sasic, zvanicno zamenik Aleksandra Rankovica, i sef togIII odseka Ozne. Njegov zamenik bio je major Jovan Bozovic, koji je postao drugicovek KOS-a.Kako se stvaranjem Odeljenja zastite naroda, ukazala potreba i za formiranjem jedinstveno organizovanih jedinica bezbednosti, Titovom naredbom od 15.avgusta 1944. godine, formiran je Knoj ? Korpus narodne odbrane Jugoslavije.Knoj je nastao spajanjem prvih brigada i divizija Ozne i imao je oko pet hiljadaboraca. Po odluci Nacionalnog komiteta oslobodjenja Jugoslavije, Knoj je imaostatus specijalizovanog dela oruzanih snaga NOP, kojim je rukovodio Poverenikza narodnu odbranu J. B. Tito, preko nacelnika Ozne Aleksandra Rankovica. Bezobzira sto je Knoj bio formalno oruzana sila jugoslovenske politicke policije, on jeformacijski pripadao armiji, pa je zbog toga 1953. godine, kada je okoncanobracun sa tzv. unutrasnjim neprijateljem Korpus narodne odbrane prerastao ugranicne jedinice JA, koje su i dalje ostale vazan segment sistema bezbednosti.Sve do 1955. godine, saradnja svih organa bezbednosti u Jugoslaviji bila jedirektna i neposredna i to pod stalnom zvanicnom i sluzbenom kontrolomAleksandra Rankovica. U to doba sve tri sluzbe KOS, Udba i SID bile su zapravo jedna sluzba, ali na razlicitim terenima delovanja. U njoj su dominirali vojnikadrovi, jer su ratni pukovnici bili i nacelnici sve tri tajne policije. PukovnikJeftimije Sasic dosao je u KOS iz III odseka Ozne, a Maks Bace je iz partizanadosao za nacelnika SID-a. Organi bezbednosti bili su visoko centralizovani i poprincipu piramide pokrivali su na terenu svaku opstinu, svaku jedinicu, svakodiplomatsko ili privredno predstavnistvo u svetu. Na vrhu te piramide nalazio selicno Josip Broz Tito.Do zvanicnog odvajanja III odseka, u KOS JA, doslo je posle donosenja UstavaFNRJ 31. januara 1946. godine i formiranja prvih ministarstava nove Jugoslavije:Ministarstvo za narodnu odbranu, Ministarstvo unutrasnjih poslova i Ministarstvoza spoljne poslove. Po uzoru na sovjetski KGB (Komitet drzavne bezbednosti), pri ovim ministarstvima osnovane su i sluzbe bezbednosti KOS, Udba i SID.Zvanicno Treci odsek Ozne za vojsku, ukinut je 13. marta 1946. godine, a istogdana je formirana Kontraobavestajna sluzba JA. Od tada je KOS samostalnasluzba Armije, ciji je zadatak kontraobavestajna zastita JA od obavestajno-subverzivne delatnosti spoljnjeg i unutrasnjeg neprijatelja. Ova sluzba je u sustinibila postavljena kao politicka policija unutar Armije, jer je primarno bila usmerenana ocuvanje politickog jedinstva i cistotu vojnih redova, kao i na otkrivanje igonjenje drzavnih neprijatelja.Politicki vrh Jugoslavije, je naime, jos tokom 1944. godine, naslutivsi kraj rata isvoju pobedu, razmisljao o tome kako u miru da sacuva svoju vlast. Brozu i KPJbio je neophodan takav instrument vlasti i bezbednosti koji ce kontrolisati nesamo politicke protivnike vec i samo jugoslovensko javno mnenje. Zato su svi oviorgani bezbednosti tada, a i decenijama kasnije, imali iskljucivo karakter tajnepoliticke policije i u redovima Jugoslovenske armije i njenom bliskom okruzenju.Stvaranje antikomunistickog bloka, odmah posle Drugog svetskog rata i njegovouplitanje u unutrasnja zbivanja socijalistickih zemalja, bili su dobar politicki alibiza jacanje unutrasnje represije u tim zemljama. Tom maniru podlegao je i KPJ saTitom na celu, resen da po svaku cenu brani vlastiti sistem vladavine. Glavnapoluga tog odbrambenog mehanizma bila je Ozna, a zatim KOS, kao i nekolicinaspecijalizovanih vojnih jedinica. Pored Knoja, postojale su i tzv. formacije zaegzekuciju (PPK ? Protiv pete kolone), pravljene po sovjetskom modelu SMERS(Smert spiunam). Kako su sve ove formacije jos od 1944. godine delovalezajedno, tesko je bilo razdvojiti sta je radila Ozna, sta KOS, a sta njihoveoperativne jedinice Knoj i PPK.

Operacija crne tacke
Izvesno je da se zbog snaznog pokreta nacionalnog otpora, rat u Jugoslaviji nijezavrsio mirom 9. maja 1945. godine, jer je u to vreme na nasoj teritoriji bilo 790odmetnickih bandi, kako pise u leksikonu Vojna bezbednost, sa 11.000naoruzanih bandita (7.600 cetnika, 2.730 ustasa i 1.125 balista). HvatanjemDraze Mihailovica, Keserovica i ostalih cetnickih komandanata, razbijanjemubacenih ustaskih grupa Ljube Milosa, Kavrana i Vrbana zadat je, pise u Vojnojbezbednosti, najtezi udarac izdajnickim, tj. nacionalnim snagama. Ove tajneakcije vodila je Ozna, aktiviranjem svih svojih odseka i posebnih jedinica Knoja.U operaciji ?Gvardijan?, na primer, pohvatano je 117 ustaskih diverzanata, dok je u akciji ?Dalmacija? likvidirano 11 ubacenih cetnickih terorista. Zvanicnibiografi vojne bezbednosti, medjutim, ne pisu o masakru nad 200.000 pripadnikanacionalnih snaga u Blajburgu i Kocevlju, kao ni o masovnim streljanjimasimpatizera okupatora, clanova njihovih familija, civila po srpskim gradovima, kad je samo u Nisu ubijeno 12.000 ljudi. To za njih ocigledno nije bila istorijska istina,mada su odluke o likvidacijama, ponekad donosene i na tadasnjim vojnimsudovima. Dvadeset sedmog novembra 1944. godine, Beograd je bio oblepljenplakatom, koji je i dnevni list ?Politika? stampao na prvoj strani, saopstenjaVojnog suda I korpusa NOVJ o sudjenju ratnim zlocincima. Na smrtnu kaznu
osudjeno je toga dana sto pet uglednih Beogradjana, jer su, utvrdio je Vojni sud?... za fasisticke osvajace radili pod okupacijom i za njihov racun izvrsili veliki brojzlocina...? Svrha ovog obavestenja bila je, ne samo da stavi javnosti do znanjako su narodni neprijatelji, vec da glasno zigose i osramoti prezivele clanoveporodica streljanih ljudi. Kako jedan svedok toga vremena rece: ?Bilo je lakoubiti, a tesko osramotiti ljude!?Na toj listi smrti nasli su se: Arsenijevic Velimir, kolar, nemacki spijun; BabicJosip, agent Gestapoa; Babovic Aleksandar, nedicevac; dr Bircanin Ilija,nedicevski pukovnik; Brberic Ilija, cetnicki koljac; Brkovic Vujica, student, agentGestapoa; Budimir Spiro, cetnik; Bunjevic Lazar, nedicevski vojnik; Vales Oskar,agent Gestapoa; Veselinovic Radosav, ministar poljoprivrede; VicentijevicBorivoje, cetnicki komandant; Galijan Vladislav, sef Acimovicevog kabineta,agent Gestapoa; Glisic Dusan, nemacki agent; Grujic Milos, cetnik i nemackiagent; Deletic Milonja, italijanski agent; Domazet N. Rajko, agent Specijalnepolicije; Doroski Georgije, denuncijant; Dostanic Dragutin, cetnicki komandant;Djokic Srbislav, pomocnik ministra; Djordjevic Dusan, ministar finansija;Djumberski Nikola, nemacki agent; Eror Dusan, nedicevski vodnik; ZivadinovicJevto, nedicevski kapetan; Zaric Petar, sluzbenik Specijalne policije; Zec dr Petar, bivsi senator; Jankovic Djura, bivsi ministar; Jankovic Momcilo, bivsiministar pravde; Jovanovic M. Aleksandar, agent Gestapoa; Jovanovic Branislav,ljoticevac, agent Gestapoa; Jovanovic Branko, organizator ?crnih trojki?;Jovanovic Velibor, ljoticevac; Jovanovic Zorica, agent Gestapoa; JoksimovicJovica, cetnicki komandant; Jevtic Mihajlo, islednik Specijalne policije; JovanovicLazar, glumac, denuncijant; Jojic Risto, saradnik okupatora; Kockar Veljko,student, agent Gestapoa; Kocic Miodrag, zandarm, koljac; Krajnovic Ilija, agentGestapoa; Krneta M. Spasoje, agent Specijalne policije; Kotur Djuro, pomocnikministra socijalne politike; Kulundzija Dobrivoje, agent Specijalne policije;Lazarevic Miodrag, clan Drazinog prekog suda; Marjanovic Cedomir, ministar pravde; Maksimovic Ratko, cetnicki obavestajac; Marinkovic Dragoljub, okruzninacelnik iz Kraljeva; Markovic N. Slavko, cetnik Koste Pecanca; Macisic Mihajlo,agent specijalne policije; Mijuskovic dr Jovan, ministar socijalne politike;Milovanovic Dragoljub, organizator ?crnih trojki?; Mihajlovic Kosta, direktor gimnazije u Cacku; Markicevic Strahinja, sudski kapetan; Mudric Rade,zandarmerijski narednik; Nedeljkovic Aleksije, major, agent Gestapoa; PavlovicRadisav, clan ?crnih trojki?; Pakovic Vidak, referent Specijalne policije; PitasevicSotir, agent Specijalne policije; Popovic Branko, profesor Univerziteta; Pruzic dr Ilija, profesor Univerziteta; Pomorac Radisav, agent Specijalne policije;Radosavljevic Blazo, predsednik prekog suda u Kolasinu; Ristic Dragoljub, clancetnickog prekog suda; Radulovic Aleksandar, komandant gradske strazeBeograda; Savic Milivoje, agent Gestapoa; Savic Svetolik, novinar, Nedicevplacenik; Stefanovic dr Svetislav, ideolog fasizma, Spasinovic Ljubomir, cetnik,denuncijant; Stanimirovic Atanasije, potpukovnik, agent; Simic Bogdan, novinar,saradnik Gestapoa; Stojanovic Aleksandar, general; Susman Anton, upravnikzatvora u Uzicu; Tatic Milan, sluzbenik zatvora u Uzicu; Tanovic Jovan, direktor ?Novog vremena?, saradnik Nemaca i rukovodilac Nediceve propagande; Terzic
Vujica, pratilac cetnickog kapetana, koljac; Todorovic S. Nikola, agent Gestapoa;Trbovic Marko, agent Specijalne policije; Urbanc Stanko, agent Gestapoa; Fidler Martin, agent Specijalne policije; Francen Sima, novinar, saradnik Gestapoa;Hempl Petko, agent Gestapoa; Han Ivan, agent Gestapoa; Horvatski dr Milan,pomocnik ministra finansija; Cvetkovic Aleksandar, glumac u nedicevskom radioprogramu; Dzudovic Novica, agent italijanske sluzbe; Cumic Cedomir, agentSpecijalne policije; Smit Josip, organizator cetnickih bandi; Snebl Dusan, agentGestapoa; Stark Boris, nemacki agent; Aranicki Miomir, agent Specijalne policije;Cvetkovic Miroslav, dzelat iz logora Banjica; Cosic Zarko, agent Specijalnepolicije; Herceg Franjo, agent Specijalne policije; Dimitrijevic Gradimir,agentSpecijalne policije; Hudini Josip, sudski pukovnik; Obradovic Branko, agentSpecijalne policije; Askovic Bozidar, zamenik vojvode Bosiljcica; MilovanovicMilan, vojvoda Pecanac mladji; Perisic V. Radivoje, vojni islednik SDS-a uValjevu; Sinaka V. Otokar, nemacki vojnik; Igor A. Lokar, nemacki dobrovoljac;Vertag S. Alfred, nemacki tumac; Djordjevic Milutin, vojni ljoticev islednik;Smidling J. Josif, agent Gestapoa; Vucicevic V. Dobrivoje, nemacki jatak;Danilovic Radojica, agent italijanske sluzbe. Sve smrtne presude su izvrsene.Pokazalo se, pedeset godina kasnije, da su se iza ovako srocene i uopsteneoptuznice, skrivale i neke kobne greske vojne politicke policije. Beogradskiprofesor Branko Popovic se na tom spisku smrti nalazio na 58. mestu, uzobjasnjenje da je denuncirao veci broj rodoljuba. Pored gubitka zivota, profesor Popovic, tacnije njegova porodica je izgubila stan, veliki atelje, koji je oteoDjordje Andrejevic-Kun i svoja casna prava. Pedeset godina kasnije, njegov sinPrijezda uspeo je od Republickog javnog tuzilastva da dobije potvrdu danjegovom ocu Branku Popovicu, fakticki nije sudjeno, jer za to u arhivama nemanikavog pisanog traga, i samim tim, znaci, da i njegova krivica nije dokazana. Danije spomen-ploce na zgradi Udruzenja knjizevnika Srbije, profesoru BrankuPopovicu zameo bi se trag za sva vremena. Slicna sudbina zadesila je i NovicuDzudovica, ucitelja iz Andrijevice, koji je bio pod brojem 84. okrivljen da je ?...agent italijanske fasisticke obavestajne sluzbe i organizator cetnickih bandiDraze Mihailovica...? i zbog toga pogubljen. Najstariji sin Stevan Dzudovic je1957. godine iz Kabineta predsednika Jugoslavije J. B. Tita dobio sluzbeniodgovor da je arhiva Prvog korpusa unistena na Sremskom frontu i da zato nemapodataka o streljanju ucitelja Novice Dzudovica. Tokom 1994. godine, medjutim,Javno tuzilastvo Srbije je izdalo zvanicnu potrvdu Stevanu Dzudovicu, da uBeogradu 1944. godine protiv njegovog oca nije vodjen nikakav sudski proces,pa ni vojni. Beogradjanin Zivorad Stevanovic, preko ?Politike? je u zimu 1995.godine, javno zatrazio da se otvore, makar dosijei tih 105 streljanih gradjanaglavnog grada, ne bi li se i na tom slucaju otkrilo pravo lice istine. Niko se, nije,medjutim, osetio prozvanim da odgovori gradjaninu Stevanovicu, pa je i ovajslucaj preke smrti jednostavno precutan.Treci odsek Ozne, tj. KOS je u Beogradu, istovremeno sa pripadnicimasovjetskog NKVD, tragao za odbeglim i premaskiranim belogardejcima,cetnicima, ljoticevcima, nedicevcima. Aprila 1945. godine uhvacen je i streljan
Momir Petrovic, cetnicki agent, koji je radio u Komandi ratnog vazduhoplovstvaJA. Ma koliko su rat i borba za oslobodjenje nametali potrebu za konacnimobracunom sa okupatorom i njegovim saradnicima, toliko u to vreme nije bilorazloga za progon civila, koji su na jedvite jade pregurali rat. Za Oznu i KOS,tacniije za mnoge njihove komandante i to je bilo sumnjivo, pa je u Beogradu,prema jos neistrazenim dokumentima, stradalo od 15.000 do cak 30.000 ljudi.Njih je jednostavno gutao mrak, a osvanjivali bi u Savi, Dunavu ili pod svezimhumkama na Adi Ciganliji. Te akcije KOS je zvao ? operacija ?crne tacke?.Prema naredjenju od 13. maja 1946. godine, KOS je u svom sastavu imaoOdeljenje Kontraobavestajne sluzbe sa nacelnikom, pomocnicima i referentima,KOS armija, KOS Ratne mornarice, KOS Ratnog vazduhoplovstva i KOSKorpusa narodne odbrane, sa svojim odsecima u komandama i jedinicama naterenu. Dve godine kasnije osnovano je i Odeljenje KOS za vojnu industriju ibrodogradnju, kao i Odeljenje kontraobavestajne sluzbe za vojnogradjevinarstvo. Krajem cetrdesetih godina, kada se zavrsio sukob sa ostacimanacionalnih snaga i simpatizerima IB, sa rastom samostalnosti novihministarstava, rasla je i njihova unutrasnja piramida vlasti. Poslove bezbednostina vrhu preuzimali su Aleksandar Rankovic, kao potpredsednik vlade i ministar policije, Ivan Gosnjak kao ministar odbrane i Antun Vratusa u Ministarstvuspoljnih poslova. Ta tiha decentralizacija vlasti imala je za posledicu i sve slabijusaradnju izmedju sluzbi bezbednosti. Svaka od njih, a posebno KOS, nasla jesvoj model organizovanja i rada. Dok je Udba pokusavala da se decentralizuje safederalnog na republicki nivo, KOS je, na primer, centralizovan u jednu armijskusluzbu bezbednosti po ugledu na NKVD tj. KGB. Bez obzira sto je KOS tihpedesetih godina poceo da stvara i svoje prve skole bezbednosti u Kastelu kodSplita, a time i da izbacuje prvih 180 oficira KOS-a, odnosno svoje kadrove,sluzba bezbednosti u Armiji bila je i dalje u sustini ideoloska i birokratskainstitucija sovjetskog tipa. Najveci problem armijske tajne policije su bili, upravo,kadrovi. Sedamdeset odsto njih su bili bez neophodne strucne vojne ibezbednosne spreme. Najvise znanje im je bilo ratno iskustvo, pa su u JAubrzano odrzavani kontraobavestajni i obavestajni kursevi, kako bi se doslo dokakvog-takvog policijskog kadra. Deo strucnjaka je preuziman od Ozne, odnosnoUdbe.

Hrvatska zica
KOS je imao oko pet hiljada kontraobavestajaca i ogroman aparat koji je brinuo opersonalnim poverljivim dosijeima staresina, ali i vojnika i pojedinih gradjana, kaoi o mnogim saradnicima stranih obavestajnih sluzbi. U armijskoj politickoj policiji1946-47. godine, najbrojniji su bili srpski kadrovi, cinili su gotovo polovinu,hrvatski petinu, a slovenacki tek desetinu. Bile su to godine kada su u JA politickikomesari, od jedinica do Generalstaba, zapravo bili skriveni sefovi organabezbednosti. Jedan od njih, Otmar Kreacic, zvani Kultura, bio je sigurnonajpoznatiji i najuticajniji politicki komesar u JA i KOS-u. Od formiranjaKontraobavestajne sluzbe JA, njom je formacijski direktno rukovodio pomocnik ministra za narodnu odbranu, koji je istovremeno bio i clan CK KPJ, odnosnopartijski rukovodilac u Jugoslovenskoj armiji. Hijerarhijski, rukovodiociKontraobavestajne sluzbe JA bili su direktno podredjeni ministrima odbrane. Do1953. godine to je bio Josip Broz Tito, a zatim je prvi covek jugoslovenske Armijedo 1967. godine bio general Ivan Gosnjak. Vladimir Dedijer smatra Gosnjaka,zajedno sa Aleksandrom Rankovicem, jednim od najvernijih ?policijskih pasa naTitovom lancu?. Uostalom, tvrdio je Dedijer, generali Ivan Gosnjak, Jefto Sasic iMilan Zezelj bili su najvernije Titove stitonose punih trideset godina. Za to vremezivot su mu spasili dvadeset i tri puta, jer su uspeli da sprece sve pokusajeatentata na Josipa Broza. Odanog Gosnjaka je nasledio Nikola Ljubicic, iza koga je 1982. godine ministar bio admiral Branko Mamula, pa general Veljko Kadijevicod 1988. do 1991. godine. Posle Kadijeviceve ostavke, v. d. ministra bio jeBlagoja Adzic samo godinu dana, da bi 1992. tu funkciju preuzeo prvi civilpremijer Milan Panic. Transformacijom JNA, Ministarstvo odbrane odvojeno je odGeneralstaba nove Vojske Jugoslavije, cime je i izgubilo nadleznost nad KOS-om 1992. godine. Kako je za nacelnika GS VJ imenovan general Zivota Panic, a1993. general Momcilo Perisic, to je i Uprava bezbednosti bila u njihovojnadleznosti.Za pedeset godina postojanja, KOS je imao jedanaest nacelnika. Bili su to JeftoSasic, Ivan Miskovic, Stjepan Domankusic, Dane Cuic, Branislav Joksovic, JereGrubisic, Ilija Ceranic, Marko Negovanovic, Aleksandar Vasiljevic, NedeljkoBoskovic i Aleksandar Dimitrijevic. Vecina njih, kao profesionalci, prosli su svenivoe rada u KOS-u i bili, pre imenovanja, zamenici ili pomocnici nacelnika XIIuprave Armije. Pored njih, zamenici nacelnika Uprave bezbednosti su bili i major Jovan Bozovic, pukovnik Ilija Kostic, pukovnik Radoman Jakic, general-major Mitar Lojovic, general-major Alojz Ahlin, general-major Cedo Radnic, general-major Ivan Baricevic i pukovnik Mihajlo Pavicic. Pomocnici su bili potpukovnikBogdan Vujnovic, major Vladimir Kovacevic, general-major Djuka Balenovic igeneral-major Djordje Maran. Prvi nacelnik vojne Kontraobavestajne sluzbegeneral-pukovnik Jeftimije Jefta Sasic, rodjen je u Novskoj 1917. godine. Pre rata je studirao poljoprivredno-sumarski fakultet. Bio je i clan OK KPJ Nova Gradiska.To je mesto u kome je komunisticki delovao i Josip Manolic, nacelnik Ozne uBjelovaru, referent Udbe, pa ministar hrvatske policije. Sasic je u NOB usao1941. godine kao sekretar Kotarskog komiteta KPJ, kasnije je postao komesar 12. slavonske divizije i clan Oblasnog komiteta KPJ za Slavoniju. Od samogosnivanja Ozne, kao iskusni kadar, Jefto Sasic je bio u rukovodstvu ove politickepolicije. Bio je i clan ZAVNOH-a, AVNOJ-a, Ustavotvorne skupstine,Opunomocstva CK SKJ u JNA i samog CK SKJ. Pojedini oficiri Sasica smatrajunajboljim kontraobavestajcem JNA. Sasic je jos februara 1944. godine postavljenu Vrhovnom stabu NOV za pomocnika nacelnika vojne obavestajne linije. Iskusniobavestajac Vlatko Velebit je otisao u diplomatsku misiju u Englesku, pa je Sasicpostao njegova zamena. Verovao je da je to delo druga Marka, jer se saAleksandrom Rankovicem znao iz predratnog Zagreba ili Milovana Djilasa, koji jetrebalo da bude prvi nacelnik Ozne. U Vrhovnom stabu, pukovnik Sasic je imaozadatak da drzi na vezi predstavnike vojnih misija, mada nije znao engleski.
Sasic je sa Marsalom isao u Italiju na razgovore sa Cercilom. Sa smajserima nagotovs, cuvao je Tita u rimskim restoranima, a naoruzan je usao i u crkvu SvetogPetra.Jeftimije Sasic je kao Titov cuvar postao i nacelnik UB JNA, a zatim nacelnikUprave za moralno-politicko vaspitanje DSNO i pomocnik drzavnog sekretara zanarodnu odbranu za politicko-pravni sektor. Njegov zamenik krajem cetrdesetihbio je pukovnik Ilija Kostic, Crnogorac iz Rijeke Crnojevica, bivsi oznas uBeogradu, sef KOS-a VI armije, glavni oficir za progon ibeovaca u vojsci. Licno jehapsio Mirka Karadzica, predsednika Vrhovnog vojnog suda, da bi posle dosaona njegovo mesto. Postao je narodni heroj 1953. godine. Penzionisan je 1977.godine. General Jeftimije Sasic zavrsio je Visu vojnu akademiju, napisao jeDnevnik od 1944-68. godine i predao ga vojnoj arhivi. Jedan je od nekolicinekontraobavestajaca koji su postali i narodni heroji. Dolaskom pukovnika JefteSasica za prvog nacelnika KOS-a, potvrdile su se glasine da je sektor bezbednosti u JA prepusten najpouzdanijim Titovim ljudima ? Slavoncima. NaTitovu odluku da jedan Srbin iz Hrvatske bude sef KOS-a, malo je uticao Srbin izBeograda, najverniji Brozov saradnik Aleksandar Rankovic, a mnogo vise IvanKrajacic, zvani Stevo ili Stef. Ovaj Slavonac, sef Kominterne za Jugoslaviju i posvemu sudeci Brozov pretpostavljeni u komunistickoj agenturi, nametnuo jeSasica preko, takodje Slavonca, generala Ivana Gosnjaka, ministra odbraneFNRJ. Sasic je upoznao organizacionog sekretara KPH Ivana ? Stevu Krajacica,preko njegovog mladjeg brata Josipa Krajacica, druga iz gimnazije i sa ratista uPodravini. Krajacic je cesto imao obicaj da se postavlja kao vladar Hrvatske,mimo Tita, sto je Sasica stavljalo u dilemu sta da radi i koga da slusa. U tokuoperacije oslobodjenja Zagreba, na primer, Tito je pozvao pukovnika JeftimijaSasica i njegove zamenike Milana Kalafatica i naredio im da izvrse prepad naKaptol i likvidiraju nadbiskupa Alojzija Stepinca. Medjutim, Vladimir Bakaric iStevo Krajacic zahtevali su od Sasica da od toga neizostavno odustane, jer bilikvidacija Stepinca imala los uticaj na raspolozenje hrvatskog naroda. Obecali sumu da ce oni pred Titom preuzeti svaku odgovornost. Tako je Stepinac ostao ziv.Posle pada Italije, na primer, Andrija Hebrang i Ivan ? Stevo Krajacic supukovniku Jefti Sasicu poverili tesku obavestajnu misiju da u Gorskom Kotaru iIstri utvrdi razloge jenjavanja partizanskog pokreta. Krajacic je to objasnjavao jakim delovanjem stranih sluzbi, ali se pokazalo da je to bila logicna posledicaraspada 13. partizanske divizije.Posle dvadesetak godina vodjenja KOS-a, cak i posle smene generala IvanaGosnjaka, na mesto generala Sasica 1963. dosao je general Ivan Miskovic, zvaniBrk, ciji je zamenik bio pukovnik Stjepan Stipe Domankusic. Obojica su biliSlavonci i vodili su KOS narednih desetak godina, do 1971. odnosno 1974.godine. Tako je u KOS-u stvoren slavonski sindrom od koga je ova sluzba dugogodina patila. Ivan Miskovic je rodjen 1920. godine, skojevac je postao 1935., akomunista 1941. Dizao je ustanak u Slavonskom Brodu, a zatim postao politickikomesar, clan Staba 6. korpusa. Posle rata je bio nacelnik jednog odeljenja uMinistarstvu narodne odbrane, pa nacelnik uprave u Vojnoj oblasti, rukovodilac Uprave bezbednosti, pomocnik nacelnika uprave u SSNO, kao i specijalnisavetnik Vrhovnog komandanta i predsednika J. B. Tita za pitanja bezbednosti,poslanik u dva saziva Savezne skupstine. Zavrsio je Visu vojnu akademiju, kursoperatike, nosilac je Ordena bratstva i jedinstva, kao i Ordena zasluga za narod.Aktivna sluzba mu je prestala u JNA 1980. godine.Jedan od osnovnih principa za izbor ljudi u tajnu policiju, pa i u onu koja radi zaJNA, jeste poverenje. Ivan Stevo Krajacic, covek koji nije mnogo verovaoSrbima, imao je poverenja samo u ljude koji su bili iz njegove blize okoline i koje je mogao lako i brzo da proveri, a to su bili Slavonci iz okoline Slavonske Pozegei Velike Gradiske, gde je on i rodjen 1906. godine. Prvi nacelnik KOS-a, JeftimijeSasic je rodjen nekoliko kilometara dalje, u Novskoj. Njegov zamenik i naslednikIvan Miskovic je rodjen kod Pule, ali je studirao u Zagrebu prava, a ustanak dizaou okrugu Slavonski Brod. U tom gradu je, inace, rodjen 1919. godine, iMiskovicev zamenik, treci nacelnik KOS-a general Stjepan Domankusic. On jestudirao matematiku i imao je u mladjim danima nadimak ?Omega?. Bio je,takodje, clan OK KPJ, ucesnik rata u Slavoniji, a zatim 1947. godine bio nacelnikbezbednosti u jedinicama Knoja koje je vodio pukovnik Nikola Ljubicic, pomocniknacelnika Ozne 3. armije, a zatim zamenik nacelnika bezbednosti. Otuda sesmatra da je Ljubicic, kada je posle smene Gosnjaka 1967. postao ministar odbrane, sa lakocom obozavaoca Josipa Broza Tita, prihvatio za nacelnike KOS-a dvojicu Krajacicevih ljudi: Ivana Miskovica i Stjepana Domankusica. General?Omega? bio je i nacelnik Uprave za granicne poslove GS JNA. Na tom polozaju je i penzionisan 1977. godine. Nosilac je Ordena partizanske zvezde, Ordenabratstva i jedinstva. Inace, taj princip bratstva i jedinstva i nacionalni kljuc zaizbor kadrova za dvanaestu upravu JA tj. JNA kao da nije vazio. SrbijanacBranislav Joksovic bio je samo godinu dana sef UB JNA. Peti nacelnik KOS-a bio je zagrebacki kadar. Bio je to general Dane Cuic, predratni zemljoradnik,prvoborac i politicki komesar koji je ratovao po Hrvatskoj. Rodjen je 1922. uKrcevini kod Korenice. U komunistickom pokretu i revoluciji je od 1941-42.godine. Tada je bio politicki komesar bataljona, pa zamenik komesara 3. lickebrigade i pomocnik komesara 6. licke proleterske divizije. General Cuic je i posleoslobodjenja bio pomocnik komandanta 1. armije za MPV, nacelnik klase Ratneskole GS, nacelnik Personalne uprave i predsednik Komiteta organizacija SKJ uJNA. Zavrsio je Visu vojnu akademiju i Ratnu skolu, penzionisan je 1984. godine.Njegov zamenik, a peti nacelnik KOS-a bio je Sibencanin general Jere Grubisic.Pre rata je bio zemljoradnik, clan KPJ od 1943. godine, posle rata oficir vojnebezbednosti i zamenik nacelnika Uprave bezbednosti JNA. Grubisic je punihdvanaest godina proveo u upravi bezbednosti, penjuci se hijerarhijski do vrha.Toliko je bio uticajan da je njegov naslednik, sedmi nacelnik KOS-a, general IlijaCeranic drzao njegovu sliku na radnom stolu umesto Brozove. Ovaj Srbin rodjenu Han Pijesku, takodje je vojnicku karijeru gradio i po Hrvatskoj. Kada je 1986.godine izbila u Beogradu afera Valdhajm, nacelnik Ceranic je bio zaduzen dasakrije dosije ovog ratnog zlocinca u vojnom arhivu. Kako je i pored toga tajdosije ugledao svetlost dana, zahvaljujuci pre svega novinaru Danku Vasovicu ivojnom istoricaru Antonu Mileticu, general Ilija Ceranic je licno zapretio pukovniku Mileticu da ce ga saterati u misju rupu. Uocljivo je da su ljudi izHrvatske punih cetrdeset godina vodili sluzbu bezbednosti JNA. U vreme kada jeBrozova rec bila prva i poslednja u kadrovskoj politici, na pitanje kako je to bilomoguce, moze se dobiti samo jedan odgovor: ?Tito je tako hteo!?

Sluzba iznad cinova
Misljenja o prvom jugoslovenskom ?kosovcu? pukovniku Jefti Sasicu supodeljena. Jedni smatraju da je ovaj bivsi ucitelj, prvoborac i narodni heroj, uArmiji smatran profesionalcem bez mane, bio pretezak i kao komunista i kaokomandant. Prvom nacelniku KOS-a i u vreme njegovog komandovanjazameralo se sto je neprestano protezirao zemljake iz Slavonije. Cak su visokioficiri imali obicaj da o njegovim kadrovskim principima kazu: ?Bolje je bitiSlavonac, nego Zorge!?. Oni ostriji kriticari ga optuzuju da je rodonacelnikstaljinizma jugoslovenskog tipa. Jefti Sasicu, a i generalu Ivanu Gosnjaku, koji suuz pomoc Ozne i KOS-a likvidirali dvadesetak hiljada politickih protivnika poslerata, pripisuje se preterana revnost u ?ciscenju? Armije od simpatizera IB i JosifaVisarionovica Staljina. Prema podacima objavljenim u leksikonu Vojnabezbednost od 1948. do 1952. godine, KOS je pred vojne sudove izveo 2.440osoba, od cega 1.982 aktivna vojna lica (cetiri generala, 1.700 oficira i 188podoficira), zatim 200 gradjanskih lica, 275 bugarskih agenata, 19 rumunskih i 36cehoslovackih spijuna i saradnika. Bilo je to vreme propagandno-teroristickograta komunistickih drzava protiv Jugoslavije, koji su na nasim granicama nacinili7.877 oruzanih incidenata, a unutar zemlje pedesetak sabotaza, zbog kojih je 91lice krivicno gonjeno u JNA. Samo sovjetska obavestajna sluzba KGB uspela je uvreme IB da zavrbuje 1.250 Jugoslovena, a madjarska sluzba jos 153 i bugarska275. KOS je unutar Jugoslavije otkrio oko dve hiljade stranih agenata i unistiocak sedamnaest bugarskih obavestajnih centara, preko kojih je Sofija ubacila214 terorista. Centar za njihovu obuku nalazio se na Vitosi. Albanska tajnasluzba Sigurimi delovala je ofanzivno prema Jugoslaviji i Jugoslovenskoj armiji izsvojih devet pogranicnih centara. Odatle je u nasu zemlju ubaceno devedesetagenata. Nase sluzbe su uhvatile sezdeset albanskih spijuna i jos 190diverzanata i terorista. Zbog raskola sa Moskvom i Staljinom oko 4.500pripadnika Armije priklonilo se Staljinu, dok je iz JNA dezertiralo 263 vojnika ioficira i jedan general ? Pero Popivoda. Neposredni rukovodilac generaluJeftimiju ? Jefti Sasicu te burne godine, bio je kao i ranije nacelnik Politickeuprave JA, Svetozar Vukmanovic ? Tempo. Njegovo naredjenje je bilo jasno:?Sve ibeovce treba pohapsiti!? Nacelnik KOS-a je to naredjenje izvrsavaorevnosno, jer su ibeovci za njega bili drzavni neprijatelji, mada licno nije trpeo stomu je bas Tempo sef. Tom prilikom Sasicu se dogodio i jedan gaf. Kada je Sasicdobio informaciju o politickom kolebanju pukovnika Vlade Dapcevica, komesaraVojne akademije, posao je da o tome izvesti Tempa. Kako njega nije bilo,nacelnik KOS-a je sve rekao njegovom pomocniku Branku Petricevicu-Kadji, neznajuci da je on zajedno sa Vladom Dapcevicem i Arsom Jovanovicem, stupio uvezu sa sovjetskim vojnim izaslanicima i da pripremaju bekstvo iz zemlje. Krajemcetrdesetih, KOS je opet potpao pod nadlestvo Aleksandra Rankovica, jer je trebalo da funkcionise iskljucivo kao politicka policija. Za nacelnika KOS-a dilemenije bilo, ibeovci u Armiji su bili opasnost po integritet zemlje. Osnovnu politickuorijentaciju KOS-u u progonu oficira vernih Moskvi, davao je Tito, rekavsi da vojnikontraobavestajci nikad ne smeju izgubiti iz vida da brane ? slobodu. Zato KOSnikome nije gledao kroz prste. Preko sofera, koji su bili operativci KOS-a, generalSasic je, na primer, kontrolisao kretanje i reci i samog Tempa, i Vlade Dapcevica,i Koce Popovica. Blazo Jovanovic se cak zalio Titu da Sasic i KOS hapse najviseCrnogorce, ali ga je Tito upozorio da se u to ne mesa, jer on ima puno poverenjau Svetozara Vukmanovica ? Tempa i Jeftu Sasica.Stiteci zemlju i Armiju od stranih sluzbi, ali i obracunavajuci se sa ibeovcima, kojisu delovali spolja i iznutra, KOS je jacao u ?sluzbu za sebe? i krajem 1948.godine izrastao u ?sluzbu iznad cina?. Uprava bezbednosti Jefte Sasica toliko jebila mocna, da su njeni majori hapsili generale po kucama i to nocu. Po naloguTita, Rankovica, a zatim i Gosnjaka, nacelnik KOS-a je pocetkom pedesetih izvojnog zivota izolovao Peka Dapcevica, Kostu Nadja, Pavla Jaksica, KocuPopovica i Gojka Nikolisa. Pod optuzbom da su sovjetski spijuni, uhapseni suAndrija Hebrang i Slobodan Zujovic, clanovi CK KPJ, a u Armiji generali ArsoJovanovic i Branko Petricevic, a zatim i Vlado Dapcevic i general M.Karangelovski. Milinko Stojanovic, predsednik Udruzenja Goli otok smatra da jelicno general Jefto Sasic likvidirao generala Arsu Jovanovica. General RadojicaNenezic tvrdi da je KOS u Sasicevo doba, pod Brozovim nadzorom, napravioGoli otok i na njega poslao sedam hiljada oficira, od kojih su cak 43 odsto bilipotpuno nevini ljudi. U svojim secanjima ?Zabranjeno samoubistvo?, proganjanioficir vojne tajne policije Tomo Zaric, pise da je upravo general Jeftimije JeftoSasic, podrzavajuci Titovu odluku o izolaciji ibeovaca, odlucio da staljiniste izarmije zatvori u kazamat Stara Gradiska, gde su robijali najokoreliji ustaskizlocinci. Tako su se, prema planu Jefte Sasica na jednom mestu nasli bivsipartizani i bivse ustase, ali ovog puta sa izmenjenim ulogama, jer su sada fasistigonili komuniste. Zaric je kao pukovnik KOS-a oteran u ovaj zatvor, jer je odbio?... zivotnu sansu...? da bude komandant logora za oficire. Major Vlado Loncar jepostao upravnik Stare Gradiske i covek koji je doskorasnjim kolegama voleo nagrudi da kaci table sa napisima ?Jazbina Informbiroa?. Tako je, naime, hteo,Jefto Sasic. Hapsenja u vojsci zbog IB-a izvrsena su po Sasicevom kljucu, koji jeovaj dobio licno od Tita. Prvi na listi bili su najhrabriji oficiri sa velikim ugledom izrata, zatim oni na visim polozajima, koji se nisu izjasnjavali, i treci su bili oficiri ipodoficiri kolebljivci. Nastavnik letenja Milovan Buric iz 105. lovackog puka uPancevu, star samo dvadesetak godina, skinut je sa aviona, odveden nazeleznicku stanicu i u furgonu sa bodljikavom zicom prebacen u Staru Gradisku,samo zato jer je neko posumnjao da ce, mozda, kao i njegova trojica kolega dapreleti za Rumuniju. Po krugu je nosio veliku sper-plocu sa obelezjem ?SpijunNKVD!? Kako se Buric seca, najveci oficiri ? mucitelji iz KOS-a bili su, poredLoncara, jos i Slavko Cupurdija, Novak Kecman i Osman Horozovic, kao i clanoviuprave Stojan Jovanovic ? Tesla i Djoko Milicic. Oni su terali zatvorenike da tuku jedan drugog, a da bi ih jos ponizili, da jedan drugom stavljaju nos u cmar.

U Ljubljani samo tri godine posle oslobodjenja, pod vidom obracuna sa IB,stradalo je u montiranom politickom procesu 37 osoba, povratnika iz nemackihlogora. Ova sudjenja nazvana su Dahauskim procesima. Medju zrtvama su bili ioficiri kraljevske vojske. Ima indicija da su za Dahauske procese znali i Tito iEdvard Kardelj, a da ih je direktno sprovodio tihi covek Boris Krajger. Malo jepoznato da su Dahauski procesi imali i svoje nastavke 1948. godine, kada je, naprimer u Ljubljani, stradao Vlasto Kopac, a 1949. godine u Splitu dva slovenackamajora, Albin Hofbauer iz Rogateca i Vladimir Kandare iz Cernomelja. Trecistradalnik je bio oficir, Srbin, iz krusevackog kraja. Iako je sudjenje bilo u Splitu,presudu je donosio ljubljanski Vojni sud, koji im je izrekao po sedam godinazatvora, jer su, navodno, u zarobljenistvu saradjivali sa Nemcima. Glavni izvrsilacprogona ovih visokih oficira bio je, upravo KOS. U Makedoniji je, pod vodjstvomLazara Kolisevskog, izvrsen obracun ne samo sa pripadnicima VMRO (Strumica,Krusevo, Bitola, Prespa), od 1946. do 1948. godine, kad je osudjeno pedesetakmladih ljudi nacionalnog opredeljenja, vec je pod firmom zastite mlade drzave1946. godine i prvi predsednik makedonske republike Metodi Andonov Centooteran na 11 godina u zatvor, jer je, navodno, zeleo da prebegne u Grcku.Porucnik Branko Toskovic iz Vojnogeografskog instituta osudjen je 1951. godinena osnovu dostave majora Simeona Kecmana, zbog navodno antidrzavnogdelovanja sa vec uhapsenim porucnikom Milanom Grbicem, na pet godina robijei dve godine oduzimanja gradjanskih prava. Desetak godina kasnije, 1963,vojnik, danas prevodilac i pisac, Branko Kitanovic, uhapsen je na osnovu laznogsvedocenja tri oficira KOS-a i osudjen, jer je navodno rekao da je Titonesposoban rukovodilac! Koliko se KOS trudio da odbrani zemlju, toliko je i naizmisljenim protivnicima nasilno stitio i svoj svemocni polozaj. O tome je JeftimijeSasic jednom prilikom novinaru Milomiru Maricu rekao:?... KOS nije nikada bio nikakva mocna sila iznad drustva, kao sto se mozda izneznanja neosnovano preuvelicava, vec iskljucivo sluzba bezbednosti u armiji,nosena najvisim etickim principima i bez ikakve vlastite nomenklature. Novinariimaju neuporedivo vise vaznih i poverljivih informacija i daleko su mocniji iuticajniji od anonimnih sluzbenika KOS-a. Ako je sluzba tajna, ne treba je bezrazloga mistifikovati. Dakle, nikad nismo bili vlast. Samo smo kao ?istureni macpartije? i revolucije, da upotrebim tu ovestalu frazu, branili zemlju. Nismo siriliintrige, samovoljno uhodili, prisluskivali, pratili ljude, da bi im upropastili zivote ikarijere, a upravo to je Staljin 1948. godine zeleo: da napravi pakao u Jugoslaviji.Da se sami medjusobno sumnjicimo i progonimo, jedemo i trebimo. Kategoricnotvrdim da se to, pre svega zahvaljujuci nasoj hrabrosti i borbi za coveka, nijedesilo. Izbegli smo paniku i sacuvali zdrav razum. Nas svaki vojnik, podoficir ioficir uzivao je gotovo poslanicki imunitet. Na Golom otoku jeste bilo svinjarija, alista smo drugo mogli ocekivati od ljudi koji su se, zbog nestalnog karaktera,nerealizovanih licnih ambicija, opterecenosti starim frakcijskim borbama i vec jednom oprostenim gresima, prvo izjasnili za Rezoluciju Informbiroa, a zatimzeleli, ne da se poprave i uvide svoje zablude, nego da nam svojim nedolicnimponasanjem u logoru napakoste i pred ostalim svetom nas obrukaju iiskompromituju...? Mada cenjen kao intelektualac, koji sjajno poznaje iskustva Pariske komune, ikao nacelnik KOS-a, koji je nabavljao najsavremeniju stranu i domacu literaturu ikoji je razvio sistem obrazovanja domacih kontraobavestajaca, general JeftoSasic je optuzen da je bio i veliki vojni cenzor. Disciplinovano je brinuo o svimnepodobnim tekstovima i rukopisima vojnih lica u kojima je bilo iole kritike naracun Broza i JA. Zabranjivao je stampanje politicki nepodobnih vojnih dela.Medju njima, dr Bosko Todorovic posebno istice knjigu generala BogdanaOrescanina ?Vojni aspekti borbe za mir?. VIC (Vojno izdavacki centar) je odbioda stampa knjigu, pa je ona izasla u privatnom izdanju tokom 1961. godine. Tada je bilo zabranjeno i objavljivanje kritickih osvrta na ovu knjigu u armijskoj stampi,pa ju je dr Todorovic objavio u Sloveniji. Ima oficira koji danas smatraju da jeBrozova koncepcija ONO i DSZ radjena i izgradjena na tezama i argumentima izove zabranjene knjige generala Bogdana Orescanina. Rad KOS-a, a time igenerala Jefte Sasica, medjutim, na Koordinacionoj komisiji obavestajnih ibezbednosnih sluzbi FNRJ, kao i na Interresorskoj misiji predsednika Republike,pa i kod ministra odbrane, dobio je 1954. godine odlicnu ocenu. Tada jeprimeceno i da KOS ima uske okvire delovanja i da ga zbog potrebe razvoja JNAtreba reorganizovati i transformisati u organe bezbednosti JNA. Pokojni Marsal jeo tome potpisao Naredbu 14. septembra 1955. godine, a posebnim Pravilnikom je regulisano da organ bezbednosti JNA sacinjavaju: Uprava bezbednosti DSNO(Drzavnog sekretarijata za narodnu odbranu), odeljenja i odseci bezbednosti u jedinicama i ustanovama, oficiri bezbednosti u puku, bataljonima i ustanovamanjihovog ranga. Bez obzira na svaku kasniju promenu organizacione strukture isamog imena vojne Kontraobavestajne sluzbe, koja je dobila ime Upravabezbednosti (UB), ona je i medju oficirima, i medju civilima, i dalje imala i imasamo jedno prepoznatljivo ime ? KOS.KOS je u vreme generala Sasica bio toliko jak, da su od njega zazirali i oficiri JA.General Pavle Jaksic u svojoj knjizi ?Nad uspomenama? smelo pise da je KOSbio savrsena politicka masina za unistavanje ljudi. Dr Bosko Todorovic, pukovniku penziji, takodje, priznaje da je KOS do pedesetih godina bio snazan u JA i jugoslovenskom drustvu, posebno zato jer je pokrivajuci se potrebamabezbednosti, ulazio i u najskrivenije i najintimnije tajne ljudi. General RadojicaNenezic je pre 1986. godine, javno stavio pod sumnju zvanicnu biografijugenerala Jeftimija Sasica, kada je za novine izjavio da je bivsi nacelnik KOS-a,1941. godine dezertirao iz Slavonije u Srbiju. Tu je kod Panceva uhapsen odstrane Gestapoa, ali i pusten pod sumnjivim okolnostima. Opet se vratio uSlavoniju gde mu je sudjeno zbog dezerterstva, ali je Sasic izbegao streljanje ipostao politicki komesar. Sa te duznosti u 12. slavonskoj diviziji je po kaznismenjen. Ovo svedocenje je iskoristio general Pavle Jaksic da postavi pitanjekako je moguce da takav covek dobije Orden narodnog heroja. Umestoodgovora, general Jaksic je u svojoj knjizi citirao ministra odbrane IvanaGosnjaka, nekadasnjeg Sasicevog ratnog komandanta, koji je izjavio: Covekkoji hapsi i saslusava narodne heroje, zasluzio je Orden heroja!

Srbi protiv Srba
Prema podacima iz leksikona Vojna bezbednost, u 1945. godini u organimaKontraobavestajne sluzbe JA bilo je Srba ? 47,5 odsto, Hrvata ? 21,5 odsto,Crnogoraca ? 15 odsto, Slovenaca ? 7,5 odsto, Makedonaca ? 6,5 odsto i?ostalih? ? 2,5 odsto. Slican nacionalni sastav KOS-a zadrzao se i u narednimgodinama. Srbi generalu Jefti Sasicu najvise zameraju sto je dozvolio da propusti jednog Hrvata, generala Ivana Miskovica na celo Uprave bezbednosti, koji je uKOS uveo nova pravila igre ? progon Srba.KOS je svih ovih godina bio desna ruka vojnog pravosudja. Njegova uloga je bilaprogon i istraga nad akterima krivicnih dela protiv oruzanih snaga, ali i pocinilacapolitickog kriminala. Samo u periodu od 1945. do 1949. godine, vojni sudovi suuz pomoc vojne tajne sluzbe pravosnazno osudili 78.398 lica. Od toga za delaprotiv oruzanih snaga samo 24.939, a za politicka nedela cak 37.682 osobe.Medju njima je osudjeno samo 5.148 aktivnih vojnih lica, 985 gradjanskih lica uJA, i 25.598 vojnika, a cak 42.699 civila. Za politicki kriminal osudjeno je tacno1.056, a za vojni 2.308 oficira i podoficira. Progoni KOS-a i vojnih pravosudnihorgana umnogome su se stisali pocetkom pedesetih godina, kada je, na primer,do 1954. godine pravosnazno osudjeno samo 25.154 lica. Za politicka dela ?6.032, a za vojna ? 7.685. Od toga, medju osudjenima je bilo 3.631 aktivno vojnolice, ali i oko 7.230 vojnika i civila. U oba slucaja, medjutim, pokazalo se da suKOS i vojno pravosudje vise paznje poklanjali progonu ljudi iz naroda (vojnika icivila, posebno), nego profesionalaca iz JA. Karakteristicno je, takodje, za poratniperiod da su KOS i vojno pravosudje vise vrsili progon za politicka nedela, amnogo manje zbog dela protiv oruzanih snaga, zbog cega su i ova sluzba, a ivojni sudovi osnovani. Time se potvrdjuje teza da je KOS jedno vreme bioizrazita vojna politicka policija. Prvih deset poratnih godina, zbog ovih nedelaizricane su i smrtne kazne. Od 6.828 lica osudjenih na streljanje, samo 115 jebilo protiv aktivnih oficira i podoficira, a 735 protiv vojnika na odsluzenju vojnogroka i cak 5.567 protiv civila. To je odgovaralo zvanicnom stavu JA da su svioblici kriminala u oruzanim snagama ?uvozeni spolja?. Tacnije, da se kriminal uvojsci javlja samo kod lica koja u njoj privremeno rade ili koja se nalaze u njenomspoljnom okruzenju. Time je dokazivana i dokazana cistota oficirskog kadra JA, aposebno njegova politicka podobnost. KOS je zato i bio stit JA. Prema postojecojevidenciji, koju je izucio Ljubo Mikic, stradalnik 1948. godine, po liniji IB, uJugoslaviji je osudjeno 55.663 osobe. Medju njima je bilo 12 ucesnika Oktobarske revolucije, 36 spanskih boraca, 23 savezna i republicka ministra, dvapredsednika i dva potpredsednika republickih vlada, 39 pomocnika ministara, 36saveznih poslanika, 21.880 ucesnika NOR-a, 1.673 nosilaca Spomenice 1941.,zatim 4.153 raznih funkcionera KPJ, 1.722 radnika policije i oko 2.600 vojnih lica.Ako se zna da je po nacionalnoj strukturi stradalo cak 85 odsto srpskog icrnogorskog kadra, sasvim je izvesno da je to bio politicki obracun sa Srbima iCrnogorcima. Advokat Velimir Cvetic zato smatra da bi zbog stradanja ljudi uposleratnim jugoslovenskim konclogorima trebalo pred lice pravde da izadju svizivi akteri tog progona.

Slucaj Brajovic
Sta se tada desavalo, moze se saznati iz kazivanja emigranta dr StojanaBrajovica. ?... Pocelo je bezazleno da bezazlenije ne moze biti. Radio sam u leto1948. godine u Politickoj upravi III vojne oblasti u Nisu. Bio sam nacelnikagitaciono-propagandnog odeljenja. Tada su do mene dosla dva instruktoraomladinskog odeljenja. Oba kapetani, jedan Djuro Ivanovic, drugi Sinisa,prezimena se ne secam. Ispricali su mi sta im se prethodne noci dogodilo. Negdeoko 23 sata upao je u njihovu sobu oficir iz XII uprave ? Vojne kontraobavestajnesluzbe i zapitao Ivanovica gde je Sinisa. Odgovorio je da je u bioskopu sadevojkom, na sta mu je kosovac rekao: ?es, pizda ti materina!
Posle toga jepreturao po stvarima, a kako nista nije nasao otisao je. Sve je to cula i videlanjegova gazdarica. Dok su mi ovo govorili obojica su zaplakali. Ja sam o tomeizvestio politickog komesara III vojne oblasti generala Voja Kovacevica. Poredlicne uvrede ovim omladinskim instruktorima, u ovom postupku oficira KOS-avideo sam i moralnu povredu nase Politicke uprave i pokusaj da se ona potciniogranima KOS-a. To generalu Kovacevicu nisam rekao, ali sam mu predlozio dase formira komisija kako bi se sve ispitalo. On je obecao, ali me je sutradan srditpozvao i viknuo: ? se meni daju informacije, treba da budu tacne!
Odmah samodjurio kod generala i tamo zatekao pukovnika M. K. nacelnika KOS-a niskeoblasti. ?e istina da im je psovao majku!
rece mi on, cim smo se pozdravili.?Vidim da oni nista ne demantuju, vec postupak oficira KOS-a svode na to da li jebilo psovanja ili ne. Zato sam, razljucen, rekao: ? i drugih stvari kod organa KOS-a koje se ni meni, ni drugima, ne svidjaju. Na ispitima iz istorije NOB-a, naprimer, slabo su pripremljeni. Drugo, jedan astal u menzi Doma Armije pretvorilisu u sto za saslusavanje!
Ubrzo posle ovog sastanka osetilo se zatezanjeodnosa izmedju Politicke uprave i XII uprave bezbednosti. Poceo je da se gradikod nacelnika i nekakav hladan odnos prema meni, pa sam iskoristio obecanjeSvetozara Vukmanovica ? Tempa i prebacio se u Glavnu politicku upravu uBeograd. Zena Zora mi je ostala u Nisu, bila je pred porodom, kao sekretar u tojXII upravi. Posle nekog vremena trazila je da hitno dodjem u Nis. Ima nestovazno da mi kaze. Dok su majstori krecili kasarnu, moja zena je nasla u KOS-umoj dosije u kome je pisalo kada sam i koliko zakasnio na posao, u koju samkafanu isao sa kolegama i koju sam muziku slusao. Stajalo je i kako sam nekomoficiru rekao da nece dobiti visi cin, dok su Radovan Vukanovic i Vojo Kovacevic,komandant i komesar oblasti, i kako cutim kada se raskrinkavaju uhapseniinformbirovci. Ovo je vec bila politicka kvalifikacija. Pisalo je i kako sam napustioneku vojnu konferenciju i otisao da slusam kafansku muziku, dok je nakonferenciji bio gost iz Beograda, nacelnik KOS-a Jefto Sasic. Bilo mi jeneprijatno, razne slutnje su me progonile. Vratio sam se u Beograd i pozalio sepukovniku Radojici Nenezicu, a on me je savetovao da idem generalu IvanuGosnjaku.Posle nekoliko dana pozvao me Vlado Kovacevic, bliski drug iz rata i zameniknacelnika XII uprave nase armije. U prisustvu pukovnika Mome Dugalica zvanicno mi je rekao da su o meni stigli neki podaci od KOS-a III vojne oblasti.Rekao je da su ovi podaci netacni. Dugalic, koji je bio nacelnik XII uprave uBeogradu, sve to slusa, klima glavom i osmehuje se. Tih dana sam od MateRadulovica, poznanika iz Udbe, prvi put saznao da postoji latentni sukob izmedjuUdbe i KOS-a. Govorio mi je da Jefto Sasic progoni srpske i cnogorske kadrove,da su zbog toga u XII upravi ostali samo Vlado Kovacevic i Momo Dugalic, dasmo se svi mi uplasili od Jefte Sasica i da ne smemo nista da preduzmemo.Naglasio mi je, takodje, da rukovodioci KOS-a, oficirima Udbe podmecu zene,svoje agente. Kad je podvala otkrivena, oficiri su otisli Rankovicu i pitali sta darade sa KOS-om i njihovim zenama. Radulovic mi je, takodje, rekao da su usaveznoj Udbi resili da iz zatvora puste Boza Ljumovica, clana CK KPJ ipotpredsednika crnogorske vlade, jer je jako oslabio, pa su se plasili da ne umreu zatvoru. Crnogorsko rukovodstvo i KOS bili su protiv, a najvise general SavoJoksimovic. Negde oko dvadesetog marta 1950. godine, u moju kancelariju uGlavnoj politickoj upravi JNA usao je Aleksandar Bjelojevic, moj poznanik iz XIIuprave. Tupo me pogledao, hladno se pozdravio i rukom pokazao da treba dapodjemo. Pokazao mi je zadnji ulaz koji mi nikada nismo koristili. Sisao sam nizstepenice i tamo me je cekao dzip i dva oficira KOS-a. Seli smo i krenuli unepoznatom pravcu. Nista mi ne govore, cute i gledaju hocu li pokusati da bezim,pa da me uhvate i pucaju u mene kao u zeca. Cutim ja, cute i oni. Stigli smo uzatvor na Banjici. Bjelojevic me uveo kroz hodnik u sobu za cekanje. Posle polasata uveli su me u susednu sobu. Za stolom sedi oficir, potpukovnik sa crnimnaocarima. Kasnije sam saznao da je to Slavko Janekovic, nacelnik islednogodeljenja XII uprave. Kralj istrage ? kako su ga zvale njegove kolege. Prvo mi jerekao da je zavrsio skolu NKVD. Ubrzo sam se uverio da je verni ucenikLavrentija Berije. Pita: ? Kakav je tvoj stav prema Rezoluciji IB? ? Ispravan i naliniji Partije, od prvog do poslednjeg dana ? odgovaram. ? Gle, kurca! ? rece oncinicno. Odmah je naredio da me prebace u samicu broj 23. Tada mi je dobacioda su svi bili za moje hapsenje, sem njega. Pitao sam se ko su ti drugi.Verovatno je imao u vidu i Jefta Sasica, koji je kao nacelnik XII uprave i dirigovaoovom operacijom. Istog dana su me pustili. Radni dan se zavrsio, a u kancelarijimi je visio mantil. Uzeo sam ga i posao kuci. U junu te godine sluzbeno samotisao u Osijek, u obilazak divizije. Uvece sam otisao na spavanje u Klub divizije.Negde oko 11 nocu data je uzbuna. Divizija je trebalo hitno da se prebaci premamadjarskoj granici. Komesar i komandant su me pustili da se odlucim da li cu sanjima ili ne. Odlucio sam da ostanem, jer sam ujutro imao konferenciju sasekretarima partijskih organizacija i politickim licnostima divizije. Legao sam, kadnegde oko dva nocu, upadose u sobu tri oficira KOS-a i rekose da podjem sanjima. Ubacili su me u dzip i krenuli, opet u nepoznatom pravcu. Putovanje jetrajalo vise od sat. Kad smo stali uvukli su me u neku kucicu i pitali: ? Sta seprica u Glavnoj politickoj upravi? Da li se prica da je bolji nacelnik Svetozar Vukmanovic ? Tempo ili Otmar Kreacic ? Kultura? Nista nisam odgovorio, samosam ih upitao ko su oni. Posle nekoliko minuta su me pustili, pa sam se peskevratio na spavanje. Septembra 1950. godine presao sam u Vojno-istorijski institutza nacelnika odeljenja zbornika dokumenata NOR-a. Jedno jutro u kancelariju suupala tri oficira KOS-a i viknula: ? Ruke uvis! Jednog od njih sam prepoznao. Bio je to Dobrivoje, radio je u KOS-u 21. divizije u Nisu i bio mi je svedok naregistraciji braka. Kad sam ih upitao sta rade, rekli su mi: ? Cuti, pizda timaterina. Resio si da banditujes. Partija nikada ne gresi! Istog dana kada samuhapsen pod sumnjom da saradjujem sa sovjetskim agentima i da podrzavam IB,pretresli su mi stan. Odneli su nam sav namestaj, posudje, odecu, knjige i mojratni dnevnik od 1941. do 1945. godine. Zenu Zlatu su isterali sa posla, stan sunam oduzeli. Ona je zivela u bedi, a ja u samici...? Vojni sud je StanojaBrajovica, pukovnika JA, osudio na osamnaest godina robije. Posle tri hapsenjapukovnik Brajovic je kaznu provodio u pet logora Stara Gradiska, Sveti Grgur,Goli otok, Ugljen i Bileca. Posle odsluzenja kazne prebegao je u Albaniju, koja ga je, takodje, drzala u zatvoru, a zatim u SSSR. Danas je dr Stanoje Brajovicpenzionisani profesor Filozofskog fakulteta i saradnik Instituta za filozofijuAkademije nauka SSSR u Moskvi.

Titovi andjeli
Cesto se mogu cuti misljenja da je KOS (Kontraobavestajna sluzba JNA) bio iostao samo bezbednosni servis i Armije i drzave Jugoslavije. Zvanicno njemu jeu vojnoj hijerarhiji pridavan mali znacaj, jer je u strukturi DSNO (Drzavnisekretarijat narodne odbrane) KOS dugo godina bio poznat kao poslednja,odnosno XII uprava. Taj naziv ? Uprava bezbednosti SSNO imala je idevedesetih, iako je hijerarhijski u ovo ratno vreme, KOS napredovao cak nacetvrto mesto. Formacijski, medjutim, po onome sto svaka kontraobavestajnasluzba u jednoj armiji treba da radi, pa i u JNA, znacaj KOS- a bio je mnogo veci.Ono na cemu je KOS posebno izgradio svoj ugled, pa i moc bila je njegovabliskost sa Josipom Brozom Titom. Kako je Marsal najvise poverenja imao uArmiju, to je i naredio da o njegovoj bezbednosti, a i o zastiti najvisih drzavnihtajni brine, pre svih, vojna bezbednost. O Titu je tokom rata brinuo njegov Pratecibataljon i licni telohranitelj Bosko Colic. To je covek koji je, ispred Tita, bio nacelu partizanske kolone sa otkocenim pistoljem u futroli citavog rata ? sve do1949. godine, kada je sa cinom majora poslat u Moskvu na skolovanje. Njegovomesto je tada preuzeo general Milan Zezelj, licni Marsalov adjutant i komandantGarde, koja je izrasla iz bivseg Prateceg bataljona. Interesantno je, medjutim, da je Tito dozvolio da general Zezelj i general Jeftimije Sasic, nacelnik KOS-a, nadosta surov nacin uklone majora Boska Colica iz njegove blizine. Covek koji jena Visu potezao smajser na Cercila, dok je Titu nudio cigaretu iz tabakere,telohranitelj koji je cuvao ulazna vrata pape Pija XII, dok je u Vatikanu pricao saMarsalom, major koji je video Staljina i Broza zajedno, proglasen je od strane?kosovaca? za ruskog spijuna i uhapsen 1952. godine. Naime, posle povratka saubrzanog skolovanja u SSSR major Colic je, navodno, zbog reorganizacijeTitovog kabineta rasporedjen za nastavnika u I vojnoj oblasti u Nisu. Tada jedobio obecanje da ce se za njega naci neko mesto u Generalstabu. Major BoskoColic je zbog toga glasno negodovao, sto su oficiri KOS-a shvatili kao pobunuprotiv Armije i optuzili ga za neprijateljski rad. Uoci Nove 1952. godine, uhapsen je na veceri u beogradskom Domu JA.
U zatvoru Glavnjaca, a zatim Banjica, brojni islednici su trazili od ovog majora daprizna da je sa Gustavom Vlahovim, bivsim sefom Titovog kabineta i Marsalovimobucarom, planirao da ubije Josipa Broza po nalogu Moskve. Kako za to nisuimali dokaza, islednici su mu prezentirali podatke o njegovoj navodnoj spijunskojsaradnji sa ruskim glumcem Igorom Bersenjevim tokom 1946. godine na filmu ?Uplaninama Jugoslavije?. Bosko Colic je, po posebnom Titovom odobrenju, ovomglumcu pricao ratnu istoriju NOB-a, po kojoj je sniman film koji je naredne godinevidelo 74.000 Beogradjana. Kako je u filmu, koji je radjen pre donosenjaRezolucije IB, prikazana i sovjetska pomoc u oslobadjanju Jugoslavije, to jemajor Colic optuzen za spijunazu i osudjen 1952. godine na smrt streljanjem.Pomilovan je i poslat da robija, prvo u Bilecu, a kasnije na Goli otok. Uspeo jeposle pet godina da izadje na slobodu, ali su ga radnici KOS-a opet uhapsili1958. i sa grupom ibeovaca poslali u logor Sveti Grgur. Izlazeci iz zatvorapocetkom sezdesetih major Bosko Colic, prvi Titov telohranitelj, covek koji ga jecuvao punih osam godina, morao je da tajnoj policiji potpise izjavu da nikada uzivotu nije video Marsala. Ogorcen na Armiju i posebno na KOS i Udbu, major jeiz Beograda otisao u unutrasnjost Srbije i zaposlio se kao prodavac lozova.Ovakav tuzan kraj jednog casnog coveka, bio je cena Titovih fobija. Josip Broz jekao iskusni agent Kominterne imao profesionalnu naviku da smenjuje ljude okosebe, cak i one u koje je imao najvise poverenja, jer je strepeo da ce mu i oni jednoga dana doci glave. Strah od atentata bio je Titova mora, koju je on uspeoda nametne i rukovodiocima KOS-a i svoje licne Garde. Dolazeci iz Vrsca uBeograd 25. oktobra 1944. godine, Josip Broz je zeleo da se useli u Beli dvor, ali je na to morao da priceka nekoliko nedelja, dok Armija nije proverila citav terenna Dedinju. U vreme strasnog pritiska Staljina i Moskve, armijska bezbednost jetrazila nacine kako jednostavno da sakrije Tita. Vladimir Dedijer svedoci kako jeKOS pod komandom generala Jefte Sasica 1948. godine, kopao tajne kanale odBelog dvora do Dunava. Njima bi, bilo je planirano, u slucaju ulaska Rusa uBeograd, drug Tito mogao da se povuce do reke, a odatle da brodicom prebegneu Bosnu. Novi Titov stab gradjen je u tajnom skrovistu na Ilidzi. Kasnije subezbednjaci iz Armije Marsalu podigli tajna sklonista i komande i u KocevskomRogu, u Kuparima, pa zatim na Kopaoniku. Preuredjivanje ostrva Brioni u Titovoodmaraliste izvrseno je, kako tvrdi Josip Kopinic, pre svega iz vojnih ibezbednosnih razloga. Ostrvo je bilo izolovano, strogo kontrolisano, imalo jezdravu klimu i bilo je daleko od Beograda, u kome je bilo jako tesko cuvati Titovaledja. Vrlo vazno je bilo i to sto su se Brioni nalazili u Hrvatskoj, ciji surukovodioci cesto prebacivali Titu da se ne odvaja od Srbije. Dolaskom naBrione, predsednik Jugoslavije se odmakao od Srba, a priblizio Hrvatima. To jeono sto su zeleli i Bakaric, i Kardelj, i Krajacic, ali i generali vojne bezbednostiSasic i Miskovic. Tito je u Beogradu uvek bio okruzen oficirima KOS-a, kojih je,prema svedocenju Bogdana Prijica bilo na desetine:?... U vreme dok je sef Kabineta vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita bioPetar Babic, general-pukovnik, a i posle njega, pod direktnom komandomnalazilo se 670 osoba. Odeljenje bezbednosti ili tzv. XII odeljenje u svom sastavu  je imalo oko dvadeset oficira i podoficira. Osnovni zadatak ovih ljudi je biobezbednosna provera svih radnika, pa i vojnih lica, koja su se kretala u bliziniMarsala ili su obavljala bilo koje poslove za Marsala. Nijedan radnik, pa ni vojnolice, nije mogao da dodje u blizinu Marsala bez saglasnosti tog XII odeljenjaKOS-a. Prateci ili oficirski bataljon, sa oficirima, podoficirima, tehnickim osobljem,kuvarima i spremacicama imao je 300 ljudi. Njegov posao je bio fizickoobezbedjenje Marsala, kud god bi isao, bilo u zemlji ili u inostranstvu. Auto-cetaza prevoz i opsluzivanje Marsala i njegove supruge imala je oko sto ljudi.Specijalna, tzv. Zuticeva eskadrila, poznata po dugogodisnjem Marsalovompilotu, koja je u svom sastavu imala i helikoptere, brojala je oko pedeset ljudi.Adjutanti, ordonansi, ekipe lekara, maserke, laboranti za pregled namirnica, vojnitehnicari za preglede objekata i predmeta za Marsalovo koriscenje, jos pedesetljudi. Osoblje ?plavog voza?, saloni vrhovnog komandanta, salon pratecegbataljona, osoblje za prevoz vozila sa kuhinjama i trpezarijama, brojalo je okodvadeset osoba. Specijalno odeljenje veze, oficiri, podoficiri, tehnicari zaodrzavanje od telefonskih, teleprinterskih do radio-veza za Marsala i njegovegoste, imalo je oko trideset ljudi. Pomocno osoblje u svim objektima Marsalovogboravka u zemlji imalo je stotinak ljudi, a ako bi se uzeo u obzir i civilni kabinet, ilica koja su u njemu i oko njega radila, moze se zakljuciti da je za Marsala injegovu suprugu bila stalno angazovana ekipa od hiljadu do hiljadu i po osoba...?Kada je Marsal putovao po zemlji, na hiljade vojnika i milicionara je lezalo poredpruga i puteva kuda je on prolazio ili kuda je trebalo da prodje. Ljudi su, desavalose, i po sest sati lezali u snegu, cekajuci da Marsal prodje. Mnogi od njih nikadanisu videli Tita, a neki tvrde da je pored njih prolazio i Marsalov dvojnik, generalJovo Popovic. KOS je, naime, imao dva dvojnika Josipa Broza Tita, o kojima seni danas nista ne zna, jer se njihovi podaci cuvaju kao vojna tajna. Prvi put,medjutim, o njima se javno govorilo u Americi tek 1963. godine, prilikomBrozovog susreta sa Dzonom Kenedijem. Sta se tada dogadjalo?Posle posete Meksiku, sredinom oktobra, Tito je 1963. godine, dosao u SAD. Natoj turneji trebalo je da poseti San Francisko, Los Andjeles, Vasington i Njujork.Zbog masovnih demonstracija srpskih politickih emigranata, Tito je odlozioposetu Kaliforniji i zabarikadirao se u njujorskom hotelu ?Valdorf Astorija?. Nainsistiranje KOS-a i Udbe, u njegovom obezbedjenju je radilo osamdeset jugoslovenskih i americkih agenata. Citava tri sprata su bila blokirana, ali sudvojica mladjih cetnika uspela da dodju do Marsalovog apartmana na 35. spratu.Istovremeno, na ulici, demonstranti su prepoznali i pretukli generala MilanaZezelja, pa je zbog ovih incidenata upucena protestna nota americkoj vladi.Odlazeci iz SAD, jugoslovenski predsednik je priredio prijem, na koji dobar deogostiju nije dosao, jer su politicki emigranti, a i pojedini americki mediji, objavilivest da je Tito otputovao, a da ce goste primiti njegov dvojnik. Blamaza kojoj jeMarsal bio izlozen u Americi, ali i propusti koje je imao u organizaciji zivota naDvoru, bili su najjace oruzje koje je Jovanka Broz koristila da iz rezidencijeprotera Titovog cuvara generala Milana Zezelja. Time se, medjutim, u statusu Garde nije nista promenilo, jer je ona i dalje ostala sastavni deo Upravebezbednosti DSNO, zajedno sa vojnom policijom.Neposredni povod za formiranje jedinica vojne policije, bilo je gasenje Knoja, atime i pojavljivanje problema obezbedjivanja vojnih objekata, regulisanja vojnogsaobracaja i neposredne borbe sa vojnim kriminalcima i stranim obavestajcima.Tokom manevara 1953. godine, kada vise nije bilo formacija Knoja, pri pukovimaformirana su posebna odeljenja bezbednosti za vojno-policijske poslove. Oktobra1954. godine u Beogradu je doslo do masovnih studentskih demonstracija zbogpovecanja cena smestaja i ishrane u domovima. Studenti su krenuli premacentru, pa je Gardijska jedinica KOS-a, koju je vodio pukovnik Andjelko Valter,morala da spreci njihov proboj prema palati Albanija. Kako je sredinompedesetih, bilo vise radnickih i seljackih strajkova i demonstracija, koje su kao iove studentske ugrozavale i objekte JNA, to se pokazalo da vojska nemaformacijske jedinice za ocuvanje vlastitog, ali i javnog reda i mira. Novi neprijateljiArmije bili su pojedini vernici, povratnici iz inostranstva, dezerteri i strani spijuni.KOS je za pet godina otkrio 170 stranih agenata, medju kojima su trideset trojicabila povratnici iz inostranstva.Narastanje potrebe Armije da se zastiti od novih opasnosti, koje je donosilopodrustvljavanje JNA, kao i iskustva stranih sluzbi, dovela su do prosirivanjadelovanja KOS-a. Zbog toga je, Odlukom predsednika Jugoslavije i vrhovnogkomandanta J. B. Tita, 23. marta 1955. godine Kontraobavestajna sluzba JNApreimenovana i reorganizovana u Upravu bezbednosti (UB) DSNO. Da bi se novisistem rada UB priveo praksi, krajem aprila 1955. godine, odrzano je u Beograduspecijalisticko vojno savetovanje armijskih rukovodilaca KOS-a, kako su oficiri, ai civili i dalje nazivali ove organe bezbednosti. Iste godine, posle analiza radapolicije u stranim armijama, odlukom Vrhovnog komandanta, formirana jeseptembra 1955. i vojna policija JA. Josip Broz Tito je Naredbu o osnivanju idelokrugu Uprave bezbednosti JNA potpisao 14. septembra 1955. godine.Ministar odbrane Ivan Gosnjak potpisao je 24. aprila 1956. godine, Pravilnik oorganizaciji, delokrugu i radu organa bezbednosti JNA kojim je precizirana novanadleznost za KOS: kontraobavestajna zastita komandi i jedinica, ustanova JNA inamenske proizvodnje za oruzane snage; otkrivanje delatnosti unutrasnjegneprijatelja u strukturama Armije; borba protiv tezih slucajeva pokusaja razbijanjamoralno-politickog jedinstva u JNA; zastita tajnosti u komandama i ustanovamakroz raspodelu obaveza i zadataka sa organima vojno-politickog rukovodjenja.Zbog toga je u Drzavnom sekretarijatu narodne odbrane (DSNO) formirana iposebna Komisija za tajnost.

Leva i desna frakcija
To je znacilo dalje jacanje KOS-a, ali i sirenje njegove nadleznosti, a i saradnjesa Ministarstvom unutrasnjih poslova. Bilo je to vreme prisnosti vojnog ministra,generala Ivana Gosnjaka i civilnog, potpredsednika Aleksandra Rankovica koji suvazili za najpoverljivije Titove saradnike. Kako se, medjutim, menjao njihov polozaj kod Marsala, tako su se menjali i odnosi izmedju KOS-a i Udbe. Krajempedesetih i pocetkom sezdesetih naime, u jugoslovenskom vojnom i politickomvrhu dolazi do pojava nacionalnih podvajanja. Prema svedocenju IvanaGosnjaka, preteranu nacionalnu osetljivost pokazivali su prvi Edvard Kardelj ?Bevc i drugi Vladimir Bakaric, koji su vec tada bili potpuno samostalni uodlucivanju o razmestaju slovenackih i hrvatskih kadrova. Dok su Gosnjak iRankovic ?nacionalno nezainteresovani? u organima bezbednosti drzali ljudeproverene jugoslovenske orijentacije, Jeftu Sasica, sefa KOS-a, i CecuStefanovica, ministra policije, dotle su Kardelj i Bakaric za zamenike, mimo voljeovih funkcionera progurali Edu Brajnika, sefa Udbe, i Ivana Miskovica, zamenikanacelnika KOS-a. Time je ostvaren nacionalno-republicki upliv u organebezbednosti, koji ce kasnije dovesti do podela na desnu Kardeljevu i levuRankovicevu frakciju, pa i do obracuna na Brionskom plenumu. Bilo je to, uvreme prvih simptoma Titove inferiornosti, zacetak politicke borbe za vlast, kojusu Kardelj i Bakaric zapoceli izolacijom Marsala od Ivana Gosnjaka i AleksandraRankovica. Bevc je za to imao i licnog interesa, jer je Tito 1961. hteo da ga skloniiz politickog vrha, ali se Rankovic tome usprotivio. U organima bezbednosti,sistem je nagrizen prvo u SID-u (Sluzba dokumentacije i informacije Ministarstvaspoljnih poslova), a zatim i u federalnoj Udbi. Unutar KOS-a doslo je doosamostaljivanja organa bezbednosti oko samog Tita, jacanjem pozicijepukovnika Andjelka Valtera iz Garde, koja se sve vise izdvajala u sluzbu za sebe.Visoki funkcioner Udbe i narodni heroj Luka Vucinic, svedocio je o tome kako je jos 1962. godine ?desna frakcija? preko federalne tajne policije prisluskivala jedan broj visokih srpskih rukovodilaca, medju kojima je bio i Slobodan PenezicKrcun. Organizator ovog prljavog posla bio je Edo Brajnik, slovenacki funkcioner koji ce kasnije prvi dojaviti Titu kako ga, navodno, Rankovic prisluskuje. Krcun jebio poznat po svojim srpskim stavovima, pa su Kardelj i Bakaric zeleli danjegovim kompromitovanjem postave pitanje odgovornosti AleksandraRankovica. Kada im to nije uspelo, oklevetali su Leku za prisluskivanje. Covekkoji je trebalo ispred Tehnicke komisije da utvrdi da li je uopste bilo prisluskivanjau Titovoj rezidenciji, bio je general Ivan Miskovic ? Brk, nacelnik KOS-a, a covekkoji je trebalo da kontrolise kompletnu akciju otkrivanja zavere protiv Tita iJovanke bio je Ivan Krajacic ? Stevo. Konkretni dokazi nisu nadjeni, ali je icinjenica o postojanju nekih nerazjasnjenih telefonskih veza, bila dovoljna?desnoj frakciji? da otvori slucaj Rankovic.Ko zna da li bi do Brionskog plenuma uopste doslo, da je Rankovic stigao daprotiv predsednika srpske vlade Slobodana Penezica Krcuna otvori partijskuistragu zbog izjave ?da je Srbija prevarena?. Na Ibarskoj magistrali 6. novembra1964. godine, srpski premijer je nastradao u saobracajnoj nesreci kod Lazarevca.Danas ima onih koji tvrde da je Krcun ubijen i da u tome svoje prste ima i KOS, ai federalna Udba koju je kontrolisao ministar policije Milan Miskovic, rodjeni bratsefa vojne bezbednosti generala Ivana Miskovica. Njih dvojica su preko svojihljudi tako dobro spijunirali Krcuna, da su znali i sta prica i sta se u srpskomnarodu o njemu prica i peva. Jedini koji se Titu usprotivio zbog politicke likvidacije Aleksandra Rankovica bio je minsitar odbrane general Ivan Gosnjak.Marsal mu je zbog toga odmah stavio do znanja da sebi trazi zamenika i naredioda pravi drustvo Rankovicu u vojnom avionu na putu za Brione. General Gosnjaknije govorio na IV plenumu, jer je strepeo da se, pored kritike nekih deformacija uradu Udbe, na dnevni red ne stavi i funkcionisanje KOS-a. Nije govorio ni VojinLukic, bivsi ministar federalne policije, jer je pored njega sedeo general Petar Babic, sa pistoljem za pojasom. Odgovornost vojne tajne sluzbe posebno je kodTita trazio Krste Crvenkovski, predsednik Komisije CK SKJ, ali mu je Marsalodgovorio da ce posle Udbe i Armija doci na red.U svom izvestaju, u mnogo cemu laznom, Crvenkovski je, doduse, naglasio da?pored Drzavne bezbednosti postoje i drugi jos uvek zatvoreni organizmi iinstitucije o cemu bi CK trebalo da povede racuna?.Do Titove obecane kritike Armije tj. KOS-a nije doslo, jer je septembra 1966.godine Opunomocstvo CK SKJ u JNA donelo nedvosmisleno jasne zakljuckepovodom Brionskog plenuma: ?Organi bezbednosti JNA nemaju nikakve veze sazloupotrebama u vrhovima drzavne bezbednosti, niti sa takvim deformacijamazbog kojih je drzavna bezbednost pokusala da se pretvori u silu iznad drustva.Do toga nije moglo doci u JNA zato sto njima vec dvadeset godina rukovodenajodgovornije staresine JNA... U sistemu komandovanja i subordinacije u JNA,organi bezbednosti nisu mogli da se izdignu u silu iznad komandovanja?.Branislav Pendic, iskusni obavestajac savezne Udbe se seca da je pred Brionskiplenum citav sastav drzavne bezbednosti Jugoslavije bio tajno pracen od straneoficira KOS-a. Svi Rankovicevi ljudi su bili pokriveni, a svi radnici Udbekontrolisani od strane generala Ivana Miskovica i njegovog brata MilanaMiskovica, saveznog ministra policije. KOS je prvi i uhapsio inspektora DusanaNikolica, tako sto ga je namamio u Marsalat da proveri uredjaje za prisluskivanjegostiju. Posle su hapseni ostali inspektori II uprave Udbe, na cijem celu senalazio nacelnik Selim Numic. Medju islednicima koji su saslusavali uhapseneinspektore Udbe u Beogradu, uvek je bilo i oficira vojne tajne sluzbe, koji sukontrolisali kako tece istraga u zgradi policije, u Sarajevskoj ulici. Armija se bojalaUdbe, pa je oficirima KOS-a izdala naredbu o prvom stepenu borbene gotovosti, jer se general Ivan Miskovic bojao da se obracun sa Aleksandrom Rankovicem iSrbima moze izroditi u srpski politicki puc. Zato je plenum i zakazan na Brionima,kako bi se KOS lakse obracunao sa Srbima na hrvatskom ostrvu i zato se naBrione putovalo ilegalno, cak preko Madjarske. Vojin Lukic je danas ubedjen da je klopka za Rankovica od strane KOS-a u vise navrata i ranije postavljana, ali onu nju nije uletao. Najperfidniju zamku general Ivan Miskovic i Ivan Krajacic ?Stevo postavili su Rankovicu poturanjem generala Miloja Milojevica kao politickokukavicko jaje. Milojevic je, naime, 1965. godine predao licno AleksandruRankovicu, tada organizacionom sekretaru CK SKJ pismo u kome se zali naantisrpsku kadrovsku politiku u Armiji. Leka to pismo nije uzeo, ali je onoumnozavano i tako stiglo do svih visokih funkcionera partije i drzave. General jezbog te predstavke iskljucen iz SK i smenjen sa duznosti, ali je, primecuje Lukic, posle Brionskog plenuma vracen u Partiju, sto za takve gresnike nikada nije bioslucaj. Prosto receno, ako je KOS imao zadatak da pohapsi citavu jugoslovenskui srpsku Udbu, i da vrsi pritisak da sami udbasi sebe progone i ciste, onda jesasvim jasno da Brionski plenum i sam Tito nisu mogli, a ni hteli da sude o raduvojne tajne policije. Bio je to tihi rat izmedju vojne i civilne sluzbe, koji je Udbaizgubila.Bilo je, posle blago izrecene ocene o vojnoj tajnoj sluzbi, ciji je prevashodnizadatak bio da stiti Tita i nekih neslaganja sa njom, ali to u Armiji nije uzimano zaozbiljno. KOS je 1966. usao u fazu normativizacije, cime je general Ivan Miskoviczeleo da sto vise ozakoni delovanje vojne bezbednosti. Mada se zvanicno tvrdida u Upravi bezbednosti nije doslo do kadrovske cistke, kakva je zadesila Udbu,nezvanicno se, ipak, tvrdi da je posle IV plenuma i JNA pocela da smanjuje broj?kosovaca?. U periodu od 1966. do 1970. godine, KOS su napustila 264 oficira,na raspolaganje je stavljeno 51, a penzionisano je 184 oficira. Prema ocenamasamog Tita, a i CK SKJ, da je Jugoslavija beskonfliktno drustvo i da u njemutreba prigusiti delovanje tajnih sluzbi, pa i KOS-a, doslo je do deprofesionalizacijeUprave bezbednosti JNA. Dobar deo iskusnih bezbednjaka napustili su KOS, jer su se uplasili da i oni jednog dana ne dozive sudbinu Rankovica i njegovihudbasa. To je za posledicu imalo ubrzano slabljenje moci vojne bezbednosti iKOS nateralo da pojaca svoju saradnju sa federalnom sluzbom bezbednosti, ali ifakticki u Upravi bezbednosti su otvorena vrata nacionalizmu, koji je prekorepublicko-politickog intervencionizma u organima Udbe, poceo da se uvlaci i uJNA. Ovaj virus izazvao je vrlo brzo i pucanje KOS-a upravo po nacionalnim,odnosno republickim savovima. To je, po misljenju, pukovnika AleksandraTolara, upravo i bilo ono sto je zelela ?desna frakcija? i njen glavni eksponent uJNA general Ivan Miskovic.

Operacija Manikirana ruka
Poslovi bezbednosti u Armiji bili su ona klizava tacka na kojoj su padali i obicniregruti, a i generali. Vec ta cinjenica je dovoljno jasno ukazivala na mogucnosti(zlo)upotrebe pojma bezbednosti i njenih institucija. Svaki komandant jedinice,najvise je voleo da sa oficirima bezbednosti, koji su mu bili podredjeni, nemamnogo posla. Onog trenutka, medjutim, kada je vrhovna komanda, SKJ u JNA ilinacelnik vojne oblasti nalagao visi stepen budnosti, i komandant jedinice i oficir bezbednosti znali su da pronadju neprijatelje u svojim redovima i tako dokazukako brinu o odbrani zemlje.Taj princip vojne lojalnosti i pokornosti veoma vesto je primenjivao general IvanMiskovic, zvani Brk, koji je kao nacelnik KOS-a taj metod rada preneo i na svogvernog naslednika Stjepana Stipu Domenkusica. U vreme kada je general IvanMiskovic ? Brk bio nacelnik KOS-a, od 1963. do 1971. godine, a zatim i specijalniTitov savetnik za bezbednost, pod nadzor Uprave bezbednosti JNA stavljeni su:generali Ivan Gosnjak, Radojica Nenezic, Gojko Nikolis, Djoko Jovanic, MirkoBulovic, Drago Pauc, Franjo Herljevic, Miloje Milojevic, Rade Hamovic, Veljko Kadijevic, Viktor Bubanj, pa i admirali Mate Jerkovic i Ivo Parmac i ministriAleksandar Rankovic i Slobodan Penezic Krcun. Pored njih praceni su iprisluskivani pukovnici Alojz Ahlin i Dusan Rusic, potpukovnici Milan Knezevic iAnka Vucinic-Matijasevic, zatim narodni heroj Luka Vucinic, kao i Jovanka Broz.Neke od njih general Miskovic je optuzio da su spijuni KGB-a, a druge da su?antiarmijski elemenat?. Koliko su te insinuacije bile jake, vidi se i po tome sto sumnogi od ovih ljudi posle Miskovicevog odlaska u penziju, ostali ?interesantni?za KOS.U vreme Miskovica, od 1963. do 1971. godine, KOS je pred vojni sud doveo oko5.500 lica koja su osudjena za dela protiv drzave i oruzanih snaga, dok je uDomenkusicevo doba, od 1971. do 1974. godine, pred lice armijske pravde KOSdoveo nesto vise od tri hiljade ljudi. Medju njima u prvom slucaju bilo je 650, a udrugom 340 oficira. Smena ove dvojice nacelnika KOS-a, Miskovica iDomenkusica dogodila se u vreme maspoka, tako da je i u JNA ispostovan stariBrozov politicki moto da se svaki nacionalizam mora tuci unutar svake nacije.Tako se dogodilo da su dva Hrvata, generali Miskovic i Domenkusic, kao prviljudi vojne bezbednosti, morali da progone hrvatske nacionaliste unutar i vanArmije. Njihov plen je, sto se tice najvisih cinova, bio bogat, jer su zrtve KOS-abili i generali Ivan Rukavina i Janko Bobetko. Prodor nacionalizma u JNAomogucen je jacanjem desne frakcije unutar SKJ, politickog vrha, pa i sameArmije, koju su predvodili Edvard Kardelj i Vladimir Bakaric. Medju generalimapristalice nacionalnog podvajanja i republickih armija bili su i Ivan Sibl i StanePotocar. Da ne bi njihovi slucajevi eskalirali u politicku aferu, Kardelj i Bakaric supreko KOS-a, odnosno Miskovica, a zatim i Domenkusica, pa i njegovognaslednika Danila Cuica umeli da amortizuju hrvatski i slovenacki maspoknapadom na levu frakciju, odnosno na srpske nacionaliste, rankovicevce ipuciste. Taj princip politickog obracuna u Jugoslaviji, u SKJ, i u samoj Armiji bio je legalizovan tezom da jedan nacionalizam izaziva drugi i idejom o simetrijipolitickih problema. Cim bi se u jednoj naciji nasli politicki gresnici, odmah jetrebalo, simetrije radi, naci i u drugoj.Postujuci ovo pravilo igre, generali Ivan Miskovic i Stipe Domenkusic supocetkom sedamdesetih, dok je trajao obracun sa maspokovcima, inscenirali pucJovanke Broz i generala Radojice Nenezica protiv Tita, JNA i SFRJ, kome su dalitajni naziv ?Operacija manikirana ruka?. Prema saznanjima nacelnika KOS-a, uzaverenickoj grupi su se nasli major Jovanka Broz, penzionisani general IvanGosnjak, nacelnik vojne ispitne komisije general Radojica Nenezic, njegovzamenik pukovnik Djuro Breberina, nacelnik VOS-a i Vise vojne akademijegeneral Mirko Bulovic, nacelnik kontraobavestajnog odeljenja Upravebezbednosti JNA pukovnik Dusan Rusic, njegov oficir potpukovnik Anka Vucinic-Matijasevic i pukovnik Garde Sekula Memedovic.Bilo je malo sto je KOS ove ljude osumnjicio, da su na mig Nenezica trebalo da ucentar Beograda izvedu gardijski puk, zauzmu Radio i Televiziju Beograd i izolujuTita, vec i da su sve to radili kao saradnici Jovanke Broz i sovjetske tajne sluzbe KGB. Kako ni Miskovic, ni Domenkusic, nisu mogli da dokazu ovakvu optuzbu,poceli su izokola da uklanjaju i pritiskaju ljude bliske generalu Radojici Nenezicu,ne bi li ih naterali ili zavrbovali da rade protiv ?pucista?. Tokom 1974. godineodrzano je nekoliko tajnih sednica raznih drzavnih komisija, jednu je predvodio iRato Dugonjic, drugu general Mitar Lojovic, nacelnik bezbednosti SSNO, pageneral Mirko Jovanovic, komandant I armijske oblasti. Najpre je uhapsenpotpukovnik Radovan Koronsovac, prijatelj generala Radojice Nenezica, a zatim je hajka namestena pukovniku Sekuli Memedovicu. Mada je ovaj komandantgardijskog puka dobijao priznanja za svoj rad, cak je i bio najbolji sa svojom jedinicom u I armijskoj oblasti, njegov pretpostavljeni Mirko Jovanovic mu jezamerao na slaboj bezbednosti, a na otvorenoj saradnji sa pucistom generalomNenezicem. Pukovnika Memedovica su oficiri KOS-a pratili i prisluskivali. To sucinili i sa generalom Radojicom Nenezicem. Cak je namerno, cesto pozivan ukabinet Mome Dugalica, generala, koji je bio ozvucen da bi se tajno snimilinjegovi razgovori sa komandantom generalom Mirkom Jovanovicem.Prvog februara 1977. godine pukovnik Sekula Memedovic je uhapsen u Sarajevuzbog ?neprijateljske propagande?. Vec u aprilu je osudjen na pet godina i dvameseca zatvora. Krunski dokaz bio je tajni magnetofonski snimak iz 1972, kojinikada nije objavljen, nacinjen u stanu generala Mirka Nenezica, brata RadojiceNenezica. Tada je pukovnik Memedovic, navodno, rekao da bi bio u stanju daizvede gardijski puk na ulice Beograda. Videvsi da ce da strada, pukovnik jezatrazio pomoc od Vidoja Zarkovica, tada potpredsednika Predsednistva SFRJ,ali mu je ovaj rekao: ?Kad je u pitanju general Nenezic, ti nam moras pomoci daga raskrinkamo i zauvek eliminisemo iz Generalstaba. On je Gosnjakov covek ivelika smetnja u vrhu Armije! Dobro je sto ti je glava ostala na ramenu!? Iz oveizjave Vidoja Zarkovica sasvim jasno se vidi da je KOS pod Miskovicem iDomankusicem, a kasnije i Cuicem, uspeo da vojni politicki vrh ubedi u pricu opucu Jovanke Broz i generala Radojice Nenezica i time dobije podrsku zanjihovo uklanjanje iz Brozove okoline. U toj bici za vlast oko Tita krajemsedamdesetih, supruga Marsala je gurnuta u kraj, dok je glavnu rec poceo dauzima bivsi kontraobavestajac Stane Dolanc i ministar odbrane Nikola Ljubicic.Ovaj prvi, Dolanc, je sanjao da i on jednog dana bude ministar vojskeJugoslavije. Secajuci se tih vremena, general Djoko Jovanic kaze:?... Jos 1975. godine se pricalo u Armiji ko ce naslediti Tita. Ljubicic mi jegovorio:
saj ti si jos skojevac. Vidis da je Tito bolestan, da Kardelj njegoveobaveze izvrsava, a i on je bolestan... treba nam neko mlad i vitalan... A to je bioStane Dolanc. Njegov plan je bio da odvoji Tita od Armije, jer je Tito nasastancima politbiroa stalno ponavljao: ?cu Armiju upotrebiti bude li trebalo. Boljeto nego da dodju Rusi... Dolanc i drugovi su Partiju vec imali u rukama. Ja sambio svojevremeno postavljen za saveznog ministra za odbranu. Dane Cuic,nacelnik KOS-a i Nikola Ljubicic, savezni sekretar za odbranu su zbog toga bilikod Tita, ali su se pobunili Dolanc, Mikulic i drustvo. Posle toga sam postavljensamo za podsekretara. Bio sam svedok kako je taj Dolanc sve preuzimao u svojeruke. Primerice, dodjem kod Ljubicica, a on telefonom referise Dolancu sta se u Armiji dogadja. Jednom mi je tako, Ljubicic i rekao: ? Meni je Dolanc svastanapricao o Jovanki i tebi! Taman smo poceli sastanak, kad javlja se Dolanc inaredjuje telefonom Ljubicicu da Djoko Jovanic odmah preda duznost, a JovankaBroz da se izoluje. Porucuje da je bio kod Tita, da je Tito bolestan, ali da je toTito naredio. Ja napisem pismo Titu i predam ga Ljubicicu, a on mi ga vrati, da seTito ne bi uznemiravao. Moje je misljenje da je glavni krivac za citavu aferu,Stane Dolanc, pa onda Nikola Ljubicic, koji je od straha za svoj polozaj prihvatioDolancevu varijantu izolacije i Jovanke Broz i izveo citavu stvar. Dolancu jeodgovaralo sve sto je protiv Armije i Jovanke Broz. Kada sam ja smenjen, niStane Potocar nije postao savezni sekretar, vec Branko Mamula... Tako je hteoStane Dolanc. Ja mislim da Tito o citavom slucaju uopste nije bio obavesten!?Kako je savezni vojni ministar birao nacelnike Uprave bezbednosti i bio licnoodgovoran za rad KOS-a, to je i vojna tajna sluzba bila pod direktnom kontrolomljudi Staneta Dolanca. Dolanc je svoju karijeru u KOS-u zapoceo krajempedesetih, kad je sa duznosti vojnog tuzioca iz Knina dosao u Zagreb na mestonacelnika bezbednosti. U medjuvremenu je u Moskvi zavrsio Skolu bezbednostiKGB i od tada bio na direktnoj vezi sa pukovnikom Rakom. Nakontraobavestajnim poslovima u Zagrebu, major Stane Dolanc je radio zajednosa kapetanom Zdravkom Keberom, koji se seca da je major Stane Dolanc,odlicno poznavao ustasku emigraciju, da je suzbio rad Slovenackeantikomunisticke zveze i da je otkrio i uhapsio engleskog spijuna, potpukovnikaJNA, nacelnika Staba divizije Vladislava Cvenka u Celju. Posle tog uspeha,Stane Dolanc je na intervenciju svoje tetke Lidije Sentjurc, zene SergejaKrajgera, otisao sezdesetih godina u politiku, na mesto cinovnika CK SKS, azatim i direktora Politicke skole CK SK Slovenije. Stane Dolanc je rodjen 16.novembra 1925. godine u Hrasniku, Slovenija. Ucesnik je NOB-a od 1944. kada je i primljen u KPJ. Na pocetku rata bio je clan ?Jungenbunda?, slovenackefasisticke omladine, ali je to skrivao u svojoj biografiji. Kada je Dusan Doder tonapisao u svojoj knjizi ?Jugosloveni? 1989. godine, Dolanc ga je preko SDBSFRJ proglasio agentom CIA i zabranio mu dolazak u Jugoslaviju. Iz rata jeStane Dolanc izasao sa cinom kapetana, da bi zatim postao major KOS-a i 1960.poslat u ?rezervu? sa epoletama potpukovnika JNA. Politicku karijeru je, kazuupuceni napravio kada je pobednicku zlatnu medalju kosarkaske reprezentacijeJugoslavije sa Svetskog prvenstva u Ljubljani poklonio licno Titu. PredsednikJugoslavije bio je odusevljen ovim gestom, pa je stalno pitao za druga Dolanca izLjubljane. Tako je Stane Dolanc presao u Beograd i postao sekretar CK SKJ, paclan Izvrsnog biroa CK SKJ, pa ministar federalne policije, clan PredsednistvaSFRJ i predsednik Saveta za zastitu ustavnog poretka i suvlasnik privatne firme?Nova?. Danas je penzioner Jugoslavije, koji bere pecurke na Kranjskoj Gori ipise memoare o svojoj vladavini u Beogradu. Njegov drug Zdravko Keber izodeljenja zagrebackog KOS-a za Italiju i Austriju otisao je u Visu vojnuakademiju.Posle skolovanja, Keber je postavljen za komandanta bataljona u Bjelovaru sacinom kapetana prve klase. Bila je to, seca se Keber, 1969. godina. Hrvatskinacionalizam je vec poceo da se oseca. Sirom republike su osnovani klubovi Matice hrvatske, pa ga je general Bogosav Beric, nacelnik Uprave bezbednosti Varmijske oblasti, prekomandovao u Sisak za oficira bezbednosti u VI banijskudiviziju. U to vreme komandant V vojne oblasti bio je general Djoko Jovanic, anacelnik Komande general Janko Bobetko. Kada su sisacki nacionalisti culi da jeu kasarnu divizije dosao novi oficir KOS-a, i to Slovenac, na mesto Srbina ViteRadenkovica, potpukovnika, docekali su ga dobrodoslicom i uverenjem da cemajor Zdravko Keber biti nacionalno neutralan. Prevarili su se. Kako je CK SKHrvatske preko noci ukinuo postojanje Sluzbe drzavne bezbednosti, pa jeDragan Ranisic, nacelnik SDB Sisak ?pobegao? u kasarnu, major Keber jepreuzeo njegovu kompletnu arhivu i dosijea o hrvatskim nacionalistima.Pocetkom sedamdesete, Matica hrvatske u Sisku koju su vodili predsednik IvanDnjeper i zamenik Djuro Brodarac, narasla je sa tridesetak na pet hiljadaclanova. Tome je najvise doprinelo masovno upisivanje radnika Rafinerije, koje jelicno pratila Savka Dabcevic- Kucar.


 

Komentarjev 

 
#29 샌즈카지노 17:50 08-04-2020
We are a group of volunteers and opening a new scheme in our community.
Your website offered us with valuable information to work on. You've done a formidable
job and our entire community will be thankful to you.

my blog post - 샌즈카지노: https://www.wooribet.net
Citat
 
 
#28 우리카지노 15:02 08-04-2020
An impressive share! I've just forwarded this onto a coworker who had been doing a
little homework on this. And he actually bought me breakfast because I discovered it for him...

lol. So allow me to reword this.... Thanks for the meal!!
But yeah, thanks for spending some time to discuss this topic here on your site.


my page - 우리카지노: https://www.woori777.com
Citat
 
 
#27 Estelle 11:22 08-04-2020
whoah his blog iss wonderful i really like reading your posts.
Keep up thhe good work! You recognize, many people are searching round for this info, you could aid
them greatly.

my website: black eye treatment (Estelle: http://new.edushd.ru/user/DominikSides00/)
Citat
 
 
#26 BeFit KetoCut 07:51 08-04-2020
Hello, this weekend is fastidious for me, because
this time i am reading this enormous educational paragraph here at
my home.

My website BeFit KetoCut: http://gusdunkley1052.unblog.fr/2020/04/01/lose-fat-keep-lean-muscular/
Citat
 
 
#25 Keto Cut 07:26 08-04-2020
Pretty! This has been a really wonderful article. Many thanks for providing this info.



my web-site Keto Cut: http://zacoverstreet1686.unblog.fr/2020/04/06/weight-loss-plateaus-4-ninja-tricks-to-conquer-them/
Citat
 
 
#24 Luma Clear Skin 05:54 08-04-2020
Hey there just wanted to give you a quick heads up. The words in your article seem to be running off the screen in Internet explorer.
I'm not sure if this is a formatting issue or something to do with
web browser compatibility but I figured I'd post to let you know.
The style and design look great though! Hope you get the
issue fixed soon. Thanks

my blog ... Luma Clear Skin: http://homeremodelling.qhub.com/member/1417040
Citat
 
 
#23 Free 03:36 08-04-2020
Top Android Apk free download page. Check reviews about Android Cheats.
Citat
 
 
#22 Opencart 01:55 08-04-2020
Popular Android Apk free download site. Read expert
criticals about IOS APK.
Citat
 
 
#21 olm.nicht-wahr.de 19:11 07-04-2020
I amm gnuinely glad to read this weblog posts which carries lots of valuable data, thaanks steroid for sale (olm.nicht-wahr.de: http://olm.nicht-wahr.de/mybb/member.php?action=profile&uid=769105) providing these statistics.


olm.nicht-wahr.de
Citat
 
 
#20 더존카지노 15:19 07-04-2020
There is definately a lot to learn about this issue. I love all the points you made.


Here is my web-site: 더존카지노: http://www.erozilla.pl/index.php?a=stats&u=valerie00u
Citat
 

Dodaj komentar


Varnostna koda
Osveži

OPS TV

ZA OGLED ODDAJ KLIKNITE NA EKRAN TV

Prijava
Anketa
Ali ste za to, da se ukine prisilno plačevanje RTV dajatve, ker RTV SLO dokazano ne deluje v skladu z zakoni in USTAVO RS
 
Trenutno je na strani
Prisotni 99 gostov .
AKTUALNO

 

Ljudska pobuda - peticija za sprejem Zakona OPS - Zakon za Odpravo Privilegijev Socializma (komunizma) PROSIMO PODPIŠITE!

PROGRAM NARODNE ENOTNOSTI - OOPS (Osvoboditev, Očiščenje in Preporod Slovenije)

Podpišite, če želite živeti v najkrajšem možnem času najkasneje pa v 10-ih letih v taki državi Sloveniji!
****************************
****************************

Sprenevedanje oblastnika in novinarke, odlika takih ljudi je, da kar jim ne ustreza preprosto ignorirajo

Kazenska prijava zoper osumljenega g. Mira Cerarja

Bodo težke besede predsednika Ustavnega sodišča sprožile Osvoboditev, Očiščenje in Preporod Slovenije?

Slovenija je pravna in socialna država smo pred 25-imi leti zapisali v našo USTAVO, dogaja se pa socialni genocid ali rodomor!

Zakaj Slovenci? Zakaj smo tako zelo nevedni in načrtno poneumljeni? Kdo želi in stremi k temu, da je tako?

Perverznosti in sprenevedanja tako oblastniške pozicije kot kvazi opozicije ne poznajo meja

Sprenevedanje in opuščanje dolžnih ravnanj tovorišice Vlaste Nussdorfer v vlogi varuhinje oblastniških privilegijev v RS, se nadaljuje

Začnite RAZMIŠLJATI in DELOVATI!

Podcenjujoč in do zdrave pameti žaljiv odgovor vodstva RTV SLO na peticijo za prekinitev cenzure in diskriminacije, ki jo je podpisalo v nekaj dneh 1.000 ljudi

PRAVICA DO SVETOVNEGA MIRU JE PRAVICA VSEH LJUDI, VZPOSTAVITEV SVETOVNEGA MIRU JE DOLŽNOST IN NALOGA POLITIČNIH IN VERSKIH VODITELJEV

Po petnajstih letih aktivnega delovanja se Gibanje OPS prvič predstavi na RTV SLO


Politični triler o RTV SLO (Se boste vprašali, kaj plačujete?)

Izjava za javnost Gibanja Osveščeni Prebivalci Slovenije v zvezi z načrtno islamizacijo Evrope in Slovenije z dne 22.10.2015

Varuh človekovih pravic RS skuša z manipulacijami prikriti mednarodni škandal, zaradi katerega Slovenija množično krši otrokove in starševske pravice!

ZELO NUJNO! GRE ZA DRŽAVNI ŠKANDAL! SISTEMATIČNO KRŠENJE KONVENCIJE O OTROKOVIH PRAVICAH OZN!

Namesto povabila na sestanek dodatno zapletanje s kopiranimi odgovori - POZIVAMO PRENEHANJE PLAČEVANJA VSEH STROŠKOV IZHAJAJOČIH IZ OBVEZNEGA OSNOVNEGA IZOBRAŽEVANJA!

Zaseben pogovor z gospodom tovarišem Borisom Štefanecom, kdo je v resnici, si boste iz te korespondence vtis ustvarili sami

Financiranje obveznega osnovnega izobraževanja s strani staršev - pobuda za sestanek na Ministrstvu za šolstvo, znanost in šport

NEZASLIŠANO: Eden od elementov podtalnega genocida nad slovenskim narodom je tudi dvojno obdavčevanje slovenskih delovnih migrantov v Avstrijo!

Odgovor Ministrstva za šolstvo glede financiranja osnovnega šolanja s strani staršev

Peticija za ukinitev CENZURE IN DISKRIMINACIJE predana vodstvu RTV SLO - zahtevamo odprtje medijskega prostora na stežaj!

BRUTALNA TIRANIJA NAD DRŽAVLJANI REPUBLIKE SLOVENIJE, KOT BI BILI KRIMINALCI

Z vso odgovornostjo trdimo, da v Sloveniji nimamo demokracije, ampak imamo demokraturo! Zakaj?

ZBUDI SE, KRALJ MATJAŽ!

ONEMOGOČIMO STRICEM IZ OZADJA, DA BI ŠE NAPREJ IMELI IZVRŠILNO OBLAST!

KPK naše prijave še niti ni vzela v roke, so kadrovsko podhranjeni in očitno tudi na povodcu!

Odgovor na zavajajočo in sprenevedajočo zavrnitev REKLAMACIJE in neplačila vsiljenega RTV prispevka za vse, ki ste tak odgovor s strani RTV SLO dobili

Zgodovina se ponavlja in narod, ki ne pozna svoje prave zgodovine, tvega, da se mu ta ponovi tudi v najhujši obliki!

DO KDAJ ŠE SLOVENSKI NAROD?

ZGODOVINSKO "POLAGANJE RAČUNOV" SLOVENSKIM DAVKOPLAČEVALCEM JANŠA & KUČAN NA SOOČENJE!

Pobuda za sodelovanje z vami za ukinitev vsiljenega RTV prispevka!

Dokumenti, ki razkrivajo trgovce z orožjem, ko je bila mlada država pod embargom OZN

Voz je boljševikom ušel po bregu!

Karakterne lastnosti BOLJŠEVIKOV

Kolikokrat boste še šli Slovenci na led, le osel gre menda dvakrat?

OPS komentarji novoletnih poslanic dveh predsednikov, ki sta zgolj podaljšana roka organizacije, ki je nastala pred skoraj 100 leti!

Kako je delovala UDBA in ali je lustracija prava rešitev za dosego prepotrebnih korenitih družbenih in političnih sprememb v Sloveniji?

KDO BO PLAČAL RAČUN ZA POVZROČENE KRIVICE JANEZU JANŠI IN NJEGOVI DRUŽINI?

Ustavimo mučenje gospe Milene Tanko!

Obvestilo evropskim institucijam in evropskim ter svetovnim medijem

IZJAVA ZA JAVNOST

1. dan gladovne stavke+DNEVNIK nadaljevanja

Ladislav Troha o svojem "incidentu" na RTV SLO, stavkovnih zahtevah in pričakovanih novih poizkusih diskreditacij režimskih medijskih trobil in udbovskih plačancev

Kratka kronologija

ZAHTEVAMO ODGOVORNOST OD LETA 1990 DO DANES - GLADOVNA STAVKA DO UVELJAVITVE ZAHTEV LADISLAVA TROHE

Javna vprašanja gospodu, tovarišu Miru Cerarju ml.

Kje je 80% izginulega arhovskega gradiva-listinskih dokazov o najhujših zločinih nad slovenskim narodom?

AKCIJA DEPALA VAS V REŽIJI IVANA JANEZA JANŠE, KOT SE JE ZGODILA V RESNICI


Volitve v EU parlament s katastrofalno udeležbo 24%, gre za popoln poraz demokracije

Hrvaška TV odkrito o zločincu Brozu in zločinih komunizma

Predsednik Republike Slovenije leta 1988 vajenec prvega partijca in vodje totalitarnega režima, tovariša Milana Kučana

ZBOR SLOVENSKEGA NARODA ZA OSVOBODITEV RTV SLO

Združimo vse zdrave sile v Sloveniji in naše ljudi iz tujine v KOALICIJI KARANTANIJA

Bo Slovenija vstala od mrtvih?

slovenija na kriu1.bmp - 1.60 Mb

Poročilo kriminalistične policije NAVADNA FARSA!

PETICIJA - REKLAMACIJA ZA ZAVRNITEV PLAČEVANJA VSILJENEGA RTV PRISPEVKA

Škandal na Državi volilni komisiji hočejo ugrabljeni državi organi pomesti pod preprogo - mediji molčijo, kot grob

Kaj storiti, da pridemo Slovenci iz te blodnje v temi, razlaga prvega in drugega koraka za uresničitev VIZIJE za Slovenijo do leta 2024

CESAR JE GOL!

Ne veselite se, če je na Ustavnem sodišču padel davek na nepremičnine!

Glavna odgovorna urednica informativnega programa na RTV SLO mag. Ksenija Horvat Petrovčič SE JE ZLAGALA - POZIV K ODSTOPU!

NE NASEDAJTE USTRAHOVANJU IN ZAVAJANJU GENERALNEGA DIREKTORJA RTV SLO, g. MARKA FILLIJA

ZAKON OPS VNOVIČ VLOŽEN V DRŽAVNI ZBOR REPUBLIKE SLOVENIJE

Bo Ivan Janez Janša odšel v zapor?

Protest Gibanja OPS pred RTV SLO prekinjen! RTV SLO na preizkušnji!

ŠOK! Glavna odgovorna urednica v službi naroda na RTV SLO, Ksenija Horvat Petrovčič se je začela pogovarjati z neodvisno civilno družbo

Drugačne in boljše Slovenije ne moremo graditi brez vas

KADROVSKA POLITIKA NA RTV: Res zaslužimo toliko, da vse to plačujemo?

VIDEO, KLIKNITE NA SLIKO

MNOŽIČNO VLAGANJE REKLAMACIJE ZA ZAVRAČILO PLAČILA RTV PRISPEVKA

ZAHTEVAMO VRNITEV DO 200 EVROV ZARADI REKLAMACIJE ZA ZAVRNITEV PLAČILA RTV PRISPEVKA!

NOV RAZLOG ZA ZAVRNITEV PLAČILA VSILJENEGA RTV PRIVPEVKA - KDO DRŽI V KREMPLJIH NARODOVO RTV SLO?

DOVOLJ JE PLAČEVANJA JAVNEGA SERVISA RTV SLO, KI NE DELUJE V NAŠO KORIST! Izpolnite vaše podatke v obrazec in zavrnite plačilo vsiljenega RTV prispevka!

STOP VSILJENEMU RTV PRISPEVKU - UVELJAVLJAMO REKLAMACIJO!

OPS srečanje v Mariboru

Vsak delovni dan smo pred in v RTV SLO

Hierarhična družbena struktura zdaj in kakršna bo v prerojeni Sloveniji

AKCIJA LJUDSTVA ZA OSVOBODITEV NACIONALNIH MEDIJEV!

ukinimo medisjko cenzuro.jpg - 159,78 Kb

Omamljeni od kultov osebnosti, zaslepljeni in prevarani od lažnih "resnic" komunistične propagande

Kdo je v resnici Ivan Janez Janša in kakšno vlogo igra že od afere JBTZ 1988 naprej?

OBRAČAMO SE NA VAS, KER VEMO, DA BOSTE RAZUMELI IN BOSTE POMAGALI, ZAUPAMO VAM IN VAS SPOŠTUJEMO

Bili smo na srečanju OPS z odločnimi Ljudmi v Luciji pri Portorožu

O dobrodelnosti na slovenskem

DELAMO ZA SLOVENIJO, NAŠO ŠIRŠO DRUŽINO, KATERE ČLANI IN ČLANICE STE TUDI VI!

ZADEVA: Medijska deblokada Zakona OPS in nasploh Gibanja OPS, od oblasti neodvisne in suverene civilne organizacije

RESNICA NAS BO OSVOBODILA! PREDLOG DELOVANJA ODLOČNIH LJUDI ZA VNOVIČNO ZDRUŽITEV SLOVENSKEGA NARODA!

Brez spoznanja resnične preteklosti ni razumevanja sedanjosti!

Osvoboditev, Očiščenje, Preporod Slovenije!

Ne bi si smeli dovoliti, da so nam oblastniki blokirali z Ustavo zajamčeno pot za uveljavljanje LJUDSKE VOLJE!

Ali ti veliki Čas je prešinil srce in razum, ali stoletni tvoj strah je izginil, prevzel te pogum?

Srečanje za dogovor KAJ STORITI

BOSTE TUDI V LETU, KI SE JE ZAČELO, DELOVALI ENAKO KOT POLITIKI, KI SO ZAVOZILI SLOVENIJO???

23 LET PO TEM: PRAVIČNE PRAVNE DRŽAVE ŠE VEDNO NI! KDO JE ŠVERCAL Z OROŽJEM?

Posnetek oddaje "VROČI STOL", ko je naša predstavnica ga. Andreja Repše povedala kar bi moral razumeti vsak, ki zna poslušati s srcem

Sporočilo za slovensko javnost iz Ukrajine - Vsaka podobnost s Slovenijo ni naključje!

http://www.araerin.com/soviet.html (zelo zanimiv video)

Vojna za Slovenijo plod tajnega dogovora Kučan - Milošević

OPS MISIJA - NA EVROKOMISIJI V BRUSLJU

RESNICA PRIHAJA NA DAN - DOGOVOR ZA VOJNO LETA 1991 KUČAN - MILOŠEVIĆ

ZAKAJ MORA UPOKOJENI ŠVICARSKI PODJETNIK DR. ČANŽEK PRI SVOJIH 85 LETIH DEŽURATI NA INTERNETU IN BLATITI VSAKOGAR, KI JE TRN V PETI UDBO-KOMUNISTIČNI NOMENKLATURI?

NE NASEDAJTE PROVOKATORJEM IN NEVEDNEŽEM, KI HOČEJO NASILJE!!!

OBVESTILO IN OPRAVIČILO!

ZAVAJANJE IN SPRENEVEDANJE DAVČNE UPRAVE RS

Pogovarjali se bomo o LUSTRACIJSKEM Zakonu OPS, ko LUSTRACIJO ZAHTEVA TUDI NAJVEČJA STRANKA V EU PARLAMENTU EPP

OPS v popolnem sozvočju z demokrati Evrope (EPP), ki so sprejeli Resolucijo o Sloveniji in zahtevajo LUSTRACIJO

NAKAZILA V DAVČNE OAZE NAD 30 TISOČ EVRI

ZELO POMEMBNO OBVESTILO IN SVARILO!

KDO NI ZA TO, DA UKINEMO NEUPRAVIČENE PRIVILEGIJE?

VSTATI INU OBSTATI - DAN REFORMACIJE IN DAN SPOMINA NA MRTVE, NOVO UPANJE IN NOVO HREPENENJE!

SKUPNI IMENOVALEC ZA ZDRUŽITEV IN UKREPANJE SLOVENSKEGA NARODA - ZAKON OPS!

OPEHARILI SO VAS in PREVARA ŠE VEDNO TRAJA! Grdo se bomo izrazili, oprostite: BUT(AL)CI, SOOČITE SE ŽE VENDAR Z RESNICO IN UKREPAJTE!

Je bil način lastninjenja Geopilna formula za izvedbo celotne pri(h)vatizacije oziroma formula za izvedbo ropa stoletja v Sloveniji?

Kriminalistična preiskava po skoraj enem letu končana - s poročilom tožilstvu, da ni nič narobe.

BO JANEZ JANŠA POSTAL RESNIČNI JUNAK SLOVENSKEGA NARODA?

Profesionalnost "velikih" imen nacionalne radiotelevizije RTV SLO. Jim je mucheck snedel jezik?

KJE JE NAŠIH UKRADENIH PREKO 100 MILIJARD?

Se sploh zavedate, kaj se dogaja v vaši širši družini - državi Sloveniji?

Konstruktivna razprava o VIZIJI za Slovenijo - HVALA, spoštovana gospa Vakar Manfreda!

KOALICIJA KARANTANIJA OPERIRA Z LAŽNIMI PODATKI PRAVIJO NEKATERI, KI SE BOJIJO, DA BI SLOVENSKI NAROD SPREGLEDAL IN ZMAGAL!

LADISLAV TROHA POJASNI KAKO SE JE UGRABIL SAM

PRIHAJA ČAS ZA TRDNO, NEOMAJNO IN ODLOČNO ALTERNATIVO VSEM OBSTOJEČIM LEVO DESNO ANGAŽIRANIM STRANKAM, KI SO V 22 LETIH DELOVANJA SPRAVILE SLOVENIJO IN SLOVENSKI NAROD V GROZLJIV POLOŽAJ

Butalci iščejo izhod iz krize

"Pravljica" o Kuri

POZIV ZA ORGANIZACIJO PREDSTAVITEV VIZIJE ZA SLOVENIJO ZA NASLEDNJE DESETLETNO OBDOBJE! 2013 - 2023

Kot smo v OPS napovedali, da bodo plonkali: Predsednik Pahor sklical prvo konferenco Slovenija 2030

Nov poizkus diskreditacije iz obupa, lakaji uničevalcev Slovenije pisarijo ostudne pamflete

Posvet na temo 90. člena Ustave Republike Slovenije pri Predsedniku Državnega Zbora, 3.04.2013

ZOPET NEZASLIŠANA MEDIJSKA CENZURA, CELO, KO GRE ZA SPREMINJANJE SLOVENSKE USTAVE

FB lustracija, diskreditacije,...kaj sledi??!

VIZIJA ZA SLOVENIJO 2014 - 2024

korak 1 - 27.paril.jpg - 50.40 Kb

KORAK ŠTEVILKA 1 ZA URESNIČITEV VIZIJE ZA SLOVENIJO ZA OBDOBJE 2014 - 2024


KORAK ŠTEVILKA 2 - KADROVSKA PRENOVA SLOVENSKE DRUŽBE

VIZIJA ZA SLOVENIJO 2014 - 2024, KORAK ZA URESNIČITEV ŠT. 2 - DODATNA ARGUMENTACIJA IN OPIS


KORAK ŠTEVILKA 3 - POSTAVITEV PRAVIČNE PRAVNE DRŽAVE, ONEMOGOČANJE PRAVIH TATOV, VRAČANJE POKRADNEGA, ODPRAVA KRIVIC


KORAK ŠTEVILKA 4 - UVEDBA VSE BOLJ NEPOSREDNE DEMOKRACIJE - VLADAVINE LJUDSTVA


korak t. 5.jpg - 30.37 Kb

KORAK ŠTEVILKA 5 - ZAGON VSEH INTELEKTUALNIH IN GOSPODARSKIH POTENCIALOV, RAZCVET SLOVENSKEGA GOSPODARSTVA

KORAK ŠTEVILKA 6 - PREHRANSKA, VODOOSKRBNA IN ENERGIJSKA SAMOZADOSTNOST IN ČISTEJŠE OKOLJE

KORAK ŠTEVILKA 7 - DUHOVNI, ETIČNI IN MORALNI PREPOROD SLOVENSKE DRUŽBE

opslogo.jpg - 5.00 Kb

cirk1.jpg - 3.18 Kb

Z nakupom izjemno zanimive knjige za razumevanje sedanjosti, pomagate delovanju Gibanja OPS

Intervju Ladislava Trohe za internetni kanal "ZDAJ PA DOST!"

V samo sedmih minutah gospod dr. Dužević iz sosednje Hrvaške razloži pošteno in iz srca kaj je njihova težava

ŠOKANTNO!!! Pa dober tek!

ČAST, SPOMIN, ČLOVEK

Novinarska profesionalnost

Demonstracije ljudi se obračajo zoper tiste, ki so jih podpihnili in usmerjali za svoje interese

KOALICIJA KARANTANIJA ZA ZMAGO NA PARLAMENTARNIH VOLITVAH

OPS dobil odgovor iz EU Parlamenta

Nismo (še) objavili vsega, kar se tiče ŠKANDALA na Državni volilni komisiji!!!

Zakaj ljudje vse bolj množično pristopajo v OPS?

Kaj pa zdaj, gospe in gospodje?

Napačen odgovor gospoda tovariša DR. Gregorja Viranta, predsednika DZ RS

Vloga za sestanek z Predsednikom Državnega zbora RS - Čakamo odgovor

KRIMINALISTI "SLOVENSKE POLICIJE" NA DRŽAVNI VOLILNI KOMISIJI S SKORAJ 14 DNEVNO ZAMUDO!

KAMORKOLI SE OZREŠ, JE UDBA POVSOD!

Zdaj vas bodo strički iz ozadja zavrgli kot obrabljen kos garderobe!

Pred našimi očmi se dogaja NOVA udbofašistoidna prevara!

NEZASLIŠAN ŠKANDAL NA DRŽAVNI VOLILNI KOMISIJI RS! VPRAŠLJIVI VSI REZULTATI VOLITEV IN REFERENDUMOV DO SEDAJ?

Stare igralce je treba umakniti, nastaviti pa mlade-"nove obraze", a sistem bo šel naprej svojo pot kot do sedaj...?

Zavodi za kulturo, turizem in šport ter podobne institucije...

Gibanje OPS dobilo ODLOČBO za nadzor dela Državne volilne komisije

UDBA - SDV - MONTIRANI SODNI PROCESI, KI SO PRAKSA ZOPER OPOREČNIKE ŠE DANES!

Vlado RS nove revolucionarne tehnologije za izboljšanje kakovosti življenja ne zanimajo

Posega v Ustavo RS kar se tiče 90. člena ne bomo dovolili


Neuspešen civilni nadzor Državne volilne komisije

Kaj nam preostane drugega, kot prezir, ignoranca in bojkot njihovih iger?

Sporočilo vsem, ki mislite, da ste svobodni

Spodbujanje podjetništva in samozaposlovanja v Sloveniji

Radio LASER iz Slovenj gradca podira slovenski medijski zid

Liberalna anatomija

STEČAJNA HOBOTNICA SODNIKOV IN SODELAVCEV Z IMENI IN PRIIMKI

Slovenija v gospodarski blokadi in vsebinsko konkretni izhodi za takojšen razvoj

Hočemo, zmoremo, znamo...Očistiti in Preporoditi Slovenijo!

Posnetka s tiskovne konference Gibanja OPS, ki so jo vsi osrednji mediji IGNORIRALI

Vabilo na tiskovno konferenco OPS, ki so ga vsi povabljeni medij, urednice, uredniki, novinarke, novinarji IGNORIRALI

Obvestilo in opozorilo za slovensko javnost

VSAKA PODOBNOST Z DOGAJANEM V ZDA S SLOVENIJO JE ZGOLJ NAKLJUČNA, MAR RES?

SE SPLOH ZAVEDATE KAJ POMENI OBLASTNIŠKI POSEG V 90. ČLEN USTAVE?

REFLEKSIJA OB PRVOMAJSKIH PRAZNIKIH

VLAK NOROSTI

V SLOVENIJI SMO SOOČENI Z MAFIJSKO OBLASTNIŠKO STRUKTURO

ČAS JE ZA DRUGAČNO REPUBLIKO!

Združevanje znanstvenikov/raziskovalcev v javnem sektorju kot nuja za rešitev nakopičenih problemov javnih raziskovalnih in visokošolskih zavodov

NAJPREJ USTAVIMO UNIČEVANJE SLOVENIJE IN SLOVENSKEGA NARODA! POTEM PA NAREDIMO KAR SMO DOLŽNI NAREDITI ZA POZITIVEN PREPOROD SLOVENIJE!

JAVNI POZIV PREDSEDNIKU VLADE IN RKC

Zadeva, ko je državljan te države za 124,38 € dolga izgubil svoj dom, še zdaleč ni zaključena

Slovenija je še vedno TOTALITARNA KOMUNISTIČNA država s politično policijo, ki zganja tiranijo nad svojimi državljani!!!

Odprto pismo evropskim in slovenskim demokratom

Kučan-kebab-bosanski lonac... in pohabljena nacija

Od predsednika nove slovenske Vlade RC Ivana Janeza Janše povsem upravičeno pričakujemo in zahtevamo

Koga čakate? Odrešitelje? To ste lahko samo vi, sami sebi in v pomoč celotni družbi

Pa jo imamo, novo staro vlado Ivana Janeza Janše

Zakaj v Sloveniji nismo izvedli LUSTRACIJE

Kdo bo nadziral kakovost naše hrane, vode,zraka,...?